Obradović, Dositej - BASNE
Pokaže lavu svoje rogove, pak se vrati i bez „Ostaj zbogom”. „Ta pričekaj, prijatelju, 'odi, posedi malo, sad će čast biti gotova!
Lisica, koja sve to primeti, kako vidi da se lovci odale, iziđe i pođe na drugu stranu, ni „hvala“ ni „zbogom ostaj”. Drevosečac stane je ukoravati za taku neblagodarnost.
Divjak, začuđen, zašita ga zašto sad duva. Ovi mu kaže da rashlađuje odveć vrelo jelo. „E, kad je tako, a ti ostaj zbogom! S takovim meni prijašeljstvo nije ugodno iz kojega usta i vruće i hladno izlazi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i malo za kuću naručim, pa onda uzmem prošenija koja su odavno bila gotova, i reknem mom stricu Jakovu: „Zbogom ostaj!” „Zar — veli — doista ode?” — „Odo̓ u ime Boga” — „A dadoše li ti novaca?” — upita me dalje.
” — „Očô je u Krćevac”. — „A gdi su momci?” — Kaže: „Tu onomad ujutru spremili svi konje, dođoše i rekoše: ,Zbogom ostaj, gospodaru, mi odosmo našim kućama; ne možemo badava tebe služiti; a kad na vojsku pođeš, mi smo s tobom gotovi̓.
Dučić, Jovan - PESME
i sjajna Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja; Samo si lepota koliko si tajna; I samo istina koliko si žudnja. Ostaj nedostižna, nema i daleka — Jer je san o sreći viši nego sreća.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Skočim i, ne uzdajući se u svoj glas, bez zbogom ostaj, odem u svoju sobu. Bilo je već 1 po ponoći. Čuh kako i ona ode u svoju sobu i oprezno zatvori vrata.
No o njoj nema više razgovora. Ona dolazi u „prijatne uspomene”. Ostaj zdravo Tvojemu pobratimu VIII pismo U N., 17. H 187.. O njoj nema ništa.
Radičević, Branko - PESME
eto zore, Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za čitavo Odo, zlato, ostaj zdravo!
Dunavo, ti me ne utopi, Ti me diže, privati obala, Zato tebi do nebesa fala, Reko onda pa ću i svakada, Ali zbogom ostaj meni sada!
dole, zbogom mirisave Pune one ljubice ubave; Zbogom i vi po njima izvori, Velja slasti kada žeca mori; Zbogom ostaj, ubavo Belilo, Ti mi beše uvek mesto milo, Svud po tebi deklice, tanane, Svaka od nji laka kâno lane, Lica bela pa
Zbogom ostaj, krasno Stražilovo, Mlogi te je u zvezdice kovô, Mlogi reče: „Ao rajska sliko!“ Al ko ja te rad ne imô niko.
Divna truda, oh velike slasti! I spomen će njiov slatko pasti, Kako sada tako i svakada, Simo, brate, zbogom ostaj sada!
smiono se bore, I ti gleda smrti u čeljusti, Smiono gleda, te meni izusti: „Živi, brate, u grob idem ja; Zbogom ostaj, opevaj mi pra!
9. I zbogom ostaj dragoj sam ja rekô, I poljubaca njeni pija slad, Na moj sam posô tade vesô tekô, I mil i lak mi beše svaki rad;
Već pesmu nemu dopevasmo kraju, I zbogom ostaj, zbogom lisni gaju. 22. Ovako dani gonili su dane, I najteži je nek mi bio rad, Od ljubavi su blagodatni grane
tog jednoga, Pa isprazni i drugoga, Sad je dosta pa priteče Ka devojci te joj reče: „Ti si mene izbavila, Zbogom ostaj, sretna bila!“ „Bre ne luduj, ta s tobome I ja moram!“ — „Ti sa mnome?“ — „Oh, moj Bože!
No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na dvori. Zbogom ostaj... No kad otle pođeš, Nemoj naši dvora da mimođeš.
Zbogom ostaj, moja vero lepa, Da gadno li đavo te pocepa!“... Grdno mi se rastadosmo tada, Al' je moglo grđi biti jada!
