Obradović, Dositej - BASNE
Starešina obače zahvali svima za takovu učtivost i otmenost, ali u isto vreme umoli od sebe takovo poštenje s kojim ne bi se nikad mogao iz rupe pomoliti da ga mačak ne čuje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I što je glavno, nikakva pamet naročita, ni dubina, ni nežnost, ni otmenost. A otmenost je nešto najlepše i to se od njega ne može ni tražiti. Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši.
I što je glavno, nikakva pamet naročita, ni dubina, ni nežnost, ni otmenost. A otmenost je nešto najlepše i to se od njega ne može ni tražiti. Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
starcima, ponašanje prema deci i ženama, prijateljima i neprijateljima, njihovo držanje na saborima, sve pokazuje naročitu otmenost u načinu njihova života i osećanja. Osećanje čednosti i stida osobito je razvijeno kod žena.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Onamo, u lirskoj prozi koja ima detinjstvo kao uzor i meru, sve je otmenost, smernost, nedorečenost mudrost; ovamo, plitkosti i vulgarnosti koliko god hoćete.
Dobrota je u razumevanju i podnošenju. Gledanje je do kraja pojednostavljeno, naivno: otmenost u stavu i mudrost u ponašanju plod su vekovnog odricanja i uzdržavanja; smernost se javila kao ishod duge, nasledne
Prećutao prosto zato jer mi se čini da takve reči ubijaju otmenost naše fraze, da potkopavaju narodnu podlogu našeg jezika, da vaspitavaju jedan ukus koji nas ničemu dobrom ne može
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
NjEGOVA UMETNOST. — Pesničke sposobnosti Vojislava Ilića bile su vrlo velike. On je imao retku osetljivost, urođenu otmenost i finoću, živ smisao za lepotu, osećanje ritma i živopisnosti.
Ima pesnika koji su u punoj teoriji »umetnosti radi umetnosti«, koji iznad svega polažu na spoljnu lepotu i otmenost izražavanja, na retka osećanja, fine prelive, tančine osećanja, poetske simbole i neobičan način izražavanja.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kazaljka je pokazala da raspolažem sa 85 otma (moja mera za otmenost). Merila sam i svoju kobnost i kazaljka je pokazala 75 koba!
U foajeu tog avangardnog pozorišta pokušah ponovo da izmerim svoju otmenost! Beda — svega 26 otmova! Kobnost — 13 koba! Truba.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ Ali otmenost i čistota ove štampe je u unutrašnjoj politici. Ako se šegače, sa sobom to ne čine nikad. Nisu Atinjani. Ne prodaju se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
na časti u gospodina Guljelma Fordajs, medika i zlatnoga runa kavalera, kojemu je kralj ovo dostojinstvo dao za njegovu otmenost u medičeskom znanju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zamisli ga u svima patnjama, zamisli ga u svakom stavu napora. Pogledaj dobro, oh pogledaj. Osmejak ovaj obasjava svu otmenost moralnih muka što ih je podneo čovek taj. Zagledaj dobro.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Dva naredna Mišićeva saznanja odnose se na dve književne mode: na estetizovanu otmenost parnasovskopariske provenijencije koja je došla do izražaja u antologiji Bogdana Popovića (antologiji koja je početkom
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
kako da kažem... NINKOVIĆ: Pravila otmenog društva; l bon ton di gran mond2. O gospođo, otmenost, to je gotovo atmosfera bez koje ja nisam kadar da dišem; otmenost je moja priroda.
O gospođo, otmenost, to je gotovo atmosfera bez koje ja nisam kadar da dišem; otmenost je moja priroda. ŽIVKA: Pa, znate, ja sam obavezna da primam.
Mislim, znate, da stupim u veze i sa ovdašnjim stranim poslanicima, pa bih želela da uvedem u moju kuću otmenost. NINKOVIĆ: To je lepo od vas i, verujte, dobro ste učinili što ste se meni obratili. ŽIVKA: Pa, kazali su mi.
ŽIVKA: Ići ćemo zajedno kod moje krojačice. NINKOVIĆ: Vrlo rado! ŽIVKA: A šta mi još preporučujete kao otmenost? NINKOVIĆ: Oh, da... To je glavno – se la šoz prensipal3. ŽIVKA: Baš sam danas namestila zlatan zub.
NINKOVIĆ: Zašto ne? Može i tako. Sa va osi.1 ŽIVKA: Čudnovata ta otmenost! Biva da su žene za svet poštene a za sebe nepoštene, a ovo sasvim naopako!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
oličeno u crkvenoslovenskim rečima i tradicionalnim ćiriličkim slovima, a većina književnika i veliki deo građanstva "otmenost" kojom se dotadašnja praksa izdizala nad govornim navikama prostog naroda.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
u čauru od svoga jezika i pisma, svoga bogatstva i svoje nezavisnosti bogatih ljudi, svoje tradicije i otmenosti. Otmenost ta, u većoj ili manjoj meri, bila je stvarna, dolazila od više kulture, od bogatstva, i naročito od jedne lepe grčke