Upotreba reči otkud u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

njome, a posle se i sam napio, izvadio je peškir iza pojasa, ubrisao se njime, a zatim se okrete meni: — A ti, brate, otkud ti putuješ? — Ja, prijatelju, iz Sumrakovca. — Da, da, bio si onde uča...

— Da nije tutor? — pitaše učitelj, a Milisav se trže i začuđeno pogleda u svoga učitelja; kao otkud učitelj da poznaje njegove tajne misli, koje on dosada nikom nije poveravao?

Gledaju ljudi i žene, pa tek se misle: otkud to njoj? Dođe vreme da se igra. Uhvatiše se momci jedan do drugoga, ne mož’ ih se nagledati!

Obradović, Dositej - BASNE

Zapita ga učtivim načinom otkud tako i daleko li misli. Kaže mu ovan sve čistoserdečno što je naumio, tužeći se na pastira kao na mučišelja koji,

Ovo su samo oni kadri činiti koji se od svega čelovečeskoga roda odreknu i odmetnu, i sasvim šta su i otkud su proizišli zaborave i iz duše izglade. Evo šta biva iz razdjelenija ljudi, koji ne valja da su razdeljeni!

razumevaju, i kojih interes nije vseopšta otečestva i naroda polza, prosveštenije i blagopolučije, ili nek se vrate otkud su izišli, sireč u narod, i neka gledaju kako ćedu mu biti na djejstvitelnu polzu, ili nek traže sebi mesta gdi nema

Bogopoznanstvu i svakoj božestvenoj dobrodjetelji, sljedovatelno i večnom i beskonečnom životu, toliko malo marimo! Otkud dakle tolika nemarnost, razve što je kako nadleži ne poznajemo?

Kaže on ko je i otkud je, i da će sto godina živiti i letiti. „Sto godina!” - viknu golubovi. „O, blago tebi! A gdi ti je drug?

Pita se: otkud ovo proizlazi? U prostima iz neznanja, i ovima se nije toliko ni čuditi, zašto, prirodno, ko što ne zna, dok god ne

No tako hoće običaj i moda! Velika gospoda moraju velikoljepno živiti, a ovo se ne može bez prosipanja, a otkud bi se prosipalo kad se ne bi podanim cedio i izmoždavao mozak iz kostiju? Višnji bože!

Ništa ne jedu nego mamaljigu; otkud im ono veselje u srcu?” — „Ee, gospodine”, — rekao bi mu neki šaljiv proiguman, — „ne leže njima tvojih pedeset hiljada

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko štapova i besa?

Hleb u slanik umočivši, zapitah se: ima li druge crkve, osim ove? ČUDO U ZIMI Otkud ova oluja u ovo doba? Duva dvesta na sat! Sevne blizu ko šibica!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Metodiju, požale se kako je vezir preko hatišerifa podigao porez i kako već sirotinja ne može da daje, niti ima otkud, i kažu da je i njemu poznato, ̓odajući po eparhiji, kako i on svoju dimnicu jedva može pokupiti.

i odgovorim: ,Istina je, čestiti pašo, to mi vidimo sami daje tako: no evo muke i nevolje: u narodu novaca nema, i nema otkud da nađe, a ne žalimo. Veće smo sve sa dece pootkidali, gde je najmanja para od uroka bila.

̓ To svi knezovi odobre, tako da se veziru predstavi, a svi jednako da vičemo: nema novaca i nema se otkud davati.” „Sutra odemo veziru, pusti nas odma u arzodaju, gde vezir sedi, priđemo skutu po običaju i istupimo se

Ali je velika muka i nevolja što novaca u sirotinje nema, niti se otkud dobiti može, a ako upustimo janičare vidinske na ovako siromašnu raju, onda će sva sirotinja pobeći u Karšiju (Nemačku)

globe, i da nije janičarski̓ aga, sirotinja ne bi ni vola imala, na čemu bi orali i ̓lebom se ̓ranili, nit̓ bi se imalo otkud caru arač davati, niti zašto soli kupiti, no sve janičarske age daju i sirotinji pomažu i proče i proče.

Ja pošljem za mog strica, da čas pre ide ovamo. — Ljudi kažu: „Evo vojske, no nama treba džebane; otkud ćemo dobiti?” Ja kažem, neka se oni samo kupe, a za džebanu neka se ne brinu, ja ću je iz Nemačke dobiti, a veće svi

(međutim poslao je bio Crni Đorđe Pavla Popovića iz Vranića, da vidi šta mi gore radimo i bijemo li doista Šabac, i otkud nam top). Dođem u Orašac kragujevački.

Careve Ćuprije u polje, stavimo je oko puta u dve parade oko 12 fati u daleko, postavimo jedan top na jednom kraju, otkud vezir u parade ulazi, a drugi na kraju stražnjem od ćuprije.

Kad svrši, ode u sobu; pozvaše i nas svu trojicu. Uđemo i poklonimo se. Knjaz pita: „Ko vi i otkud?” Mi kažemo, da smo Srbi iz Srbije i da hoćemo u Petroburg do cara. „Jest u vas bumagi?

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Znam, znam... Nije to da rekneš zbog plate — poče opet Sima da ga muči — nego može otkud. Doznati vlast, pa da ja budem kriv... — Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti!

Ovamo, opet, sediš u košari. Udari zlo vreme, nemaš se gde skloniti. Kuću da gradiš, nemaš otkud, a moraš. Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je radin! Sedi toliko zemana u košari!...« Nisi nikud pristao...

Prođe godina, valja isplatiti, a nema se otkud. Molih ga, kumih da me počeka još koji mesec dana, kad prodam rakiju i neko svinjče, pa da skrpim i da mu isplatim. Aja!

Sad će već na brod pod vodenicom. Taman da nagazi kad stade plakati neko dete u strani više puta. »Otkud sad dete ovde?« pomisli Radan, a obuze ga sumnja. Dete plače jednako.

Ali oštar pogled kapetanov dobro je pratio Đuku šta radi, i da se otkud tu desio kakav još oštriji pogled od pogleda kapetanova, mogao bi lepo opaziti kako se kapetan zadovoljno osmehnu kad

Uđem ja jedno jutro u kancelariju a ona mu stoji na astalu. Ja se malo začudim, bogme. »Otkud sad to«, mislim sam, »kad naš kapetan ne uzima ni od kog mita?

! Robijaš stade, pogleda ga, pa uzviknu: — Aha, Đuko! Nuto, bogati — otkud ti ovde? — Donese i mene vetar, Radane. Vi'š, ja s mojim kapetanom kvit! — Jesi davno iz Vladimiraca?

— Ne može biti. — Bome može, Vidače — reče Milun stišavši se malo. — Eto kakav ti je taj tvoj krasni Sreja! — Otkud moj? — Pa ti si mi ga i natentao na vrat. — Zar? A ko li ono prvi pomenu da bi dobro bilo najmiti ga... ja ili ti?

Valja ga najpre zaplašiti... Može otkud on, ili ko od momaka mu, izići i opaziti... Sutradan opet uranio ćir Trpko, pa pogleda hoće li naići kaka

— Gosti se opet uzeli smejati. Siromah Mojsilo da u zemlju potone od bruke. Dok priđe advokat: — Aha, gazda Mojo, otkud vi? — Mojsilu čisto svanu kad vide advokata. — A kad ste vi iz Požege?

Upali sveću i izvadi kesu pa prebroji pare — samo još 25 groša!... »Ružno. sve se istroši. Hej, Branko, Branko, Otkud sad baš da ode?!« poče Mojsilo glasno vikati, hodajući po sobi. »Da je barem on ovde, pa bi se možda moglo i pokvariti.

Diže se među decom kikot: otkud sad popova čita u potoku! Šta će s njom — hajde da igraju »vina« (ili, kako to varoška deda zovu, »šorkape«).

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Mrzilo ga potrčati i ukaljati se. Da mu je otkud da padne s neba u usta. Pa je izbegavao poslove i muvao se oko sudnice i hana.

Gde je sad?... Poče trljati čelo i češati se po glavi. Napreže misao da ga seti gde je... Ovo je šuma, a otkud on u šumi?... Polako, vrlo polako poče mu dolaziti svest... On ce cećaše...

Tada otvori oči: – Šta je?... Ko je to?... – Ja sam, Lako brate, ja. – A, ti si, čiča Marinko? – Ja, sine, ja. – Otkud ti? — Tražim tebe. — Moji te poslani?... — Jok. Subaša me poslao da te nađem pošto-poto... Lazara prođe jeza...

Ti znaš, svaki je na svom mestu... Ako ti, dakle, hajduci trebaju potraži ih u gori!... — Ali gde ću ih naći? — Otkud ja znam? — Ljudi kažu da znaš. — Ljudi kažu!... Ljudi kažu!... Otkud ja sve znam?... Bog samo sve zna!... Idi u goru!...

— Ali gde ću ih naći? — Otkud ja znam? — Ljudi kažu da znaš. — Ljudi kažu!... Ljudi kažu!... Otkud ja sve znam?... Bog samo sve zna!... Idi u goru!... Stanko saže glavu...

Koliko si dužan Lazaru što u goru ideš — toliko duguješ Kruški i Marinku Marinkoviću!... Upamti!... — Ama otkud ti to znaš?! — Kazala mi tica!... Doneo vetar... Ti znaš da ja moram znati sve... Nisu ti loše kazali!...

Pod nogama njegovim pucahu suve grančice i šuštaše opalo lišće, a on se zadubio u misli... Nije se mogao načuditi otkud tu Kruška i Marinko?...

— Šta li nam nosi? — Nešto ima!... Deva ne dolazi džaba — reče Jovica. Deva nazva boga i pozdravi se. — Otkud ti? — pita harambaša. Deva samo manu prstom. Harambaša se diže i priđe mu... Počeše šaptati. Harambaši sevnuše oči.

— Stoj! — grmnu Stanko. I jeknu dubrava od njegovog gromkog glasa. Turčin se trže i pogleda na ovu stranu otkud glas dođe... Stanko dade vatru... Puška puče, a Turčin s kopa kao pun džak... Nasta zabuna. Turci jurnuše napred...

Mati se zaprepasti čuvši njene reči. — Šta reče, nesećnice?! — Rekoh: on nije kriv! — Otkud ti znaš? — Znam! — Zar si ti pametnija od oca svoga i tolikih ljudi? — Nisam pametnija.

Mati skoči. Dokopa je za ruku i upršti pogledom u nju. — Otkud znaš? Ona je ćutala. — Otkud znaš, pitam te! — Ne pitaj me, nano!

Mati skoči. Dokopa je za ruku i upršti pogledom u nju. — Otkud znaš? Ona je ćutala. — Otkud znaš, pitam te! — Ne pitaj me, nano! Ja nisam videla, ali znam da je samo tako moglo biti! — Govori!

Dučić, Jovan - PESME

Ako li nismo, kakva tuga za nas, Ako li jesmo, kakva beda za te. Moj duh čovekov otkud je i šta je? Tvoj deo ili protivnost od tebe — Jer treće nema!

Ruka ti je bela meka kao cveće, A moja ostade sva okrvavljena. Otkud si i ko si, niko znati neće: Ljubav ili mržnja, sudba ili žena.

I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vaš svet od sveg veći i lakši od sene. I otkud na ove bregove, kud koje Padate, o srca, kao vihor vila, I sunčate tamna i velika krila, Bezumno pijući sve zvuke i

On je išao sve dalje, i sejao, i pevao. Ali kad se njegov glas ugasio i ruka malaksala, i kad je pošao da se vrati otkud je došao, on se izgubi u moru svog klasja koja je sam posejao, i u pomrčini šuma koje je sam podigao...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Jaoj, ta ja njega poznajem! To je.. čekaj, molim te!... — To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne može biti! Joca iziđe i uze me ispod ruke.

Ja neću da se upuštam u sve u ono doba mogućne kombinacije „otkud vatra!” Neću da opisujem kako je moj otac tada pucao iz džeferdara na kalfa-Ješu, i kako je taj Jevrem bio bambadava

On je to činio tako brižljivo, da je jedva dospeo da mi odgovori: — Ništa! Ne znam otkud mi dođe u pamet, a još manje otkud da mu zajedljivo reknem: — Da se nisi, more, zaljubio?

On je to činio tako brižljivo, da je jedva dospeo da mi odgovori: — Ništa! Ne znam otkud mi dođe u pamet, a još manje otkud da mu zajedljivo reknem: — Da se nisi, more, zaljubio? On pozelene i — isplazi mi jezik.

Sve se zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud — ali ispod nje izbija sahat! Odnekud puše vetar, i to tih, topal, mirišljav vetar, i šušti lipa, i onda jedan jak vijor.

onda, kao da se trže iz nekog sna, pljesnu se rukama i okrete se meni, oštro me gledajući u oči: — Ali naopako, da ti otkud ne voliš Đorđa, pa da stoga ne uzimaš nju?!...

!... da otkud ti nećeš da učiniš njemu sve što čovek može učiniti, pa daješ — čisto me sramota da kažem — pa daješ srce njegovoj ćerci?

— Lanac kao svaki lanac — kaže on, ali nekako mekano, nije da se izdire. — Znam, — kaže moja mati — a otkud ti? — Kupio sam! — A ta šubara? To ima samo u Miće kaznačeja. — Kupio sam i nju! — Prodao ti? — Prodao! — A kakav.

Stade najzad pod krov od ambara da izvadi pištolj. Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega. Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji.

— Koji je ono svetac? — reče on njoj, pa pokaza na jednu ikonu na zidu. — Car Lazar! — reče Mara — Gle! A otkud ti znaš? — Pročitala sam ono dolje. — Zar ti umiješ čitati? — Umijem.

— A — reče ona glasom koji me, badava je, dirnu, — a vi ste slabi? — Ne, bio sam, gospođice. A otkud vi znate? Ona se malo zbuni. — G. Tumanov mi je kazao.

— Gospođice, to nisam zaslužio. E, pa laku noć! Dođoh u svoju sobu. Na znam otkud, pa ipak osećah se uvređen. Ah, nema smisla zanositi se, pomislim. Treba ostaviti stvar.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« — A svaki pop čudo što voli krofne! Otkud sad to, bog će ga sveti znati; ali to je nepobitan fakat, poznat svakom pravom sinu naše svete pravoslavne crkve.

dete, snevanje, — veli gospoja Sida, — što sam vam ja noćas snevala, još ni sad ne mogu da dođem k sebi od čuda otkud ja to da snevam! ’Ajde-de da je snev’o moj popa, pa da mi nije ni čudo. — A šta ste to snevali?

Ta pomislite samo! Celu celcatu noć sam snevala kako se kuglam, pa sve sa nekim slugama i sa nekim sluškinjama. Otkud da se ja kuglam, slatka?! — Kuglate?!! — čudi se gospođa Persa, pa se stade smejati i ugasi sveću.

Popadiji nije nikad potrebno bilo da izađe na sokak i da krivi šiju i levo i desno da vidi hoće l’ otkud koje dete ugledati da je posluša. Treba samo da izađe iz kujne pa da vikne: »O Neco, Pero (ili) Rado!

« — svi su se prosto začudili i pitali: Otkud sad on da govori, kad on to baš nije mario! Ta jedva ga natera pop Ćira i o većim praznicima da govori!

Pa sad, otkud se u knjizi zna šta je on radio i razgovar’o se sam kad posle njega niko nije ost’o, a i on se tri dana daleko od svake

— Ta šta vi tu mene furt plašite s vašim tátom... ovaj gospodin-parohom i šarovom, u mojoj rođenoj bašći!? — E, a otkud je to vaša bašća? — veli mu zbunjena Jula. — E, pa to je bašća moje tetke, a ja sam tetkin k’o što ste i vi tatina.

