Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ali j ne mogu danas presedeti ovde!... Lakše bi mi bilo da me metneš na žeravicu da presedim nego da svaki čas osluškujem da li ti ideš!... Molim te... da pođem i ja s tobom!... Ja neću ići kućama.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Počeh da osluškujem ušiju načuljenih kao hrt. Čulo se samo dahtanje i opet glas mog oca, koji je govorio ženi da ne brine: ovo je poslednje
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bilo je to kao u nekom snu — ja često sanjam taj grad, prolazim njegovim ulicama, a niko me više ne prepoznaje, osluškujem razgovore,a ne mogu ništa sam da kažem: onda sve nestaje bez traga i ja se budim— Sarajevo je, dakle, bilo tu,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— prati te vjerno, ustrajno, nijesi sam na svijetu, ne bojiš se vuka ni hajduka. Primičem se i pažljivo osluškujem. Ovo je upravo nešto za mene.
Sad se i ja prenem i osluškujem. Negdje u blizini grebe po krovu gola grana, čuju se i vrapci, a u niziji, dolinom rječice Japre, putuje razliven
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
i spazim u svojoj blizini zapadnjačkog guslara koji, okružen slušaocima, peva o junačkim podvizima Cida Kampeadora. Osluškujem. Kolika sličnost između tog španskog narodnog junaka i našeg Kraljevića Marka!
Miljković, Branko - PESME
su mi dale Taj cvet taj kamen pticu što iskrsnu Iz ničega, sunce koje se rasprsnu Nad svetom koji su same odabrale. Osluškujem pun nade strane sveta. Zalazi za mesec vreme. Nepokretna Reč je nad svetom za reči ostale.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U tom slučaju ja bih sa celim vodom bio zarobljen. Čim tamo otpočne paljba, ja sa napregnutom pažnjom osluškujem. Ali sa ovoga mesta mi ne smemo da se odajemo.
Tamo desno, kod onoga voda, otpoče krkljanac. Opet raketle... Ja samo osluškujem, neće li se pucnjava pomeriti unazad? Držim časovnik u ruci i čekam da raketla nanovo sine... Tek je jedanaest...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ti si pokušavao da učiniš nešto od života. Ja nisam. Ja sam se pomirio. Evo ležim ovde bez pokreta, osluškujem kucanje svoga srca, svaki otkucaj bliže je smrti, odumiru šumori krvi koja je sve tromija i bleđa.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
i ideje, pa kada ne nađem ni jedno ni drugo, ja sednem na klupu ili se ispružim po travi, pa gledam drvlje i nebo, osluškujem ptičice i sanjam. Posle podne radim na prostranoj terasi moje sobe.
Nemiran, lutam po ovoj lepoj varoši, penjem se na njene brežuljke, ulazim krišom u crkve, slušam brujanje orgulja, osluškujem srebrnaste glasove zvona što govore Mocartovim jezikom.