“ To Mileta beše opazio, Pa se svoga zlata osetio, Još je svome drugu govorio: „Oj, čuli me, pobratime mio, Ostaj doma, a tako ti Boga, Ne ostavljaj tako zlata svoga; Ima dosta ko će boj da bije, Ostaj doma, prosto neka ti je!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik, ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Enigmo, tajno nečitkog spisa, ostaj u znaku ipsilon-iksa, ali mi čuvaj pòkoji odsev s tamnog ekrana, makar to bio prevarin somot, krađin kaloper, ali
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Jedno drugom u rastanku govori: “Ostaj zbogom, moja ružo rumena!“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
SRP NA NEBU Ti nezaboravljena moja na rodnom polju iznenada ženka, ostaj mi senka, senka. Ko redovi zarđalih kosa kukuruz je na suncu zreo.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pa drugi put nemoj da nas zoveš radi takih gluposti! I svi se digoše i bez zbogom-ostaj odoše, krsteći se i čudeći. Samo čuješ gde vele: »E budale, ako ko boga zna!« — Mameluci!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Na to mu čoban odgovori: „Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik, ako li mi to ne daš, a ti s Bogom ostaj! meni drugo ne treba ništa.” Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: „Stani!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dođe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. Suze prolivajući, načnem govoriti: „Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto roždenija roditeljnice moje!
s braćom mojom, s milom Julom i sa mnom dolazila, roditelje svoje na nji[h]ovo krsno ime, svetog Georgija, posetiti: „Ostaj mi zbogom, vrištući jedva sam izgovarao, — zemljo, duši mojej sveta, u kojoj sad leže kosti njene i moje Jule, slatke
da njegov stric Dionisije, koji ga je tu doveo bio da ga pokaluđeri, ne bi ga za glavu pustio, zato on naumi i bez „ostaj, zbogom!” doma poći. I budući da je sa mnom lepo živio, kaže mi što je namislio.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tu nek' mi se hladna kopa raka, Tu će meni zemlja biti laka“...... Zbogom ostaj, krasno Stražilovo! Mlogi te je u zvezdice kov'o; Mlogi reče: „Ao rajska sliko!“ Al' k'o ja te rad ne im'o niko! ......
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik; ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Rado bi te sa tog stola poslužili, — ali čim? Tebi ne bi mio bio biftek, što nam s góre dat, — Bolje ostaj žedan neg’ da piješ kisô madžarat.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Priželjkujte u gori Slavujići nujni, Žubori-de, žubori Potočiću bujni! Ostaj tako marljiva I za doček spremna, Ostaj tako darljiva, Samoćo melemna.
Priželjkujte u gori Slavujići nujni, Žubori-de, žubori Potočiću bujni! Ostaj tako marljiva I za doček spremna, Ostaj tako darljiva, Samoćo melemna. Leči, teši doveka Sve bolane grudi, Koje beže od sveta, Od veselih ljudi..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sad, ako je suđeno. Sve što imam, ovde je. U sanduku, pri vrhu, nalazi se spisak mojih stvari. Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili! — poželi mu posilni. — Daj Bože! — i komandir odlučno pođe.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Odoh vi, braćo, poginut... PRVI SERDAR: Sad ćemo svi. KNEZ ĐURĐE: Ti, Vujo, ostaj, Čuvaj gospođu — Čuvaj mi nebo, sunce, Danicu, Mog oka, Vujo, čuvaj zenicu... Svetlosti! Dušo! Jelisaveto! Zbogom!
Ćipiko, Ivo - Pauci
u harmoniku, a ostala mlađarija što je u selu zaostala zapjevala oproštajnu pjesmu: „Zbogom more, zbogom polje, zbogom ostaj, selo moje!” Ivo gledaše za povorkom, slušajući pjesmu, a u grudima ga teško sapelo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
[MILANU SAVIĆU] Čestitam ti Novo leto, Na koje sam željno čekô Iako je osmi prošô Iako mi nisi rekô: „3bogom ostaj!“ kad si pošô. Ne znam kako živiš tamo, I da l' ti se svidi mesto?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ono je Harc. Dalje na istoku su Sudeti i Karpati. Ova vijugava srebrnasta pantljika, to je Dunav. Zbogom ostaj, moj stari prijatelju!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Više u mehanu — ne! Vino — ne! Pesna — ne! Dom, uz ognjište! (Barata po pojasu, tražeći kesu s novcem.) I, s’g Koštan, ostaj mi s’s zdravje! Srećan ti put! Putuj! I ja ću da putujem! Doma ću, kući... I, živ iz njuma nećem da iziđem.
(Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv! Radujev ti se: (Besno, sviračima): Svirite, bre! A s’g, ajde, ostaj mi s’s zdravje! Zbogom! I ćuti, ne tuguj, ne plači! (Pogruženo odlazi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom car-Stjepanu: „Zbogom ostaj, moj mili ujače, moj ujače, srpski car–Stjepane!
A kada se vina nakitiše, ustadoše tri Vojvode srpske, dobrijeh se konja dovatiše; reče Marko Ljutici Bogdanu: „Zbogom ostaj, Ljutica Bogdane! Da s' u zdravlju opet sastanemo i crvena vina napijemo!