Jakšić, Đura - PROZA
kace, kazan i druge malenkosti, rasprodaše; novci uđoše u kasu, a Milisavu, na dobru reč kmetova i ostalih seljana, ostaviše na rukovanje stoku sa njivama i livadama, da njima sam upravlja, a da od toga ne bi što otuđio, postaviše mu za tutora
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Međutim, top opet napunismo i upravo u pešake, koji su kuću opkolili; đule pade, a pešaci ostaviše kuću i pobegoše svi za brdo, a naša vojska za njima (a na svom brdu pšenica već vlatava).
a kad đule pade iza leđa među Cigane, i kamenje po njima prsnu, naši ti Cigani ne čekaju drugo đule, no svi širom ostaviše meteriz i preko Đetinje gradu pobegoše.
” — Čujući Turci taj glas, a videvši gde džamija skoro usred varoši gori, ujedanput ostaviše svoje busije i pobegoše gradu. Srbi jurišiše i sa sve strana zapališe kuće.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— More, gledaj ti samo posla... U tom razgovoru dođoše oba brata kući. Rogu ostaviše u Maričin vajat za vrata; spremiše i konopac. Opet nešto šaputaše s Maricom, pa odoše polagano niza šljivar k mehani.
— viknu neko od družine Živanove. I dok bi čovek okom trenuo, na brdu gore ostade sam Živan. Ostaviše ga njegovi. On zastade malo, pa doviknu: — A neka te, kume, neka! Naći ću ja tebe i sutra! To reče pa nestade i njega.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On ne umede više pi govoriti, ni misliti. To je bio grom što mu poruši i razmrvi snagu, što utuče svaki živac... Ostaviše bolesnika... Njemu počeše padati na pamet nekakve lude misli... On izide napolje i poče lutati po voću...
I meni je nepravda učinjena! Meni su Turci kuću zatrli, i teško mi je!... Ali mi bar ostaviše pošteno ime... Tvoj je jad gori: tebi htjedoše uzeti i ime i glavu...
— E, moj Ivane, moj kmete, što ćemo bolan? — reče Kruška. Ivan sleže ramenima. — Ne znam ni ja. — Tebe baš svi ostaviše? — Svi. — Zbog mene? Ivan je ćutao. — Je li? — Nisi ti tome kriv. — Veruj, dobri čovječe, da sam ja blage naravi!
Dučić, Jovan - PESME
Ko zna suze stvâri koje ostaviše? Dvostruku smrt groblja gde suza ne kapi? Bol imenâ koja ne pominju više? Krik zaboravljenih ljubavi što vapi?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Da bog da da ovo sve na dobro iziđe! — reče baba Stevana. Kad se već smrče, raziđoše se žene i ljudi kućama, a ostaviše popa sama. Nije ni on gotovo ništa večerao, a tu noć uze Maru sebi u postelju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sve obešenjaku jednom salašarskom!« Prođoše kola kroz selo; ostaviše ga i udariše preko vašarišta. Kako pusto i žalosno izgleda to mesto sada, a kako je veselo i živo izgledalo pre sedam
’Ajde, momci! Ded’, kicoši moji! ’Ajd’ još malo u blato!« čuje se glas Pere Tocilova i pucanj biča, i kola ostaviše čardu. Pop Spira se namestio pored pop-Ćire, koji jednako kao bajagi drema uvučen u bundu.
Blizu je i Čenej. Još malo, eto ih na vašarištu. Prođoše kraj groblja, ostaviše i veliki bunar na kraj sela, i veliki krst i uđoše u Veliki sokak.
Prođoše i čardu i ostaviše je za sobom, i ne svratiše u nju. A i šta će u čardi kad je Pera potkrepio dobro i sebe i svoje konje kod popa, pa mu
— ’Aj’te, slatka! — veli joj Cvečkenmajerka, pa se uzeše ispod ruke, i ostaviše punu avliju paora, i odoše u kuću međ nobles gde im je i mesto.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su krenuli, prema brdovitom predelu, iza Tokaja, sa dvoja kola i sa pet Đurđevih husara. Jedna kola ostaviše Pavlu. Pred zoru, pomenutog dana, među točkovima tih kola, okupilo se bilo nekoliko, uplašenih, pasa, koji su
Teodosije - ŽITIJA
saputnika i na putovanju satrudnika što kao prebogatu riznicu ili nasledstvo otačasko stadu njegovu za sobom pismeno ostaviše.
