Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja kako sam, kao đak, spavao sa stricem Jakovom i sa Glišom u pšenici pod jednom jabukom petrovačom, nisam ni osetio kad su ova dva otišla. Ustanem i onako sanan pođem kući, ali na plotu na prelazu stoje tri momka s puškama.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A to beše sovuljaga na hrastu više njega!... Ona zaleprša krilima i prolete mu tikom pored lica, tako da je osetio vetar krila njenih... Beše skočio na noge, ali je stojao na mestu kao zakovan... I uzdrhta kao prut... To ga osvesti..
I Jova se odrekao, a tebe kmeti Marinko Marinković!... I pop mu se zagleda u oči; zagleda se tako da je Ivan osetio koliko je malen u popovim očima. — Zato sam ti i rekao ono nekoliko reči po zakletvi. Ti si Srbin.
Sramota!... Ivan oborio glavu. Sad tek beše mu jasno koliki je greh učinio; sad je tek potpuno osetio koliko je velika mržnja koju je na se navukao!... Reč mu se uzela.
Dučić, Jovan - PESME
Na malim alpijskim kolima na kojima se nosi hrana, bili su upregnuti čovek i pas. Nijedan me nije osetio za sobom, jer je noć bila šumna i zato što su bili umorni.
I on, koji je stajao izvan svega i protiv svega, je li osetio sad da se najzad vraća u večitu, tihu i toplu Harmoniju?
polip oseti prvi put u svojim mikroskopskim venama jednu dugu vatrenu struju, strast od koje je zadrhtao u besanici, i osetio čežnju nepoznatu i slatku. On se uhvati lagano za neki predmet. To je bio jedan mali zlatni prsten u mekim algama...
Silan među drugima, on je bio sitan pred sobom... Tada je osetio koliko ima strašnog bola u tome: ne biti kao ostali, a biti ipak samo čovek.
bele; kada su njegove strasne i velike oči, nekada zelene kao limunovo lišće, postale mutne; i kada je u svojim venama osetio jesen koja više nema svog proleća, on se vratio na svoje sunčane obale Jonskog mora. Sve je tamo bilo kao i pre.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nisam čuo ništa što je Joca govorio s njima. Nisam ni osetio kako sam se vukao za njim iz sobe u sobu. U meni je bilo sve neodređeno, vlažno, mekano, kao ona cicvara što je
— Čuo sam njenu svirku, čuo neku dotle nečuvenu sonatu. Ali kako je ona svirala! — Ja sam odmah video i osetio koliko izraza, koliko srca, duše, plemenitosti, ponosa, strasti, svega velikog u onoj što tako s osećanjem oživljava i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Da si i’ posl’o u Beč, dobio bi cigurno kolajnu k’o jedan, na priliku, dobar, što kaže Švaba, viršofter. — A zar si osetio, Nićo! — veli komplimentom zadovoljni domaćin. — Ala imaš fajn nos, tane mu gosino!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Samo se njemu činilo da on to ne bi kazao onako obično, nego bi nekako grozno zaurlao snagom one vere koju je osetio čim je vest o ulti— matumu saznao posle podne na završetku onog pisma, te bi gomila tim njegovim rečima s mesta morala
Nešto se događalo u njemu. Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića. I tek docnije: — Šta je? upita on natmureno i bez volje za razgovor. — Posmatrao sam zalazak sunčev.
“ I ona nezapamćena noćna borba, oni juriši i onaj krkljanac koji se lepo čuo iz previjališta one noći kad je osetio potajnu radost što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u bateriji, posle
„Pa sam posle ja, koji nikoga svoga nemam, ili bolje, koji nikoga svoga nisam hteo da imam, osetio da imam nešto svoje, i prigrlio sam to svoje sa onom poznatom sebičnošću vlasnika; i eto tako tačno stvar stoji.
Jer ta smežurana babetina živela je nekad i bila mlada a ovaj njen unuk tek ima da živi. Samo ja nikad nisam osetio ono što je život u životu, nikad mlad nisam bio, i sam sam sebe negde davno izgubio.
Afrika
Pričam mu kako sam se jednom u Parizu, pošto sam najpre molio prijatelje da me ne prate na stanicu, osetio odjednom tako nesrećan što napuštam taj grad koji volim skoro koliko svoj rodni, kao da sam i napušten i izgnan, da
Ja sam osetio gorčinu i tragediju na svojim ustima, svojim očima i u svom srcu kao i svi crnci što su je osećali oko mene; kao zemlja
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pored plota, zaraslog u krupne suncokrete, ona je stajala ćutke i samo ga je, širom otvorenim, tamnim očima, gledala. Osetio je kako joj ruka drhti, kad je za ruku uze.
A Trifun je slutio da nije sigurno da će se opet sastati. Kad mu se poslednje dete rodilo, bio je osetio da ga gospoža Kumrija gleda nekim pogledom u kom ima mržnje.
na putu, i kola skrenu s puta, Isakovič je bio neizmerno zbunjen očiglednom naklonošću te žene, od prvog trenutka. Osetio je, odmah, da će ta žena pokušati da ga skrene nekud, u neki život, koji više nije bio za njega.
Pavle je, posle, pričao da je tako, na tom putu, sa tom Božičevom ćerkom, prvi put, osetio da nacion i ne ide u žensku glavu.
A pas, kad vide, i poznade, tu ruku, priđe joj i nasloni na nju svoju njušku. Osetio je, valjda, da će ta lepa, nežna, ruka, uskoro, biti u grobu, pa je nad njom prolio suzu.
Trifun, pri odseleniju iz Mahale, koji je ugledao na zidu bela mesta u prašini, tako je i Pavle, na tom svom putu, osetio da je sam, samcit, u nekoj prašini, koja se diže kud prolazi, a koja se slegne, kad prođe.
Dva puta je, uz tu priču, imala suzu u oku. Isakovič je sve to slušao i ništa nije razumeo. Osetio bi samo, kad bi je iz kola skidao, kako mu gospoža Evdokija pada, hotimice, u krilo, kao da želi da u njemu potpali
razvratu, u smehu, u veselosti, bilo mu je u tom trenutku mnogo bliže, mnogo draže, nego kad se gospože Božič sećao. Osetio je neku beskrajnu nežnost, koja, ne samo nije bila prekinuta u životu, nego mnogo jača, eto; nego, pre, iako se nisu
A mene će, kaže, kao emisara arestirati. Pavle je pričao da je onda osetio da mu se muti u glavi, pa poče da se kaje, što je uopšte dolazio, da tu babu vidi.
Nek izvole! Dok je on živ to mlado stvorenje niko pipnut neće. Trifun je tad već bio osetio da je zapao u mišolovku, ali je u njoj sedeo i dalje, kao kad očerupanu, staru, orlušinu drže u kavezu.
