Obradović, Dositej - BASNE
„Bogatstvo ašče tečet, ne prilagajte srca. Blažen je samo oni bogat koji opštestvu dobro tvori i posle sebe lepo ime ostavlja, a bez toga evo što mu veli Evangelije: „Bezumne, u ovu noć ćedu dušu tvoju od tebe iskati!
A dobrodjetelj iziskuje zdravi prirodni razum, koji kad se jošte s naukom sojedini, onda ostavlja onaj božestveni venac koji krasi i uvenčava slovesnu dušu.
Lepota je sami vid koji danas jest a sutra nije; a dobrodjetelj je onaj prijatni miris i prekrasno blagouhanije koje ne ostavlja čoveka ne samo u starosti nego i po smerti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A, vidim, koprivu bariš za večeru. I jedan me crv ne ostavlja na miru: kako u tu istinu, kuvanu govedinu, možeš da veruješ bareći koprivu?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
očevine moje vojevati, i poznato vam je da ja moje zakletve ne prestupam niti cara izneveravam i ostavljam, no car ostavlja mene i sav narod srpski, kao njegovi stari što su naše pradede ostavljali.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Psuje gazda Raka, psuje — ama ne ostavlja, što kažu, ni miša u duvaru. Razleže mu se psovka po svem selu. Ljudi, neki na radu, neki kod svoje kuće, tek se samo
Naposletku mu je naručio da samo sitnije poslove svršava, a krupnije ostavlja dok on dođe... Jer čim se Živan prihvati kakvog krupnijeg posla, onda — diži ruke!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tome ona otvara svoja nedra i daje svoju miloštu... A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne zaboravlja.
Lazar već beše odmakao. Kao da su ga munje šibale... Dah mu se zaustavljao. Op oseti da ga pamet ostavlja, nekakav mrak pade mu na oči. Sama ga duša zaboli, a srce da mu iskoči iz grudi... Kadar je bio na četu udariti...
Kruniji se odsekoše noge. Ona sede na krevetac, osećajući kako je pamet ostavlja. 3. ZEKA Severozapadni deo Mačve pokriven je samim barama.
Ivan se gušio, grcao, kašljao; naposletku klonu, kolena mu klecnuše... On oseti kako ga svest ostavlja. — Puštajte me! — dreknu i pojuri. Ali ga Zekina snažna ruka opet baci natrag. — Zatvorite vrata i pazite!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Njene se slike nisam više plašio. Mislio sam na šetnju s njom. Pade mi na pamet kako ona ostavlja svoje ime, jezik, veru — čini sve što hoću, na sve odgovara kako ti rekneš! San me hvataše. Slike se izmešaše.
skok sans — kartaška igra sanćim — kao bajagi, tobož saraf — menjač novca saračana — sobica ili šupa u kojoj se ostavlja konjska oprema saćurica — kotarica od slame silaj — kožni pojas u koji se zadeva oružje skena — scena, prizor
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Josifa iz Starog zaveta, kako se otima pohotljive gospoje Pentefrinice, i kako bega, šmokljan jedan, kroz prozor, a ostavlja joj u rukama svoj gornji kaput koji će ovaj malo posle poslužiti kao corpuѕ delіctі.
car onoga fino prevariti i razgovarati se o tome, a kad jede grožđe, a on ga opere u čaši, i ne jede ljuske, nego ih ostavlja u tanjir, pa kad pojede, a on opere ruke u istoj čaši, kao što sem velike gospode još i Čivuti rade.
Aj, šta veliš: je l’ dobro divanim?! — zadžakao Nića, pa sve ječi kuća, pa se smeje i ostavlja budžu i rog u budžak. — Aj, je l’ dobro divanim, tane mu gosino!
oboje spaziše u kolima pop-Spiru, ogrnuta gospoja-Sidinom velikom zimskom maramom kako se pomače ulevo, a (iz počasti) ostavlja pop-Ćiri da on sedi »o desnuju«. — A-a-a — zamuckuje preneraženi pop Ćira — a-a-a, a šta je ono tamo, a, Petre?
— Biće baš dobro na ovu ’ladnoću. — Odma’, taki! — veli jedna još dosta lepa žena sa povezanim vilicama, pa ostavlja posao, poljubi pop-Spiru u ruku i donosi im rakiju, popSpiri u manjem, a Peri u većem staklu. — A di ti je čovek?
« A on veli: »Još malo«, pa još kvari. — E, gledaj ti samo jedne kére neblagodarne! — reče birtašica iznenađena, i ostavlja peglajz u čudu. — Još on probira! — ... nego ti tako; uvek voliš da me cveliš...
— Ne boj se! Neće te skoro uzeti! Ne treba ni njemu što ne valja, nego to ostavlja nama ovde na vratu... — ... da se ne mučim i zlopatim na ovom svetu kad sam svakom na teretu i na putu!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Hoću, hoću! — Uzimala bi klisarica. Pa od njegove tolike prljavštine ni novac ne bi mogla da ostavlja gde treba, već odvojeno, na zemlji, u kakav kut, ćošak. III LjUBA I NAZA Iza groblja, do reke, živela je ona.
Afrika
Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da bi uplovila u one što izgledaju neprohodni.
Jedino iza bregova požar savane izgleda kao svitanje. I to svitanje požara ne ostavlja me celu noć. Ja nepomično gledam, okružen sve više velovima magle, vodu oko sebe, udar vesala, veslače, i tamno nebo
On onda brzo ostavlja stvar na svoje mesto I tvrdi da je uopšte nije ni imao u rukama. I opet: „Ze sui parti sie, musje,“ najuljudnijim tonom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
novo, kao za drugu decu vožnja po moru, pa su bila sretna i radoznala, a nisu ni sanjala, da im mati oca, možda zauvek, ostavlja.
Čuva ih straža. Niko se kod njih ne pušta. Zabranjen im je, već davno, svaki izlaz iz lazareta, u Beč. Hrana im se ostavlja pred kapijom, kroz rešetke, na zemlji, kao psima. Medik i apotekar im je, pre, išao, a sad im ne odlazi niko.
Da nije njemu do Rosije stalo, nego da u Črnoj Gori, što pre, on, zameni Savu? A ove svoje rođake, eto, ostavlja u lazaretu. Pop na to, umiljato, ispriča, kako Sava drži Črnu Goru, po Bogu, ali Vasilije, na mudrost i snagu.
