Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
milost prisećanja i radost tačnog prikazivanja prožimaju se: Kad neko seosko domaćinstvo pođe naniže i stane da se osipa i propada, to se najpre zapazi na psima: zaboravi se ko im je kuvar, počnu neredovno da ih poje i hrane, ostavljaju ih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zagroktaše puške na oba prozora, kuršumi preleću preko njegove glave, udaraju u zid i okrune malo zemlje, koja se osipa pravo na njega... Čim on ispali na jedan prozor, sa drugoga već sipa vatra na njega... Boj... prava bitka!...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Verujemo, naime, da se ovde mogu razabrati neki razlozi za to što se u današnjoj poeziji neprekidno osipa tekst i što se retko i s mukom dolazi do formotvornog načela, a i kad se do njega dođe, ispostavlja se da je ili
književnosti rade u vanredno teškim ne samo materijalnim nego i moralnim, duhovnim prilikama, kao da se sve oko nas osipa. Tračak nade, ako ga potražite, možete naći samo kad se duboko zagnjurite u sebe sama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nije šala. Četiri godine traje. Ona duhovna spona, nazvana vojničkim jezikom disciplina, rasteže se i osipa kao konac. — Ovo je rasulo! — zavapi Luka. Telefoni su zvrjali.
— pade mi na pamet. Ali moje su misli sada nemirne i nikako da se priberem. U daljini trešti mitraljez. Vatra se osipa celom dužinom fronta. Najednom blesnu svetlost, mlečna, bela svetlost, da na zidu saobraćajnice ugledah svaki kamičak.
Razbacano stenje i razrivene padine. Čitave reke osulina punih kame nja koje se neprestano osipa. Sve je divlje i glomazno. Ili se to meni samo čini, pošto su u straha velike oči.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dobro, gospodine potpukovniče — upade kapetan Dušan — pretpostavimo da smo je i sačuvali, mada se ona počela da osipa sama od sebe. Kuda ćemo s njom? — U albanske planine... a posle videćemo. 3aćutasmo...
Onda navaljeno kamenje kao u rečnom koritu i pri najmanjem dodiru osipa se kao bujica. Pustili smo konjima dizgine neka sami biraju.
viknuo sam, i ja prvi počeo bacati. Pristigli su i ostali oficiri. Gomila splasnu. Prvi voz krete. Ali kamenje se osipa i konji, nemajući oslonca, padaju. — Daj poljske konjušnice! Vezuj! Vuci! — čuli su se glasovi.