Dučić, Jovan - PESME
Dan umire mirno: a moja je soba Ispunjena čudnim slutnjama i strahom. I nemo i sporo osluškuje tada Neku tamnu jesen u duši, gde tako Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Od tog dana je opet počela dolaziti svakog dana, pa pre podne je plevila, a posle podne zalivala baštu. Osluškuje, ali ne sme nikako da pogleda u komšijsku baštu. Malo joj čudno što ne čuje odande pesme ni tambure.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« – Još jednu votku, molim vas — kaže kelneru — ili, ne, bolje donesite odmah dve, da ne pešačite... Sada osluškuje zujanje rolšua po asfaltu. »Baš vam je lepo, devojčice na koturaljkama!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Samo dečja pesma nije pristala na ovo osiromašenje. Našavši se po strani, ona osluškuje i jedno i drugo iskustvo; njoj pristaju i romantičarske navike, i antiromantičarska trezvenost.
Sremac, Stevan - PROZA
Sedi tako pa posmatra seljakove navike i osluškuje mu želje i potrebe. Tu bi čitao seljacima novine, popio kafu i menjao misli s Jeftom kmetom.
Radičević, Branko - PESME
— Međ njima je zacelo i Rade, Nosi Cvetu, Bog joj pomogao! Ma je Gojku kam na srce pao. Oh eto ih — Gojko osluškuje, Sprema vatru, drusto razređuje, Pa oli je zadobiti tako, Oli tako ol' tužan nikako, Gnjevno junak zub'ma
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Šta bi sad? Ilija se premješta do svog vodnika Boriše, opet naginje uvo prema lijevoj ruci, osluškuje i beznadno puše: — Stao pa stao, nema ti tu više pomoći. — Ma ko stao, brate?
nijesu uzalud čak i nedorasli dječaci bježali od kuća u čete ...Bilo je tu nešto. Osluškuje baba u nedoumici, s lakom tugom: ne, nije ovo više ona stara tišina. Neće je više nikad ni biti.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Fino, boga mi! Zaista lepo vaspitanje! A šta sam za nju učinio! Zapustio svoje rođene poslove... (Zastane, osluškuje, vidno uznemiren) Evo kadije! Šta ste se ušeprtljale? Došo kadija! MAJKA PINTOROVIĆA: Ništa nisam čula.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
) Boga mi, i to bi mogo... zašto da stoji bambadava, a on može da napiše i drugi? (Osluškuje.) Kanda se čuje larma? More, ovi odistinski idu! O, brate, što me snađe napast ni kriva ni dužna!
(Osluškuje.) Kanda se čuje larma? More, ovi odistinski idu! O, brate, što me snađe napast ni kriva ni dužna! (Osluškuje na Ivkovićevim vratima.) Nije ovde, otišao je u agitaciju. (Viri.) A govor eno ga tamo na stolu leži.
Pandurović, Sima - PESME
oružane straže, Nevidljivo tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući vidik u nadi i slutnji, Osluškuje dugo, dokle zora svane, Udaljenu buru što bruji i tutnji.
Stanković, Borisav - JOVČA
Letnje jutro. MARIJA (na doksatu namešta po minderluku jastuke, ide polako, u čarapama, osluškuje pred obojim vratima, tiho posluje). MAGDA (dolazi s leva iza kuće, pod stepenice, spazi snahu svoju gore): Došao?
MLADEN (stoji u dnu i osluškuje, ako bi ga Vaska pozvala, da je posluša). JOVAN (dokrada se s leva): Mladene, zar se još kupa, još oblači?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svih petnaest godina života s njim samo su čekanje, stražarenje po mraku i kiši, nesanica što budno osluškuje lajanje prerovskih pasa na odocnelog povratnika...
A tvoji sinovi danas neće da brane opštinu. — Ne ujedaj više! Zar ne vidiš da sam sâm? — Osluškuje mukli strah sela što kao vetar šuška u suvim kukuruzima. Magla nadolazi da skrije Prerovo. Izgoreće danas.
Čađević neće, zato što mu se sveti. Strese se. Izdan i osramoćen od sinova, jalovaka i kukavice. Osluškuje disanje sela, miriše ga, vidi u magli odžake u granju. Ide vojska. U njegovoj kući nema dede da se plaše.