Pavle je posle pričao da mu je vrata otvorila Đinđa, koju nije ni poznao. Kad mu priđe ruci, osetio je, kaže, kako joj drhti ruka. „Je li lepa?“ pitala je Varvara. I Ana. Pavle reče da jeste. A reče to snuždeno.
Bila je prebacila nogu preko noge i papuča joj je bila spala, a kad se opet okrete Pavlu, on je osetio da joj uzalud govori. Trifun nije ni sanjao koliko je ta njegova bivša golubica ranjena.
Teodosije - ŽITIJA
I kada je osetio da su zaspali, božastveni mladić, budno oko, ustavši od njih pokloni se pred svetim oltarem i dade svoje obete Gospodu,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ohrabrio me je da putujem i preduzeo je sve potrebne mere obazrivosti. I zaista, ja sam osetio zauzimanje Sali-pašino. Nikada ga više nisam video niti šta o njemu čuo.
Između ostaloga, to sam osetio dopisujući se sa ispitivačima naselja u Boki, koji su zbog ovih naklonosti činili često nepotrebne istorijske digresije.
Iste je vrste i susedno selo Kriveni. Međutim, ulazeći u selo Jankovac, koje ima i malo čaršije, osetio sam se kao u cincarskim pečalbarskim selima. Isti utisak ostavlja i varoš Resen.
Zbog ovakvog geografskog položaja Bugari nisu zahvaćeni ni kulturnim uticajem renesansa koji se osetio kod Južnih Slovena na zapadu. Naprotiv, više nego svi ostali oni su prožeti tursko-istočnjačkim uticajima.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ah, vi? Otkud vi? PAVLE: Zar moja pojava još uvek tako iznenađuje? SPASOJE (malo zbunjeno): Nisam očekivao. PAVLE: Osetio sam potrebu, pre no što pristupim izvesnim merama, da još jedanput progovorim sa vama, i to u četiri oka.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Možda i znam, ali znam i to da ti nemaš prava da budeš ljubomorna! - osetio sam nagli trzaj čitavog njenog tela, a već je poletela na mene i noktima i kolenima i zubima kao mačka.
Čudno je što niko od nas nije osetio bilo kakvu ushićenost, ili bar olakšanje. „Desilo se, pa šta!” - rekla je Rašida, ali sam isto to mogao da kažem i ja,
Tako je mislio i to je, donekle, bilo tačno. Prvo je, kao i pri onom ranijem rođenju, osetio bol. Zatim je video kako se neki ljudi s ogromnim glavama naginju nad njega. Pomislio je da su užasno ružni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Isakovič je bio ljut, jer je osetio strah pred tom šarenom babetinom u vojničkom odelu, a Komesar, jer je Isakovič pretegao kola na levo, tako da je on
I – jer je i Imakulata. J – jer je i Jerusalimska. A – jer je i Apostolska... Isakovič, koji je, posle večere, osetio svoje uobičajene bolove u stomaku, bio se očajno prepao od govorljivosti biskupove.
se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom peći, u kojoj se inače pekao hleb, i, pomisli da uđe tamo, poče drhtati, osetio je šta želi i šta čeka. I ode, ne oprostiv se, i dugo, na sve molbe bratovljeve, nije se vraćao, ni javljao.
Kao da je trgovao, nasluti, da je došlo vreme da je kupi. Tako je, na zemljanoj peći, kraj njene postelje, osetio kao da se uznosi na nebo. Ni za trenutak nije se setio brata, ni za trenutak ne iziđoše mu pred oči njena deca.
se ukopavali u zemlju i živeli po zemunicama, da bi se u proleće, ili pred snegom, opet odselili dalje, Aranđel Isakovič osetio je divlju potrebu da svemu tome stane na put, da se negde zadrži, i da i druge prisili da stanu.
Moć neku natprirodnu osetio je i u svojim talirima, jer gde je njih istresao iz kese, tu su zastajale lađe i kuće su postajale nepomične i njegove.
Setivši se svojih, osetio je koliko pripada drugome, nekome što ga ovako šarenog i nadodoljenog vodi tamo‑amo, zajedno sa tom vojskom, kojoj je
već ni sada, za života, nije mogao da se vrati u mesta gde je proživeo po desetinu godina, pa je hteo i da ostane. Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu
Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu večeri, pod
Tad, kao i njegovim ljudima, prvi put mu dođe misao i neka nejasna žudnja da se više ne vrati. Uz slutnju smrti koju je osetio sada prvi put i koju na svojim odlascima u rat, do sada, nikad, nije osećao, pridruži mu se i ona neprestana dosada,
bunaru očajanja, nad koji se beše, iznemogao, nadneo, posle tolikih nedelja napora i tumaranja, Vuk Isakovič nije osetio toliku žudnju za nečim radosnim, svetlim, što bi baš on mogao da izvrši, da proživi, a ne da ode tako bedan, omatorio i
Nikada pre čestnjejši Isakovič nije osetio da bi tako rado osluškivao neki šapat, kroz to zvezdano nebo, koji bi mu šaputao o neprolaznoj njegovoj određenosti da
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I Gregori je osetio da se događa nešto čudno, pa je pokušao da je na brzinu odvuče u Vilu Borgeze, ali se mala Odri neprestano okretala
Ploče; obišao oko grada pokraj stare »Loze«, ispod »Tonija«, i zaustavio se na Pilama pred agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto
ženama koje znaju šta hoće i koje to uvek dobijaju, kao da je zakoračio u neki iščezli svet nevinosti bez zaštite. Osetio se sigurnim i moćnim dok joj je objašnjavao da su ljudi gadovi i da će svi pokušati da je iskoriste, praveći se da žele
— naređuje carinik. Svukao je vetrovku i tada ga krupni čovek iznenada steže čeličnim mišicama na svoja široka prsa. Osetio je na licu oštrinu njegove brade. — I tako, ne poznaješ više Žiku? — viknu. — Pofrancuzio se, je li?
Tačno je osetio da ona zna. Tog dana oni ručaju u tišini, niko reč ne progovara. I odjedanput, njemu je jasno da ga ona neće izdati
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
dečje, kao i humorističke poezije, u antologiji bi se nesrećno sudario sa onim drugim, dubljim, tragičnim tonom; to je osetio i dobro obrazložio Bogdan Popović u vezi sa Zmajevim pesmama poput one Ciganin hvali svoga konja.
Da bi se emotivni podsticaj osetio i utvrdio, od čitaoca se traži negovan ukus, bogato intelektualno iskustvo, i, štaviše, posebna vrsta obrazovanja.
