Obradović, Dositej - BASNE
” — I tako živili su potom u velikoj ljubovi i miru. Na petnaest godina posle toga umre derviš Osman, kojega monah Patermutije pogrebe, i s suzami oblije grob druga svoga.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Budući da je običaj bio da i muselim i kadija pod arendu zakupljuju svoja mesta za suđenje, tako je Asan-aga, brat Osman-paše iz Srebrnice, zakupio muselimluk, a brat mu kadiluk u Valjevu (to su bili obadva stričevi onog dobrog Hadži-bega,
bio) čujem ja, da se od Sokola vojska sprema na valjevsku nahiju, koju je pokupio, oko 5800 Turaka, neki Valjevac Džora-Osman.
” U isti čas pogine Džora-Osman, turski starešina. Turci pobegnu, a naši zaokupe i, oni odmorni od kuća, poteraju. Turci begajući pobacaše puške,
Pozovemo i dođu nam 20 Turaka Užičana u planinu Crnokosu. Na pitanje srpsko: zašto su dozvali Begu Novljanina i Fočića Osman-agu iz Bosne, i što će im Afiz-pašin Omer-aga iz Niša, i zašto kupe jabansku vojsku, i našto će im ta vojska?
Tako delate i vi isterajte Omer-agu niškoga, Begu Novljanina i Osman-agu Fočića i nji̓ovu vojsku, pak mi da idemo našim kućama, a vi ostanite u miru i s nama kao i dosad u ljubavi i
” — „Dobro ćemo, gospodo! Prvo, isterajte Omer-agu niškoga, Begu Novljanina i Fočića Osman-agu i nji̓ovu vojsku, koji su i doneli ugarak i vaše kuće popališe; drugo, donesite 50.
No evo sad nešto novije! Neću ja toga hata, nego hoću onoga hata koga je Osman-aga Fočić dojašio u Užice, tj. beloga krhata, jerbo je njegov brat Fočić, kada je moga oca posekao, moga konja odveo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čekali su dosta, bio im je da ih pali, pre dvadeset i pet godina, Čengić Bećir paša. Pre dvadeset, Topal Osman paša. Pa šta da čekaju? Idu da žive i mru, među svojima. Dosta se čekalo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
[Osman je 1826. prvi put izdan u Dubrovniku; već 1827. izišao je ćirilicom. Jevta Popović u predgovoru veliča »bezsmertnog Gun
veliča »bezsmertnog Gundulića«, hvali njegov »prirodni govor, krasne riječi i divno pjesmotvorije« i veli da će Osman »najjasnija (najsvetlija) knjiga u srbskom knjižestvu ostati«.
Radičević, Branko - PESME
Al' i turska jedna puška kresnu, Pa Stojana te u sisu desnu, Te kroz prsi udari ukrivo, Pokvari mu ono srce živo. Osman ljuti Stojana pogubi, Al' mu oće i da glavu srubi; Stojan pade, a Osman dopade, Manu sabljom, al' Boško ne dade,
Osman ljuti Stojana pogubi, Al' mu oće i da glavu srubi; Stojan pade, a Osman dopade, Manu sabljom, al' Boško ne dade, Uždi pušku Boško, sivi soko, Pa Turčina baš u slepo oko.
pade, a Osman dopade, Manu sabljom, al' Boško ne dade, Uždi pušku Boško, sivi soko, Pa Turčina baš u slepo oko. Osman pade, a Omer dopade, Ali samo na goleme jade: Okresnu ga Boško po saruku, Odseče mu onu desnu ruku.
Kostić, Laza - PESME
,,dobro Mi došo!” Ture ga pozdravlja, ,,Osman ti se paša ponizno javlja: paša je blizu, tek tu što nije, eno, gle, na bregu barjak mu se vije!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
BATRIĆEVA HADžI-ALI MEDOVIĆ, kadija SKENDER-AGA MUSTAJ-KADIJA ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ FERAT, začirski kavazbaša RIDžAL OSMAN JEDNA BABA Lica koja pesnik nije uneo u spisak: Vuk Marković, jedan Cuca, jedan vojnik, drugi vojnik, svat Crnogorac,
RIDžAL OSMAN Kakav fišek na poklon veziru, samovoljni kavurski hajduče! Ne zbori se tako s vezirima, no đe dođu donose groznicu, su
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
maja 1798. godine, po podne, beogradski kajmakam Osman-paša primio, na potpis, osam hapšenika iz Austrije koji su zatim, bez teškoća, sprovedeni u Kulu Nebojšu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Jednoga dana zla sreća namjeri na njihovu kuću u okolici poznatog trgovca Osman—efendiju iz Skadra. Braća su s ocem taj dan redili duhan, da se bolje osuši; uto im se on javi i ponudi im da sređeni
Došlo vrijeme, ljudi duhan prosušili, pokupili i sredili; u kola ga ukrcali, pa s njime pravce u čaršiju k Osman—efendiji. Njega ne nađoše kod kuće, već brata mu zamjenika.