Ovde ih zatvoriše kao da nisu slobodni ljudi. Jedu neko meso koje im se ostavlja na vrata, kao da su stigli u neku pasju nedelju. A smrdi. Čini se od mačića. Pavle im reče da su pitomi zečevi.
U svakidašnjim uspomenama stvarnosti. Konje koje je voleo, koje je godinama pripremao, za sebe, morao je da ostavlja, u stranom svetu. Po raznim mestima. Čak je i sablje, kojima je imao da zahvali što je ostao živ, morao da prodaje.
Pa ne može valjda da ostavlja, usput, siročad, i udovice, pa da ga prokune cela Lika i Bačka. Nije on ostavljao ni svoje ranjenike, ni u najgorim
Đurđe je jedini uzdisao za Trifuna. E, moj Trifune! E, moj Trifune! „Gde god stigne, matori, po jedno dete ostavlja.“ Familija je, posle, imala nove muke, da zadrži Pavla, koji je otišao da poruči kola.
Čestnjejši Isakovič sedao je u kola, kad je mesečina tog dana bila počela Temišvar da ostavlja i kad u vratima „Zlatnog jelena“ nije više bilo nikoga.
Nek mu traži sve bogatstvo ovog sveta. Pa onda? Onda se, jednog dana, žena probudi, i vidi da je taj isti čovek ostavlja, kao kad se menja kobila. Ne, nikad se neće vratiti u kuću tog čoveka. Dockan je. Pavle mora biti umoran.
On je lud, kaže, i sve što radi, radi ludo. Unesrećiće i nju i njenu ćer – neka se smiluje, i neka je ne ostavlja, ovako, Božiču. Treba da sedne, treba da sednu.
Predlaže da odu, u školu jahanja, da kapetan vidi, šta ostavlja za sobom, da vidi kako svet živi u Vijeni, da vidi kako je život, prosvećen, prijatan, lep, dostojan čoveka.
Iako je o tome ćutao, nije ni njemu bilo lako da ostavlja decu, u nadi da će ih na proleće moći videti, ako ih vidi. A strah da mu se žena na putu, ako negde zaostanu, ne
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Što najpre iznenađuje, to je vrlo mnogo dokolice, koju ova vrsta zanimanja ostavlja odraslima. Ljudi u punoj snazi rade vrlo malo i sav posao ostavljaju ženama i osobito deci i starcima.
tnoka, nevestinska košulja, koja se posle svadbe samo još neko vreme o praznicima i o svečanim danima nosi, zatim se ostavlja i predaje ćerkama o udaji.
Isti utisak ostavlja i varoš Resen. Time nailazimo na drugu karakteristiku Prespe: pored arhaičnog slovenskoga (balkanskoga staroslovenskog)
Bugarsko širenje je bilo kao holuja koja iza sebe ne ostavlja tragove. Nema nikakvih dokaza o tome da su u srednjem veku išta stvorili bilo na donjodunavskoj ploči, bilo u slivu
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA: Alo! Alo! Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju? (Nervozno ostavlja slušalicu.) To je užasno! To je nemoguće!
Pohitaj, stvar je vrlo hitna i vrlo ozbiljna; ja ću izludeti očekujući te... Požuri, molim te! (Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide! XI SPASOJE, PREĐAŠNjI SPASOJE (novopečeni bogataš): Dobar dan želim! (Ljubi ruku Rini.
Da, ne smemo dalje odlagati, ili-ili, i to još danas, pa šta nam da bog! Izvestiću vas, o da, izvestiću vas! (Ostavlja slušalicu.) Gde ste, zaboga, gospodin-Švarc, triput sam slao po vas? ŠVARC: Izvinite, nisam znao da je stvar hitna.
) Alo, alo... da, ovde Spasoje Blagojević... Da, da, dakle: seo u voz i krenuo?... Hvala... hvala na obaveštenju! (Ostavlja slušalicu, pobedonosno.) Čuli ste izveštaj agentov.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
štednjak, a Stari mašinicu za brijanje koju je Vlada digao krenuvši za Beograde Tako je otac bio primoran da ponovo ostavlja novac na stranu za drugu. Mene su isključivali iz svega toga. Za mene su i žileti dobri.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Rekla bi mu bila da je to učinila i zato što je uvek ostavlja samu i što odlazi i što se svaki čas seli kao Ciganin. I zato što je htela da se spase iz tih večitih bara, ostrva,
Trgujući, svojim šarenim lađama, kroz obale i gradove, još šarenije, bio se navikao da sve ostavlja i da sve prezire. Promene predela, kuća i lica, ljudi, sa kojima se sretao, načiniše ga samopouzdanim i oholim, jer on,
bez obzira, preko brda i reka, na sve strane, ne pitajući ni koliko bola time sebi nanosi, ni kakav užas za sobom ostavlja, ni u kakvo ludilo pred sobom zalazi.
Ni jedan jedini od njih ne pomisli da ne ostavlja za sobom ništa, večnog, mirnog i lepog, kao to veče nad vrtom, puno neizmernog broja života, koji su se stišali, da se
Nije hteo, kao pre, da je ostavlja, nije hteo ni da zalazi više na Jug, po stoku, nego je rešio da trguje isključivo srebrom, ali isto tako ludo, hrabro,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovako u košuljici („kućici“, „marami“) rođeno dete svakako da izaziva strah kod prisutnih i ostavlja mističan utisak na okolinu.
Na kraju obrednog šišanja, kosa se pažljivo prikupi i ostavlja na naročito mesto. Najčešće se kosa, da bi dete dobro napredovalo, ostavlja na mladu šljivu, zatim u račve kalema koji
Najčešće se kosa, da bi dete dobro napredovalo, ostavlja na mladu šljivu, zatim u račve kalema koji bujno raste ili u bokor od ruža.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Moguće je osetiti vetar na licu i suvi, klepetavi zamah njihovih krila. Poput jata riba, poput senki koje to jato ostavlja na peskovitom dnu, male sive mrlje doleću noseći sa sobom talas mirisa stare pijace; miris osušenog sena, miris užeglih
Garderoberi su ga sumnjičavo gledali, kao da im ostavlja tempiranu paklenu mašinu. Pred njim se pružala besana noć. I on joj se prepusti.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U Pet petlića provaljuje istrzani ritam ulice. Pesma je reka koja zahvata sve na šta naiđe, ona nosi i ostavlja, gubi i pokreće.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I on ostaje u neizvesnosti i nedoumici i često ostavlja »blagorazumnom čitatelju« da se ovaj sam odluči sa kime će se složiti.