I Andersen je osetio gorčinu promašaja pre nego što se opredelio za dečji izraz. Od „ozbiljnog” Edvarda Lira ništa nije ostalo, ni od
Kao „pravi unuk čestitog Deda Rade” Ćopić je, više nego ijedan naš pisac, osetio značaj dečjeg doživljavanja sveta, i, kad god mu pođe za rukom da prizove ukus i boju tih lirskih drhtavica, nastaju
Kao dete, pesnik je osetio strašnu lepotu baš tih, beznadnih prizora, te je, deo po deo, otkriva u prizorima, monolozima, slikama: Zar svaka
kontekstu To poznavanje jeste piščeva izvorna, najcelovitija i najdublja spoznaja; odavši se pisanju, on je pronicljivo osetio da dalje i dublje od ranih dečjih utisaka otići ne može, te da će, bude li ih i u najprostijem obliku prizvao, postići
U vreme krize vrednosti, kad se jedan deo čitalačke publike osetio obeshrabren i zbunjen pred tokovima kojima je poezija krenula, dečja pesma se ispostavila kao pribežište svima onima
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
buknuo ustanak u Srbiji, on je odmah osetio njegov veliki značaj. On je prvi srpski pisac koji je video istorijsku ulogu Srbije i koji je verovao u nju.
nije bio mnogo drugojačiji no u početku XVIII veka. Njegoš je imao duboko nacionalno osećanje i osetio je narodnu dušu kao retko ko u srpskoj književnosti.
To je pesnik narodni u najvišem smislu reči, koji je duboko osetio i silno izrazio celu srpsku rasu, uneo u sebe, unutra razradio i kao cvet razvio osobine srpskog nacionalnog duha i
On je u tom jeziku video pravi srpski jezik, osetio dobrog poznavaoca narodnog jezika, narodnog čoveka kojega knjige nisu zbunile. U početku 1814.
Njegovo formalno, više deskriptivno znanje srpskoga jezika nije mu više bilo dovoljno, on je osetio potrebu da taj jezik pozna naučno, na temelju istorijske gramatike, zato je čitao stare srpske spomenike, još od
« I u taj veliki posao on će uneti svoju retku snagu i istrajnost. On je po svojoj zdravoj pameti osetio da je plodan rad najbolji odgovor nepravednim kritikama, i neprekidni rad i stvaranje u njegovim očima su bili »jedini
On je naročito osetio i umeo preneti zanosnu liriku bosanskih sevdalinki, i niko bolje od njega nije obradio sevdah narodne poezije.
Prosto, prirodno, iskreno, on je pevao ono što je uistini osetio, bolove i radosti svoga srca. Intiman ton, neposrednost osećanja, toplota koja sve to zagreva, čini veliku draž ovih
Ali u celini njegov književan rad ne može se održati. On je, izgleda, i sam osetio uskost svoga talenta i nemodernost svojih književnih shvatanja, osetio se usamljen u novom dobu kada se oko njega drugače
On je, izgleda, i sam osetio uskost svoga talenta i nemodernost svojih književnih shvatanja, osetio se usamljen u novom dobu kada se oko njega drugače osećalo, mislilo i radilo, i poslednjih godina svoga života sasvim
On je ušao u taj svet koji nijedan srpski pisac pre njega nije opisivao, i osetio lepotu onde gde je niko nije hteo videti. On je taj svet voleo, družio se sa njime i sa ljubavlju bio njegov slikar.
Kada je počeo čitati velike ruske pisce, i video šta je roman, on je osetio svoju slabu snagu, izgubio pouzdanje u sebe i prestao pisati romane. OPŠTI POGLED.
Sremac, Stevan - PROZA
Ovaj je osetio da mu se umalio prihod, ali zadugo nije mogao da uhvati otkuda dolazi to. Kad je doznao, on se iselio od Riste puškara,
Radičević, Branko - PESME
“ To Mileta beše opazio, Pa se svoga zlata osetio, Još je svome drugu govorio: „Oj, čuli me, pobratime mio, Ostaj doma, a tako ti Boga, Ne ostavljaj tako zlata
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
polja, blage udolice, reka i potoci s visokim topolama i gustim vrbama, sve se pokrenulo, kao dahnulo, i učas se osetio onaj tih i kô balsam noćni miomir.
To je Ita osetio, i to ga je kao osvestilo. — Da, da, i ja! — I digao se. — Srećan sam! Što da ne? Hoćeš da ti pevam?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
careva kod zmaja sedmoglava koji ju je, kad je car Petar u kuli spavao, tako vešto odneo da joj otac, car Petar, to ni osetio nije.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
POZORIJE 4. DAMJAN I KUZMAN DAMJAN (za sebe): Šta me to moj komša zove? Da ne bude osetio štogod? KUZMAN (za sebe): Kako krije oči!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— A ovaj akt? — upita bez zbunjivanja tip. Mišelino, koji je u međuvremenu osetio da je preterao sa cenom, spusti zastavu na pola koplja i reče da akt košta pedeset hiljadarki.
Veliko spremanje zakazano je za sledeće jutro. Kao i ranijih godina (te divne, nežne godine!), matori je instiktivno osetio da treba brisati iz doma svog.
mada već imamo dva, na kraju — grozno netalentovan pejzaž u ulju, koji mu je uvaljao neki šmeker-slikar, kada je osetio da je matori ponovo pri novčanicama. Potpuno šašavo, na časnu reč!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
I šta hoće da kažu te misli? Šta hoće da znače te misli? Mislim, mislim. Ja nisam nikada osetio toliku stvarnost misli. Nikada je osetio tako materijalno, tako prostorno.
Šta hoće da znače te misli? Mislim, mislim. Ja nisam nikada osetio toliku stvarnost misli. Nikada je osetio tako materijalno, tako prostorno. Sve postaje materija, jer materija dobija vrednost iznad svega...
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Hvala vam! AGATON: Nema tu hvala, to je moja dužnost. Još kad sam obišao pokojnika za vreme bolovanja, osetio sam ja da on ima nešto da mi poveri i sve se lomi: hoće li, neće li... DANICA (zaplače se): Siromah otac!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ako sa ovo malo ljudi mogu da štitim front celoga bataljona, onda idem — govorio je iskreno. Osetio sam toga momenta divljenje prema ovom dečaku.
Ostatak čete je izginuo. I oni su se vratili na položaj. — Njegovo ime? Osetio sam laku drhtavicu pred ledenim glasom komandanta divizije.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ili bih i tad kao sad morao da se smešim i razbolim, i da umrem? Kad bih još jednom osetio da volim, volim? NARODNI VEZ Krv mi veze vez po duši, strašću me životinja guši, i tka mi u život tlo: zavičaj moj,
Sa svojih prozora, u bolnici, video sam Učku. Tada sam, prvi put, osetio i naslutio da mi život neće biti onakav kakav sam ja, da bude, želeo, nego da me nosi vetar sudbine, koji ima neku
Ko piše u slobodnom stihu, glup je ili lopov. U mirisu Pariza najlepše što sam osetio jeste: bezgranična ljubav i bezbrižnost. Kako su ovde vesele borbe!
