Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
299. ¹⁵² Kulišić, Š., P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Nolit, Beograd 1970, s. 171. ¹⁵³ Ostojić, T., „Čaranja i vračanja u osamnaestom veku“, Karadžić, 8—9, Aleksinac 1901, s. 158. ¹⁵⁴ Dragičević, T., isto, s.
“, u: Antropologija žene (Zbornik), Papić, Žarana i Lidija Sklevicky (ur.), Prosveta, Beograd 1983. Ostojić, T., „Čaranje i vračanje u 18. veku“, Karadžić, 8—9, Aleksinac 1901. Pavićević, M. M.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ignjatović, Subota Mladenović, Jovan Đorđević, Antonije Hadžić, Jovan Bošković, Dr Milan Savić, i, danas, dr Tihomir Ostojić. Od 1843. do 1848.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
dva Plača, koji su u sadržini jednaki ali su u različnoj, verzifikaciji i u različitim jezicima”, kao što kaže Tihomir Ostojić (Zaharija Orfelin, život i rad mu, Bgd 1923, 85).
izgleda, već od prvoga dana bio veoma retka knjižica, mnogo ređa no Plač: Pavle Julinac, kao što je to zabeležio već Ostojić (nav. delo, 84), a pre njega i St.
god. poklonio tekst Gorestnog plača koji je, na trn lista kancelarijskog formata kockaste hartije, prepisao Tih. Ostojić.
poklonio tekst Gorestnog plača koji je, na trn lista kancelarijskog formata kockaste hartije, prepisao Tih. Ostojić. Ostojić je zapravo, a očevidno sa beogradskog primerka, prepisao prvih 18 strofa i prva četiri stiha 19-te strofe, dakle prvih
Po tome Ostojić-Džonićevu prepisu, koji sam poklonio Matici srpskoj i koji se sada čuva u Rukopisnom odeljenju Matičinom, preštampavam
5. 13. 16. Gl. 5. 17. — „ali nije označeno na što se što odnosi”, kao što je Ostojić zabeležio na svome prepisu; 2) kod poslednjeg stiha pete strofe (Kako da ne plaču) ima zvezdica a u dnu pod njom
381—6) dao i doslovni tekst gorepominjanoga Ostojić-Džonićeva prepisa Gorestnoga plača.. U poglavlju Stihovi svoje knjige o Orfelinu Ostojić je (str.
U poglavlju Stihovi svoje knjige o Orfelinu Ostojić je (str. 96—9) opširno govorio o obema redakcijama Plača (očevidno je štamparska pogreška kada se na str.
o tome i Ostojić, Zaharija Orfelin, 100). Dr Dimitrije Kirilović je u članku Popularnost Orfelinove pesme Plač Srbije, Letopis Matice
— Tih. Ostojić smatra da su se Orfelinovi Plačevi „valjda” i pevali; ne nalazi za to drugih potvrda osim u jedinoj okolnosti što se
(U tome pravcu Tih. Ostojić je možda samo prvi, ali ne i jedini koji je grešio: povedeni svakako njime, činili su to i drugi, na primer Dragutin
Odista, ovoj pesmi se, izgleda već od Šafarika, u potpunosti izgubio svaki trag; Tih. Ostojić, pisac do danas najpotpunije monografije o Orfelinu, čak je i ne spominje nikako.