On se duhovno razvio, čitanjem dobrih stranih pisaca stekao znatnu književnu kulturu, i ostavlja romantiku i prilazi posmatranju stvarnoga života i racionalnom realizmu. U jednom pismu Vuku St.
I sasvim tačno, Stejić sva sporna pitanja o jeziku i pravopisu u srpskoj književnosti ostavlja na rešavanje »opštem mnjeniju« i vremenu. JOVAN HADžIĆ Rodio se u Somboru, u Bačkoj, 8. septembra 1799. godine.
godine u Petrovu Selu kod Dubrovnika. 1834. stupao je u franjevački red,69 iz koga je izišao brzo, već 1836. On ostavlja zavičaj, ide na Istok, postaje učitelj jezika u grčkoj školi na ostrvu Halki, potom u Carigradu i Brusi. 1844.
Lirsko nadahnuće je vrlo jako i na nekoliko mesta Tomazeo dostiže visinu biblijske svečane rečitosti i ostavlja dubok utisak na čitaoca.
Milićević, Vuk - Bespuće
zastidio sebe kad se ljutio na zimu; na samoživost jednog sitnog čovjeka koji ne voli da se uznemiruje u nevrijeme; da ostavlja toplu sobu, kavanu, svoje društvo s kojim prijatno, uz bermet, provodi zimske večeri kod Matkovića, u jednom ugodnom,
postajao još tvrđi, ljući, neumoljiviji, ne žaleći da tovari globe na seljake, da ih optužuje i puni njima zatvore i ostavlja za njima nepoorana polja, nepokošene livade, nesadjevena sijena i nezasićene kuće.
Njoj bi malo krivo što je ostavlja, ali ga ne zadržavaše. I on se uputi kući. Začu iza sebe glas inžinjera koji mu veselo dovikivaše nešto, mašući štapom.
Nije mogla. Pa pored svih spremljenih stvari, dolažahu joj časovi kad ne vjerovaše da ostavlja ovu kuću i ovo mjesto. Činilo joj se sve kao san, dok ona zna da će da se probudi i da se raduje životu koji je dobar
Sremac, Stevan - PROZA
’Ajde idi, momče, pa kad se oženiš, igraću ti u svatovima. Pazi, molim te, koliki je, čitav gardist!« zadžakao Jova i ostavlja zbunjena šegrta, a sam grabi napred.
Sedeo bi uvek tako da izdaleka vidi šefa kad dolazi. I čim ga spazi, a on ostavlja karte, a Švaba bi već, razume se, platio kafe i po jedno vince.
Radičević, Branko - PESME
Sve nestade što vam dati spravlja, U traljama otac vas ostavlja. — 1845. PESMA UMRLOM BRATU STEVANU Jedna nas je nosila utroba, Jedna dojka dojila nas oba, Jedna igra
(1844. u proleće) II Gledaj gore, pogledaj domove, Gledaj, brate, onu momčad mladu, Svak ostavlja stado i volove, Srp i kosu, njivu i livadu, Pa se eto od miline skače, Oštri one plamenite mače, Jatagane, ubojite
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
čuo, nagazio je, onako mamuran, na one moje grešne osvajačke grablje, pa se nadovezao brundati, nikako da sjaše: te ko ostavlja grablje gdje im nije mjesto, te šta trebaju grablje oko rakije, te znaju li „oni, rasipnici“ (koji to oni?
On samo briše tamu i strah, i ostavlja bajku da živi, drvenu, braunjavu, punu lupe i pljuskanja. Ne pomaže tu ni pijecao, jedva ga čuješ, pa umjesto da najavi
Vjeri neće naškoditi, mislio je, a na poručioca ostavlja dobar utisak: valjda će i pomoći kad je ovako naoružan. Ako se vuk ne boji krsta, pucaljke se, beli, plaši.
Đurajica i Milorad stižu pred kancelariju jašući na golu đogatu. — Ovamode, ašigdžije. Zar se tako ostavlja vojno zaduženje, a? — Kupali smo paripa, druže komandiru. — Dobro, dobro, znam ja to kupanje.
Neće je više nikad ni biti. Mili tu, mravinja nešto kao za ranog proljeća kad neko nevidljiv lazi kroz vrbik i za sobom ostavlja svjetlucave piknje po pepeljavim granama.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I počnem da ustajem iz postelje. — Ne, ne! Eh, što si bedan! — veli ona blago. Pa da bi me umirila, ostavlja rad i leže sa mnom.
Opet će doći. Oh, a šta traži? (Ma da je znala.) Što je ne ostavlja već jednom? A da kaže mužu — ne sme. Jer, kakav joj je muž, i krv bi potekla...
Ona me čeka na kapiji i odmah uzima, da mi odlakša. Čak mi i kusur ne traži, već mi ga ostavlja da njime zveckam po džepovima i hvalim se drugovima. A ona? Nedelju dana kako ne seda da ruča ili večera.
lja kosu, mintan pri grlu razgrne, da mi se vidi nova košulja, i ostavlja me u sobi: — Sedi. Ko će goste da dočeka? Zašto si domaćin. Ja ne mogu.
Zatim prilazi im, ljubi se i povlači opet u kujnu, da skuva kafu... Ostavlja mene, da ja — ne da ih dvorim, već samo s njima onako, kao svaki domaćin sedim, razgovaram.
A onoga stid što ga ona tako stara dvori, pa nadohvat posrče kafu, izvadi iz pojasa limun ili pomorandžu i ostavlja, odlazi. Ona ga isprati čak do kapije.
malu sobu, ali kad tamo vidi da su tu uneli nju, majku mu, on, ne znajući šta da joj radi, kako da je teši, vraća se, ostavlja je i počne da ide po kujni, kući, ne znajući gde da se dene, jednako sâm sebi govoreći, kao tešeći okolne: — Ništa,
Čim uđe na groblje, sinčića, koga je dotle za ruku vodila, odmah ostavlja da za njom ide, a ona kao da potrči grobu... I idući skida tepsiju s glave, da bi je što pre metla na grob, posle još
I čim uđe u svoju ulicu, sinčić je odmah ostavlja i pojuri ispred nje kući. Ona, u svojoj ulici sada kao sasvim oslobođena, gleda kako joj sinčić veselo trči kapiji, na
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: A ti? ISAJLO: Mene ostavlja; da mu čuvam... Ne možeš pogoditi, pošto si Srbin. MANOJLO (ljubošitno): Šta je to? ISAJLO: Ćuti, evo ga gdi dolazi!