Prvi put sam osetio da zemlja, na Suncu, posle kiše, drhti. Ceo dan nikog oslovio nisam. Uostalom, ovde je sve ćutljivo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čuješ kikot oko sebe, al' ti se činiš da nisi ni osetio, pa ne smeš ni da se počešeš, i ako te to dobro svrbi... Okrećeš glavu na drugu stranu.
U tom položaju produžio je i još više razvio veseli život tako da nije ni osetio, kad je duboko zaš'o u četvrtu desetinu. Tada se stvorio prelom u životu njegovu...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
To Nema Cice prvo me je nerviralo, a onda sam, ionako pod temperaturom, osetio lajtmotiv nove pesme! Odložim rukopis, uzmem čist list hartije, i počnem izmišljati šta se desilo sa Cicom.
Rakić, Milan - PESME
Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta! Ti si, kao i ja, od mladosti rane Osetio opštu sudbu što nas gazi, I gladan i žedan provodio dane Sve u istom krugu, sve na istoj stazi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jer još i pre, kao devojka, kada bi ona i mati idući na kupanje tu naišle, odmah bi se osetio međ njima pokret, jer njih dve bile su obučene u najlepše, najskupocenije odelo.
Tomča sasvim je njen. Ni o čemu drugom ne zna do samo o njoj, Sofki. Jer sve što je do sada doznao i osetio, to je samo od nje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije ni osetio kad je Simka ušla i spustila ibrik s rakijom. Kao slučajno napipa ibrik pored nogu i poče žedno da sipa rakiju u suvo
Kako on to pre nije video, kako to nikada ranije nije osetio? U rebrastoj čaši, zarobljenoj njegovim kratkim, zatupastim prstima, žutela se rakija kao istopljen dukat.
U gustoj tmini podruma duboko jauknu prazna kaca, jauknu čovek s nožem zarivenim u prsa, prvi put u slabine, osetio je To po brzom i mekom uletanju noža, drugi put je zario u mrak i rebro mu iskrenulo nož, pa još jedanput, više udesno,
“ idućeg jutra upitao je sobaricu, ne otvarajući oči. „Ne znam“, odgovorila je ona. otegnuto. „I ne treba da znaš! Osetio je njen osmeh i u mraku video rumene desni iznad retkih, krupnih zuba.
Zbog toga joj je unapred platio za nedelju dana. Zvao je opet jedne noći; kad je pod dlanom osetio meku i toplu kožu, njemu se učinilo da je to Simkina koža, jer nju su prsti zapamtili zauvek.
Sluša. Hoće da veruje. Nije ni osetio da već ide putem kroz selo, ne čuje da je šumorenje pola umuklo, a već je pred vratima svoje sobe.
Osećala je kako joj snaga u zemlju propada. „Hoću da me moliš!“ „Neću“, rukom je osetio da grč stisnutih butina malaksava. „Moli me, moli me, kaži...
„A što je Meni lako?“ Andra mu je osetio drhtavicu. „Sin će da te iščupa. A ko će nas?“ cikao je pred plač. „Kakav sin! Ja nemam sina!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je, iz svog Konaka, gledao kako se, nad dunavskom padinom i nad večitom rekom, rasipaju prozračne istočne svetlosti i osetio, nedvojbeno, da je izigran.
Narodne skupštine, prostranstva svetlosti kao da su postajala surova, nebesa su se zatvarala i Gospodar Jevrem je osetio kako ga dodiruje sopstvena usamljenost.
Odavno je slutio da će doći. Na putu iz Kragujevca u Beograd, koji je prešao pešice, ni za trenutak nije osetio ogorčenje, samo bojazan koja ga je morila: šta ako je i Miloš poverovao Vučiću pa posumnjao u njega?
Nije mu smetalo što je, do juče Gospodar, sad niko i ništa, sa neizvesnom sudbinom: odjednom se osetio nekako bliže tlu, i slobodniji.
Odjednom je iz te šume ka njemu doprla neka vedrina, Jovan je pogledao u majska nebesa sva od isprepletanih bleskova i osetio da nije, još, sve propalo, i da Miloš nikako nije poverovao Vučiću.
Sima je osetio da zalazi u neki prostor u kojem nikada nije bio, a prolazio je poznatim sokačićima, i opet je nepotrebno žurio i, u
Samo, od tog prepoznavanja osetio je ne strah nego radost. Zagledan u automobile, Vasa Čarapić i ne pamti šta je sve činio posle pogibije Marka Čarapića.
Onda je osetio udar, ne i bol: udarilo ga je u leđa, u krsta, znao je da ga je stiglo, Čamdžijina pesma bila je obuhvatnija od crne
Taj put koji se danas pređe za nekoliko minuta, njemu je iz gledalo da traje satima. Samo je tada, i nikada više, osetio kako ga sveg natapa strah.
Ljuću blagost nije osetio, pa bulji u tog nepoznatog pred sobom i beži, prepadnut. Kad Petar izmakne, Stojan se smeje, kao lud: zna da u njemu
Tako se jedne noći našao, samcat, u vrbacima pored Drine: senke su pretile, pretnje su se mrsile a on je, opet, osetio ukus pustoši i osetio da je nag i ništak pod tom silesijom zvezda, nad Mačvom.
noći našao, samcat, u vrbacima pored Drine: senke su pretile, pretnje su se mrsile a on je, opet, osetio ukus pustoši i osetio da je nag i ništak pod tom silesijom zvezda, nad Mačvom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ali bič fijukne: zbogom, nado pusta! Ti si kao i ja, od mladosti rane, Osetio opštu sudbu što nas gazi, I gladan i žedan provodio dane Sve u uskom krugu, sve na istoj stazi.
i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema svoga proleća, Usud ga je vratio ponovo u Joniju. Sve je tamo bilo kao i pre.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Eshilo, Sofokle, Euripide! Ta vi ste moji dobri poznanici. Vaša dela sam nebrojeno puta pročitao, razumeo, osetio sve njihove lepote, shvatio njihov smisao, a njihovu tragiku progledao jasno kao stručni graditelj monumentalno zdanije.
„Ali, dragi oče”, reče mu sin, pretstavljajući me njemu, „meni beše toliko ugodno u društvu gospodinovu, da nisam ni osetio koliko si odocnio“. Pružismo jedan drugom ruku, gospodin Gerike, pozdravi me najljubaznije.
U Ulzdopru je počeo da misli samostalno i da svoje učitelje i prethodnike u nauci podvrgava oštroj kritici. I ubrzo je osetio svoju nadmoćnost nad svima njima. To ne beše precenjivanje samoga sebe, no osećaj svoje vlastite džinovske snage.