— Kamo se dede gospodin naš? I u nedoumici zbog brige ostaviše lov, pa se brzo vratiše k njegovu ocu samodršcu, i obavestiše ga o nestanku sina njegova.
Besi tad otišavši tobož za dugo ostaviše svetoga, ali se odmah ponovo kao veliko mnoštvo vojnika sabraše, i dođoše na svetoga.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Blatnim i groznim slikama sećanja, javiše im se oni koje ostaviše na domu i, prvi put, izrekoše neki da ne misle da se kući vrate.
Kad ga ostaviše za časak kod jednog prozora, u izbi u kojoj ne beše ničega, sem jednog, na zid nafarbanog, svetog Jovana Pustinjaka, sa
Najviše ga je, međutim, potresao kraj te vojne. Povukoše se; odvedoše ih u blato i sneg. Ostaviše ih da gladuju, da se tresu od zime. Sve pohvale za serbske pukove izostaše.
Ostaviše ih da gladuju, da se tresu od zime. Sve pohvale za serbske pukove izostaše. Ostaviše ga ovakvog, u gunju i kožuhu, bez novaca, bez hrane, kao neko strašilo na snegu. Nije mogao da spava od graktanja vrana.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Starac ne gleda za njima. U prolazu pored kafane »Park« spazi dve dangube pod suncobranom, ali oni ne ostaviše nikakav utisak na njega. Odjednom, među onim mirisima koje su ostavile ptice, Bel Ami odnekud izvlači miris putovanja.
Matavulj, Simo - USKOK
Vijećnici već odavno bjehu oguglali te njegove napade, te ga ostaviše sama na trgu... U to doba, iza visokog brda prema Kotoru sinuše prvi sunčani zraci i osvijetliše Crnogorski pazar,
Radičević, Branko - PESME
Ali ko će sve ti kazivati, Ko l' im redom jade prikupljati, Eto jednom: pocrvene trava, Ostaviše pet hiljada glava, Što preteče, strugnu bez obzira — Al' ko reče da u Srba dira.
Eno beže — baš ih polomiše — I čadore Turci ostaviše, A Srbinji u njih ulegoše, Pa ih divno premetati poše, I podosta beše u nekome, Ponajviše u Arslanovome, Baš u njemu
U zlotvora je topa i kumbara, I to im čini mlogo pusta kvara; No njima čine štete mlogo više Što sramotno i mlogi ostaviše, I radi novca i drugoga blaga Poizmicaše, bilo im bez traga!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ni dijete mi na miru ne ostaviše — prožvaka djed, starački potišten i nemoćan, pa sporim korakom odbavrlja u svoj sobičak.
Da čudo bude još veće, dozvaše s brda i onoga komordžiju Zekana, doratovog spasioca, pa njih trojica, uveče, ostaviše slavsku sofru i ostale goste i preseliše se u štalu, kod konja.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
“... I kita se pojavi. „Čija je?“ — viču sve razdragano, ali se od stida nijedna za nju ne javi. Ostaviše je na stranu. „Prvi put iziđoh u baštu, uzabrah cvet, pomirisah ga, ali iz njega iziđe osa i ujede me.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U jedno udrobiše crn hleb, u drugo zelen hleb, a u treće beo hleb. Prinesoše i tri velike kutlače, pa ih ostaviše na sofru.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Oće majka da vam pravi uredbe. STANIJA: Kaki je to sijaset. Napustiše ljudi zakon, napustiše obraz; ostaviše aljine, otpadiše se od Boga, postaše Turci i nekršteni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zašto ti nesrećnici ostaviše svoje ognjište, da bi im se kosti razvlačile po tuđim poljima? Da li su oni svojevoljno pristali da krenu na Golgotu, i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
oni vas znaju najbolje, pa njih i molite. Ona stupi među gomilicu đaka, koji ostaviše igru i okupiše se oko nje. Htede se ponašati sa njima drugarski, prijateljski, ali oseti da joj njena urođena grubost neće
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kasapi zabodoše noževe u panj, ostaviše čitave rojeve muva, da slobodno i veselo obleću oko neprodanog mesa i koža, — ne bojeći se goveđeg repa i ostalog
Svuda kipi rad, a polje se prolama od pesme i veselja... Stiže i pšenica za žetvu. Ostaviše se kose i motike na odmor, a srpovi se dadoše na posao. Narod iziđe na njive, te se poče sabiranje najblagodarnijeg zrna.
