Radičević, Branko - PESME
boje, Jer si samac ostavio svoje — No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na dvori, Zbogom sada, al' kad otle pođeš, Nemoj naših dvora da mimođeš.
Pa zato se momčad uzbunila, Razavila sokolova krila, Te ka kuli Zmajevoj se kreću, I tuce se na ročište sleću, A otle će k ostaloj družini, Pa sa njome krvavoj krajini, Da ne dadu, već da je utvrde, Da je kako Turci ne nagrde.
Tad odvrati svoje lice belo, Manu rukom da s' uklonim otle, Al' se meni sve umlje zanelo I ja osta ko prikovan o tle.
Jošte jednom okrete se časom: „Sve je prošlo, prošlo za svakade!“ Tako reče, te prekide glasom, Lice pokri, otle je nestade.
Al' kada nojca udri se sa zorom, Dva konja vide gde ježđau gorom, Al' ne, ne tude, već dosta daleko, Dva sata otle, tako bi ja rekô. Na jednom konju tu jedan jaaše, Ma na tom drugom nji dvoje bijaše.
Što smrt razvlači tako nemilice, I glednu, glednu, i beše mu slatko, Te još se smeje, al' beše za kratko; Jer Mile otle beše nedaleko, Te silnom miškom junak je sekô, Al kada spazi de gospodar pade, I ko mu ranu samrtnu zadade, Kô
“ Za srce ga reč privati: „Pa ti, mati, pa ti, mati! Beži, beži, otle ajde, Oh tako me ne gledajde, Glaj me mačim i sabljama, Glaj zapetim tim puškama, Glaj me munjam', glaj topima,
“ Diže glavu, okom planu, Pa jednome plao manu. Ajduk stiže, već digoše, Već ga otle ponesoše. „Brže, brže, ao jada!
No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na dvori. Zbogom ostaj... No kad otle pođeš, Nemoj naši dvora da mimođeš.
Veljko otle bio podaleko, Zato pašu šale ne dočekô, Već šešanom udrio Turčinu, Prosuo mu niz pleći moždinu. Ali, brate, to da
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Oli čele hvatat u kapicu da uljanik u gori zametneš? Niko meda otle jesti neće. — Goniš kamen badava uz goru. — Staro drvo slomi, ne ispravi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Prvi stari ribar stavi nogu na kraj, za njim iskaču ostali, samo ostade mladi ribar; otle do na žalo dovuče Markovu lješinu i predade je starome.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja sam tvoja vjerena ljubovca; no oprosti one topuzine, e sam mloge noge osvetila“. Otle ošli u Primorje ravno, zdravo ošli, vesela im majka! Njima majka, a mene družina!