Čitajući knjige koje su na njegovom stolu ležale, osetio je na svakoj stranici njihovoj koliko je njegov moždani aparat savršeniji od autorovog, njegov duhovni pogled
osuđeni izvedeni na gubilište i predani dželatu, okupljeni narod nije pljeskao i odobravao postupak, već ćutao, jer je osetio da su pred njegovim očima pogubljeni nedužni ljudi. „Generalni zakupci pogubljeni su jedan za drugim.
A u vašoj glavi, gospodine Faradeju, ona je sevnula“. „Nisam“, reče on, smešeći se, „osetio u svojoj glavi nikakvo sevanje, pa ni grmljavinu. Ona misao izgledala mi je bliska, nametnuta sama od sebe“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ja bih mu odgovorio: — Čoveče božiji, kako da ti kažem, niko, niti je osetio niti će kad osetiti lepše sreće od moje. — I večeras ti to isto ponavljam.
otvorenom u rukama, koju je ispustio kad nas je spazio, on je revnosno očekivao dolazak našeg voza, pa ga ipak nije osetio.
Još je samo to bilo ostalo. I tako, dan ranije nego što mi je isteklo odsustvo, krenuo sam se za pukom. Osetio sam, na nesreću, da mi je četa milija, vernija, toplija kuća od moje. Ali šta ću posle?
Grcao sam, pio sam na silu, ali sam pio. I osetio sam da je raspoloženje postajalo sve življe i lepše dok se nije pretvorilo u pravo oduševljenje.
i posle Sekulinog povratka iz patrole, kad god bi uvlačio nogu u uzengiju da se popne na konja pred polazak na marš, osetio bi komandant kako ga golica i draži miris mlade piletine pečene na ražnju, oh tako prijatan, drag miris što se širio na
I još juče, eto, osetio sam potajnu neku želju da se rat nastavi. Svaki znak koji mi sad govori o izgledu na povratak u zemlju neprijatan mi je,
I ta opasnost pojavila se, posle, kao neki neizdržljiv stid što ga je osetio još onda: kad je između dva stražara s bajonetima, kaljav i krvav, s lisicama na otečenim rukama, vučen kao prebijena
Ja ne znam šta je bilo sa mojim bratom, ja ga više nisam video. Ja više nisam ni disao. Najpre sam osetio kako mi hladno piri po leđima. Onda je neki neizmerni val jurnuo na mene.
Onda je neki neizmerni val jurnuo na mene. Šiban vetrom po obrazima kao žar vrućim, ja sam u početku osetio neku zaglušnu grmljavinu u ušima, u kojima mi je posle onaj presecani vazduh stao fijukati, zviždati, zujati, i tako
Ali zbunjen njenom mladošću, onom večnom vedrinom mladosti što opija dušu do ludila sreće, on je najedanput osetio kako mu je iznenada nemila strava zaledila srce.
ovake iste fine male cipelice koje bih znao da ljubim ludo, sa nežnošću koju nikad ni prema čemu u životu nisam osetio, sa ljubavlju koja se, činilo mi se, nikad ne bi mogla utuliti.
Znam samo to: da sam smesta osetio kako one moraju biti moje i znam da je uvek moralo da bude ono što sam hteo, pa je tačno tako i bilo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Onomadašnji događaj pokazao mu je, da se ovi ljudi ne šale, i tada je prvi put, na delu, osetio da mu glava svakoga časa visi o koncu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ako govorim o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni
Jednoga dana, Mane je cepao drva. Kako je zamahnuo sekirom, moj otac, koji je stajao u blizini, osetio se veoma nelagodno, i opomenuo ga je: “Zaboga, Mane, ne udaraj u ono u šta gledaš, već u ono u šta nameravaš.
bih se oslobodio ovih mučnih pojava, pokušavao sam da se koncentrišem na nešto što sam već video i na taj način bih osetio privremeno olakšanje; ali da bih to postigao, morao sam stalno da prizivam nove slike.
U početku se moja rešenost topila kao aprilski sneg, ali sam ubrzo savladao svoju slabost i osetio zadovoljstvo kao nikad do tada da radim ono što hoću. Vremenom je ta naporna duhovna vežba postala moja druga priroda.
Prasak lokomotive udaljene dvadeset do trideset milja zaljuljao bi klupu ili stolicu na kojoj sam sedeo tako jako da bih osetio nesnosan bol. Tlo pod mojim nogama je neprestano podrhtavalo.
Morao sam sakupiti svu snagu volje da prođem ispod mosta ili neke građevine, jer bih prolazeći osetio neverovatan pritisak na lobanju.
Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena. Negde duboko u svesti nalazilo se rešenje, ali još nisam mogao da nađem način da ga izrazim.
čitajući sve što bi mi došlo do ruke, od Njutnovih (Newton) Principa do romana Pola de Koka (Raul de Kosk) i osetio sam da sam uludo protraćio najveći deo svoga života.
one prve majušne varnice koju sam ugledao u svojoj laboratoriji u ulici Grand i doživeo uzbuđenje slično onome koje sam osetio kad sam otkrio obrtno magnetno polje. V.
izumiteljski dar, ali lord Rejli koga sam uvek smatrao idealnim naučnikom je to rekao, i ako je to zaista bilo tačno, osetio sam da treba da se usredsredim na neku veliku ideju.
Zamislite bol i jad koji sam osetio kada mi je prošlo kroz glavu da mi je upravo tog trenutka uručen telegram sa tužnom vešću da mi je majka na samrti.
Na mene je to ostavilo snažan utisak i vrlo često sam spominjao odvažnog štampara. Jednog vrelog popodneva osetio sam potrebu da se osvežim i ušao sam u jedan od trideset hiljada narodnih lokala ovog velikog grada gde su služili
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I on je gledao iste plamteće zvezde na crnom ponoćnom nebu koje sam i ja video. Osećao je isto ushićenje koje je David osetio i koje je kroz svoje psalme preneo na mene onih mojih budnih noći pre pedeset godina.
Kada dođosmo do Karlovaca, moji poznanici-bogoslovci napustiše brod i ja sam se osetio veoma usamljen. Vratio sam se mojim šarenim torbama, pogledao ih i setio se da mi ih je majka napravila, pa kad sam
Vratio sam se mojim šarenim torbama, pogledao ih i setio se da mi ih je majka napravila, pa kad sam osetio da je bar jedan delić moje slatke roditeljske kuće uz mene, malo sam se primirio.