— veli Šaca, sretan što joj se osvetio za raniju uvredu. — Sveštenička kći, pa izviruje na déru! — A otkud je to déra! — brani se Jula, ne znajući šta da kaže. — Nema ovde nikakve dére... Još ćemo i s vama da imamo déru!

Tome je bio uzrok noćašnji san, upravo ne noćašnji nego san u samu zoru. I otkud samo to da sniva!? Njega da sniva! A snivala ga je vrlo lepo; i kao popino dete, vaspitano, naravno, u strahu božjem,

Eto, kaže i mene, pa moji me ne poznaju.« — »Ta jesi li ti to, Lalo?« reko’ ja. »O, Lalo moj, a otkud ti?« A on mi kaže: »E, moja Savka, moja Savka! Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o!

Nećemo pucati; samo šteta što smo se toliko istrošili!... A dobro si kaz’o otkud ti samo pade na pamet to? A čuli smo, — kažu oni, — da su svi Iđošani na tvoju vormu pametni! A, baš ti fala!

oče Spiro, ’tedo’ se nešto s vama malo razgovarati, ako se, to jest, s vama, uopšte i može razgovarati. — E, da!? A otkud to sad, gospodar-komšija?! A zašto kao da ne možete razgovarati?! K’o i dosad, dragi komšija i kolega. — Ta...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Drago mi je, gospodo, dobro došli! Otkud tako, gospodar-Ceriću? — Nama je osobito drago! Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako je

Samo mi je briga za dete. — Ja ću dete kao svoje sopstveno držati, osobito kad se ima otkud. — Nemojte odma’ s detetom počinjati.

— Fajn; mogao bi vrajli sin biti. Znam da se ona neće kajati, a ni on, jer blaga imate dosta. — A otkud ti taj glas? — Poslali me da vas pitam mogu li doći da vide vrajlu.

— Bože sačuvaj! Izvolite samo sesti. Moj Steva neće se dugo baviti, malo je išetao, ali sam ga već zvati dala. No, otkud za nas ta sreća? — Molim, samo da firange dignem. — E, sad da vidimo!

— Drago mi je osobito. I Gledić se već vratio. — A, dragi Gavro, otkud vi? Drago mi je! Ljube se, a Čekmedžijić se klanja. — Ovo je moj rođak, Ljuba Čekmedžijić, trgovac u O. — Drago mi je.

— E, dobro, kad bih vam Micu dala, kako i otkud ćete živeti? Mica je kod mene fino othranjena, treba lepo da se nosi, a što ja imam trebam za se — a imam još dece.

U jednom su Mica i Alka izjednačene, imaju dobre i blage muževe, koji im sve po volji čine. Retka sreća za udate. Otkud Rogozić tako pitom, onaj besni jurat kom se svako s puta uklanjao? Marko Rogozić bio je među juratima prvi u nauci.

uzmeš našeg, znaš kako je, onaj je s onim rod, onaj je prijatelj, onaj onog mrzi, pa je sve jedno s drugim spleteno, pa otkud se suncu nadaš, led te tuče. Uzmi samo Milivoja. Kako smo mu dobri bili, pa on sad protiv mene za Micu proces tera!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

ranjeni vojnik iz baterije, kad je ugledao njegovo lice prema maloj lampi i dok su ga previjali, jetko doviknuo: „gle, otkud taj jarugar tuna?

Vi to dobro znate? — Mislim da znam, i znam otkud to, A za vreme ovog kratkog razgovora ogreѕѕe je svaki čas povirivala na vrata i onim svojim sovinskim pogledom

I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem. Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam? A posle dobro otvaram oči i prozor i gledam u noć.

Afrika

život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud onoliko nesvesno ogorčenje kod tropskoga belca na veliku nebesku zvezdu od koje u stvari sve živi.

Ukućani ne umeju da objasne otkud to zadocnjenje, ni kad će se domaćin, Mej N'gesan, opet pojaviti. Žene, obvijene u divne šarene svile, spremaju kokoši

Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.

Ima i ljudi međ njima. Mladići u vunenim plaštovima i kapuljačama koji se, vidi se, tu po dvorištu motaju ko zna otkud i na koje žene više i ne obraćaju pažnju.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ama sad, kako ti dođi u kuća, ne ti pita: „Kako ti je kći!“ nega: „Koliko daš?“ Otkud ćim da dam kad si nema? Moramo da propadnimo sviju. MIŠIĆ: Sad su već drugojačije počeli raditi.

Dajte i vi jednu hiljadu, pak ćemo lako namerenije dostići. JANjA (uplašeno ga pogledi): Hiljadu forinta? Otkud hiljada krajcara? Nema, gospodar notarius, nema. Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana.

JANjA: O, tako radi! Da zovi notariusa na svogo muža! I jošt’ da mu kradi deset forinta! Otkud deset forinta? Ajde podaj ti, de, kad kažiš! JUCA (slegne rameni). JANjA: Pa što govoriš? Da mi kradiš, da propadnim?

KATICA: Mamice, ovo nije vrlo teško! JUCA: Kad bi teško bilo, otkud bi tolike devojke naučile? Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi vide.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ne može, veli, njega niko, više, ovde, premeštati, i to u pehotu. Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu.

Zatim bi, sami sebi, poluglasno, komandovali: „Kehrt euch“, i vraćali se, istim putem, otkud su i došli. Sunce je nad njima crvenelo i sijalo se, kao bomba.

Što se njega tiče, on je mislio da je za udatu ženu sasvim u redu da niže decu, kao što se đerdan u kući nizao. Otkud kod gospože Kumrije, u poslednje vreme, ta mržnja, zato što je svake godine u bremenitom stanju, nije znao.

Neka ništa ne govori njenom ocu. Isakovič je silazio niz krčevinu i nije joj odgovorio ništa. Kad stiže na proplanak, otkud behu pošli u šetnju, vide da sluge gase vatre, koje behu naložili, i spremaju kola i prežu konje.

Kad bi se hladila crnom lepezom, ličila bi toliko na njegovu pokojnu ženu, da bi se ježio od te pomisli. Pitao se, otkud ta čudna igra slučaja da, u isti mah, jedno žensko biće ode, sa ovog sveta, a drugo, sasvim slično, pojavi se, pred

A kad Isakovič i ne odgovori na to, čovek ga začuđeno pogleda i upita: otkud njegovo prevashodstvo ide i zar neće ništa da kupi?

Kao i Isakovič, i Božič je smatrao da nacion, od žena, nema šta da očekuje. One naginju nacionu otkud su im švaleri. Kao i Isakovič, i Božič je sumnjao da će se Mucule, Malenice, Monastirli, brinuti da se ruka kneza

Pavle je pričao svojim bratencima, da je u Herrenhausu, kraj Vizelburga, bio smešten u jednu sobu u prizemlju, otkud su stepenice vodile na sprat. Pendžeri su mu bili u gvozdenim rešetkama, a zarasli u ruže.

A ne ići i tražiti pomoć u Bestuševu. Otkud ovaj Valdenzer? Otkud ta ergela na njegovom putu? Ležeći tako, umoran, u prijatnoj hladovini, svakako bi bio zaspao, da

A ne ići i tražiti pomoć u Bestuševu. Otkud ovaj Valdenzer? Otkud ta ergela na njegovom putu? Ležeći tako, umoran, u prijatnoj hladovini, svakako bi bio zaspao, da nije čuo smeh ispod

ispunjava nekim šapatom i zvucima, za koje čovek ne zna, ni šta kažu, ni zašto nas pokrivaju belim cvetom bagrenja, ni otkud dolaze. Da li sa zvezda? Ili, iz našeg prošlog života i naših uspomena.

Zna da je nastupila neka čudnovata konstipacija, ali ne bi znao reći otkud da bude smrtonosna. Kroz nekoliko sati, međutim, ova će životinja biti crknuta. Bila je tako lepa. Plemenita pasmina.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— odvratim ja, a čiča na to mlac, mlac! brezovim prutom. Eto, tako ti ja prođem, a ni kriv ni dužan. Otkud se slanina odjednom stvorila u mom trbuhu, to ti ni ja ne bih znao kazati.

Svi su bili na smrt uplašeni. — Otkud ti živ, bijeli stranče? — začudi se sivi miš domaćin. — Pa napolju pada čitava kiša od mačaka.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Čast! NOVAKOVIĆ: Samoljublje! PAVLE: Neka je, dakle, i samoljublje, ali otkud ti; otkud tebi pravo da mi ga razaraš? NOVAKOVIĆ: Bože moj, Pavle, zar ti nisi kadar trezvenije da gledaš u život?

PAVLE: Čast! NOVAKOVIĆ: Samoljublje! PAVLE: Neka je, dakle, i samoljublje, ali otkud ti; otkud tebi pravo da mi ga razaraš? NOVAKOVIĆ: Bože moj, Pavle, zar ti nisi kadar trezvenije da gledaš u život?

MARIJA: Hoće gospodin na put? PAVLE: Da! MARIJA: Na duži put? PAVLE (nervozno): Otkud ja to znam? MARIJA: Pitam zbog kofera, 'oću li onaj veći ili...? PAVLE: Nemojte ni jedan, ne treba mi!

SPASOJE: Ta idite, molim vas; ludost, kao da smo deca... koješta... otkud to može biti? RINA: I ja ne mogu da verujem.

Ali robija, gospodine, to je već nešto drugo. I ono što me buni to je: otkud ti, zašto ti to meni odmeravaš? SPASOJE: Uostalom, ja bih čak i trebalo da budem taj koji te tuži, jer ti si u stvari

? ANTA: Parcela 17, grob 39. SPASOJE: Je l' lepo i pošteno sedeo tamo tri godine, je li? Pa otkud sad najedanput živ? I zar to može tako da bude? Zar to može kako ko hoće?

XII NOVAKOVIĆ, RINA, SPASOJE NOVAKOVIĆ: Dobar dan želim. SPASOJE: Dobar dan! (Rukuje se.) Otkud vi tako iznenada? RINA: Nimalo iznenadno.

SOFIJA (ode). XIV PAVLE MARIĆ, SPASOJE SPASOJE (kad spazi Marića na vratima, neprijatno se iznenadi). Ah, vi? Otkud vi? PAVLE: Zar moja pojava još uvek tako iznenađuje? SPASOJE (malo zbunjeno): Nisam očekivao.

(Vraćajući se.) I, molim te, zadržavaj je koliko možeš više. VI VUKICA, PREĐAŠNjI VUKICA: Gle, vi tetka, otkud vi tako iznenada? AGNIJA (ljubeći se s njom): Poslom, dušo, i to vrlo važnim poslom. Došla sam da pođemo zajedno.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Bogat čovek. Tu je već kod Krečara. — Dobar dan, Jovo. Bi l’ pogodio za što sam k tebi došao? — Otkud ti kod mene? Milo mi je, sedi. — Došao sam k tebi da mi za kratko vreme uzajmiš deset hiljada forinti.

Reknem joj: „Dobar dan, gospođo Tatijana, šta mi radite, nisam vas odavno vidio”. A ona odgovori. „Ni ja vas, otkud vas kod mene, valjda izvolite mesa?

— Da vidiš, to ne bi zgoreg bilo, tu je lepa cena u svoj okolini, samo je daleko donositi. — A otkud bi sad najbolje bilo? — Sada iz Poljske, i to iz Krakove. — Jesi l’ onde bio?

u dvorac. Grof je baš bio kod kuće. Sluga ih prijavi, oni uđu. Grof je odmah poznao Čamču. — Otkud vi, gospodar-Čamčo, ovde? — Milostivi іllustrіssіme domіne, mi idemo u Krakovu na vašar. Ovo je moj drug trgovac.

Ode kod Nestora Čavića-Profita u dućan. — Dobar dan, Nestore. — Bog dobro dao, Pero! Otkud ti? Čujem da si se već uselio u tvoju kuću; dobio si, kao što čujem, i hiljadu forinti; tu se već može šta početi.

Za četvrt sata stigli su ga. Bećarov konj umoran. Bogzna otkud ga već juri. Opkole ga. — Dakle, tu si ti, junače? Dole s konja, to je krađen konj!

Ako si pri sebi, sinko, šta govoriš? — Ostavite to, otac, na mene. Oženiću se, al’ sa strane. — Ta ma otkud, samo se ženi jedared. Ta da mi nije žao za pokojnom materom, kuće radi sâm bi’ se ženio. Ta na koga će sve to ostati?

Živad i konji mu uvek crkavaju, a ono što ostane, dođe za dug egzekucija, pa sve odnese. Sad Pera nema ništa. Otkud će živeti? Već više puta je obijao čekmedže i na očigled šegrta novce odnese.

(polj.) — Oj, đavolski Čamčo, otkud si došao? oculata (lat.) — komisija za očigledan pregled opečaliti — rastužiti orijentalan (lat.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako. Verovatno zbog toga što su uspeli tamo iza crte, u belom svetu. Zbog toga. Otkud znam? Pored njih stoje njihove žene. Gledaju me kao kroz dvogled obrnut naopačke. Tražim se po trotoaru.

« a žena će kazati sa stražnjeg sedišta: »Ostavi dete na miru, otkud da dete zna šta je kukuruz?« i još će kazati: »Premoren si, izgubio si sasvim živce!

– Zašto? – Tako su mi nekako antilopske! Jedna sigurna žena pred »Šansom« u pet po popodne pita samu sebe: »Otkud ja u ovoj četrdesetogodišnjoj koži?« — a oko nje zuje devojčice na rolšuama i trešti muzika iz italijanskog luna-parka.

se ne snalazim: gle, juni, a oblaci kao u novembru, i sve se ispreturalo i ispremeštalo, više nema godišnjih doba: otkud breskve u junu, kad smo čekali avgust da ih beremo?

vodi za ruku u kuhinju, gde satima sedi i puši, gledajući sa zebnjom kako je uhvaćen u kavez koji je sam sebi stvorio. Otkud ja ovde? Je li ona žena što spava — ona ista devojka zbog koje sam odeven skakao sa železničkog mosta u reku?

Matavulj, Simo - USKOK

Stari Mrgud reče: — Glaj ti opet ovoga Janka, ovoga đavola đetinjeg, otkud on to zna, kao da je očima gledao!? — Ima to u knjigama, đedo! — rekoše mu. — A da li će naši bojevi biti u knjigama?

— Usnih da stojim pred manastirom, kao čekam njekoga. Stojeći tako, odjednom, ne znam kako, ni otkud, obrete mi se u ruci pogača, i u isti mah doletje od njekud silno jato tica, sve njekakvijeh lijepih, šarenijeh, pa sve

Ko ti ga zna! Lako može biti da će on preko Skadra na more, pa u široki svijet!“ — Otkud joj te misli!? — reče Janko uzrujan i brzo dodade: — A je li zdrava? Jesu li svi kneževi zdravo?

— Gle! — viknu Savo poispraviv se malko na odmarači, na kojoj ležaše odjeven i pokriven i začalmljene glave. — Otkud vi, gospodine Janko! Sreli ste se s popom, je li. — Jesam. Znam sve! — odgovori on veoma zadihan. — Hvala bogu!

Pogodite? — Miraš Cuca! — reče Labud Markov. Svi streknuše. Knez zapita Labuda: — A otkud ti znaš? — Reče mi njeko od Kustudića da ga je tu vidio i sinoć. — Viđi đavola! — reče stari Mrgud.

Pričeka, ali kad ne bi nikakva odziva na to, zapita je: — Šta se tebi čini, Milice, šta je Janku! — Otkud ja znam, tajko!? Zar se Janko meni ispovijeda!? Zašto ne pitaš njega? Knez se začudi njenoj mirnoći.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Ja sam jošt gore činila. UGLED 10. DEVOJČINA KUMAČA I PREĐAŠNjA MATI: O, Perso! Otkud ti tako? KUMAČA (poljubi je u ruku): Eto i ja nakanila se da vidim šta radi Julka.