MANOJLO: To mi je za čudo. Zar nije razum u glavi? ISAJLO: On mi uvek govori, kad polazi kud, da njegov razum ostavlja kod kuće da sedi. A zašto, bog bi ga znao. MANOJLO: Pa jesi li ga koji put vidio? ISAJLO: Bogami, ja nisam.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Osećanja... — kažem i ubijam tutanj dok se Bebika ne predomisli. Treća stvar: taj sedmi u mesecu ostavlja strašne traume u meni. Zašto?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Gospodin Batić, čuvši da gospodična dobija takvu partiju, a njega ostavlja, naravno morao se ogorčiti, i s ovom devicom dogovoriti da ga od nje otrgne. ALEKSA: Besprekoslovno!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Možda sam bratoubica koji se pred osvetom krije, il vidilac što misao svoju ostavlja po krošnjama hrastova poput paučine.
gasila se lica lepa na postelji na livadi na tavanu i u cveću na početku šume nisu se više ni kopala groblja ona ostavlja kuću decu i ognjište i gazi po iverju dok se sledi neki već misle na momačko veče drugi se penju na planinska sedla
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
O, kako je to lepo; dočekujete me punim rukama. DANICA: Pa razume se, kad imam punu kuću gostiju. (Ostavlja služavnik na najbliži sto.) ADVOKAT: Kakvi su vam to gosti?
Ovom prilikom, prelazeći preko scene, i ne obziru se na Danicu). TRIFUN (prolazeći kraj Danice, ostavlja šolju od kafe koju je uz put ispio). MIĆA (prolazeći kraj Danice): Vi ste još uvek tu, to je tako prijatno!
AGATON: Nije rekao otvoreno nego zavijeno, ali sam ja odmah izveo zaključak: da testament ostavlja porodici da po međusobnom sporazumu podeli imanje. SVI (veliko iznenađenje): Au!!!...
GINA: Sve, bome! VIDA: I zar može to po zakonu, prijatelj-Proko, da se ostavlja vanbračnoj deci? PROKA: E, vidiš, i tu nam je pokojnik podvalio. Bez znanja familije on je imao vanbračnu ćerku.
februara prošle godine.” Zamolio sam ga kao čoveka da mi pozajmi 3.000 dinara i on mi sad to dugovanje ostavlja kao nasledstvo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A neki su i ranije videli komore i pošli, te se put zakrčio. Usputna sela se uznemirila i narod listom ostavlja svoje kuće i imovinu, bežeći pred najezdom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
u sutonu nejasno ocrtava, i čini mu se da svaki njen uzdah odnosi sobom po jedan deo njegova teškog bola, a na duši mu ostavlja tiho, prijateljsko saučešće u tuzi svoga druga, i još nekakvo osećanje, veoma prijatno i drago, od koga mu i srce življe
rumene se veselom čarobnom svetlošću njegovi zraci... ono se spušta veličanstveno i mirno, kao da ostavlja ceo svet u sreći, kao da nigde u svetu nema bola ni čemera.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
se, majko, na sam dan Veligdan, Bolest bolovala tri nedelje dana, Bogu dušu dala na sam dan Đurđevdan, Amanet ostavlja svoje stare majke: “Da mi zovneš, majko, jermenskog majstora, Da napravi, majko, sand’k od biljura, i na sand’k,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Batinaš? GINA: Vidiš li ti ovo? VASILIJE: Šta je to? GINA: Kud god da ide, ostavlja krvav trag! (Potiračom pere kaldrmu) VASILIJE: Da čovek ne veruje!... Pogledajte, zaboravio je volujsku žilu!
VASILIJE: Ako bude imao? A ako ne bude? SIMKA: Zar vi niste videli kakav trag ostavlja iza sebe onaj batinaš Drobac? SOFIJA (s verande): Vasilije! Nema ih ni u sanducima! VASILIJE: Pa gde su onda?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad se zora javi odlazi ispod grana. I ostavlja draganu za uspomenu dve tri kapi ljubičaste krvi. PUTNIK Idem slobodno, niko mi nije odneo da ljubim tužnu moć.
More, i ja ostajem tužan ipak svake zore. I ostavlja me zagledanog u bezdane vode. NA ULICI Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja.
A posao sluge dalje da vrši, za svačiju bludnicu, i skota, bog ostavlja, u ritama, čast. MIZERA Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko našeg vrta bednog, fenjeri. Da l noć na tebe svile prospe?
Zatkinova teorija je, ako hoćete, manir, da svaki panj, komad mramora, ostavlja onako kako ga je priroda dala i prema tome izrađuje. Oni koji sve bolje znaju nego ja reći će da je čitao Mikelanđela.
Tvrdim da je u nama mržnja za sve živo, protiv rađanja, mesa, trbuha, žene, masti. On me začuđeno gleda, i ostavlja me mrmljajući. U tišini se opet smirim, i umorno padam na jednu klupu.
Što samo na obalama svojim, u stenju visokih planina, ostavlja šarenilo šljunka i pene, kamenite šare i, sitne, zadimljene, oblačiće. Nebesa Like.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Nije, nego za drenjine! JOVICA: Ja smeo s uma. DANICA (donosi kafu, ostavlja i odlazi). JEVREM: More, nisi smeo s uma, nego — znam ja tebe.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
a daske i nogare ujedno, i kreće se i odlazi na nova mesta sa starom svojom pameću, i kao ono ona vrana iz one basne, ostavlja on staro ukaljano gnjezdo i ide u novo da i njega ukalja, a odatle će opet tako dalje.
Svrši se čašom piva i jednim paketom novih dopisa i radova koje im ostavlja i odmah odlazi. Redaktori odahnu dušom kad im se skide napast s vrata.
kifle, krenviršle i pivo s muzirom i jednako se ljuti i sekira i Zaca i Tešmana; onoga prvoga jednako, a ovoga drugoga ostavlja na miru tek onda kad ga ovaj zapita zna li on šta je to magazadžijska meraba?
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
verovatno je da biva progutana od proždrljivih morskih stvorova, kakvih ima u izobilju u morskim dubinama; ona tada ne ostavlja nikakva traga, pa ne bi bilo čudno ako se posle toga akta i ne hvata.
Rakić, Milan - PESME
— Vas, spomeni moji, svetli ali krti. Lavež, vika, graja. Pokliči se ore, Juri hajka kroz poljane i kroz gore, I ostavlja pustoš na utrtoj stazi.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
(ostavlja gusle) VOJVODA BATRIĆ Danu, Vuče, nemoj prekidati, razgovora bez takvoga nema. VUK Ne umijem, vojvoda, pa je lepše
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i „mamu njenu“ ostavlja uvek tako same.