Ulivali su mi poverenje. Kada sam osetio glad, izvadio sam iz torbe moj snežno-beli hleb i svojim čobanskim nožem, sa dugom drškom od drveta, isekao sam dva
Ponašali su se kao nepristrasni gledaoci, kojima je bilo stalo da vide boljeg kao pobednika. U tom momentu osetio sam da me jedna snažna ruka zgrabila za kragnu i kada sam se okrenuo i pogledao gore, video sam krupnog policajca sa
Karlovačku katedralu, palatu srpskog patrijarha, koju su mi na sličan način sa broda pokazali karlovački bogoslovci. Osetio sam slično uzbuđenje u oba slučaja i znao sam daje Amerika počela da osvaja mesto u mom srcu.
Ispričao im je da sam srpski mladić koji još nije osetio sve mogućnosti američkog verskog vaspitanja, ali da u tome odlično napredujem i da jednog dana možda mogu postati
se sećao i Džimovog proročanstva, da će jednom doći dan kada mi ulica Kortland ne može više da pruži ono za čim žudim. Osetio sam da je taj dan već vrlo blizu.
Pobudio sam njegovo saosećanje i osetio sam da sam stekao novog prijatelja. Zato su se moji drugovi ustručavali da me pozovu i uključe u svoja razna udruženja iz
sam te, i mnoge druge ugarske demokratske stavove, čuo od Henria Vord Bičera, velikog prijatelja i obožavaoca Košuta. Osetio je da sam spreman na odgovor ako dalje bude pokušavao da polemiše.
sam te, i mnoge druge ugarske demokratske stavove, čuo od Henria Vord Bičera, velikog prijatelja i obožavaoca Košuta. Osetio je da sam spreman na odgovor ako dalje bude pokušavao da polemiše.
S takvim načinom engleskog života upoznala me je njihova domaćica i to tako umešno da nisam ni osetio kako se to zbilo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
nju, ispod jedne kabanice, kao obično kad se iz varoši vraća, i kabanica bila bi im prostrana: stopili bi se uza nju i osetio bi slast u životu, i barem za čas zaboravio bi na svakidašnje brige. A ovako, ne mili mu se ni leći. Biće mu hladno.
Tu se duže zadržao. Našao se prema otvorenoj pučini u dražici na pesku. Tu se osetio kao da je na žalu u svome selu. Ispred njega talasi valjaju se mirno, jednolično, tek što mu do nogu ne dopiru, a pučina
Kada je počeo da ide u osnovnu školu, već u drugoj godini osetio je nepravdu. Seljačka deca nisu volela dete aristokratske, posrnule porodice, mada je njegova majka bila iz njihova roda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Mnoge su ograde i granice postavljane ljudskome oku, sa gradiranim zabranama u kretanju. Osetio je to, na primer, i Stevan Sremac kad se obreo u staroj Srbiji, koju je inače brzo zavoleo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
(imenujući i dalje pretke kao njene), i to je moralo da izazove izvesno „iskrivljavanje” koje je Branko Lazarević tačno osetio, a mi smo ga imenovali kao nepravilnost u distribuciji.
Omamljen njenom lepotom, Aranđel je osetio prvi put da sem običnog postoji i jedan drugi svet - svet „zvezdanih oblika”.
i obrnuto, da se često ne može razlikovati šta je autorovo a šta junakovo oko videlo, i šta je jedan a šta drugi osetio, pomislio i zaključio. I inače vezan za vidokrug likova, autor je u Seobama ipak najčešće i najduže uz Vuka Isakoviča.
krasno mesto gde se, nasuprot Vukovoj podaničkoj zavisnosti od tuđe volje, naglašava vanredna tananost njegovih čula: „Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu
gde se, nasuprot Vukovoj podaničkoj zavisnosti od tuđe volje, naglašava vanredna tananost njegovih čula: „Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu večeri, pod
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa kad na Kosovo pade tiha noć, i kad zvezde čudno zatreperiše onu čežnjivu pesmu, koju je kod nas samo Rakić bez poze osetio, on pozva nas dvojicu–trojicu, te bez kavaza i oružja pođosmo niz Divan–Jol pravo na Gazimestan.
“ — A služiš li, proto, kad? — Ne. Ne više posle Metove smrti. Osetio sam olakšicu kad sam saznao da na to nemam prava. Sam sebi sam presudio. Sam sebe sam raspopio.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kroz jata dobrih zvezda, kraj sunca, kraj meseca, Razgledô j’ sve što do sad nije vidô, znao, Već blizu naše zemlje osetio je umor, Privlačila ga zemlja i međ’ ljude je pao.
mi još neko, Al’ ja Deskaševu Nisam ništa rekô; Nisam rekô da ga Branko zagrlio — No čini mi s’ da je I sam osetio. »Javor« 1888. ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME?
Miljković, Branko - PESME
ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima. Još mi smrt u ušima zuji Noć s ove strane meseca često ogrezne u nepotrebne istine i oduševljena klanja.
Krakov, Stanislav - KRILA
Možda baš zato, kada se pojavila kraj postelje, noseći pod tesnom bolničkom keceljom miris pohotljivog mesa, Mija je osetio svoje telo, dotle kostur, kako živi.
Gorela je žućkastim plamenom. Između smreka i glogova ležali su ljudi lica zarivenog u kamen. Mnogi je osetio, kako se od njega odvaja telo kao skuvano zmijsko meso sa kostura. Ljudi se topili i nestajali.
Do njega na drugome stolu ležalo je nešto kratko. Video je samo smanjene krvave butine, ali je onda osetio strašan bol u nozi. Nagnuta bolničarka počela je da raseca zavoj.
Onda su ga preneli u belu baraku. U susednoj sobi je neko svirao u violinu, a po parku su promicali ranjenici. Osetio je radost zbog spokojstva, jer je ovde sve bilo tako mirno i čisto, ali mu je samo bilo čudno što ga niko ne pita gde
I Duško je odjednom osetio tugu kao da leži kraj nečijeg mrtvačkoga odra. A pukovnik je i dalje govorio, a najviše o svojim bolestima.
Oseti topli dah poljupca. Ruka se zari pod njegov laki pokrivač. Usta su klizila u poljupcima po njemu. Osetio je poljupce na mršavim bedrima. Suludi zanos, već davno zaboravljen, obuze ga. I on pruži ruke.
Ogromni plameni zubi raskidali su ga strahovito... još jedan trenut osetio je sem bola da pada u bezdan... potom je bol kao užas zgrčio celo telo koje je cvrčalo u plamenu. Aparat se rušio.
Strašna dosada kao mora pritiskivala je ljude. Osetio je i Duško ovde u šatoru kraj već pijanog Rusa. Na licu mu nije bilo večitog osmejka. Uvek se ponešto ostavi, izgubi.