Ali brat mu neće ni da ih čuje. Kaže: „Osman mi zasigurno naredio da duhan ni od koga ne pridmam, i eto već ga od nekoliko dana ne kupujem”.
Uto, kao da ga je sama napast nanijela, ugleda prama sebi na konju Osman—efendiju. Jaše i dolazi k njemu. Osjeti taj čas da mu se pred očima smrče; strese mu se život, a same ruke dohvaćaju
Što ne reče bratu da primi duhan? —Ne trebah ga već, — odvrati nehajno Osman, i htjede ga mimoići. —Stani! A što nam ne poruči, već si naredio da me brat ti bije?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ćerim gleda, pa tek vrti glavom... PRVI TURČIN: Ti kako sudiš, to bjehu prerušeni hajduci? A tako mi i Osman kazuje da je baš glavom Stanoje dohodio... TREĆI TURČIN: A dakako!... PRVI TURČIN: E, zla poganika!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Spram Lešjanina stajalo je tada već na srpskom zemljištu 20.000 Turaka, pod komandom Osman Hasan-paše, a spram Hrvatovića stojali su od Gramade Hafispaša, sa 8.
Dok je Knjaževac ovako pao i Hrvatović se povukao Banji, kod Zaječara ce dešavalo ovo: 16 jula potisne Osman paša Lešjaninova prednja odeljenja kod Velikoga Izvora, a 17 (dakle u isti dan kad su Hafis i Sulejman počeli napadati na
Iz Lukova opet javlja potpukovnik Laza Jovanović da je kod Zaječara ostao Osman-paša i tu se na brdu Kraljevici utvrdio sa 15 bataljona nizama, 2000 Čerkeza i 200 Tatara (iskaz jednoga zarobljenoga
To je bila Fazli-pašina divizija. Ona je došla bila pod Zaječar te je u veliko-izvorskoj bitci potkrepila Osman-pašinu vojsku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Da i potomstva našeg sudba bolja Pod teškim bičem varvarstva ne tuži, Pretvorimo u grobnik hulna polja Gdi gordi Osman čovečestvo ruži, Pokažimo: da slava srpskog roda Jest hrabrost, vernost, ljubav i sloboda!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena
Al’ neka teče krv!... Kamen će ljut, Taj tvrdi kamen zemlje očine, Snagom će svojom krepko rositi. ARNAUT-OSMAN (udarajući na Đuraška): Nećeš već dugo! Čas ti je smrti danas prispeo. — KAP.
(Katunović, prisloniv pušku na kamen, puca. Arnaut-Osman pada. Staniša sa poturčeinm Crnogorcima dolazi.) STANIŠA: Evo, i ja sam tu! I tvoj je ovde greh!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i Musa Kesedžija; opise bitke u pesmama: Ženidba Maksima Crnojevića, Ženidba od Zadra Todora, Bojičić Alija i Glumac Osman–aga.
Jesi li se penjô na pendžere? Jes’ vidio Kosu Smiljanića?“ Veli njemu Bojičić Alija: „Pobratime, Tanak Osman-aga ja sam bio skoro u Primorju, dolazio u vlaške Kotare, i pod tanku Smiljanića kulu, penjô sam se kuli na
Kad to čuo Tanak Osman-aga, udari se rukom po koljenu, nova čoha na kolenu puče: „Jao njemu do boga miloga! Ja je čekam četiri godine, pa mi
A Alija ne reče riječi, već od zemlje na noge skočio, pa posjede debela dorata, oćera ga pravo na Cetinju. Osman-aga osta na Udbini, pa on knjigu na kolenu piše, te je šale na Hercegovinu — na koleno Šarac-Mahmut-agi i do njega
Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Take knjige Osman rasturio, pa iznese zelena barjaka, te ga pobi u rudinu travu, pa pod barjak kupi Udbinjane.
eto ti Bojičić-Alije od Cetinje, grada bijeloga, i za njime tridest Cetinjana po izboru dobrih konjanika; na selam ih Osman dočekao, od dobrijeh konja odjahali, odmah sjeli za punu Trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
ti od Hercegovine a na ime Šarac-Mahmut-age, s njim poredo starac-Merdan-age i za svakim po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, i oni su konje odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
se čašom obredili, al’ eto ti od Avale Porče, s njim poredo Topal-Kamatara, svaki vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, i oni su konje odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
su se čašom obredili, al’ eto ti sa Kladuše Muja, s njim poredo njegova Alila, svaki vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, od dobrijeh konja odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
pećine St’jene, al’ eto ti Kovačević-Rama, s njim poredo od St’jene dizdara, svaki vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, i oni su konje odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
kulašu konju velikome (zavrgô se drenovom batinom, u batini hiljada klinaca); svaki vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, od dobrijeh konja odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
“ Odista ga Osman pustit šćaše, vrag donese od Tupana Panta, te Osmanu riječ besjedio: „Oj Turčine, Ćorović-Osmane, nemoj pustit
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Rusa i Turaka! — uskliknu djed Aleksa. — Sjećaš li se, poljaru, ti si bio Osman-paša, a ja general Skobeljev, pa sam jurišao na Plevnu i razbio ti nos.