A ja ne mogu, mori, da te poznam. | I vođen Magdom pođe. Mati brzo, sva radosna što ih on nikako ne ostavlja, nikako ne zaboravlja da prvo njih ne poseti, siđe i istrča preda nj. — Hvala, dedo! Srećan ti dan i praznik, dedo!
Pandurović, Sima - PESME
Miran joj večit, nemenljivi stan! 17. IV 1929. VEZE Sve na svetu, druže, ostavlja svoj trag Nevidljiv i nežan, rasut kao prah, A osetan ipak, tužan ili drag, K’o miris starine, kao cveća dah.
svaka ponoć draga, Puna mekog sjaja sa zvezdanih kôla; Moja je prošlost puna svetog bola I jedine sreće što ostavlja traga.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Knjiga) 330 — Kome je pamet u repu? (Kantaru) 331 — Ko na kupanje ide, a trbuh kod kuće ostavlja? (Jastuk, jer ostavi navlaku) 332 — Ko prolazi onuda kuda niko nikad nije prošao?
Sveti Sava - SABRANA DELA
igumanove, i nije na ukazanom mestu, zapovedam u Gospodu da mu se odredi poslednje mesto kako bi se naučio da svetovno ostavlja u svetu.
davati za neke, što je prineo neko dostojno za nečiji pomen, kao što je ugovorio u manastiru, pošto je ostavio ili ostavlja za njihov pomen, zapovedamo da se neizostavno daje.
Stanković, Borisav - JOVČA
Svi se zbili, pa od njih čovek ne može da se makne. Iz Jovčine sobe, desno, čuje se kašalj. SOFIJA (ostavlja cipele na kraj praga). VELA (spušta legen na stolicu koju joj namešta sve krva). JOVČA (izlazi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
bogu, počinje utoljavati se i umirivati, ne vara me više s sujetnima nadeždama, niti me čini zidati po vozduhu gradove; ostavlja mi moje zlatno vreme što mi jošte ostaje, u moju vlast, i predaje mene meni samomu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
što se vratio iz Pariza u zelenom redengotu, kad ga je prvi put video pred ogledalom kako se četka, ćuti i smeška, ostavlja oca i žuri francuskom konzulu na ručak. Nije to on. Njega sam ja ispratio. On je drukčije otišao.
On bere dukate sebi, broji ih, da mu samo oni budu u glavi, da vidi samo žute gomilice koje ostavlja za sobom, po livadi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
ali u kuću pod liticom ne prestaju da stižu vesti o čudotvornom rezbaru koji komade drveta pretvara u cvetove i ptice ostavlja ih i ide dalje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sve nestade što vam dati spravlja' U traljama otac vas ostavlja! Br. Radičević XLII* BRANKOVA ŽELjA (pričula se Z.—J. J—ĐU) Ja poznadoh što nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam već
A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“... U veljoj bedi, smrti, i krvi, Danas vas same ostavlja Bog! ...Al' opet, grešan, grešno sam pev'o Ranjeno srce naroda mog! Ta Srbin kipi - kipi - i čeka Al' ne da đavo...
Popa, Vasko - KORA
ulivaju Vazduh je neprohodan 4 Šušte zelene rukavice Na granama drvoreda Veče nas pod pazuhom nosi Putem koji ne ostavlja trag Kiša pada na kolena Pred prozorima odbeglim Dvorišta izlaze iz kapija I dugo gledaju za nama 5 Noćima nestaje
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Silna reka sužava se i malaksava iz dana u dan i ostavlja iza sebe peščane sprudove i plitke bare u kojima tamnozeleni marabuji i ružičasti flaminzi traže svoju hudu hranu.
nisam, doduše, nikad razumevao, ali sam u njoj uživao, ne dira više moje srce, pa ni ostale lepe umetnosti; poezija me ostavlja hladnog, pa i same lepote prirode koju posmatram kroz svoje kritične naočare i vidim kroz njih svaki nedostatak.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
poslednje, jer sam verovao: da nijedan onako pisani oproštaj, ma kako sjajno sačinjen, ne može biti ravan utisku koji ostavlja tajanstvena smrt ćutljivog samoubice.
Onda krišom, da seljak ne spazi, ostavlja unutra, među semenjem, dukat, pa se tek najedanput kao zgranjava otkud ona para onde i brže bolje da je sakrije.
I zato se, eto, ovde i na ovome mestu, ništa javno i ne tvrdi odnosno ovoga kriminala, već se ostavlja naprosto čitaocima da oni, po svojoj dubokoj građanskoj uviđavnosti i savesti, nepristrasno i objektivno zaključe o
On se lepo zahvaljuje; tek je sad popio i pokazuje onu šoljicu, pa advokat ostavlja groš u tacnu, pošto je izmolio dozvolu da plati tek popijenu Šljivićevu kavu.
Onda Ilija Vasić kao ostavlja novine na stolici pored sebe, i taman Sima da ih ščepa, a on uzima ponova, i dalje čas čita a čas razgovara, i sve tako
Tako ga muči i seca Iketa, i tek pošto ga sasvim izmrcvari, ostavlja opet novine onamo na onu stolicu, pa ih Sima uzima brže-bolje, i posle, oči da mu pobele tražeći uzalud onu nemoguću
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I stare igrače ostavlja na cjedilu nekadašnja sreća (gotovo da čovjek pomisli: zar je i kockarska sreća stvar hormona!). U naš psihički
kao grešnika, voljeti ga takvog, baš takvog kakav je; voljeti ga vedro, čista srca, bez tmurnog oblaka koje opraštanje ostavlja na našem čelu. Jer opraštanje boli, uprav kao i prigovor.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Jest, neću da mi on deli ka slepcu po dva dukata, a sebi ostavlja stotine... — Koliko ti je dao Vujo onomad? — zapita Đurica. — Svega dosad pet dukata. Đurica se namršti.