Duško je osetio kako se iz njega širi beskrajna radost i ljubav, te se lagano peo na beli grudobran rova. Svuda se rasuo beskrajni splet
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pričam mu kako sam se jednom u Parizu, pošto sam najpre molio prijatelje da me ne prate na stanicu, osetio odjednom tako nesrećan što napuštam taj grad koji volim skoro koliko svoj rodni, kao da sam i napušten i izgnan, da
Ja sam osetio gorčinu i tragediju na svojim ustima, svojim očima i u svom srcu kao i svi crnci što su je osećali oko mene; kao zemlja
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ova nežnost Černjajevljeva bila je reakcija na njegovu otoičnu prasku. Izgleda kao da je i sam osetio da je prekardašio, pa hita da suvišak cvoje grubosti zagladi lepim obećanjima.
Ovo su osećaji, utisci i duševni bolovi što sam ih ja osetio pri poseti krvavoga razbojišta oko Šumatovca, gde se valjalo preko hiljadu turskih lešina.
Ko je prvi osetio i shvatio tu obrtnu tačku u razvitku francuskog društva, ko je prvi pojmio to neminovno sazrevanje novoga državnog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Čovek je mamuran posle pića. Nego umoran. Premoren. I taman da zaspim... — A ono juriš!... — Još nešto gore... Osetio sam smrad. Ali gadan. Onom do mene „prioćalo se“. Trpeo, grešnik, dok sam bio budan.
Preda mnom iz magle dopiru povici: „Živela Srbija!“ Osetio sam se kao da letim. Ali nešto snažno lupi me u ruku, da mi je prosto zanese unazad. Hteo bih da zastanem da se opipam.
Ovo je van moje moći — reče ti moj Andra i ode. Za njim dobaci onaj student: — Sad, kad si video i osetio, pomoli se, učo, Bogu za sve nas! Priznajem, nisam se ni ja osećao ugodno... Mislim se, šta da radim ako nalete.
na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom sam osetio neko uznemirenje. Nesvesno sam podavio noge ispod sebe, ne bi li iščezla neprijatna vizija, a s njom i crne slutnje.
Jednom bez ikakvog razloga, jer je na mom delu fronta vladala tišina. Ali pred zoru probudio sam se zbog hladnoće. Osetio sam ludu želju da popijem nešto toplo. Suv hleb nisam mogao više jesti.
A pred žicama je ležao bedem od mrtvih i ranjenih. Pokušao sam da se pomerim, i tada sam osetio strahovit bol u nozi. Hteo bih da se izvučem, ali jedan pade preko mene.
— Moraćemo da mu smrsimo konce što pre. Ovako se više ne može. Dakle, i njima je teško, mislio sam. Osetio sam neko zadovoljstvo zbog svoga straha... U blizini našoj učestaše puščani pucnji. Kuršumi su fijukali.
U saobraćajnicama sreli smo kuvare sa kazanima. Oni se pribiše uza zid, te moradosmo da preskočimo kazan. Osetio sam miris pasulja.
Puškomitraljez neka dobro pazi! Uhvatio sam ga za kaiš. Prilikom ovog neposrednog dodira osetio sam se malo primiren, kao da je njegova hladnokrvnost prešla unekoliko i na mene... Išao je, čini mi se, žurno.
— pitao je šapatom. — Četvorica. — Vi stanite ovde. — Dragan me dohvati za ramena i privede blizu puškarnice. Osetio sam na obrazu kundak od puške, koja je već bila isturena kroz otvor. Malo sam pretrnuo.
— Poklaše ih ka prasce! Iako sam taj događaj predstavlja nešto strašno i užasno, osetio sam se na jedan mah primiren. Prolaz je sada slobodan.
Pred nama je bio novi život. — Bio sam u borbi toliko godina, mogao sam stotinu puta poginuti. Ali nikada nisam osetio takvu radost kao kada sam napustio lađu i stao nogom na čvrstu zemlju.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ali on je dublje od ostalih osetio potrese koje je donosilo novo doba, otkrio individualne i moralne aspekte krize starih odnosa, prvi prikazao sudbinu
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A za to i to cena je ovolika. Niža nije. I, ako hoćeš, da kupim, ako ne, kako ti narediš. Docnije, osetio bi očev dolazak.
I Mladen bi osetio čak i ovamo, ispod materine glave, pa čak i ispod svoje, očeve prste od ispružene ruke, kako i njega zajedno sa materom
Da se on ne bi osetio uvređen, naljutio se što ona uvek dolazi da ga tako nadgleda, pazi, sumnja u nj. I kada, kao uvek, već pita za pazar, ona
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Začudo, ja sam odjednom osetio neku čudnu utrnulost. Gledao sam ih mirno dok su se kraj vrata ove jazbine smijuljili, vrebajući neki trag osećanja na
Sažaljenje, sažaljenje me je zabolelo, moj sveti imenjače. Čim mi se Dorotej popeo na leđa, ja sam osetio da mu je nelagodno. Ne bi se on ni popeo da nije bilo Matijinog podbadanja.
Tek kad bih izjurio napolje, i duboko udahnuo vazduh, osetio bih da sam sav mokar od znoja. A istrčavao sam po svakom vremenu, po kiši i vejavici, mrazu i julskoj mesečini.
joj jamice na obrazima, osvetlio joj oči vragolastim sjajem, raspukao njene mekane usne i otkrio njene žudne mlade zube? Osetio sam kako mi grč cepa utrobu. Zašto taj travuljar nije mogao ostati ozbiljan?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad god sam ušao u taj hram nauke, ja sam se osetio kao progonjen begunac, koji se spasao međ zidine manastira, kroz koje njegovi progonioci ne smeju da kroče.
Kada sam se silazio preko stepenica Propileja, jasno sam osetio da sam bio na jednom vrhuncu, na koji se čovečanstvo nekad uzdiglo, a na koji se nikad više neće uspeti.
Posle treće lule i četvrte kave diže se moj spri na noge i protegli se. To sam jasno osetio jasnije kada je zastrigao ušima i zatreperio nozdrvama. Nanjušio je opet divljač!
To se ustima ne izgovara, ali saopštava nemim pogledom. Domaćin je osetio nelagodnost takvog raspoloženja, pa pokušava da ga odagna: „Čuli ste, dragi moji gosti!
U Dalju se smestih kao da ću onde vekovati. Tražeći materijal za moju disertaciju, ja sam već bio osetio šta mi nedostaje za vlastito široko polje naučnog rada.
Njeno telo nisam sagledao. Ali sam kroz ogrtač osetio njenu toplotu. Uto se svršio i svetski rat. Jedan beli parobrod, na kojem se lepršala engleska zastava, stojao je kod
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Ode. Peva.) SAROŠ (hvata se za čelo): Šta učinih, šta učinih! Što se zaklah? Jedino mesto gde bih osetio da sam čovek, to bi bilo tamo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Istinu govoreći, čitaonicu je Kostica zavoleo okolišno: kad je osetio da mu i u muškom i u ženskom društvu smeta babičin zapis.