A mama brižno i plašljivo gleda nekud, ne čujući tužno, prestravljeno pitanje. Roditelji joj ostaviše malu sestricu u amanet... Šta li je sad čeka, Bože?... Da li će biti bolje sudbine, nego što je njena?...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pojedoše, veli u dopisu, svu pernatu živinu. U celom selu ni piličnika! Ni petla ne ostaviše da kukuriče jutrom i da tako budi seljaka na poljski rad.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Krošnjom, ponekad, prođe šumor: Rojevi leptirova ko da provrve. Privezaše je, kao za ukor, Ostaviše je, da leči umor, I da se s drvetom grli i rve.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na to i prekidoše. Sunce već naglo bješe za goru. Turci ostaviše tri mrtva, a toliko ih ranjenijeh pođe. Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je mogao da ide.
Stari njegovi ostaviše trajan spomen u povijesti svoje otadžbine — spomen koji zadobiše neki mačem a neki kao visoki crkveni dostojanstvenici.
Sveti Sava - SABRANA DELA
od snega ubeliše se, i neveštastvenoga zlata krila misaona uperivši, na nebesa uzletevši kao bogoparni orli, nama ostaviše ustav Bogom predanoga pojanja njihovog i umilne molitve, kojima Gospoda milostivim sebi učiniše.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A ti dođi o sv. Frani. U povratku se berbe Tetka i Srdar nađoše Brnu gojnijeg i mračnijeg nego što ga ostaviše. Na prozorima bijahu najdeblje knjige, a pored njega na divanu ogrtači.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pod snegom, gure se kameni žitelji Prerova, ravnajući svoju visinu prema veličini njiva i livada što ih ostaviše svojim naslednicima, i svi odreda jadno su beznačajni, pa Vukašin pomisli: ipak, neće me pored ovih sahraniti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U pratnji onih dvaju senatora, ostaviše zgradu Senata. Nomofilaks beše, kao što to zahtevaše njegov visoki položaj, stasit čovek, bujne kose i brade, odeven u
To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu i ostaviše onde svoj trag.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali pošto sam zalepio banknotu na čelo jednome što su mu se najviše oči kolutale, oni me ostaviše na miru. Posle je do mene seo jedan ljubazni gospodin potpuno ćelave glave i podbulih kapaka.
I posle svakog reda sve žešće. Kao da su se oko mene skupile aveti svih samoubica što ovaj svet ostaviše bez jednog slova, pa me uznemiruju, muče, ismevaju me i prete kako bih se okanuo onoga protiv čega su one i protiv
A kad me pronađoše preneše me nosilima u konak. Onda me pažljivo zaviše u neku ćebad i celu me noć ne ostaviše. Tek kad je, posle nekoliko dana, sve prošlo, kazaše mi drsko da sam u snu pao sa onoga zida.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U jedno udrobiše crn hleb, u drugo zelen hleb, a u treće beo hleb. Prinesoše i tri velike kutlače, pa ih ostaviše na sofru.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zabrinuti i u strepnji što će se dogoditi, ostaviše rad. Radnici gledaju za njima, a oni između njih idu i već ništa ne razumevaju ćute i ne mogu nikako da se snađu.
A i oni, njena mlada čobančad, odrastoše i ostaviše školj. Bog zna kud su! A drugi, što ih zamijeniše, nijesu za nju, — premladi su.