MATI: Ali kad je čovek prosi? OTAC: Je l’ bio ovde? MATI: Kako će da dođe kad je devojka pod prstenom? OTAC: Pa otkud to iziđe da će da je uzme? MATI: Eto, seka Marta zna, a zna i cela varoš. TETKA: Jeste, Jovo!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

lopužaner; botati (nabadati, ići tamo-amo); zgubidan; spaponjati (strpati u zatvor); trnapiti (iznenada ispasti otkud); sronačiti (pasti, o građevini, zidu i sl.); bakit (konjski hod); mirničak (mirno detence); ćutkac (jezik za zube!

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Zašto se i gospodin Smrdić ne bi zvao Bideši? To je lepše nego Smrdić; a gospodin Šerbulić... ne znam otkud dolazi. SMRDIĆ: Šerb znači vlaški zmija. ŽUTILOV: Dakle, Kiđoji.

LEPRŠIĆ: Ja vam kažem: slavjansko carstvo. ŠERBULIĆ: I treba da bude. Samo da ne iziđe otkud inkvizicija. LEPRŠIĆ: Šta vi tu snivate o inkviziciji?

I Srblji to potpisuju! ŠERBULIĆ: Ko potpiše, dobija pedeset dukata u zlatu. SMRDIĆ: Šta, šta? Otkud toliki novci? ŠERBULIĆ: Kaže da se napred plaća. SMRDIĆ: Ali, toliki ljudi! To će mnogo izneti!

Sremac, Stevan - PROZA

Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala? — ’Ajde, ćuti tu pa spavaj! — obrecnu se Kaja, i Jova ućuta.

— Ded, Kajo, daj mi odande onu mjenicu iz onog Poljoprivrednog kalendara. — Možda će sad ko, začuđen, zapitati: otkud sad Jovi Poljoprivredni kalendar, i šta će baš taj kalendar njemu, kad Jova niti je kad bio niti će biti poljoprivrednik

Radičević, Branko - PESME

zače: „Noćas sve bejaše — Baš se zora pomoliti šćaše, A začu se cika od pušaka, I poklika: eto nam Turaka! Otkud — kako — jedva ko zapita, Svako skoči, pred Turke pohita, Sretosmo se, pa se pokrvismo, Izgibosmo, ljuto s'

ovog neba, Od svuda nas loša sreća vreba, Zato brže lozovine amo, Da se njome, braćo, oružamo, Da nesreću, kako otkud mune, Dočekamo na te čaše pune, Da s' kucnemo, čašama zveknemo, Šat nemilu kako odbijemo.

“ Naš Stojan začu, onamo s' okrenu, No što se stresnu, koga tamo zglenu? — „Ta otkud ti tu, da li iz mrtvila, Da l' moja t' puška loše pogodila?

Sve je tužno, ma gle čuda! Šta se čuje odonuda, Baš poklika bi vesela, Ma otkud se to zanela? Sad je nesta, sad opeta, Al' se ori kroz noć kleta! Kakva radost, ko je, šta je?

Šta će Turci?... Valja da se brane. Cika, zveka, grdno l' Turčin pada, Pada jadan otkud se ne nada: Iza svake stene na nj se puši, Ne da puška pušci da izduši; Još što čine ti srbinjski noži, Oj Turčine,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Dok djed priča, on ti ga istom začuđeno prekine: — Otkud lisica crvena kad je žuta! — Hm, žuta? — beči se djed. — Žut je tvoj nos.

Ipak je brat Sava na njoj uporno vidio naslikanu samo crkvu i uzaludno je bilo dokazivati da je to mlin. Otkud se mlin može naslikati? Sjećam se, kad god bih pošao da spavam zajedno s djedom (da mu grijem leđa!

— prenu se starac i pogleda put naše gostinske sobe. — Eno ga kod pojate. — Kod pojate? — izbeči se djed. — Otkud kod pojate? Kako se tamo može slikati? — Eno ga, bogami, sjedi na koritu i nešto moluje — potvrdi sad i lopov Sava.

— Striče, da odnesem kravi napoj, a? — Odnesi, imenjače, odnesi. — Otkud je on sad njemu stric? — ljubomorno šišti zapostavljeni Nidžo. — E, jest nabavio kićenog sinovca, nema šta.

— Znaš li šta je, Sava: osim toga krsta na tebi, ti si, brate, jedno pravo pravcato, puko pukcato beslovesno bravče. Otkud Marijana iz Manite Drage kad se Nidžo onda nije bio ni rodio? — E, onda nije ta — mudro zaključuje dosjetljivi Sava.

Neznanko je malčice ličio na svetog Nikolu, ali otkud on sad ispade? Zna se da je Nikola veliki putnik i zaštitnik sviju potukača, ali, ipak, i pored svega toga, neće ti

Taj ima posla s drvećem i visinom, pa, evo, spuznuo s oraha i našao se ...Jest, vraga, otkud sad on! Vratolomije dolazi s trešnjama tičarkama, kad se dječurlija najviše veru po voćkama i vratove lome.

— nepovjerljivo zarza samardžija, a i bradonja iznenađeno pogleda u čupoglavog starca kao da se čudi otkud li mu izleti ona crkvena riječ „blagočestiv“. — Šta ja to čujem, Savatije, a?

A otkud bi sve to išlo i slatko bilo bez kamarata? Te čak ni vojnička pusta tuga ne da se iskazati ako se kamarat ne pomene.

do neke kuće, onda će Mulić, da sačuva kalajdžijsku čast, najprije upitati: — Da nemate kakvog starog bakarnog suđa? Otkud bakar, zna to i sam „otpadovac“ da ga nema, pa pita dalje za gvožđe i ostalo.

— De, de, otkud sad ova kvočka. Birtija je bila na samom kraju izdužena predgrađa, uz glavni drum, a kako je po svemu ličila na one

— Pobjegao, a? — Ne, ne, iselio sam. Regulisao sam penziju, okućio se ... — Pa šta sad? Otkud ovdje? — Kažem, pošao sam da nađem jednog dječaka, kakvog plavušana, što bi najbolje bilo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

! Ču se gde zapeva on. — Žalba! ... — dahnu silno Cveta. I slomljena, pobeđena diže glavu, zinu put Stojana otkud dolažaše njegov glas, te kao da htede da i poslednji akord njegova glasa, kojega nestajaše, upije u sebe.

Kostić, Laza - PESME

dobar veče! otpozdravim mu ja, i da me vidi da se ne plašim, bajagi stanem šaliti se s njim: Pa otkud tako dockan, bogati, zar i ti noćnik, i ti bekrija? Al' to je valjda tvoja tragičnost?

II Na strmom pragu gorskoga klanca otkud se vidi zvonik samostanca, jedna je bula mlađana stala: il' je od puta svog malaksala, ili su sveti stupovi beli meko

Al' ne ljubi, moj golube, filišćanske tolke ljube, — jača ljubav neg omraz! Al' I otkud u tih grudi' gde muževom otrov sudi, za žene im tolka slas?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

MRVA 126 KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE 129 PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI 132 PEPELjUGA 135 TIVTIZ I DžOMET 139 OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA 143 PRAVDA I KRIVDA 145 SREĆA I NESREĆA 147 USUD 149 SVE, SVE, ALI ZANAT!

Žena kako ga vidi, začudi se pa mu reče: — Za boga, čoeče, otkud ti ovdje? A on joj sve po istini kaže, i veli: — Bježi, ženo, da bježimo!

Potom se carev sin kaže ko je on i otkud je, a car se onda i sav grad još većma obraduje, pa pošto carev sin navali da ide svojoj kući, car mu da mnoge

Tako tivtiz svrši svoj tivtiski život, a džomet osta u poštenju i bogatstvu živeći sretno do duboke starosti. OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA Kad je bog stvarao svijet htio je dati čovjeku samo trideset godina da živi.

Idući jednom u drva na svojim kolima, sukobe ga Sreća i Nesreća, pa ga upitaju otkud mu konj i kola. A on im sve pripovedi. — Vidiš Nesrećo, — reče Sreća — da ti ne možeš usrećiti ako nema sreće!

GROZNICA I PAUK Otkud bilo otkud nije bilo, tek se sastali groznica i pauk, pa pošli po svetu. Idući ovamo onamo umore se od duga putovanja,

GROZNICA I PAUK Otkud bilo otkud nije bilo, tek se sastali groznica i pauk, pa pošli po svetu. Idući ovamo onamo umore se od duga putovanja, pa stanu u

Hajduk, koji je zaista bio hadžija, začudi se kad tu riječ čuje od njega, pa ga zapita: — Otkud ti, more, znaš da sam ja hadžija? A on mu odgovori: — Ta ja znam da to drugi čoek ne bi učinio (tj.

pa na osam, i tako doćera do jednoga; a kad mu ni to ne ćednu vjerovati, nego mu stanu govoriti da je on to priviđeo — otkud onđe kurjak itd. — onda rekne: — Nešto šušnu! Meni se učini — ima deset kurjaka.

Objavljena u Bosanskoj vili za god. 1901, str. 249. 26. OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA: Zabeležio M. B. Milićević, književnik iz Beograda.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ili se boji; da ju muž ne bije, ili da se ne razboli i ne umre, pa neće imati posle otkud da živi, ili koga da muči. Ali da ne mislite da govorim u vetar, pokazaću se sasvim umiljat. (Viče): Soko, o Soko! 5.

MANOJLO: Da nije to nemačko trifel? DOKTOR: I Nemci tako zovu. MANOJLO: E, pa to su gljive. ISAJLO: A otkud ti to znaš? MANOJLO: Kako ne bi znao, kad kod nas u kući Nemci svaki dan gotovo jedu.

Poglavar je crkve mitropolit. PUTNIK: Dakle vi niste crkve istočne? DOKTOR: Jesmo. PUTNIK: Pa otkud da je mitropolit glava crkve? DOKTOR: Jer mu carigradski patrijarh mitru na glavu položi.

Zar je to malo, da ceo Pariz za mene zna i da moja knjiga bude sačinjena i na francuski? Čest i poštenje svakome, bio otkud mu drago, poštenom i česnog srca čoveku, a nečesnom i nevaljalom, bože daj bolju pamet i poštenije srce. POZORIJE 2.

LjUBA: Mojoj majki nije pravo što se tajno razgovaramo. MILAN: Ja mislim da idem. Može se dogoditi da vam otac otkud dođe, pak ću se malo zastiditi. LjUBA: Kako je vaša volja. MILAN (jasno): Dakle naučili ste dosta.

(Vežu ga i odvedu magarca.) POZORIJE 2. JAKOV (sam): Sad zamenjujem magarca. E ništa. Među ljudma svašta biva. Ali otkud to biva, da magarca toliko preziru?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Znam da me je san, kad sam ktela šupu pooditi nadvladao, ali otkud ovako tvrd san, ja ne znam; opominjem se da drugo nisam ništa pila osim limunade. (Gledi na Persidu.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Znate li šta je tada kazao zec? Ne znate? Pa i otkud biste znali! Kazao je, sa dubokim kajanjem jednog tek probuđenog jutarnjeg pijanca: „Majku mu — rekao je — kad god se

Ali, vratimo se na početak! Kako se mi uopšte rađamo: otkud mi ovde? Sem u retkim slučajevima, kada bebu pred vratima klinike dočekuje buljuk foto-reportera i vojna muzika, a

Posle toliko šamara, zaista sam i danas blago zapanjena otkud nas toliko u Beogradu kad smo već u prvoj rundi izgubile meč tehničkim nokautom?

Gledaćete se tako svakog jutra u ogledalu, a nećete se više prepoznavati, i kazaćete sami sebi: „Otkud vi u vagonu Li?“ Zvaće vas: matora, tetka, kevo, stara, groblje...

— Zbrisala si od kuće? — upita momak. Na časnu reč, sve mu je bilo jasno iz cuga. — Otkud znate? — Par sad je polugodište i grad je pun odbeglih maloletnica. Gde misliš da sovišeš? — Pitajte me nešto lakše .

“ A Smrt odgovori, pazi sad: „Nisam ga ja uplašila, samo sam se začudila otkud on u Buhari kad večeras imamo sastanak u Samari?“ — Sjajna priča za laku noć, nema šta! — Koliko ti je godina?

Naravno, najpre smo naleteli na obaveznu Snežanicu iz mog razreda. Kako bi avangarda mogla da prođe bez nje? — Otkud ti ovde, Ana?

— upita me sa intonacijom kojom biste pozdravili svoju kućnu pomoćnicu da kojim čudom sretnete kod svog pedikera. Otkud ja ovde?

— Meni dopada! — kazala sam mister Džiju i još sam kazala. — Mister Dži, otkud vi u vagon Li? Onda me je mister Dži pitao još kako se na srpskom kaže dobro, jer je hteo da to zapiše, a ja sam mu

Htela je da kaže da i pudlici nabace nešto za klopu. Mister Dži — otkud on u vagon Li? — naklonio se i uzeo pudlicu u ruke, a zatim se izgubio s njom kroz takođe crnu zavesu.

— Recimo da jesam! — Pa, kako si mi? — A s kim to razgovaram? — Zar je to važno? Jesam li te probudio? — Ma jok! Otkud bih knjavala u tri sata noću? — Hteo bih da razgovaram s tobom ... — A o čemu? —Onako… — Dobro, razgovarali smo!

— Gle, mala Ana! — reče — Otkud vi ovde? — Došla sam da pozajmim jednu knjigu iz psihologije…— odgovorih. — A vi? Bio je sravnjen sa zemljom: — Mislim

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: I zaključavate? MARKO: Ja vas ne zaključavam, nego samo tako mislim da niste pravi Srbin. ALEKSA: Al otkud vi to mislite?

Ne znate li vi da ste rod? MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate? ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin. MARKO: Mitar.

ALEKSA: Vašu blaženopočivšu mater držao je stari Batić kao sopstvenu kćer, vospitao je i udao. MARKO: Ali otkud vi to sve znate? ALEKSA: Molim, molim. Mila radi zvali su istu vašu dražajšuju mater „Pače“, a sve ovo znate li zašto?

JELICA: Ja sam sasvim gerühgt: no, molim, ustajte, može mi otkud otac doći; a on je čudan čovek. ALEKSA: Slatka moja gospodična, ja vas krilom Amora zaklinjem: ljubite li me iskreno?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Delija Mačak zaigra brkom: „Nisam se, Lišče, nadao vas!“ pa jurnu ravno, olujnom trkom, otkud je čuo drugarev glas. „Stanider, lijo, crveno pseto, u dobroj ruci škljocare eto, biće ti koža kao rešeto!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: Jesi li ti to, prijatelj-Agatone, tako naredio? AGATON: Otkud ja? Ko mene pita? Tu je advokat, on je staralac, pa je on valjda tako naredio.

Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu. I pokojni Mata je zvao tetkom. VIDA: Pa otkud advokat toj tetki da preda kuću; nije valjda advokatu tetka?

Umro – dobro i to! Našla se tu, pa lepo, isplati je, kaži joj hvala, pa zbogom! Ali otkud sad dolazi tetka kao advokatov poverenik? Primio on imanje kao staralac, to razumem; to je po zakonu, je l' tako?

Primio on imanje kao staralac, to razumem; to je po zakonu, je l' tako? Ali otkud sad taj advokat da ga poveri tetki na čuvanje? VIDA: I to sve ovako, otvoreno.

) DANICA (uvređeno): Gospodine! MIĆA: No, no, no, ne morate se srditi. DANICA (u uzbuđenju): Otkud vam ta sloboda? PORODICA (nailazi niz stepenice). MIĆA: Rekao sam vam, dopadate mi se.

TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro. Njega nisi mogla upamtiti. Ali otkud danas da me pitaš o tim stvarima? DANICA: Tako, palo mi na pamet.

SARKA (okrene se i spazi je): Otkud ti, Gino? GINA (preplašeno cikne, stavi odmah kutiju za leđa i nasloni se na zid na kutiju da bi mogla osloboditi

Nju neprijatno iznenadi susret sa Agatonom i Simkom i zbuni se, te strpa paket u šlafrok). SIMKA: Gle, otkud ti u našoj sobi? SARKA: Htela sam, znaš, da obrišem prašinu... ama, nije, kakvu prašinu, šta ja govorim?

AGATON: Ama, ti kao da nešto zvoniš, Sarka? SARKA (pritisne budilnik, guši ga, ali ne pomaže): Otkud zvonim, šta imam da zvonim? AGATON: Zvoniš, bome, te još kako!

AGATON: Za mene znam da imam dobre namere. SARKA: A zar ja nemam? AGATON: Jest i ti. GINA: Otkud pa samo vi? Svi smo došli s dobrim namerama. SARKA: Pravo kaže Gina, svi smo došli s dobrim namerama.

AGATON: Ja? Šta mogu ja da ti pomognem? MIĆA: Kad bi hteli, vi bi mogli da obrlatite devojku. SIMKA: Eto ti sad, otkud Agaton da obrlati devojku? Ko je to tebi, boga ti, prijatelj-Mićo, rekao da je Agaton kadar da obrlati devojku?

A drugo, brate, otkud ja znam da obrlaćavam devojke? MIĆA: Pa ne mislim ja tako, ali bili ste sreski načelnik, pa rekoh, vešti ste da se u

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Pomaže bog! — i starac se zaustavi da predahne. — Otkud ti, stari, ovde? — zapita ga podnarednik Trailo. — Lutam tako ne bi li poginuo. Pa me ni dušman neće...

— začu se komanda, i baterija krete. — Ne da mi se — veli očajno Aleksandar. A znaš kakva je! Pitam ga otkud je vide u mraku. — E... suknja...

Na položajima ostadosmo samo mi artiljerci, sa onima mrtvim. Kretosmo da razgledamo razbojište. Neobjašnjivo nam je otkud onih dvadeset mrtvih naših i austrijskih vojnika, gotovo na gomili. Neki još drže stisnute puške.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Sirotinja smo, gospodine... Nema se otkud. Dacije su velike, podaviše nas, produži jedan odbornik. Čudim se kako ćemo i toliko spečaliti.

to najbolje postiže i idući među decu mislila je odmah početi igru, ali eto, nešto joj ohladi nameru; ona sama ne zna otkud to dođe: tek odjednom je poduze hladovina i učini joj se da nema smisla sad to počinjati.

Tako će biti i s vašom kvartirinom. — Bogme ja hoću da mi se tačno kvartirina izdaje, a vi nabavljajte otkud znate, reče Ljubica odsečno i malo pocrvene od ljutnje. — Zdravlja, Bože!

obrte se Velja Gojku. — More... šta ja! Ovo mi je treće mesto, nego otkud ti ovde, kad si bio u Podrinju ? Kad se pre oženi i čak steče kozu! — Znaš... naša posla ! I meni je ovo treće mesto.

Beše im žao da ostanu svako za sebe sami, pa iđahu zajedno ne znajući kud će; ućutaše i svako mišljaše za sebe... »I otkud je baš tako težak život? stade Ljubica misliti.

zapitkivati, ali tako neumešno, da deca odmah opaziše zbog čega se ona obraća k njima, pa svaki čas pogledahu u stranu, otkud se približavahu gosti. U dvorište uđe sreski pisar u novoj policijskoj uniformi, koja tek beše propisana.

— Vide li, bratiću ? Oni se nešto podževeljaše... More, ova naša hej... para vredi. — Otkud ti znaš ? upita, začuđen, Gojko. — Ija, znaš, stojao nodekana, na džamu, pa ti posle dođe... Ote mu se baš iz ruku!

kao i do sada; ali odjednom joj zasvetli u očima živa radost, ona skoči veselo, uzviknuši: — Gle, tata !... Otkud ti po ovakom vremenu?!... pa ga poljubi u ruku i ponudi da sedne.

Opet je bolji revolver. Gruni u njega iz prikrajka, pa kad padne i stane izdisati, priđi mu nek te vidi, nek sazna otkud dođe tane i nek se još više muči i strada.

dobije tešku ranu iznenada, o čem dotle nikad nije ni sanjao, pa se samo čudi u prvo vreme: Što je ovo ovde krvavo? Otkud?... Zašto to!... Od čega?... I Gojko, iznenađen, samo se pitaše: Otkud to?... Kako može biti!... Zašto?... Od čega?...

Otkud?... Zašto to!... Od čega?... I Gojko, iznenađen, samo se pitaše: Otkud to?... Kako može biti!... Zašto?... Od čega?... Ljubica gledaše, preneražena.

Beše sve lepo, i čisto. Gojko ne može da se načudi otkud se pojaviše tolike stvari, čak i čist beo pokrivač na stolu...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Znaš li gde je Filip? VASILIJE: Možda negde probada Polonija, možda broji talire... Otkud znam! JELISAVETA: Da opet, budala, negde nešto ne zabrlja? GINA: Da mi je znati zbog čega li je pucalo!

(Sa desne strane, sa ulice, dolaze Dara i Tomanija) DARA: Gino, smiri se, znamo kako ti je! GINA: Otkud ti znaš kako mi je? DARA: Zato smo i dotrčale odmah, jer znamo da je tebi sada najteže! GINA: Meni najteže?

DARA: Zasad se pouzdano zna da ga ne tuku! SIMKA: Otkud znaš? DARA: Nisam kazala da ja znam! Ali znam ko zna! GINA: Ako ga ne tuku, onda je, znači, još gore!

JELISAVETA (s verande): Sofija! SOFIJA: Šta je, šta gori? JELISAVETA: Znaš li gde su mačevi? SOFIJA: Otkud ja da znam? VASILIJE: Zar nisu u pletenom koferu? JELISAVETA: Tamo su perike!

Ali naša je situacija toliko loša, da je ni to ne menja mnogo nabolje! Znaš li gde je Filip? JELISAVETA: Otkud znam! Ponekad mu zavidim na tom njegovom ludilu! Ko zna kolko je on daleko od svega ovoga! VASILIJE: A Sofija?

More... more da nasrne... Razumiješ? Ne razumiješ! SOFIJA: Kako vam samo takvi užasi padaju napamet! Otkud vam takva mašta? DROBAC: Ovden ti ništa ne bi vredelo vikati. SOFIJA: Ne znam zašto bih vikala!

I svi od tvoga bilja ozdravljaju! DROBAC: Nisam ja travar! SOFIJA: Otkud onda znaš sva ta imena? DROBAC: A otkud ti znaš? SOFIJA: I otkud znaš šta se čime leči? Gde si sve to naučio?

I svi od tvoga bilja ozdravljaju! DROBAC: Nisam ja travar! SOFIJA: Otkud onda znaš sva ta imena? DROBAC: A otkud ti znaš? SOFIJA: I otkud znaš šta se čime leči? Gde si sve to naučio? DROBAC: Pa to ti znade svako djete u Sinjevcu!

DROBAC: Nisam ja travar! SOFIJA: Otkud onda znaš sva ta imena? DROBAC: A otkud ti znaš? SOFIJA: I otkud znaš šta se čime leči? Gde si sve to naučio? DROBAC: Pa to ti znade svako djete u Sinjevcu!

VASILIJE: Kad se Filip pojavio pred tobom, da li ti je slučajno rekao: „Stani, ne boj se moje ruke”? SOFIJA: Otkud znaš?

U kosu je udenula belu radu.) SIMKA: Mislila sam nikad vas neću stići! VASILIJE: Otkud vi ovde? SIMKA: Sekula je jutros pušten iz zatvora! JELISAVETA: Zato smo mi obukli belu haljinu!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh, posut lišćem žutim i rasutim. I ovde, rumen krina, sa devojačkog rebra, ja, zorom, umorno brišem, bez milina.

Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh, posut lišćem žutim i rasutim. Drhtim, još, vitak, od reka i nebesa.

A u Segedinu, noću, uhapšena je, kao „špijunka“. Sa njom sam uhapšen i ja. Otkud tu i ja, to bi bila duga priča i ne tiče se nikoga.

28 iz Austrije, grdno smo nastradali. Izvedeni smo na jedno brdašce, otkud se gradić, kao Španija, video. Kad se pojavismo, artiljerija nas je počela tući kao da smo na egzercirištu.

Popović je bio pristalica diskusija, na papiru, bez uvreda, i ja sam ga onda ispitivao otkud kod njega ta žučnost, kad govori o radu Laze Kostića. Otkud ta hajka, koja je pratila, kao pseća, Kostića, celog života?

na papiru, bez uvreda, i ja sam ga onda ispitivao otkud kod njega ta žučnost, kad govori o radu Laze Kostića. Otkud ta hajka, koja je pratila, kao pseća, Kostića, celog života?

Kad ga zapitah otkud dolazi, on mi reče: iz Bukhare! Mati mu je bila umrla i komšije njegove behu je sahranili. Neko mu je pokrao nameštaj,

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Nemo sijaju zvezde božja oka I nemo nad njom palma stražu čuva — No što se buni tišina duboka I otkud vriska daleka i gluva?

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode; držali se govori i

Šef se namršti i oporo me upita: — Odakle si, govori! Uzeh mu ja sve potanko pričati ko sam, i otkud sam, i kuda idem, dok on nešto postade nervozan, pa viknu: — Dobro, dobro, ostavi te svoje ludorije, nego, što je

Uči sad, dok si mlad možeš pamtiti, a kad dođeš u moje godine, ič! Nikako nisam mogao rastumačiti otkud ovi stari ljudi među decom i šta kog vraga oni uče pod sedom kosom. Kakva li je to opet škola u Stradiji?

— E, ovo je već bezobrazluk! — jeknu uvređeno društvo trljajući oči. — Otkud sad ova napast? Ali s njim se brže svrši.

sad vidite kako sam krasan čovek, koji se baš ništa ne razlikuje od ostalih valjanih građana, pa ćete se i sami čuditi otkud baš meni u snu da dođu strašne i glupe stvari na um. Toga dana mi se nije ništa neobično desilo.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

—— Dobro vi veče! —— Bog pomog'o! — Kako s', Cvejo? — Dobro, kako ti.... a, ti si to, Pajo, otkud ti ovuda? — Ja bio do dućana, kupov'o neke sitnice, znaš, zovemo malo komišanja pa mi reče tajo da udarim na tebe, da

Evo vi i Tanasija, devojke; poš'o tamo vama, pa zalut'o... Osu se smej i žagor. — Pušti me, veštico! Otkud tebe đavo stvori tuna, šapće on. — A, lišče matori!... viknu Tanasijeva baba, pa poleti k njemu. Nastade džumbus....

Ćuti, sutra ću ti pričati. — Ama kaži mi samo, jesi li mu obećala? — A 'oćeš ti obećati Mići? — Otkud znam. Nije kod mene ni dolazio. — Ama ako dođe? — E ne znam; kaži ti mene. — Ne znam! — Očiju ti, kaži mi.

Ali svaki poče odmah da preza od žbunja, počesmo da se osvrćemo oko sebe i da očas upravljamo puščanu cev onamo, otkud se čuje kakav sumnjiv zvuk, ili se vidi gušći zaklon.

— Lako je tebi: ti ćeš sigurno dobiti Vizantiju ili tako nešto. Peru štrecnu nešto u srcu... »Otkud sada on da mi to prorekne? — E sigurno će to biti!

I posle toga, on počituje kapetana k'o god i mi... I tako ućutasmo, pa samo pogledamo naviše otkud će naići kapetan, ali dvanaest prođe, a njega nema. Videsmo da neće ni doći.

— Lakše, lakše za ime božje! viknu mi on. Stadoh, al’ ne znam šta da mu kažem. Otkud on ovde? Pomislim da to nije kakav nov kolega.

Meni se čini, da ću ja biti u većem pravu da zapitam vas: otkud vi ovde, otkud ovaj gospodin i zašto je ovakova tišina u školi kad je već 8 časova.

Meni se čini, da ću ja biti u većem pravu da zapitam vas: otkud vi ovde, otkud ovaj gospodin i zašto je ovakova tišina u školi kad je već 8 časova. Tada izvadih moj časovnik i pogledah u njega.

I odjednom — evo!... Ali otkud, otkud... kad se to počelo ?... Odjednom, kao po komandi, umuknu orkestar, prekide se pesma, ućutaše glasovi.

I odjednom — evo!... Ali otkud, otkud... kad se to počelo ?... Odjednom, kao po komandi, umuknu orkestar, prekide se pesma, ućutaše glasovi.

Svi pogledaše u sud po kome plivahu crvene mrlje. Iz nečijih grudi ote se vrisak... — Ivo, jesi li ti? — Otkud ovde? — Šta je to s tobom? Poleteše mnoga pitanja bolesniku, a on se osmehnu tužno i mahnu rukom jednom gostu.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Eh, eh... Ti opet preteruješ! PAVKA: Ama, kako preterujem! Pa eto, otkud ti sad, u ovo doba kući? Gde je sebe podne! JEVREM: Došao, znaš, da pročitam novine.

(Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući. JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu.

) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući. JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu.

Jedanput si mi se žalio ne znaš šta ćeš sa njima, pa, rekoh, ja ću skoro u Beograd... JEVREM: Ama, otkud ti, bre brate, kože padoše na pamet! Otkad kože bile pa bitisale!

PAVKA: Bože, Jevreme, pa govorim ti o tvome detetu! JEVREM: Otkud je gospa Marina moje dete? (Izvadio novine i razgleda.) PAVKA: Ama, ne ona, čoveče, nego...

JEVREM: Ama koj' izišao s farbom na sredu? PAVKA: Pa, gospa Marina. JEVREM: O, gospode, otkud joj sad palo na pamet da iziđe s farbom na sredu? Zar ne vidiš da sam u najvećoj brizi? PAVKA: Treba da joj odgovorim!

kad čovek ima drugih briga. PAVKA: Bar da znam šta da kažem ženi? JEVREM: Otkud ja znam šta da joj kažeš? Naposletku, reci joj neka se strpi dok ne npođy izbori...

JEVREM (plane): Ama, koj' špiritus? SRETA: Ta onaj, de! JEVREM (uzbuđeno): Ama, šta meša on špiritus u politiku? Otkud to dvoje idu zajedno: špiritus i politika? SRETA: E, al' da vidiš kako sam ja njemu odgudio. JEVREM: Je l' dopis?

SRETA: I oni, dabome! JEVREM: I Laza klomfer kandidat? SRETA: Jes'! JEVREM: E, što ne ide - ne ide. Otkud on može da bude kandidat? Penje se na kuće i lemi oluke.

Oduševljenje veliko. Dočekaj ih lepo i održi im jedan govor. Tvoj Sekulić”. (Prestravi se.) Eto ti sad! Otkud sad najedanput da se skupi cvet građanstva? I kakav govor, otkud meni govor? (Zbuni se i ustumara.

Tvoj Sekulić”. (Prestravi se.) Eto ti sad! Otkud sad najedanput da se skupi cvet građanstva? I kakav govor, otkud meni govor? (Zbuni se i ustumara.) Idi, Mladene, čekaj, nemoj da ideš.. (Čita pismo.) „Račun iznosi 87 dinara.

