Obradović, Dositej - BASNE
Prirodni u njima lep razum, ostroumije prekrasno, ali je sve to kako dobra zemlja, no bez ruku zemljedjelca divja. Neka im se dade nauka, bićedu ukrašenije
su posli tako zamršeni da ko ga se dobro ne zna čuvati, na koju se god stranu okrene, naći će se u njegovoj mreži. Ostroumije i hitrost na dobro okrenuti, a na opštu polzu upotrebiti, to se zove mudrost; a kad se na pakost i na zlo drugima
ljuto oslepljavaju čoveka, i ne dadu mu znati ono što je najnužnije i važnije, tojest dobrodjetelj, bez koje sva nauka, ostroumije i vrednost na zlo se upotrebljava i preokreće.
A kad pak pozna da drugi o lukavstvu i prevari misli, onda i| on ostroumije na pomoć sebi uzima. I ovo je isto čemu nas Evangelije uči, govoreći: „Budite nezlobivi kako golubovi i mudri kao
svak sebi lasno može poleznu nauku izvaditi; tojest: da darovi — kako telesni: pristalost i lepota, tako i duševni: ostroumije, razum i nauka — prijatne su vešti i pohvalne, no dotle dok s njima ko smireno mudarstvuje.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dositej Obradović, koji je cenio njegovu spremu i »ostroumije«, i nazivao ga »preizrjednim« i »našim Ksenofontom«, žalio je što je pisao tuđim jezikom, nepristupačnim prosTom
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ova moja nikad nezaboravljena i neprežaljena mala sestrica u petoj godini vozrasta pokazivala [je] osobitu krasotu i ostroumije i da je živila, bila bi sovršeno podobna materi našoj. | I danas tuži mi srce spominjući ju.
— obrazložen ostanoviti se — zaustaviti se ostregavati se — čuvati se ostrija — ostriga ostrov — ostrvo ostroumije — oštroumnost otačnik — paterik, život svetih otaca otvet — odgovor otveštati — odgovoriti otvratiteljan —
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Vašu krasotu i ljubov ko knjižestvu u prvoj ću odi spomenuti. Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja sila na vaš razum zidam. Niste jošt?