Ona se odlučila da ga ne ostavlja nikada, da bude uz njega u najvećim nevoljama, u najljućim patnjama, i drži se tačno svoje odluke, idući za njim na svakom
Petković, Vladislav Dis - PESME
Možda me to zovu moje nade drage, I moj duh ostavlja ovaj plač dolina? Il' je to opelo za već mrtve snage I poslednji pogled zaspalih dubina?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
su njegovom fantazijom; oni su bogata hrana poboljšana začinima njegove poetične mašte, čak i onda kada taj “Začin” ostavlja običnog smrtnika da nagađa njegov pravi smisao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A braća zahvalno ga gledaju i, utješeni, vraćaju se puni nade u tamnicu. U nadi, što ih već ne ostavlja, dočekuju oca. Kad mu nazriješe u tmici staračko lice, začas zaboravljaju svoju nevolju: gledaju jedan u drugoga, a ne
Dok me ugledala, diže se i snažnim glasom, što iza sebe ostavlja dubok uzvik jeka, pozdravi me i pogleda u oči. — To je Antica! — pomislim u sebi i pogledam je bolje.
Litija se naprijed kreće i ostavlja za sobom vonj voštanica i zadah starih tunika, a prati je oštri vonj morske oseke i suva žala.
A parobrod odmiče i za sobom ostavlja uvalice, rate, školje i škrape, uvijene u zagasito plavetnilo raznih nijansa, pa kada stiže pored crkvice, uzidane u
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
okupljanja i disciplinovanja reči, osim velike, junačkoetičke hijerarhije vrednosti koja vrlo malo mesta ostavlja bezazlenoj igri oblikom i značenjem (gde se mnogo šta svodi na čiste jezičke prelete i prikrivena ukidanja različitih
Priređivač je dobar kad nam daje sve potrebne podatke, sam je nevidljiv, a nas ostavlja da pratimo rad piščev kao da neko stavlja ispred nas jedan za drugim njegov rukopis ili jedno za drugim izdanje istoga
Ali, naravno, sredina u kojoj ste rođeni i odrasli takođe u vama ostavlja nešto, što kasnije nevidovno usmerava vaše interesovanje. Kosovo, gde sam rođen, puno je crkava i manastira.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Kako?... A... pa-pa? – Pa dobro, nek vam bude i pa-pa, samo molim vas svršite mi to. Doviđenja! (Ostavlja slušalicu.) IX ANKA, ŽIVKA ANKA (dolazi hitno): Gospođo, onaj hoće opet da ide. ŽIVKA: Ama, ko? ANKA: Raka.
Molim vas, to neizostavno da se učini, nek povede dva građanina. Odmah, razume se, vrlo hitno! Da! (Ostavlja slušalicu.) XXII DARA, ŽIVKA DARA (dolazi iz desnih vrata, za njom Raka).
(Ostavlja na stolicu pored ostalih.) DARA (pakujući): Šta se to mene tiče! ANKA: Htela sam samo da vam kažem, jer gospođa mi je
) II RAKA, ANKA RAKA (dolazi spolja, noseći desetak i nešto više brojeva): Evo, ja jedva našao dvanaest. (Ostavlja na stolicu.) A ti Anka? ANKA: Ja, boga mi, dvadeset. RAKA: Pa dosta!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
razgrađenoj kući razgrađen je i svekoliki porodični red: svak uzima što mu i koliko mu treba, vuče za sobom predmete i ostavlja ih ne mareći za druge ukućane; deca Sofkina iz naćava izvlače komađe hleba, vitlaju njime.
No, kako god čovek pokuša da ispravi grešku u rekciji, svaki put kvari utisak koji ostavlja Stankovićeva rečenica. 71 Kao da se uz pomoć anakoluta rečenicom može izraziti neki poseban, neuhvatljiv značenjski
što znamo, na starim svadbama u pesmama tužilo, naricalo, devojke su u horu plačevno nabrajale (šta sve i koga nevesta ostavlja u „toplom”, „svom” domu, a odlazi u „hladan ”, „tuđ”)99, i to svakako i u Stankovićevome kraju, i Stanković je to
toliko zadržao na sceni u amamu, na svadbi, na igranci, pred svadbom i tako dalje, da delo, posmatrano kao celina, ostavlja veoma neharmoničan utisak”.
iz Sofkine svesti, jer se po pravilu u ovoj drugoj odražava ona prva; često se, međutim, odražavanje udvaja, što ostavlja utisak kao da se ćerka i majka međusobno proveravaju, ispituju.
da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i mamu njenu ostavlja uvek tako same”.
I to ostavlja najdubljeg traga u junakovome pamćenju. Očigledno je, dakle, da se u Seobama nebeski svod daje zajedno sa simboličkom
važna osobina romana: u njemu pripovedanje jednoliko teče iz prizora u prizor, i idući od jednog do drugog lika, što ostavlja utisak kao da se stalno krećemo na istoj ravni.
- vojnik koji se iz rata vratio „umoran od života” - neposredno pripoveda o sebi samom, bez nekog vidljivog reda, što i ostavlja utisak nenameštenosti.
tip rečenice raščlanjen kao i u stihovima: „ Sve što su činili, / tvrdio je da negde, / daleko, / na jednom ostrvu, / ostavlja traga.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Maramu? (Pipa se.) Ženi, geni treba li da se s onim zanima kojima vi prosti robujete? Duh ostavlja svoje blatno telo, pak se u oblake diže da se naslaždava. SARA: Mon frer, u oblaku nema ovako lepog sata i burmutice.
Miljković, Branko - PESME
Pesmo prazna i zvezdana, tamo, tvoj cvet mi srce slaže, kroz krv šeta, ako ga uberem ostavlja me samog, ako ga napustim za leđima mi cveta. 1957.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da bi uplovila u one što izgledaju neprohodni.
Jedino iza bregova požar savane izgleda kao svitanje. I to svitanje požara ne ostavlja me celu noć. Ja nepomično gledam, okružen sve više velovima magle, vodu oko sebe, udar vesala, veslače, i tamno nebo
On onda brzo ostavlja stvar na svoje mesto I tvrdi da je uopšte nije ni imao u rukama. I opet: „Ze sui parti sie, musje,“ najuljudnijim tonom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke šuškaju, Od kojih žive razum ostavlja; Ili u bolji il’ trzavici Uguše život zaljubljenima! Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ona uvek ide kao avangarda pred glavnom turskom vojskom, a trag joj se poznaje po rekama dima koje za sobom ostavlja, jep usput sve pali. 3 avgusta stadoše se dimiti sela oko svetoga Aranđela i Pirkovca.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
u crnini Želi negde da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede, kao da je Crna rani moć, — Gledi na me, ostavlja me, — To se zove noć.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zapitao sam komandira kako ću u mraku znati da su se svi naši vratili. — To ni mi ne možemo znati. Ostavlja se vašoj uviđavnosti. Pretrnuo sam pri pomisli, ako bi artiljerijska zaprečna vatra pogodila naše na poljani.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Koj’ ostavlja Sam sebe, tuđe danas nije Pomoći dostojan. Mnogo može Rod hrabri, zašt’ mu s’ čini da može on. Poznajte najpre Serbljin
Nenaučena služiti, vladaće Nemudro s tobom. Sili mečtatelnoj Utesni predel: svet života Ostavlja ta, u mnimi leti. U nedostatku bjedstvenost nije ti; U žeđi k veštma nesitoj leži ta!