— opazi mladi ribar, i ispravi se. Veslaj polako... Eno, ono je čovjek pred nama! Veslači ostaviše vesla i ispraviše se. Čeljad u lađi, dižući se s mjesta, zadržaše dah. — Je! — potvrdi stari ribar.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Drži se Turčin, ženo!.. Ne brine on što Avram Luković i Nastasije Krompir uz gusli ne ostaviše ni đavoljega Turčina... Dosadilo mi I dojadilo sve to. Sve je to silom uzbrdo. Sva ta nadanja i čekanja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Počivka.) Žalosna zemlja!... RADAK: Ta žalost joj je srce izela! GLAVAŠ: Ostaviše je Vožd i vojvode, Kao što deca sjajnu igračku, Za ljubav možda, mnogo lošije, Makar u kakvu brlju bacaju, Promene
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Išli smo dalje. Vatre, na kojima su juče spaljivani turski mrtvaci, što ih Turci posle šumatovačke bitke ostaviše na bojnome polju, još su ce gde gde pušile, a jutrenji povetarac donosio je do nas težak zadah od ljudskoga pečenja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Matica nam procvetala, Rodoljupcem budi hvala! Svi narodi podraniše, Nas za sobom ostaviše, Uskorimo napred poći, Bojeći se mračne noći! Nesloga nas Turkom dala, Nje radi nam slava pala!
Jakšić, Đura - PESME
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Njihova artiljerija gađa deo fronta ispred svoje pešadije, ali stalno prebacuje. Komandant naredi baterijama, te ostaviše druge ciljeve i sve se sručiše na neprijateljske jurišne talase.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
car Stjepane; a kako se, brate, rastadosmo, i ljube nam dvori upravljaju, tako naši dvori potavnjaše, i gosti nas, brate, ostaviše, ne pohode srijemski knezovi, nit' sam glavom srpski car Stjepane; ta s koga je? da od boga nađe!
starci i težaci, poturiše rala i volove: sve se na jad slomi u svatove u široko polje pod Žabljaka; a čobani stada ostaviše, devet stada osta na jednome: sve se slomi u široko polje gospodaru jutros na veselje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Izrailji donekle goniše ih zadajući im veći strah, pak na tom i ostaviše ih neka već goli i bosi beže. Eto, takoj se majstoriji Gedeon dovi, te ciglo sa svojih trista junaka razbi tuštenu
Rekoše: zair ide da prosi mir. A taki ostaviše biti se dokle vide što će se dokonati. Ama to bijaše sama sveta Bogorodica što i čuvaše Carigrad od neprijatelja.
I sva ona izrailjska vojska potuče ih onde s kamenjem i tako ih ostaviše. Eto, takav je u ono dobi sud bivao za zakonoprestupanje ljudsko.
Jerusalima do grada Jerihona i na tome putu dopade među haramije, kojino ga svukoše do košulje i do smrti ga izmlatiše. Ostaviše ga jedva duhata i odoše. Osta on ležeći mu kraj puta krmečući; ne može se nikud ni maknuti.
Malo pojedoše i s merom se napiše, a ostalo ostaviše za sutra. Po večeri jošte za sofrom ostaše sedeći u razgovoru, al' opet dođe vratar i kaza da je opet od carice drugi
A mi to svi znamo što je i kako je. Nije nam to prvina, da nismo čuli. I tako i ostaviše. Onda pristupi k nalonji jedan od onih gospodara gostiju, nepoznan (nije od one trojice što su uvečer hranu doneli; oni
Na to Cesar ne poinati se ništa — taki častno ih k njemu s poštenjem posla. Ostaviše oni onaj poklonit im ocu Priolu grad, uzeše što imadoše onde svoje i očine im svete mošti, natovariše se u lađu, te se
A ne i materinu. I nelagodnije neizlečeno ostaviše... Vi kojino ste muške strane i ne zapodirite se oko tuđih žena, ni se šnjima smijući nasamo šalite.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I odmah navališe na Zonu sve složno, i ne ostaviše je nikako na miru dok joj ga, kako im se učinilo, ne izbiše iz glave.
— Ihaha! — zasmeja se Zona i zovnu Vasku izmećarku, pa odoše obe smejući se, a ostaviše Mana, koji, sav obliven po čelu graškama znoja, jednako gledaše za njom.