Nebom se razleže zvuk manastirskih zvona. Bog. Osluškuje strah u zvucima zvona i Tišini zemlje pod sobom. Sama ruka se pokrenu i načini krst na licu.
Tad je bio siguran. A posle ni taj dokaz nije bio dovoljan njegovoj sumnji. Nastavljao je da traži, osluškuje i lovi ispod prozora po komšiluku. — Šta da radim, Tole? — uzviknu nemoćno.
Zato se ona noćas toliko muči i zato će mu se nakaza roditi. Iskreće glavu i osluškuje. Vetar sitnim zubima gricka Mlado lišće jabuke. Bog sve zna. Svuda je on. I u vetru.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
kako se već nekoliko decenija zove Pozorišna ulica, da uhvati u šaku pregršt te svetlosne prašine i da, onda, osluškuje glasove iz nepristupačnih prošlosti.
) Tu Gospodar Jovan staje i osluškuje trepet svetlosti koja ovde nikad nije siva, gleda oblake koji dolaze od Kalemegdana i seća se kako je onde gde je sad
Terdžuman nekoliko puta, uzastopce, pročitava natpis na tabli, osluškuje mu zvuk, već pomalo nepoznat, smisao mu izmiče, smisao se gubi, kao i pri svakom ponavljanju.
I, za tren, dok je senka tu, sve se sledi a svetlosti zgasnu. Čarapić osluškuje bruj od žurbe i od nestrpljenja, stresa se od mnoštva pokreta natopljenog svetlostima što padaju odasvud, po trgu, i
To nije bilo moguće, nigde ni daška istočnog vetra, pričinilo mu se, ali zašto? Anastasijević je počeo da osluškuje sebe: šta li mu je, maločas, značilo ono naravno?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Hiljaduglava crna vojska, smeštena u bezbrojnim manastirima varoši, prati svaki naš korak, posmatra sav naš rad i osluškuje svaku našu reč. Na praznik Tjelova prodefiluje kroz ulice varoši sva ta crna vojska, sa carskim dvorom na čelu“.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ko će da gine ? Jest, mi ćemo da ginemo i ... i ja ću da poginem !«... — pomisli Đurica, pa stade još pažljivije da osluškuje ono značajno šuškanje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
S ulice čuje se snažni ljudski hod: pomisli da vojnici marširaj u, pa i nehotice osluškuje, dok za kuću zaminuše. — Jesi li sašila?
Ona bi volela da je negdje na selu, u prostranoj bezbrizi. Pa i sada s milinjem posmatra oko sebe i osluškuje šum zatresenih grana i udare vjetra što se niz goleti ore, a negdje se daleko, gonjeni nevidljivom silom, ozivaju
Za to vrijeme oboje gleda u silne valove što se dižu kao ogromne kule, prate ih pogledom dok se dižu i padaju, osluškuje fijuk udara vjetra o jarbole i konope i teško dihanje i cviljenje napadnutoga broda.
Antica zuri u njegove ledene, prazne, na po otvorene oči i osluškuje zujanje, no ne može da se gane. Misao joj se navraća k djetetu što je od juče samo u kući ostavljeno: biće gladno...
„Nije druge, svako živ traži ligo!” — smisli se i uputi kući. Pred kućnim vratima osluškuje teške glasove što isprekidano do njega dopiru i selom se razliježu: težaci pjevaju, omamljeni vatrom, umorom i vinom.
Otvori kućna vrata i ustavi se na pragu. — Morača, zbogom! — javi se. Žena ne odgovori. Paron Zorzi osluškuje. Pred njim j e duboka, tamna, ognjevita noć; s mora se čuje šum i odnekuda daleko dolazi tutnjava.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) (Pauza) (Zadnja se vrata polako i pažljivo otvaraju i kroz njih protura Čeda glavu. On posmatra i osluškuje, i kad čuje larmu, brzo se povlači i zatvara vrata. Sa leve strane, gde su svi otišli, cika ženskih glasova i larma.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Topovski pucnji odjekivali su praskavo kroz noć. Luka znalački izvio glavu, pritajio se i osluškuje, ceneći po puščanoj paljbi situaciju kod pešaka. Rovovac grunu. — Dobro je.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Izašavši iz varoši, prestade da grdi i, mjesto, toga, poče sam sa sobom da govori. Zastajkujući, osluškuje zvukove telegrafskih žica, i razgovara s njima, a stupove obuhvata obima rukama i grli kao najmilijega pobratima.