Al’ ko u polje neće da travi ime razbira, Ko l’ na astalu pamet doma ne ostavlja mlad, Nek ne ide u Prater da vrelu dušu rashladi, Jerbo će tamo na trud iskra da padne nova.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Na stranu s puškom — s noževi! Pa srce traži svoga dušmana! (Katunović sa Katunjanima ostavlja busiju i vičući: „Juriš braćo!“ odlazi. Stanojlo s golom sabljom izlazi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I Vujo grabi, i on se očajno otima, ali se sve više umara, malaksava, snaga ga ostavlja, izdaje, a onaj mali rasplamćeli prkos dogorjeva u njemu, gasi se. — Ideš li, rode?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Iz ovoga, brate, izlazi, da Ljubica Pantić dostavlja Gaju Jankovića da je nasilno pobacio. MILISAV (popeo se na sto te ostavlja fascikulu na svoje mesto): Da ne bude Kaja Janković? ŽIKA (zagleda): Boga mi, tako će biti...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Raspad hagiografske forme i kretanje ka viteškom romanu, kao beletristici, ostavlja nepokrivenom istorijsku komponentu srpske biografike.
U vremenu kada su Turci uveliko zauzeli sve glavne gradove srpske zemlje, Kuripečić zapravo ostavlja dokument o poeziji i predanjima kao odbrani od pritiska osmanlijske sile.
Jakšić, Đura - PESME
Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?... U veljoj bedi, smrti i krvi, Danas vas same ostavlja bog! Al’ opet, grešan, grešno sam pevô Ranjeno srce naroda mog! Ta Srbin kipi, kipi i čeka — Al’ ne da đavo...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Posle, kad je gotova večera, mlađi brat mu ostavlja tablu i pisaljku i, čisto stenjući i vukući, unosi sofru i postavlja. Za njim onda majka donosi jelo: — Hajd̓ da se
— I što više počne da se skuplja, usamljuje, da im nije na smetnji. Mladen je ostavlja. I tako, jednog dana i umre. Sama, kao uvređena i krijući se. To je bilo jedne noći, pred zimu.
Prepiće i našto onda nov bol, jad, što se noćas nije znao da umeri, pije koliko treba? I zato, čisto od jeda, ostavlja čašu i leže, ne da spava, nego da leži, sluša kako noć tiha, za tolike mirna, zadovoljna, polako sve se više hvata,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kao stalan apotropajon drži se on više kućnih vrata (ZNŽOJS, 7, 1902, 386), i upliće se u ivanjdanski venac koji se ostavlja više vrata (običaj u Beogradu i svuda). Naročito je b. l.
Kad se javi kuga, onda se u Župi, pored drugih apotropajskih predmeta (čanak vode, češalj), ostavlja uveče na sofri i struk b. (SEZ, 17, 35).
i ZNŽOJS, 12, 300), ili koju (sa novcima zabodenim u nju) ostavlja polaženik na badnjak (GZM, b, 1894, 381), ili koja se meće u slavski kolač (Begović, 43; BV, 6, 1891, 75), a svakako i
, № 114). Za k. zalepi se Smrt, koju je baba nadmudrila (ibіd., str. 487). Na divljoj k. ostavlja se i žrtva za čumu, kada se magički tera iz sela (SEZ, 19, 234 id. Prvobitno možda cilj da se čuma veže za k.
U Mostaru polaženik, pošto pročara vatru, ostavlja na ognjištu l. u koji je zadeven zlatan ili srebrn novac (TRĐ, NNŽ, 3, 28). L.
Naranča, pomoranča (Šulek). U običajima i domaćem kultu n. često zamenjuje jabuku. U Trebinju polaženik ostavlja na badnjaku jabuku ili n., u kojoj su zabodeni novci (GZM, 6, 1894, 381). O Badnjem večeru domaćin deli ukućanima n.
idd; Eіtrem, Opferritus, 262. Karakteristično je i što se proso sipa ispod stola, a tu se ostavlja žrtva precima i o Badnjem večeru; kad se živom čoveku daje pomana, dok svi ostali sede za stolom, on leži pod stolom).
je neizostavna. P. Može biti ili 1) u presnom stanju, i onda se ili ostavlja na odgovarajućem mestu (npr. mesto gde je pokojnik izdahnuo, ili grob), ili se (ako se žrtva upućuje dušama)
je kuvana (»koljivo«), i onda se ili ostavlja na odgovarajućem mestu (npr. na grobu), ili razbacuje, ili zajednički jede. Najzad — i to je najsavršeniji stupanj — p.
koja se, pred početak sejanja, baca živini i stoci (SEZ, 17, 15); i ono klasje koje se, prilikom žetve, ostavlja nasred njive »za ptičice božje« (ib., 19). P. može biti žrtva uopšte u svakom kultu. Njome se npr.
I u Srba, kao i kod drugih naroda (v. Mannhardt, WFK, l, 204 idd, i paѕѕіm) ostavlja se pri svršetku žetve od poslednje p.
»Božja brada«: ona se poveže crvenim koncem, okiti cvećem, i ostavlja pod strehu, pa se iduće setve od nje poseje nešto zrnevlja (SEZ, 17, 17; TRĐ, S. n. igre, 33).
Ćipiko, Ivo - Pauci
i pokaza na čovjeka sitne glave, s perčinom, mokra sa poderanim gunjcem, koji se još odjutros vrti oko banka i za sobom ostavlja trag blatnih popriječanih opanaka. — Poznajem ja, bolan, Andriju Ružića, malo je podalje od mene: opremi ga.
Tada se primaknuše i nagnuše nad bolesnika i Ilija i Krilo. — Pitaj ga komu ostavlja, — veli Ilija Ždralu, pa ćeš čuti. — Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ...
— Ha! Jesam li vam rekao? — veli Ilija. — Ostavlja sve mome Radi, a i kome bi nego njemu? —Potvrdio je glavom, — veli Krilo. —I čuo sam: „Radi” , — prihvati Ždrale.