DANICA: Pa je l' treba da im govoriš? JEVREM (drekne): Pa to je ono! I bar da su mi ranije javili? Otkud čoveku može ovako naprečac da padne što pametno na pamet? O, ljudi božji, šta me je snašlo?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Eh, o čemu vam on sve nije pisao i otkud mu, đavola, sve to padne na pamet! Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli, pa ne mogu biti čitatelju ni

— More, batali trljanje — veli Sreten zlovoljno — natrljano mi je dosta. Otkud ko stigne, drugo ništa i ne radi nego mi samo trlja (pod nos!). Ljut sam — eto, to mi fali!

»Ama, nuto Žice, pogle Žice, kako ga piše!« — vele seljaci pa se podmiguju. »A otkud si se ti, more, propismenio?!« — Eh — veli Žika — mi iako nismo pismeni, a ono smo i-jope’ od fajde; mi ako ne umemo

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

mislima i filosofiji sklon; Voleo je da se ispruži na leđa I da razmišlja kako svet nema međa: „Mi, mačke, otkud smo, ko smo, u Kosmosu? Ko nas, ko proso, u prostoru prosu?

savojska, Poleže, duž jarka, ko duž opkopa; Sad svaki junak iz svog oklopa Viri kroz uzan, duguljast otvor I motri, otkud će naići zlotvor. Mrk kesten nikom ne veruje, I u tom, naravno, preteruje.

(Onaj ko ovo zapisa sebi liči na sakaludu I pita se: „Bože, otkud ja u Hasi Mesaudu?“) ZAŠTO SE KRIVI TORANj U PIZI Otkako je izgrađen, toranj u Pizi Pod znakom pitanja

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

na taj dugi put gonjena neodoljivim nagonom za rasplođavanje, koji ne zna ni za šta drugo do za svoje zadovoljenje, ali otkud to da ta komanda dolazi do izraza u jedno isto vreme za sve belosvetske jegulje, ma gde one prebivale na pomenutom

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SKENDER-AGA (Vidi Vuka đe šapti; nije mu milo) Što je ovo, braćo Crnogorci? Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori? Nijesmo li braća i bez toga, u bojeve jesmo li zajedno?

OBRAD Ada što je nego maštanije! Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije, ili otkud drugo, na naš pazar isti izlazili, pa viknuli cijelu narodu: „Pogledajte onoga kokota!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali otkud je mogla i znati? Znala je samo da je kuća prodata, da je sinoćni gost kupac. Otac, pošto se ispavao, digao se oko ručk

odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se, kao da su od mesa, kao — a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto — kao da su od njenog mesa, od nje same. Ona se sva strese.

Pandurović, Sima - PESME

A kobne želje umirahu redom, Očajne, strašne, u prozorju bledom, S padanjem zvezda. Samo mis’o sinu: Otkud toliko zvezda? Ali divno Padaju zvezde preko mrtvih. Minu...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„A kamo ga?“ „Eto ga vaistinu u trijemu!“ Svi se obrnuše put vrata, otkud će đakon da ga uvede. Jan smjerno stupi pa zastade. Kao da si ga žeravicom posuo po bjelutnome licu, tako se zarumeni.

“ „Ma česa, koliko imam?“ „Ma kostiju u životu, čoče! Ti si medik, ti znaš to!“ „Da se kladimo e ne zna! Otkud da zna! Ako je brojio tuđe, svoje nije!“ „Nekate djeco!“ prekide ih medik, tobože oštro, „ne prebirajte moje kosti.

“ „Čim?“ „Solju, vaistinu!“ „Kako solu, otkud!“ „A zar ne znate da su im je stari sijali, pa se potražuje i još rađa!“ „Oprostićeš za to, to su Ćeklići činjeli!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Što k’o više ima, to se više steže. — Od suviška svijet ne gine. O BOGATSTVU — Ko ima otkud, ima i zašto. — Nije bogat tko vele ima, neg’ tko mapo žudi — Što tko više ima, to više želi.

pa na osam, i tako doćera do jednoga; a kad mu ni to ne ćednu vjerovati, nego mu stanu govoriti da je on to previđeo, otkud onđe kurjak! itd., onda reče: „Nešto šušnu, meni se učini ima deset kurjaka“.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

26. ČUDNOVATA TICA. Bio jedan čoek siromah. Jedno jutro pođe od kuće da dobavi otkud kruha svojoj đečici i ženi; idući putem vidi jednu tičicu šarenu đe krilima lepeće a njega gleda, te on nju uhvati i

da se i sam caričin sin začudi, i ne mogaše da progovori riječi, krsteći se od čuda, i najposlije mater zapita: „Otkud ova ovca ovđen?“ „Kamo mi žena?

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Natoči mi još jednu. Rep na krsta, sve četri uvis, mozak na otavu! A decu društvu na teret! IKONIJA: Otkud mu deca kad je neoženjen, šta pričaš! MILE: Govorim u globalu! IKONIJA: Sa sodom? MILE: Besode.

Išli smo zajdno u zanatlinsku... IKONIJA: Šapto si mu ono od Đure Jakšića! MILE: Otkud znaš? IKONIJA: Otkud znam! ANĐELKO: Slušaj, moš ti to malo brže, oće ovi škembići da mi se olade!

Išli smo zajdno u zanatlinsku... IKONIJA: Šapto si mu ono od Đure Jakšića! MILE: Otkud znaš? IKONIJA: Otkud znam! ANĐELKO: Slušaj, moš ti to malo brže, oće ovi škembići da mi se olade!

Teletine? Ima i teletine; i brašna. Koji Makenzen? Ama kakav Makenzen? I ne kaže se ministar vojni, otkud vam to, nego državni sekretar za narodnu odbranu! Ne kaže se đeneral, sa Đ, nego sa G, general!

Šta je uradio? Ko je taj? CMILjA: Neki supovac! IKONIJA: Zašta ga tereti? CMILjA: Otkud znam! IKONIJA: Kako iako istrča sonom nogom? (Spolja, naglo, škripa kočnica, tresak, zatim tišina.

Rafal ukoso, od pupka prema desnom ramenu! MANOJLO: Šrapnel u trbuhu, lakat razmrskan gelerom! To je moje! Otkud na tebi moje rane? PROSJAK: Ja sam hteo da pomognem, šta vičeš... MANOJLO: Ti da pomogneš?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Sad mi dolazi na pamet božestveni sovet premudroga Pitagora — da se k sebi vratim da u sebe dođem, i da razmislim otkud sam na ovi svet došao, što sam u njemu činio i kud mislim poći.

knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi svet došao? Šta sam u njemu činio? I kud ću iz njega poći?

zao biti kad bi rod čelovečeski na nji[h] ovo zlo i nesreću sazdao; a to ko može, zdrav mozak imajući, i pomisliti? Otkud, dakle, nesreća? Valjada je sa strane človekove. Aj človek, biva li svojevoljno i dobrovoljno nesrećan? Nikako!

| O ovoj potrebnoj i poleznoj materiji na više mesta spominjaću; zasad sam hoteo nakratko naznačiti otkud proishodi mladi[h] ljudi upornost i tvrdoglavica.

Jedva se jedan smetne s vrata, al’ eto ti dvojica trče da uzjašu! Bog i[h] znao otkud izniču i proizlaze; valja da se i oni, zar, negde plode.

Rekne nam da čekamo večera, kad ljudi dođu s polja, da će nam naći koga ko će nas za dva ili tri marjaša prevesti. No, otkud nama tri marjaša? Mi nejmamo ni tri krajcare. Nužda daje savet.

Bilo i[h] je oko desetak. A kad upaziše oni drugi, što su se bili kojekud razodali, počeše se skupljati i oni koji otkud. U jedandva minuta bi i[h] do trideset. Nikad u mom veku nisam dotada toliku silu kaluđera skupa vidio.

On isti, iguman budući, načne nas pitati. Iguman: „Otkud ste vi, deco?” Ja: „Iz Banata.” Iguman: „A daleko li ste nakanjeni?” Ja: „Ovde bi radi ostati, ako nas primite.

I da ne carstvuje vo veki na zemlji! Otkud se ova čuvstvovanija rađaju razve iz samim bogom u slovesnu dušu ulivene blagodarnosti.

Preblagi i večni bože, kako i otkud to u ljudma biva da ista ljubov tvoja slatka i večna, koja bi im morala služiti za sojuz sveštenejšega srodstva,

Pođemo k njima i pogodimo se za 15 dana cekin i po. I ovi svi po redu su me ispovedali - koliko imam novaca? Otkud mi? I gdi su? A kako čuju u Antonija Šćavuna, to nijednom nije milo bilo čuti.

No „o sem do zdje”, štono reč. ‘Ajdemo opet onde otkud smo izišli, u slavnjejši sveta grad London. Sveštenik Irlandez učini mi ljubav i pozna me s jednim magistrom dece

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

(pokaza rukom kako će ga istoljagati), pa nek iđe otkud je i došâ. Uto se pomoliše na vratima dva đakona i tri đačića u dalmatinskoj varoškoj nošnji.

A jeto ovdi je i kuvar u vratarskim haljinama, a kažu da nije vratar! A otkud oni galijoti znadu nadimke ćaći, materi i ostalima? Da im to nije Stipan kazâ? Zar je Stipan galijot?

Ali je ovo poslidnji razgovor među namikarce! Sutra još neka te vrag nosi otkud si i došâ, jer taki nisu za redovnike, nego za ajduke.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ko sme? Kuda vodi trulo lišće — taj bakarni most? KUDA POTONU PEK Gorčinom zar već obuzet? Beznađe ti je dno? (O otkud nađe baš sve to Što upokojava svet?) Lice u pticu sad Okrećeš ko nekad, pre. Gle: lišće pada na tle. (Nečujni vodopad!

biva ovaj dan, a poče Tako obično kao i ostali: Od niskog neba gotovo smo pali Kao pod sive, otežale ploče. Otkud u svodu sad toliko boja: Za potiljkom se eno čak zeleni Nebeska ravan sa koje ka meni Silaze beli drumovi bez broja?

Ćosić, Dobrica - KORENI

) dobro veče, Đorđe. Stigoh sad, sa kočijašem iz Palanke... (Nije mi se obradovao. Ne želi ni da se poljubimo. Ne zna. Otkud bi znao? Još kad je bio dete...) Nisam hteo da vas mučim na Badnji dan, mnogo je posla. Dobro me Vozio.

— Polutku. Pravo... A šta se to tebe tiče? Otkud ti znaš šta je pravo? — Tvoje je, Đorđe, tvoje, nemoj da se ljutiš. Meni je teško...

“ „Zna.“ Postiđeniji je izišao napolje, čvrstim korakom ušao u očevu sobu i seo na minderluk, čudeći se otkud mu snaga i glas da tako ljubazno i ponizno pozdravi oca.

“ „Do koga je krivica?“ „Do muža ti, Đorđa. Noć je, nemamo šta da se lažemo.“ „Otkud Ti to znaš? Sramota, u tvojim godinama...“ „Ti bi i sama morala da znaš.

Nikome nemoj da se zaklinješ. — Vreme je da spavamo. On je ščepa za ruku: — Čekaj! Otkud ti znaš daja nisam... faličan čovek? — Jer sam trudna. — Istrže ruku.

“ Ni za kesu dukata ne bih ti ja dala da zakolješ mačka, rekla sam mu. — Otkud bi, ženo, takva gospođa kao što je Roza jela mačke kad nosi čizme bole od sreskog kapetana?

Sam sebi jamu kopaj — i opsova. Đorđe iskrenu glavu i vide cigaru među zvezdama. — Ja sam, Đorđe — promuca. — Otkud TI ovde?... Da bog sačuva — govori cigara ljutito, čudeći se. Dugo ćute. On zna, misli Đorđe.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

noć sažali se jedna starica, podiže malu i odnese je svojoj kući, iznenađena sjajem koji je izbijao iz njenih očiju. Otkud devojčica u močvari? Da se nije iz lokvanja rodila? S neba pala? Pljuštala su pitanja radoznalaca, ali odgovora nije bilo.

— Ona jedino mališane pušta k sebi... Odbijanje dece da uhode staricu izazva još veđe zaprepašćenje. — Otkud to? U redu, Tataga daje deci jagode i orahe, ali ima li tu još nečeg? — razli se sumnja kao otrov.

— Riblja Glava? Otkud bi na starici bila riblja glava? — Baš je ovo glup san! Kako bi hodala starica s ribljom glavom? — Odlazi, prikazo!

Očevi su ih s ponosom pratili pogledom, a dečaci iz grada, puni zavisti, nisu prestajali da se pitaju otkud malim ostrvljanima jedra kakva niko nije video. — Šta je to sada?

»Otkud on ovde?« — dečak od čuda otvori usta, ali ga gušter opomenu da ne čeka: on, Mersad, samo što je živ! Dečak pažljivo s d

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

pred zoru, znala da probudi neka vrlo arhaična, sleđena tišina, i u danu koji bi nailazio oživljavale su priče, ko zna otkud iščeprkane.

Nije znao otkud je iskrslo, odgurnuo ga je, ali mu se pitanje, odgurnuto, stalno vraćalo. Odgovor je, isto tako iznebuha, iskrsao onog

obojica, sa smislom za paradokse u istoriji, možda bi mu pomogli da iskaže ono što ga muči već više od jednog stoleća: otkud to da njegova nepatvorena sklonost ka skladu izazove tolike smrti? (Prvi put se a dugo, i Sima terdžuman muči sa rečima.

ga opasnost veća no što je bila ona na turskoj: ako su mu Turci malo verovali, Srbi mu, odjednom, ne veruju nimalo. Otkud to, pitali su ustanici iz Valjeva, da vojvoda ostavi njihovog Protu Turcima, a sam se izbavi?

Ipak, dok je tonuo u tananu maglu, opomenuo se: otkud mu smelost da poveruje da će preživeti ovaj dan? Jedna istina mu je bila pod kožom, svetlucava, neka udara taj silnik,

Setio se onog zgrušanog mraka u Karađorđu i po drugi se put opomenuo: otkud mu smelost da poveruje da je sva iskušenja već prevalio ako najteža tek dolaze?

Posle Vukovog odlaska izgledalo je da će Višnjić oboleti. Onda se, po treći put, opomenuo: otkud mu smelost da veruje kako je baš njegovo da progovori? Počeo je opet da peva, svojim seljanima, svuda po Sremu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

„Dobar veče!“ otpozdravim mu ja; I da me vidi, da se ne plašim, Bajagi stanem šaliti se s njim: „Pa otkud tako dockan, boga ti! Zar i ti noćnik, i ti bekrija?

M. Rakić LIV LETNjA NOĆ Otkud dolaziš, razbludna noći, Te vlagom mire tvoje tamne vlasi? Da li iz hladnih struja okeana, Gde si plamen letnjeg

Svaki u misli utonuo svoje. Ni otkud glaska. Na žitne poljane Omara julska žestinom pripekla; A krv iz moje još skorašnje rane, Kaplja za kapljom, lagano je

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Ne vičite toliko! - Znam i kako se zove“. „Kako? Kako?“ šaputahu one dve. „Demarista“. „Otkud znaš?“, zapita plavojka. „Pazite dobro!

„Aha“, rekoh, „Sad mi je jasno zašto i otkud vetar duva“. „Odande gde je ta ekspanzivna snaga veća nego ovde kod nas.

“ „Vi ćete se zadržavati u Štutgartu! Poznajem dobro i obožavam tu lepu varoš“. „Otkud to?“ „Evo, odmah ćete se o tome uveriti“. I on poče da govori nemački, tečno i savršeno kao da je rođeni Nemac.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

i šta ti ja znam. Otvorim pismo: tačno kao što sam očekivao. I najedanput, i sad ne znam da objasnim baš otkud i kako, planu u meni odluka da se naposletku odazovem ovom srdačnom pozivu.