Časom premišljaše, pa skrene i, tragom jednostupa u snijegu, pođe ka kućama. Došavši do njih, osluškuje i, čuvši u jednoj pred njim na oškrinuta vrata razgovor i pucketanje naloženih drva, uđe i nazove dobro jutro!
Ivo se prisloni uz maslinovo stablo i osluškuje ritmički šum vaselene... Slatko milinje, što silimice vlaži oči, povlači se po njegovoj duši.
Plačkaju bijeli, isprani kamen, iza koga je još tek uska pruga hlada, gdje se osluškuje blagi šum u sjajnoj i toploj prirodi... I on se obuče i krenu lagano kući uzbrdicom.
U ušima mu brujilo i činilo mu se kao da osluškuje tužne glasove silne naricaljke. Pratio je u svojoj duši taj pjev, a u pameti jedna za drugom ređahu se svakojake misli,
Leži, a ne spava mu se. Osluškuje fijuk vjetra, a u pameti uokviruje mu se slika i njihova obličja, i misli mu se da cijeli događaj svojim očima gleda.
Toplo je, gleda na sjenke što se prema njemu na zidu kreću i osluškuje žamor mora i šum iz otvorenog prodora, u kome sigurno zameće se južina.
I snatri na javi u punom danu i ne može da se tomu otme... Pa i sada u prirodi osluškuje njene glasove, razumije ih, a tužni zvuk što se prostorom razliježe dira ga do u dušu.
— Hoćemo se sutra vidjeti? — upita on uzbuđen. Ali djevojka ne odgovori. Kad škrinuše vrata, Ivo stoji i osluškuje. Djevojka polako zatvori vrata. On se prišulja bliže. Sluša njen hod u mraku.
Pažljivo osluškuje, i dok nešto šušne, obazire se i gleda pravce otkud bi imala djevojka doći. Ali nje nema! Trpljivost ga počinje ostavljati
Ali nje nema! Trpljivost ga počinje ostavljati i — uzbuđuje se. Polagano kroči nekoliko puta, i onda opet osluškuje ... Sine mu najednom u pameti: „Ko zna hoće li doći?” I ta sumnja ga mori i uznemiruje. A noć prolazi...
— Da mi je žao, ne bi' dolazila. Djevojka nanovo ućuta. A on, držeći je za ruku, podaje se noći, osluškuje šapat oko sebe, i čini mu se kao da svaki njen pojedini zvuk intimno uvlači mu se u dušu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mogao je ostati i dalje ukočen na onom svom mestu, sedeći onde samo vrškom guzice kao isprepadani zec dok osluškuje udaljeni lavež pasa. Zar je morao i on (pitoma njuškica, pitome oči), zar i on? Šta se ovo događa s ovim svetom?
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (sama sebi): Svršeno je. Mora se. Kuda? Ne znam. Neću o tom da mislim. O tome neka on mi sli. (Osluškuje.) Da li već dolazi?... Čekaj, s decom da se oprostim. Ali ne. Ne smem da ih zagrlim, ižljubim.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
To su valjda jevrejske muke... muke čoveka inteligentna, hrabra, poštena, muke koje sakriva Jevrejin dok osluškuje šta kažu o njemu oni koji nisu Jevreji, i čiji je svet...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Svaki čas ulazi Stana i, na prstima, da ga ne probudi, saginje se nad Stojanom, osluškuje kako diše. STANA (cedi peškir od hladne vode, oblaže njime Stojanovo čelo, tiho ga ljubeći): Bato moj mili!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Viknu jednom, pa ga ne doviknu; drugom viknu, doke ga doviknu. Maksim vrana konja povrnuo, osluškuje šta će besjediti, a đevojka grdno progovori: „O Maksime, nemala te majka!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Poljar Lijan, zajedno s Jovančetovom družinom, sjedi navrh Golog brda i osluškuje odjek borbe u varoši. Tamo se bori partizanski odred njihova kraja. — Du-du-du-du!
desne strane Save, uzduž Bosanske Posavine, dok dječak leži u Slavoniji pritiskujući uvom planinu Papuk kao da odozdo osluškuje nešto vrlo zanimljivo. Dječak se budi, žmirka, dosjeća se gdje se nalazi i obraća se psetu: — Žuja, jesi li ti gladna?