Tačno je osetio majstor Kosta moć šora, i da ne može ni od dalje od šora. Ne samo da je u njemu ostao, nego je, nekako kad mu bi četrdese
Na grobnoj ploči ime gospa Nolino bilo je napisano tim redom. Neko je osetio da je ona živela, radila, i umrla kao što se živi, radi i umire „tamo ispod planine”.
I ni njemu ni Pavlu redakcije dosad nisu ništa objavile, iako su dobijale ohrabrujuće odgovore urednika. Pavle je onda osetio u sebi neki sujeveran pokret: da je mnogo dva pesnika iz iste klupe, i da on sigurno smeta Branku.
Prost čovek, ali otac stipendijaša koji umire, mutno je osetio neku istinu o sirotinjskim stipendijama, i s respektom pogledaô Pavla.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i odvažno skočio sa ovoga na krov, jer ga je momak kamenicama gađao, a ja sam sretno preskočio plot, pošto sam i sam osetio na leđima dejstvo teške artilerije.
itd. Nisam je dalje ni slušao. Osetio sam samo da mi je ovlažila šakom čelo, slepoočnice i obraze, a zatim me prekrstila i pokrila preko glave.
Tek kad sam, u prvom razredu gimnazije, dobio pantalone koje se napred zakopčavaju i otkopčavaju, osetio sam da je vreme da se zaljubim. Zaljubio sam se u Persu, našu komšiku, jer ona mi je bila najbliža.
Jedni vele da se to javi kod čoveka kao svrab, što kod mene nije bio slučaj, jer sam ja osetio svrab i češao sam se tek pošto sam napisao prvu pesmu i shvatio njene posledice.
Ona diže uplakane oči i pogleda me sa puno pouzdanja, tako da sam, ja u tome trenutku osetio dužnost da nastavim tešiti je. — Pa onda... guska... — nastavih, tražeći šta bih još mogao kazati.
I, čudnovato, čim sam odvojio usne sa usana, ja sam se osetio naoružan iskustvom, koje je u ljubavi tako isto potrebno kao i u svima drugim pojavama života.
I upao sam tek što sam se oslobodio tamnice, tako da ja nisam ni osetio ono zadovoljstvo koje osuđenik oseti kad se dočepa slobode. Iz škole u vojsku, iz vojske u tamnicu, a iz tamnice u brak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Izložih mu situaciju i rekoh da odmah odstupi. — Brže, neka dođu zaprege! — naredi komandir nervozno. — Osetio sam ja neku tišinu i sad sam baš pratio podnarednika da uhvati vezu sa pešadijom... Bez larme!
— Bog te ubio — smeje mu se narednik Prodanović — zar nisi osetio kako ti gori tur? — Kako... skočanjio sam se od zime!
— i zasmeja se. — Zort, bato! — veli pop Momčilo. — A-ha... — Ali ja tebi nabih kamilavku... A za ovo sada, ja sam osetio... I počeše obojica da se smeju. — Znao sam ja da ćemo tebe teško prevariti. Ali ona dvojica su pali u zamku.
Neprijatelj je pred nama. Vaskrsla armija pridolazi. Bože, ako te ima! 4. avgust Neprijatelj je osetio naše prisustvo. Rano zorom zapraštale su puške i Bugari, uz uzvike: ure! ure!
Mi smo još uvek mladi i nikada nam ne pada na pamet da ćemo jednoga dana umreti. Ali sada... ja sam, druže, osetio smrt u punoj strahoti i pustoši njenoj. To se desilo 11. avgusta.
Obuhvatio je moje šake da ih zagreje i nešto govori, kao da me teši. Sigurno očajno izgledam. Najednom sam osetio kako popušta hladnoća i po mome telu se razvila neka prijatna toplota. Ne tresem se više. — Eto vidiš... Proći će.
Vidim već jasno one debele grede iznad moje glave, a između njih proviruju džakovi sa zemljom... Ali naskoro sam osetio kako se vlažno platno sve više zagreva i pritiska me kao užareni oklop.
Lekar mi tada dade jedan aspirin, da bih se preznojio... Još dva puta su menjali oblog. Naskoro sam osetio kako mi je čelo vlažno, a po rukama izbiše sitne kapljice. Skinuli su mi obloge, i pokrili me.
Ali začudo, slično kao i juče u ovo doba... Nije valjda... Uveravam sebe da je to bilo samo trenutno uzbuđenje... Osetio sam opet jezu, i najednom sam klonuo. Vilični muskuli se zgrčiše i hladnoća poče da mi struji kroz telo.
Ali šta mi on može pomoći, kad mu je preča briga volan... A Solun je daleko. Iako sam među ljudima, osetio sam samoću i bilo mi je žao što sam napustio osmatračnicu. Tamo su bar moji dobri drugovi...
— A, ljudi... a, čovek umre! protestuje Kosta. Trgao sam se i otvorio oči. Kosta je gledao u levi ugao. Osetio sam neko olakšanje i prijatnu sreću što ja nisam taj. Došao je i lekar.
Nema ga više... Umro je bez jauka, bez ijedne poruke, tiho... Suze su mi navirale na oči. Usled uzbuđenja osetio sam laku drhtavicu, kao jezu. Uplašio sam se da opet ne nastupi malarični napad... A on je jadnik umro od iste bolesti.
Petrović, Rastko - PESME
Kada bih došao k sebi, pred samim Božijim likom osetio bih svoj Trenutak bi nam se mešao dah i razroko bih posmatrao mu vid.
A te sam ruke negda toliko ljubio, Osetio im tad svežinu da spira glavobolju; Trag divnih ruku pod knjigama se izgubio, No pređoše odjednom same u tajnu životnost
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oj, kako je leteo Belko, preleteo livadu i reku, osetio lagani umor u krilima i spustio se na zlatastu glavicu maslačka. — Kako je lep! — uzviknuo je jedan zrikavac.
Kao stakleno zvono tišina je poklapala Carstvo. Već je i Car nekako mutno osetio da nešto nije u redu, pa za doručkom upita svog Prvog Doglavnika: — Šta je ovim ljudima, za ime sveta?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On je bio prvi naš čovek kome su Turci učinili nepravdu i koji je osetio gorčinu izdaje. Ali nije klonuo. Pre boja, ostavljen od prijatelja, napušten čak i od svoje žene, sam u nepreglednoj
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Toga dana, kad je prvi put obesio zlatan lanac i sahat, Manulać se osetio sasvim muško. Čak je, prolazeći Leskovačkom ulicom, namignuo na tri mlade Čivutke, koje su se šetale ispod ruke, ali s