— Pobratime — odgovori mi on primičući stolicu i gledajući me grozničavo užagrenim očima — ne poznaješ me? A otkud bi me i mogao poznati? Pa i ja više sebe ne poznajem.

Sam se krstio. Vrag bi ga znao otkud mu to ime. Kažu iz nekog engleskog romana. Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime —

Ja skočih i hitro pođoh da vidim u čemu je stvar, ali nove prilike koje pridolažahu iz sporednih ulica, otkud ih beše privukao, valjda, onaj krik, naleteše na mene pa me oboriše, zgaziše i prejuriše dalje preko mene.

A on preklinjući: — Što me mučiš? Žena se podiže pa sede u postelji ne diveći se otkud joj snaga. — Mili, da znaš kako te bezumno volim, mili, bezumno — pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući

Ali šta je to što je njoj davalo snage da izdrži? Otkud samo istrajnost one nade? Otkud ona vera da će sve ono proći i da će nastati lepši dani? Šta je održalo njen razum?

Ali šta je to što je njoj davalo snage da izdrži? Otkud samo istrajnost one nade? Otkud ona vera da će sve ono proći i da će nastati lepši dani? Šta je održalo njen razum?

Dopustite mi, gospođo. Ja znam da mi vi s pravom možete ne verovati, da se vi s pravom možete pitati: otkud to da čovek koji me je samo video, koji o meni ništa ne zna koji sa mnom nije progovorio nijednu reč, otkud to da on

pitati: otkud to da čovek koji me je samo video, koji o meni ništa ne zna koji sa mnom nije progovorio nijednu reč, otkud to da on na prvom susretu govori ovako kao što vam govorim ja?

šta su sve ove moje muke i nevolje, otkud su, mogu li se one otkloniti, itd. Može biti, pomislio sam, da bi mi pred jednim tako jasnim i čistim računom sinulo

ovde nemoguć, sasvim nespretan; odskakao sam toliko da sam više puta u mnogim očima onih lavica čitao jasno čuđenje: otkud sam ja, uopšte tu, u toj kući, ko je to poludeo da me tamo pusti onako staromodnog i bez „šimi“ cipela?

Ja sam čovek nenormalno upečatljiv. Otkud to ja ne znam, ali sam smesta osetio ovo, i zakleo bih se i izgoreo bih zato, da je ona tačno znala šta je tog

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Bez trunka ganuća, gledao sam u njegov markantni, energični profil i meditirao otkud na mrtvacu brkovi uvijek izgledaju nekako lažni, kao nalijepljeni, kudjeljni.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Dobro jutro, čiča! — pozdravi ga Đurica i pruži ruku. — Dobra ti sreća! Otkud tako rano? — Hoću u čaršiju. Obosih, a i soli mi nestade, pa da potražim od Marinka na veresiju.

Gvožđe na nogama!...« — pomisli Đurica, i samo mu srce zadrhta od te pomisli. — Otkud tebi, momče, ove stvari? — zapita policajac, dignuvši na jednom prstu duge niske starinskih novaca. — Ne znam ja.

Najzad se pribra, pa priđe Đurici i pruži mu ruku. — Ene de, otkud ti, bre ?... Zdravo mirno! — Dalje, dalje — odgovori Đurica mahnuvši puškom, ne dajući mu ruke.

— Zar si još ovde? — zapita ona, pogledavši ga pravo u oči. — Otkud ti znaš da sam došao? — odgovori on i pogleda je pravo, prvi put u životu u one čudne, zanosne oči, što opijaju i

Sve češće ovlada njome neki duševni nemir, i ona sve češće stane da pogleda otkud će se pojaviti Đurica. A on, kao da pogađa njene misli, baš u takvim trenucima iskrsne pred nju; pozdravi je nežnim

— A zar ga viđaš često? — zapita Stanka radoznalo. — Pa ko ga ne viđa? Svaki dan iskrsne otkud bilo, a ja ti se, jadna, sva skamenim. Onomad siđem na reku za vodu, a on preda me.

A Vujo zinu od čuda. — Hajduci nemaju nikakva posla s poštenim kućama. Otkud se ti nađe s onom devojkom? — zapita on oštro. Đurica ustade naglo. — O tome nemoj nikad više da me pitaš.

Za njim, sve u stopu, trčaše Stanka, pogledajući češće u levo, otkud se čulo vikanje i pucnjava. Pantovac, težak i trom, izostajaše sve više od njih, ali i on živo skakaše, stajući delim

— reče on, stupajući napred plašljivo i zbunjeno. Utom deda zavrištaše, a u kući zakuka žena. »Šta to njima rade ?... Otkud tamo drugi hajduci ?« — pomisli on, zaboravljajući da je malo čas sam video dvojicu.

se snaha nadnela nad mrtvim deverom i domaćinom, pa kuka i nariče, ali Đurica ne čuje nikakva glasa, no se samo čudi otkud ta žena ovde ! I naposletku, ugledavši vrata, jednim skokom ispade iz kuće i potrča k prvoj šumi, koja mu pade u oči.

Tek kad zađoše u šumu, umeriše korak. u onoj nemoj, mračnoj šumskoj hladovini Đurica stade da pribira misli. »Otkud ja ovo idem?... Šta ovo bi?... A, jest, ubio sam čoveka !..

Zviždanje se ponovi kao i pre, Đurica odgovaraše, ali beše još oprezniji. — Otkud ti ovde? — začudi se Đurica, poznavši Vujova sinovca. — Vujo te zove da ideš pravo njemu. Radi se o tvojoj glavi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

JUNAKA NAD JUNAKOM 179 VILOVSKA KOČIJA 181 ČUDNOVATA DLAKA 183 TAMNI VILAJET 185 KAKO JE POSTALA KRTICA 186 OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA 187 CARIGRAD 189 ZAŠTO KRALjEVIĆ MARKO NIJE BIO NA KOSOVU 191 KAKO SE KRALjEVIĆ MARKO JUNAŠTVU

— kaže mu Petar. Starac mu odgovori: — Bog ti dobro dao, sinko! A otkud ti ovamo dođe! Petar mu reče: — Bežim od pomora, jer tamo kod nas na zapadu strašno umire svet, i gde pomor pređe,

Potom se carev sin kaže ko je on i otkud je, a car se onda i sav grad još većma obraduje, pa pošto carev sin navali da ide svojoj kući, car mu da mnoge

vatru izgrće: A ona, kad to vidi, brže-bolje odreže svoj skut pa joj njim ruke umota, a sunčeva je majka zapita: — Otkud, ti ovde, rajska dušice?

A ona joj odgovori: — Bog ti pomogao, rajska dušice! A otkud ti ovde? Onda joj ona kaže svu nevolju svoju, i kako je bila kod sunca, i pokaže joj što joj je njegova majka

Ona mu odgovori: — Nije niko, — pa počnu večerati, Onda mu žena veli: — Da li bi ti štogođ mojoj braći učinio, da otkud dođu?

Žena, kako ga vidi, začudi se pa mu reče: — Zaboga, čoeče, otkud ti ovdje? A on joj sve po istini kaže, i veli: — Bježi, ženo, da bježimo!

Zove ga. Dete se odziva, ali sve dalje beži. I tako se pretvori u krticu. Tako je, vele, postala prva krtica. OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA Kada je bog stvarao svijet, htio je dati čovjeku samo trideset godina da živi.

Kad se poslije stane istraživati i ispitivati otkud i kako, dozna se da je od one glave. Kad djevojka bude na tom doba, a ona rodi sina.

Kad prijeđem preko mora, a to čoek uhvatio moga čelca u ralicu pa ore za proso. Ja povičem na njega: „To je moj čelac; otkud tebi moj čelac?“ A čoek odgovori: „Brate, ako je tvoj, eto ti ga“. Pa mi da čelca i još punu torbu prosa od izora.

NEMA BOLEĆEGA Razboljela se žena usred zime, pa joj palo na um na bukovu mezgru; muž joj kaže: — Bog s tobom, ženo! Otkud sada bukova mezgra? Sad bukve pucaju od mraza.

Petković, Vladislav Dis - PESME

U harmoniji svetlosti i tame, Lik duše trajno gde se od nas krije, Gde svesti nema, već ideje same, Otkud bol sleće, da osećaj svije U meni o njoj, o lepoti, cveću I o mladosti — o još jednom samo, Da mi je da se moje misli

Gle, kako se nija I ide boja preko vetra, granja, Ustavlja nered i tišinu svija I dugu vuče! Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja? Da kletva nije, ili nešto gore? Nemoćnom podsmeh?

Ja ga slušam dugo tako, Ne misleći otkud dođe. Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ... Kako brzo sve nam prođe! 1904.

” Krst uboden, kuća nova, Tvome dragom već gotova; I inače sve se stiša; Još promiče, sipi kiša. I ta kiša otkud danas! Da l' to nebo plače za nas!... — Oh, što neće uvek liti! ... Kako l' će ti sutra biti... 1904.

Kratkim pokretom sve odaje grobne I san leševa, onako sirota, Zakloni sobom da zemlja ne ječi. I začudih se otkud kod nje snage Da crne slike sve odjednom skine, Da mi izdvoji iz paklene jeke Dan zdravog sunca, jedne oči blage, Osmeh

I razumedoh otkud sve to biva: Tolike rake što se i sad zgrću Brdima, poljem, svuda, kraj kamena, Kad ima mesta za svakog da sniva.

Da je da zađe krvavi dan, I smeh krvavi, krvavo cveće, I da je da se najzad javi ona. ... Otkud, da baš sada udaraju zvona? Što l' je to tako?

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Oni su ostavili svoje ognjište u Arbaniji i sa starim roditeljima prebjegli u Crnu Goru, otkud su im se pređi iselili. Sobom povedoše krupnu i sitnu stoku i sve ono što su u bijegu na sebi mogli ponijem.

Za to vrijeme braća okupiše stoku, pa, ni časa ne počasivši, porodipa krenu prama visovima staroga zavičaja, otkud se Nikolin otac iselio, a kuda se oni sada žure, željni da se čim prvo dohvate golih krševa da spasu život.

Otići će tamo; prvih dana naći će mu se na nevolji, ali poslije? Zar da se udomi u onim golim krševima, otkud mu se otac iselio? I dođe mu pomisao: „Da mu je dobro bilo, ne bi ostavio svoju kuću i pošao u tuđi svijet”.

Bjaše se starim putem popela sve do zadnje visi, otkud se još more videlo. Najednom, prvo nego će da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo,

Dolje, ispod njega, u bukovim šumama, po kazivanju, pomisli da se ona rodila. Učini joj se da pred sobom vidi kućicu otkud su je ponijeli, i instinktivno osjeti da to mjesto lijepo poznaje; gleda čeljad što tamo žive i ozgo u grad silazi.

Čekaj, — veli joj, — još imam nešto da uredim! Tada se djevojka mače i uputi se pravce otkud je iz dvorane do nje dopiralo djetinje jecanje. Besvjesno gleda u čedo položeno na sto.

Djevojka jedva ga stiže; gleda mu hod i kretanje — ništa ne misli. Tek u postelji pribranija je. Misao je nosi otkud je došla — u grad u kome uvijek suton vlada.

Lazo, sredivši se, priđe k njoj. Oboje priđu k prozorčiću otkud izvanka dolazi tračak jutarnje sive svjetlosti. — Malo sam spavala, — tuži mu se.

—Što govoriš? — začudi se Lazo. —Čuo si... Ma neću da me niko kune. Naći ću joj posla... Biće joj bolje no otkud je došla... — Meni je dobro bilo gdje sam bila, — veli djevojka zamišljeno.

A selo je daleko dvije ure hoda od mora, iza visokoga brda, ispod krševa, u zaklonici od sjevera, otkud se s protivne strane preko polja tek naziraše pučina.

Kroz pukotine posrnula zida nazire se more i čujem da se maestral javlja, a u zidu raste divlja smokva, — bog zna otkud je amo donesena, —i veselo pruža svoje lišće u svjetlost povrh zidina.

—Jest, brate! —I jest, kako da nije, kad mu je dao i ženu u suvez! — javi se iznebuha jedan iz povaljane gomile, otkud čuje se i prigušen smeh. — Pošteno bi bilo da ni Pavle ne brani svoje, — nadoda drugi. . — Ne branim ja!

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SAVKA (trgne se): Ju, sinko, otkud meni? ŽIVKA: Pa ono što imaš na knjižicu. SAVKA: Eh, to... na to nemoj ni da računaš, gde bih ja to dirala!

MOMAK: Eno ga u ministarstvu. ŽIVKA: A je li vam kazao šta će mu cilinder? ČEDA: Eto ti sad! Otkud će momku reći šta će mu cilinder? ŽIVKA: Oh, bože, tako sam se zbunila. Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako!

Dajte mi šešir, idem sama!... ČEDA: Kuda? ŽIVKA: Na Terazije! DARA: Bože, mama, otkud to ide! ČEDA: Dobro, dobro, evo idem ja! RAKA: I ja ću (Dune na vrata.

(Daje joj vizitkartu.) DARA (čita): „Živana Popović ministarka”. (Govori.) Pa šta? ČEDA: Kako pa šta? Otkud se na kartama piše „ministarka”! Kao da je to zanimanje: ministarka.

ČEDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub... ŽIVKA: Pa dabome! Kad dođe tako neko otmeniji u posetu, pa se u

ŽIVKA: Reći ću vam. Kažite vi meni, Anka, kako vi onako stojite prema muškarcima? ANKA: Bože moj, otkud ja znam kako stojim! ŽIVKA: Htela sam da vas pitam, da li na vas onako lako natrče muški?

ANKA: Iju!... ŽIVKA: Ama, ostavite vi „iju”, nego recite mi može li to da bude? ANKA: Ali, zaboga, gospođo, otkud ja, nisam ja takva. Ju, kako vi ružno mišljenje imate o meni!

UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka. ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja?

UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka. ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja?

ČEDA: A ti si sigurna za sebe, je li? DARA: Sve dotle dok se ne bih uverila da me varaš. ČEDA: Ja? Otkud ti sad to? DARA: Majka mi je kazala da će me uveriti. ČEDA: Eto, eto, kažem ja da će ona mene još da plombira.

Zato vas lepo molim, strina-Daco, i vas, prija-Sojo, uzdržavajte se! DACA (Savki koja sedi kraj nje): Ama, otkud mu ja ovome ispado' strina? SAVKA: Ne znam, ja ga i ne znam ko je. DACA: A zar ga ja znam!

) Znaš li ko je to Ka-ra-gua? ANKA: Ko? RAKA: Onaj što su ga našli u tvojoj sobi! ANKA: Pa zašto Ka-ra-gua? RAKA: Otkud ja znam! ANKA: Siromah čovek, a baš ništa nije kriv. RAKA: E, a što je skinuo kaput?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se kao da su od mesa, kao - a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto - kao da su od njenog mesa, od nje same. Ona se sva strese.

Tako, recimo, još sasvim mala Sofka primećuje da joj majka stalno kupuje nove a skupe haljine, i ne zna otkud i čemu. „Ali ubrzo se Sofka dosetila”, dodaje autor.

A, u suštini, i kao u stihovima Sumatre. Postpeno se, dakle, počinje otkrivati otkud izviru mnogi, tanano stilizovani pesnički prelivi u intimnome životu likova, mada je taj život inače - spolja gledano

Miljković, Branko - PESME

U tom zidu čuvam svoju gordost, pevam iz te zazidanosti lepše no na slobodi. Otkud ta moć da sebi odolevam, a ne odoleše vinogradi rodni! Je li to čudna želja da se živi bez sebe?