Ali samo zamalo. Dok dođe kući, ugledavši žene i svoja dva sina gdje se igraju oko ognjišta, ostavlja ga jarost i zanos i uviđa da snaga popušta; i privukavši sebi sinove, stade ih milovati kao nikada dotada.
I dok su mu drugovi zaviđali što ih ostavlja, on se tužno spremao na taj daleki put. Majka mu pripravljaše potrebu za preobuku.
U glavi nižu joj se slike iz prošlog joj života, pa se s njima tužno oprašta. Zasve što ne ostavlja u selu nikoga od srca i ljubavi do svoje majke, — koja će ionako, ako se brzo ne povrate, doći k njima — u duši joj zebe
Ivo se zbuni i besvjesno dalje odmakne. Iza muških navrve ženskinje. Litija lagano se oko seoca kreće, i za sobom ostavlja miris tamjana. Modrušasti plamen voštanice zalijeće se u prostor, plane i zamire.
Pa mu se učini da se glas Krnje i brata Roge odvaja, od glasa ostaloga puka... U osjećaju se trnu; ostavlja ga i samo ganuće koje on osjeća u svijem pojavama prirode; a čeljad niza selo, u vas glas peva: „Jer je veliko milosrđe
A na mostu, usred mora mirno je! Ne spava mu se; već osjeća da ga mlitavost ostavlja i novi mlaz uvježine da mu životom struji ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svojim bivšim protivnicima, bez rizika, lagano, odugovlačeći ono glavno, motreći ispod oka na utisak koji pripovedanje ostavlja na licu kakvog balavca što ih sluša užagrenih očiju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Obale tvoje šarenilo krasi, Kô ljupki venac nevestinske vlasi, Al' tvoj se talas ravnodušno kreće, Ostavlja rosno cveće. Talasi mili!
teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero. Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide...
Uzme ponova pero, ostavlja ga i sasvim se ozbiljno nreda mislima. Mora mislen čovek jako da se čudi, Kakvo je to doba, kakvi su to ljudi?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I u nama ostavlja, kao i u onoj grudi, svaki momenat našega života svoj utisak, svoju travku, listić, svoje zrno šljunka.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (neugodno, s dosadom zaustavlja mater): Oh, ne to. Ta nije to. Ne znate vi. (Ostavlja i mater i Stanu i ide, izvaljuje se na minderluk do prozora): Ostavite me, ostavite me. Bolesna sam.
MIRON (pošto vide da je Tašana gotovo zaspala, pušta joj ruku, i, da je ne probudi, polako, nežno ostavlja je; ali, dižući ruku, koju je Tašana držala i na koju je glavu naslanjala, i brišući njome čelo, kosu, lice, odjednom
« i kad on odgovara: »Neka je ljubi taj Hajduk-Veljko«, ja sam uvek zamišljao da on tebe meni ostavlja. I znam, kad je umirao, da sam ga zamolio: »Pobratime, kardo, daj i ostavi meni Tašanu«, da bi mi te on dao, kao što
Kakva smrt? Hodi! Priberi se. Odmori. (Hvata je za ruku.) TAŠANA (malaksala, gotovo klonula, trza ruku ali je ostavlja): Bolna sam. Umorna. SAROŠ Odmori se, odmori! Evo, nasloni se na mene. Ne boj se ništa. Nasloni se na mene.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Julica, na iznenađenje cele varošice, ostavlja dete u kući sestrinoj, a ona se vraća da neguje muža. Slučaj je bio tako težak, i tako pun razvojnih mogućnosti, da je
Ne sluša nikoga i ništa, vodi samo zvanične razgovore, da bi sredila ono što ostavlja. Advokat i na ručku i na večeri. — Zašto tako hitno raspremate, gospođo? Ne mogu da vas stignem.
Ostala žena bez dece, kuća ugašena. Testament Harisijadesov je bio dirljivo sastavljen. Sve što je imao, ostavlja ženi, pošto ispuni neke manje njegove želje.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ona ga je oslobodila tamnice, a on je ostavlja da umre od gladi, ili da cela varoš prst na nju pruža. Ja bi želio da se stara ona pesma: »Znaš li, dušo, kad si moja
— Samo trpjenije, pak ćemo dalje otići. Koji na desno uvo leže i bogovma ostavlja svet po svojoj volji upravljati, bolje prolazi nego onaj koji s elementima proces vodi, budući da i tako najdeblje pro
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
je odista to bezdušna mera, ta treća konjugacija, najbolje se vidi po teškim posledicama koje učenje latinskog jezika ostavlja na našoj omladini. Žalosno je po koji put pogledati tu decu osuđenu da uče latinski.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Daj da gi pijem ja, Daj, Mirjano, daj, daj! STOJAN Dado, umreh ti! MITKA (ostavlja konja koga Marko odvodi i penje se čardaku, nabijajući fes na oči): Eh, Koštan, bre! Živa rano, bre! (Plačljivo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Po sebi se razume da takvo ređanje ostavlja najdublji utisak i predstavlja veliku lepotu umetničkog izraza. Delimično ili u celini, u gradaciji su ispevane pesme:
Ali predstava o takvom Milošu, koji ostavlja spomen rodu srpskom, nije mogla da se rodi u glavi pridvornog pevača. Takvu predstavu mogao je da ima samo narod, i to
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
na razuzdan asker, na nepravedan sud, na nasrtanje na obraz i veru, i kaže da je doneo ključeve od kuće svoje i da ostavlja u amanet njemu čeljad i dvore svoje; ili neka prima ključeve ili neka pomogne vlašću svojom.
I sve dok cveta dafina, ono nekoliko dana, čorbadži-Zamfir nerado ostavlja kuću i slabo izlazi u čaršiju. Tu sedi i puši, pije kafu i amberiju, odatle naređuje i savetuje i grdi, ali i kad se
Tako je dobrodušni pan Franćišek obezbedio svoju budućnost: ostavlja za crne dane, i Cigani to čuvaju. Posle ručka poče se šareniti sokak od momaka i od devojaka, od mintana i
ali za ono prvo nisu, nego su tvrdile da se stari lisac samo pretvara, samo da bi se pokazao pred Tašanom kako nerado ostavlja kuću. A tako isto mu nisu verovale ni za ono da će prodati čifluk.
septembarski dan, sumoran ipak malo zbog one tišine koja je obična već ranih jesenjih dana kada nas većina ptica selica ostavlja.