Petrović, Rastko - AFRIKA

život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud onoliko nesvesno ogorčenje kod tropskoga belca na veliku nebesku zvezdu od koje u stvari sve živi.

Ukućani ne umeju da objasne otkud to zadocnjenje, ni kad će se domaćin, Mej N'gesan, opet pojaviti. Žene, obvijene u divne šarene svile, spremaju kokoši

Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.

Ima i ljudi međ njima. Mladići u vunenim plaštovima i kapuljačama koji se, vidi se, tu po dvorištu motaju ko zna otkud i na koje žene više i ne obraćaju pažnju.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Počivka) Ovuda često Glavaš prolazi... Al’ ako dođe, pa me odbije, Kuda ću ja?... Ova provala Otkud je, možda, davno, nekada U besu svome zemlja pakosna Pljuvala plamen svoje mrzosti, Možda će bednom dati odmora?...

(Vuk i Radak dolaze.) RADAK: Hej, prijatelju! Šta tražiš tu, Otkud i gavran krilom hrapavim Izleće brzo, strahom zadahnut?

(Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu? Kuda li misli? Otkud dolazi? RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispitujemo: Ko, šta je, otkud i šta će tu.

Kuda li misli? Otkud dolazi? RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispitujemo: Ko, šta je, otkud i šta će tu. I on, siromah, nešto govori, Al’ bog će znati šta. VUK: Ne znam ni ja.

Znaš li što?... RADAK: Umakao je srećno, Stanoje. Al’ braća tužna!... Snahe njegove! O nežnom vratu mlade Petrije, Otkud su zlata taški nizovi Sa suncem sjajnu parbu vodili, Sad grubog gvožđa kolut zarđan Po tankom vezu bele košulje

STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao! STANA: Lutam li ja, Il’ ova staza na put izvodi Otkud ću skoro starim očima Kroz tihi suton varoš ugledat?... Ta Smederevo!... Deco, kaž’te mi!

PORFIRIJE: Sad ću ja sa drvima!... Dok treneš! JANjA (gleda na onu stranu otkud se čuo glas, pa govori u sebi): No, krasna braća! Nijedan nema lica čestitog, Sami hajduci i upornici!

nisam rukom vlastitom Nijedan pramen kose njezine; Ni dah mi nije njene dušice Prosedu bralu ljupko provejô, Pa otkud ljubav?... Otkud želje te Što se u mojoj duši stvaraju, Do ludila me, čisto, zanoseć?... (Gleda kroz prozor.

vlastitom Nijedan pramen kose njezine; Ni dah mi nije njene dušice Prosedu bralu ljupko provejô, Pa otkud ljubav?... Otkud želje te Što se u mojoj duši stvaraju, Do ludila me, čisto, zanoseć?... (Gleda kroz prozor.) Sirota žena!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Okrenem se i ugledam iza mene jednoga moga poznanika iz Cerja (selo u niškom pašaluku). — Otkud ti ovde, deda Stojane? — Izgoreše ne prokleti Turci, bog gi ubio. — Zar upališe Cerje?

turska vojska jako iznurena posle šest neuspešnih juriša i da Turci danas ne mogu ni misliti na napadaj, ako ne dobiju otkud svežih Trupa, a koliko oni znaju, te trupe ne mogu niotkud doći.

On je divljačan, surov, krvožedan, grabljiv. Ali znaš li gde je njegova postojbina? Divni, daleki Kavkaz. Pa otkud on ovde, ko njega amo dogna? Žalosna je to i duga istorija.

Pa da je bar otkud god makar I onih vranih gavranova što ih narodne pesme spominju da obleću bojišta, te palim junacima kljuju oči crne.

Zadovoljili smo se da se ovako iz blizine puškaramo s Turcima i da ih držimo u škripu, dok nam otkud god ne dođe kakva potpora. Držali smo se tako skoro pô sata, ma da nam turski karteč nije davao oka otvoriti...

— Hi, hi, Stojan mi je ime. Ama nemoj da me stežeš toliko; boli me. — Ko si ti? čiji si? odakle si? otkud ovde u logoru? među vojskom? — Bežanac, mali Stojan bežanac!... Aj, mamo, mamo, moja slatka mamo!

Po ustavu zna se da knez samo dvaput dolazi u skupštinu: da je otvori i zatvori. Ali otkud sad knez u skupštini usred njenih sednica?! Knez je bio sam. Izgledalo je da je jako uzbuđen.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Je l’ s osmeha tvoga lica, Il’ s vedrine duše moje, — Nek je vedro svud po svetu, Pa ma otkud, svejedno je. Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada, Moja j’ sreća šarna duga, Svaki trenut zlatna nada.

Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se preselio amo! Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo!

„Ozdraviti mora...“ Otkud vidiš na sve četir’ strane Daljna mesta, njive i poljane; Levo Dunav, Banat, Bačka mila, Avala se desno zaplavila, A

XXX Što je java tako kivna, Da ti veru svu potresa! Otkud sanku sila divna, Da otvori sva nebesa? Zasijaju zračne staze, Kâ da s’ u duž zvezde sjate, Vidiš svoje kako

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Otvorih oči. I tada ugledah kako u vazduhu lebdi vijugavo telo neke zmije. — Otkud ova zmija? — pitao sam usplahireno. — Pojavi se iz kamenjara, te je potkačih bajonetom.

Znaš... Zatim opruži štap i hop! — skine joj naočare. Ona tada ništa ne vidi... — A otkud joj naočari? — pita onaj u čudu. Mene tada savlada san.

Među vojnicima ugledah i poručnika Kostu „Turčina“. — Željo živa! — uzviknu kad me ugleda i priđe da se pozdravimo. — Otkud ti zaluta ovamo? A ja čuo da si ti umro. — A ja sam čuo da si ti poginuo... — Aj, do vraga!

vrlo rado. To bi bio san moga života... Ali iz izvesnih razloga nemoguće je... — Recite mi... Dragiša. — Otkud znate da je ona u njegovom stanu?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Kadetenštift bolje načinite jedan, Otkud će oficir bar izići vredan. Koji će, mlad, i nas i decu hraniti, Pravice i carstvo kroviju braniti, A nije sedeti,

i kupa, Sa stadama svud planduje utomljena župa, Ja ću svirjel ugoditi na podmukle glase, Da se jasno do nje čuje, a otkud, ne zna se; Pjevaću joj drugu pjesnu kad sjedne na travu, Kad se svlači, drugu pjesnu, i razvjenča glavu; A kad vidim

Ne znam otkud, pronre Molva (za nju nema čavla!), Ne izleti, a već izda nebogoga Pavla: Djevojke se dogovore (a šta nisu kadre!

Pakosno vas kakvogod je boštvo Izmislilo mučit, jediti me, Otkud inač’ bi toliko mnoštvo Svaku noć i moglo boriti me?

vidi l’ da ti je sreća, u Vatru skočiće zbog tebe, za život svoj Taj dvolični ne mari Dobroželatelj: duhne li Pak otkud vetrić ma najmanji, traži ga, Viči, zovi tog tvog krasnog prijatelja — Jest! Doći će, misliš? — „Ne Znam te”, reći će.

Razgovor put nam skrati, i sam sam čudio s’ sebi Otkud mi reči sila, misli množina otkud. Struje reči k’o reka, a misli s’ roje k’o pčele.

Razgovor put nam skrati, i sam sam čudio s’ sebi Otkud mi reči sila, misli množina otkud. Struje reči k’o reka, a misli s’ roje k’o pčele. Sinu sad, prsnu zatim, oganj i tresak nose.

podrobnije kod M. Ćurčina, 194—5. U Ćurčinovu izdanju st. 1. strofe IV glasi: Prozori su otškrinuti — ne znam otkud. — J.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Čita.) „Trošne su, kćeri, naše galije, Mačevi slabi, da ih potisnu — Ti, kćeri, mo’š...“ Ja?... A otkud ja?... (Čita.) „Lepota ti je čudna, svemoćna! Đurđe te ljubi...

— Badava — sevdalija si, Đuraško! KAP. ĐURAŠKO: Ha! ha! ha! Otkud, Bogdane, ja sevdalija, Kad sevte beše što sam pevao? BOGDAN: Sevte, ali, sevdalče, Đuraško!

Oružje! KATUNOVIĆ: Otkud oružje? VL. VAVILA: Otkud oružje? Da nam ga dužde nije poslao? VUKSAN: Svet otac jednu, te jednu, gospodo!

Oružje! KATUNOVIĆ: Otkud oružje? VL. VAVILA: Otkud oružje? Da nam ga dužde nije poslao? VUKSAN: Svet otac jednu, te jednu, gospodo!

— (Šulović, Mićić i Vuksan.) A otkud i dokle ćete vi? MIĆIĆ: Do tebe, gospodaru! ŠULOVIĆ: Rasporeno ti srce donosim, Zaustavi mu krv...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Jazavca tužiti! E, ovo je prava budala, budala nad budalama. Ama, otkud ti je došlo u glavu da jazavca tužiš? David: Otkud mi je, veliš, došlo u glavu da jazavca tužim?

E, ovo je prava budala, budala nad budalama. Ama, otkud ti je došlo u glavu da jazavca tužiš? David: Otkud mi je, veliš, došlo u glavu da jazavca tužim? Nije niotkud, već znam današnji red i zakon.

David (ponosito i malo zajedljivo): Boga mi, i pogodi! Sudac: E, ovaj mi je čovjek potpuno zagonetan! Ama, otkud ti znaš da je gospodinu ime Dane? To ti je morao neko kazati, ili si od nekog čuo?

“ ili „Dobar dan, Mane!“ Nećeš pogriješiti. Po govoru vidim da je ovo dijete iz Like, pa eto otkud znam kako mu je ime. Pisarčić: A, vrag ga odnio, tako je!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: More će da ga napiše nosem. Nosem će da ga napiše, samo kad hoće. ANĐA: Otkud ti ovo pismo? JEROTIJE: Doneo poštar. ANĐA: Za nju? JEROTIJE: Za nju, dabome! ANĐA: I ti ga otvorio?

Uha, kud ti zaošija, gospodine Vićo. Čestit čovek i miran, najbogatiji trgovac... VIĆA: Pa baš zato! JEROTIJE: Ama, otkud to ide? VIĆA: Ne bi mu baš ništa falilo. Odsedeo bi dva do tri dana u 'apsu, a ja bih ga posle pustio.

JEROTIJE: Znam ja da bi ga ti posle pustio, ali što ne ide, ne ide! Otkud gazda Spasoje sumnjivo lice? Zar ne vidiš da ovde piše „mlad čovek”, a gazda Spasoje ima šeset godina.

JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun?

On može reći i da je pevac u crkvi Svetoga Marka – al' smo zato mi tu da cenimo njegov iskaz... Apotekarski pomoćnik. Otkud apotekarski pomoćnik može biti revolucionar?!

VIĆA (zagledao je kraj pisma. Zlobno): Piše ga vaša ćerka, gospodine kapetane! KAPETAN: Šta kažeš? To ne može biti! Otkud moja ćerka može biti tako pismena? VIĆA: Eto, vidite potpis, ako ne verujete. (Daje mu pismo.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Milost, o milost, Bože moj, Spasi mene sad od greha mog. VIII Pogled svoj dižem ka planini gore. Otkud mi stiže spas? Sa nebesa, od Tvorca što me prati, Sad i na vjeki vjekova. Hod ne posrnu tvoj: gredi, ne boj se.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Ali ja bih, — i počeša se po glavi, ja bih nešto i gotovih para, treba mi platiti porez, i za neke potrkušice. — Otkud sada gotovih para, bog s tobom?! Dadoh sve za sijeno. —Ima ih kod vas, a imate se od šta naplatiti.

se uokolo, skide sa sebe svoju kabanicu i pokri njome saleđeni očev život, i poleti natrag ka onome komšiluku kuća, otkud bijaše došao. Uđe u kuću naglo i veli: — Ljudi, pogibe mi otac .... pomozite! — Pogibe zar? — priupita plemeštak.

— Evviva! — pozdravi društvo promuklim glasom i sjede u pročelje stola. — Otkud si došao? — upita ga Ivo, samo da nešto rekne. — Eto, na! — razvika se bez razloga doktor. Ti k'o i ostali...

— upita ga Ivo, samo da nešto rekne. — Eto, na! — razvika se bez razloga doktor. Ti k'o i ostali... Svi pitate: „Otkud si došao?”Zar koga ja za to pitam?... I stade se tužiti na neke u varoši što ga tim upitom dočekaše. — Ne ljuti se!

Svi su se nekamo žurili, a u hitnji izgledah., sitni i smiješni. Ivo se okrete na drugu stranu prama borovoj šumi, otkud je žamorila šapatljivlj pjesma lako zatrešenih grana, — i časom gledajući u veru noć dođe mu silno odvratna ona slava u

Pažljivo osluškuje, i dok nešto šušne, obazire se i gleda pravce otkud bi imala djevojka doći. Ali nje nema! Trpljivost ga počinje ostavljati i — uzbuđuje se.

On se odmah sjeti da mu ima nešto da kaže, pa pođe za njom. Djevojka ga dočeka na raskršću, otkud se u polje zakretalo. Časom se gledaju, i jedno se na drugo sjetno nasmije.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

U redu: jagnje u polju, na ražnju pa čak i u rukama sveca. Ali zaboga, otkud jagnje koje žari i pali. To mesto kod Jovana je odveć nerazumljivo: „I opazih silna anđela gde jakim glasom viče: 'Ko

Plaše se moje opake zlobe, misle: otkud će ta grbava smlata imati uši za naše tanane kao paučina meke sanjarije, ono što je spolja nakazno, nakazno je i iznutra.

po nebu bucmaste, runovite oblake, uvukao im se u kosu, oči, uši, liznuo im lica, raskravio ih, naterao ih u smeh (otkud sad od jednom smeh, otkud to), bojažljivost se istopila kao led na jugovini.

oblake, uvukao im se u kosu, oči, uši, liznuo im lica, raskravio ih, naterao ih u smeh (otkud sad od jednom smeh, otkud to), bojažljivost se istopila kao led na jugovini.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Samo negde u daljini čudnovati krik se ote, I zadrhta u tišini, pun užasa i strahote. Ja sam znao otkud usklik: to bengalski tigar riče, Ili demon okovani podzemnoga boga viče.

Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad; Šta ja, oče, mislim sad?“ „O Gospodi, silo jaka! Otkud meni pamet taka? Daj mi, care, roka ti, Za nedelje samo tri!“ „Tri nedelje?

Prvo ga zapita strogo, da čisto rečima puca, Ko je? Otkud mu krila? I što se po selu smuca? Ima li, pita ga, oca, i zna li rođenja mesto?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo. Dobro, dobro, izvini... A imaš kanda i rukavice; otkud ti to? Moraš ti uvek da izmisliš nešto mimo naš svet. Naposletku, dobro, lepo ti stoje u tom džepčiću rukavice.

Gospođo Lazarić, dopustite mi da vas malo drsko zapitam. Veli: otkud vama, baš vama, ta fiks-ideja za elegantnog, uflispapirenog doktora?

Pa mi se bajagi žali: „Tičurija kojekakva, gospoja, Bog zna otkud navadi se pa naše rođene tičice samo plaše...” A te tičice sve u grobarevoj torbi...

Jedan svira, drugi sluša, a sve ostalo im je tuđe. Ne pitaju više ni otkud ono što jedu, ni ko im postelju stere, ni ko u bolesti stvara oko što traže.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Najviše ako su pili; a da vode dosta ima, to zna i malo dete. Međutim, otkud dolazi da persone romantičeske retko ili nigda ne jedu, ja čitateljma nisam u stanju izraziti; najviše im mogu, ako su

On se k meni približuje, daje mi razumeti da me poznaje, da ga poznajem. »Ah, vi ste, g. ciniker, otkud tako u ovo vreme; šta vas je privolelo da iz vašeg mirnog bureta iziđete?

Horacijevoj, koga mlogi pohvaljuju, mala čast čitaju, a još manje razumedu, trebalo bi mojim čitateljma pokazati otkud ove palate u tako usamljenoj šumi, tko je nju zidao i navlastito kakva lica u njoj obitavaju; no budući da unutra nikom

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

u toj pojavi: ako je suknja odista simvol popustljivosti i mekuštva, zbog kojega su narodi koji su je nosili propali, otkud da nju i danas još zadrže kao nošnju predstavnici sile: vladari, popovi I žene?

Jok, ne možeš da mu primetiš. A ne možeš mu ni ceni zameriti; otkud mu ti znaš šta košta. Ne možeš tek reći: slušajte, vi ste skupi, Mita bakalin prodaje mnogo jeftinije salvatus

— Iju! — ciknula je služavka — otkud bih ja mogla imati dete kad nisam ni udata! Na osnovu toga pitanja, da li može ili ne može imati dete iako nije udata,

— uzvikivale su sve tri tetke u jedan glas. — Što da ne napišem, kad je istina? — branio sam se ja. — Iju, a otkud ti znaš da je to istina? — Pa vi ste to govorili. — Ali zaboga, dete, ono što mi govorimo ne mora biti istina!

Pribrao sam svu odvažnost i prišao joj: — Gospo, da li se vi sećate, jesam li ja koji put vas voleo? — A otkud ću ja to znati? — Morali bi znati, jer ja izvesno nisam propustio da vam to kažem. — Niste mi nikad kazali. — Šteta!

— reče on kad mu rekoh sve po redu — sva je pogreška u tome što je moj prethodnik pogrešno zapisao vaše objašnjenje. I otkud kod vas češagija? Koješta — pešak i češagija, a i ćebe, molim vas, morali ste vratiti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Ostavite ga malo na miru, to je jaka kontu zija. A gde je udarilo? — zapita komandant vojnika. — Baš uz nas... — Otkud na njemu krv? — Jedan je poginuo, a ima i ranjenih... — A da nisi ti, bre, ranjen? — Nisam... — Otkuda ti krv na ruci?

— Ama samo da ga vidim sa čitom na glavi. — Dobro, molim te, otkud se pojavi ađutant? — Onda kada ti rekoh da me boli stomak, ja otrčim do ađutanta i zamolim ga da dođe kod Momčila i

Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno. Smeje se i Tasa, pokazujući svoje bele zube. Ali mi nikako ne ide u glavu, otkud on ispade engleski vojnik. Povedoh ga i tada mi on ispriča svoje žitije.

Ali najednom se obrati Tasi: — Šta ti je to? — Jagnje, gospodine kapetane. — Otkud? — Kad se ono zaglavismo u ono selo, dadoše ni jedni komordžije. Mogu d’idem da ga ispečem?

Petrović, Rastko - PESME

Ah bože moj, šta je to za mene! Zar ceo svet, zar će na njemu sve to, jurnuti kroz zrak; Ja ne razumem, otkud se onda sudara vlak kraj jedne reke.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Iznenada, Starac oseti kako mu pod stopalima šume talasi reke. Otkud talasi? Zar po vodi korača? Jedva se osmeli da pogleda naniže. Kako bi čovek po vodi koračao, tugo golema?

Okrete se dečak zidu, i od čuda protrlja oči. Otkud, najednom, ona pukotina? Nije je bilo ni juče, ni jutros. Otkuda sada ovde?

Dečak je samo nekoliko dana ranije bio prozirniji od stakla. Šta ga je toliko promenilo? Otkud ta trka u dečakovoj sobi? Otkud smeh?

Šta ga je toliko promenilo? Otkud ta trka u dečakovoj sobi? Otkud smeh? Poče majka da ispituje dečaka, da traži skrivenu tajnu, ali na sva njena pitanja Radan je samo odmahivao glavom:

Stolica se nije ni usuđivala da pomene dvor i Princezu. A ko zna: možda je to samo san. Otkud se od starog, čvornovatog oraha može napraviti stolica nalik na cvet?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

No to ne znači da u narodnoj poeziji, u narodnoj književnosti uopšte, nema ničeg subjektivnog. Otkud bi onda proisticali oni strasni tonovi bola i radosti, onaj vatreni odnos prema ljudima i događajima, prema životu

Pita njega trideset čobana: „O Milošu, naša poglavice, i dosad su knjige dolazile, al' se nisu sa suzam' učile! Otkud knjiga, ako boga znadeš!

L'jepo su ga braća sjetovala: „Kad, Milošu, dostigneš svatove, pitaće te tko si i otkud si; ti se kaži zemlje Karavlaške: „Služio sam bega Radul-bega, ne šće mene službu da isplati, pak ja pođoh u svijet

Tada Miloš okrenu kulaša, pak za carem ode u svatove. Na Zagorju sustiže svatove. Litaju ga kićeni svatovi: „Otkud ideš, mlađano Bugarče?“ Miloš im se iz daleka kaže, kô što su ga braća naučila.

Car Miloša među oči ljubi, al' još ne zna tko je i otkud je. Povikaše kićeni čauši: „Spremajte se, kićeni svatovi, vrijeme je dvoru putovati!

ljebom naranio, a često se sunca ogrijao, puštio si mene veresijom; ne izdadoh ni dodadoh tebe; ne svjerovah, eli nemah otkud; od mene se nemoj pobojati.

Pita Marko Ture Mustaf'-agu: „Oj, boga ti, tursko momče mlado, otkud tebe ova britka sablja? Ili si je za blago kupio? Ili si je u boju dobio? Ili ti je od baba ostala?

Pita njega Mina od Kostura: „Oj, boga ti, crni kaluđere, otkud tebe taj šareni konjic?“ Veli njemu Kraševiću Marko: „Oj, boga mi, Mina gospodaru, ja sam bio u carevoj vojsci na

Sramota je dvome na jednoga; đe su tebe guje iz potaje?“ Glednu Musa brdu i oblaku, otkud ono vila progovara; mače Marko nože iz potaje, te raspori Musu Kesedžiju od učkura do bijela grla; mrtav Musa pritisnuo

proučio, ud’riše mu suze od očiju, a gleda ga ćerka Ikonija, pa mu ode smjerno govoriti: „O moj babo, Milutine kneže, otkud knjiga — ognjem izgorjela! — te je učiš a suze proljevaš? Što l' ti tako žalostivo piše?

planinu, na busiju prvu udarila, na busiju Kune Hasan-age; govori joj Kuna Hasan-aga: „A, bora ti, mlada seratlijo, otkud ideš tako iz daleka? Nijesi li od Lijevna grada? Ja viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?

“ Majka Anđi onda progovara: „Bre, ne preši, moja šćeri draga! dok vidimo ko je i otkud je, što li iđe tako po svijetu“.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE POPUT PAŠE 56 GNjAVI ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U ŽIVOTU TO JE BITNO 62 MOJA GLAVA DOK RADI RADI 64 JEDNOG ZELENOG DANA 66 HAJDE DA RASTEMO 67 DUGME

me deda Pa me baš gnjavi Deda je zbilja Gnjavator pravi Moram još reći Radi dojma Koga ja gnjavim Nemam pojma OTKUD MENI OVA SNAGA Otkud meni ova snaga Gde bih steko te mišiće Da mi hrana nije draga Da mi nije drago piće Volim

gnjavi Deda je zbilja Gnjavator pravi Moram još reći Radi dojma Koga ja gnjavim Nemam pojma OTKUD MENI OVA SNAGA Otkud meni ova snaga Gde bih steko te mišiće Da mi hrana nije draga Da mi nije drago piće Volim brate lepo sesti Volim

drago piće Volim brate lepo sesti Volim brate dobro jesti Volim se sa šniclom sresti Il za stolom il na cesti Otkud meni ova sila Ovaj pogled ljuta zmija Da mi hrana nije mila Tako reći najmilija Volim brate lepo sesti Volim

reći najmilija Volim brate lepo sesti Volim brate dobro jesti Tamo gde se klopa smesti I mene će nos odvesti Otkud meni ovo zdravlje Gde bih našo takva pluća Da ne volim mleko kravlje I cicvaru dok je vruća Volim brate lepo sesti

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Glas ovih „kukavica“bio je, istina, melodičan, iako malo tvrd i previše glasan, ali otkud sad, pod samu jesen, da se kukavice toliko razviču?! One se najviše čuju s proljeća, kad se javlja prvi list, ali sad!

— Evo me, Mačak, idem — odvrati glas. Lazar Mačak zbunjeno pogleda u Jovančeta. — Otkud patuljak zna da je meni nadimak „Mačak“?

Djevojčica je šepala hodnikom pognuta, razbarušene kose. Jovanče od iznenađenja jedva povrati dar govora. — Ej, otkud sad ti? — Svuda se ta nađe — progunđa Mačak.

— Ne znam ni ja — uozbilji se Jovanče. — Tiše malo da čujemo. Na prstima su se šuljali u onome pravcu otkud je dopiralo ono neobično žagorenje. Odjednom se ono pretvori u pravu galamu.

— tiho uskliknu Lunja i sva sinu od radosti. — Tebi se svuda priviđa taj tvoj Stric! — okosi se Mačak. — Otkud Stric gore na nebesima?

Traže logor. Svi problijediše i prestadoše jesti. Jovanče pretrnu, i oštro pogleda djevojčicu. — Otkud ti to znaš? Lunja samo sleže ramenima i odgovori neodređeno: — Pa tako... Hoda neko, šulja se. Tu je negdje.

Kad se prvi put sjetio Prokina gaja, samo je odmahnuo rukom. — Kakav Gaj? Tamo ne smijem ni ja zbog drekavca, a otkud bi se tek djeca usudila.

— Otkud vi tako iznenada? — začudi se stara Marija. — Pošao Nikoletina u vojsku i rekao nam da te pripazimo i drva ti donesemo

— Otkud znaš?! — vrcnu se Stric kao da je nagazio na divlju mačku. — Znam. On mora tako doći. Otkad je vidio prvog naoružanog

A otkud ti ovdje? — Šta je to vas briga — smrsi momčina i rogušeći se dodade. — Bolje bi vam bilo da se u ovakva vremena ne ski

— Kad li ću ja postati onakva delija? — Hm, delija! — nepovjerljivo promrsi Mačak — a otkud je on samo nanjuškao da sam ja krio svoje alatke? — A otkuda ti znaš da je on sakrivao nešto?

Bjež ovamo da se sakrijemo. Poljar zbunjeno zatrepta i jedva poznade Nikoletinu. — Uh, pa to si ti! Otkud ti samo ta puščetina? Noge su mi se podsjekle.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

znati svakojake majstorije u ruku, naseljanja, adete, zakon, građane, lep i dobar sadružni žitak, prisvojanje rodsko, — otkud li je tebi životinja jača od tebe i pokorna ti na službu? Do glave i krvi i na hranu ti jedni predali se!

DUBOKE VODE Ka neke što su duboke vode te im se dna ne vidi; a druge što opet tesno i pomalo izviru, a ne zna se otkud im je glava; i nekim čuje se huka ispod zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se zaustežu pozadugo; i neke pak

Opet na svoga im voća zlo viknuše. Na to i Mojsej rasrdi se što mu dotužiše govoreći: »Otkud ja znam dati vama vode kad je u zemlji nejma!« — i šiknu štapom u jednu kamenitu liticu.

I tadar se je krstila s Hristovom krvlju i vodom kad je Hristos proboden bio i dva mlaza — krv i voda — isteče. A otkud ona glava onde dođe (samo gola kost!)?

Preko sveta svakad duše vetar tako da dosta put i strehe s kuća raznosi i vode klati sas dna, al’ kad s glave stane otkud mu je započetak, onda tim časom svud se potiša. Eda li i mešini naduhatoj što čini kvar? Nije.

Na to žena zaustavi se na besedu i ne ode od njega. Sluša svesrdo našto će izaći beseda mu. Uze raspitivati ga natrag otkud mu je ta živa voda (živa voda u pismu ta se zove, kojano durma izvire, te otiče a ne stoji u lokvi).

Reče mu žena: »Ta ja vidim, gospodine, da ti kod sebe užeta ni crpala nejmaš, a ovaj bunar vrlo je dubok; ja otkud bi imao tekuću vodu?« Pak i Jakova spomenu kako je još od njega ostao njima onaj bunar.

A ti me pitaš otkud ja imam vodu živu!...« »A eda si ti koji boli čovek od našega oca Jakova — reče mu, — da bolju vodu gde imaš?

Preuze ga nesvestica od misli i kad se razabra reče mu: »Otkud je u mene na nebu polata?« I pak mu reče brat: »Jest, onakva za kojuno ti ne znaš, kojuno je tebi sazidao onaj sluga

Strele vražje su to tuštene, a ne znaš otkud te streljaju, te ako bi kako bilo valja ti poginuti s dušom, ako od pisma ka tome ne uzimaš dobra štita ni zaklona.

Voli u zajam iskati ili čim drugim što zaraditi da dan-dva pretavori se dok mu opet posao u ruke dođe otkud, nego li i najmanje koje sećivo da mu nestane. Zašto, da što od onoga proda, čim bi već poslovao i živio bi se posle?

Svi to zaktevamo da smo jednako boljari te bogatice hvalimo, a siromahe kudimo. Ja otkud bismo svoju hranu i odelo imali da siromasi ne bi poslovali i o zemlji radili, pasli i čuvali marvu?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ta je pesma iz naroda; i bog zna ko ju je spevao, i na koju je Zonu mislio taj prvi kad je tu pesmu snevao! I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i predmet te pesme!

— Ešeksene! Kude se je žensko, adžamija, em devojčence, ete, davalo na nauke?!... Otkud vi pa taj adet i taj pamet?... Što? Što, bre?...

komandi, u gustim redovima poskaču i glavački bućnu u vodu, — tek tada trza se Mane i gleda oko sebe kao da se pita: otkud on čak tu?! — i vraća se natrag!... Tako, eto, počesto radi Mane.

— Ah, sarafče i banćerče ti tatino! ... Ovoj će kuče, Perso, banćer da mi bidne. Otkud ga izvadi pa taj reč, magare jordansko?! — kliknu blaženi Jordan. — Kako ga kaza onuj reč, ešeku nijedan?...

I posle, otkud bi pas mogao dati bakšiš sviračima?!... Onaj Manulać bi još i mogao povesti kolo, ali pas — baš nikako!...

“... Mnogi primetiše kako im je tek sada puklo pred očima, i sve im je sada, vele, jasno. Sad im je jasno otkud Mani tolike lakonane plitke cipele da ih i radnim danom, po kiši i blatu, nosi!...

A kad ga je ovaj začuđeno zapitao našto sve to, i otkud sad taj razgovor, otkud fenjeri i sokaci, ćuteci i budžaci, Mane mu je odgovorio hladno i mračna lica: — Za pisuvanje da

A kad ga je ovaj začuđeno zapitao našto sve to, i otkud sad taj razgovor, otkud fenjeri i sokaci, ćuteci i budžaci, Mane mu je odgovorio hladno i mračna lica: — Za pisuvanje da batališ ti toj, tol’ko

ko je proturio taj glas, a više ih je zanimalo otkuda toliki tako uporno tvrde da su sve to videli što se sad priča. Otkud gotove pripovetke kad ni trunke istine nema?! To im nikako nije išlo u glavu i bilo im je zagonetno.

Čudi se Tašana otkud sve to zna i gde je naučila Zona sve to?! Govori francuski, nemački, grčki zna. Ide po gospodskim kućama, kurdisuje