Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ali ti lažeš, skote turski! — riknu Aleksa i otrže se od ljudi što ga zadržavahu. — To si sam izmislio!... — Lepo, Aleksa, — reče kmet. — On je to video i priča.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop poletje na jedan prozor. Dvojica ga dohvatiše za miške, ali se on otrže i uskoči unutra. U taj par cio jedan kraj šljemena pade pokraj prozora i dohvati kuću i sa te strane, te mu zapriječi
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ A kad bi se naljutio na drugove papiste, doviknuo bi: „Vi imate Papu, a mi ličke! Svakom svoje!“ Međutim, kad je Ana otrže od Pavla, Varvara se zanese i poče, grčevito, da plače. Petar je začuđeno posmatrao svoju ženu, ali ništa ne reče.
Teodosije - ŽITIJA
koje se bez semena, bez ljudske ruke, od njenih devičanskih spona kao od gore velike, po čudesnom Danilu, kamen Hristos otrže i sve idole besovske satre, javljanjem u snu podiže dušu njegovu od uninija, govoreći: — Imajući mene kao jemca kod cara
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dok je ona nameštala, polumrtva, haljinu, da bi izišla pred svet sa mužem, on se, prekrstivši se tajno, otrže kroz vrata, čim ču pucanje biča, i nađe lice u lice s bratom.
Matavulj, Simo - USKOK
Odmah se uputi ka pregratku, gdje bjehu ženske haljine, nađe jednu opregljaču, otrže s nje jednu resu, pa se pope u komoru, nađe jednu jabuku, provrti je puščanom šipkom i prodjenu kroza nju resu, stavi to
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Nastaje oslobođenje od stare, školske, psevdoklasične književnosti, otrže se od »glođane ogromne koske koju su Rimljani sa svoje gozbe bacili«, kako je govorio jedan nemački romantičarski
Radičević, Branko - PESME
onog vina žarka, Kucnimo se pa onda papimo Ta desnici Kraljevića Marka, Što udari silnom Madžarinu, Od bedra mu otrže mačinu, Seva maču — Filip na dve pole — Mač proleće, pa u kamen dole, Puca kamen, vatra iza nj seva, Marko gleda,
suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo muči grudi,
Onde jedan baš je drva sekô, Ni pozdravi, ni mu štogod reko, Već ti njega za sekiru brže, A momak je od mene otrže, On ne znade šta je ni kako je, Samo vide besno lice moje, Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti
Ona mu mlada oko vrata pade, Pa ljubit stade, dugo ne prestade, Tad malko klonu, junak se otrže: „O, zbogom, zbogom!“ pa s' napolje vrže.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Otkrij nedra, istorijo sura: pozna zrelost u korovu spava, parabola, od bola figura, otrže se vreži zaborava, iznad kojeg kao da dežura u ikoni devojačka glava!
Stanković, Borisav - JOVČA
) JOVČA (oporo): Drž’ konje! SOFIJA (pridrži mu konja da siđe, saginje mu se ruci, koju on otrže). PRIJATELjI (skidaju se sami s konja, predaju ih svojim momcima s fenjerima, koji prihvate i Jovčinog konja, i vode ih
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Otkuda ona?« — pomisli. U istom trenu brod se raspade kao da ga je neko nožem presekao. Preko palube pređe talas i otrže Mu dečaka iz naručja. Uzalud je pokušavao da ga zadrži, a onda poče da tone.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O pamtiš li, starče, koga majka stara Tad u strašnoj kletvi spominjaše tudi? Da li jedno momče što sa ludog žara Otrže se u sv'jet, da veselo bludi, Raskinuvši prije oštricom nevjerstva Nježno srce jedno?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Parobrod zazviždi po treći put, polako se otrže od kraja i pomnjivo obrne, pa naglo zaplovi tijesnim zatonom. Na prvi mah Cvijeta ne čuje ništa no šum, i gleda u
Na prvi mah Cvijeta ne čuje ništa no šum, i gleda u prostor i pregara se. Ali najednom iz toga stanja otrže je brzina parobroda, zaselci i pitome baštine što za njom zaostaju.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad se duša otrže od tjela, Pred njim prha zlaćena pčelica Da joj kaže pute u nebesa, U naselje raja božijega. Samo poređenje trmke i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zatim najedanput skoči, otrže se od mene, pobeže dva-tri koraka, prileže potrbuške na travu, jednu ruku diže kao da nekoga, ko leži pored njega,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kad se budemo vraćali u zemlju, podići ćemo kapiju... — Radoslav mu zapuši usta. Bora se otrže i još jače razvika: — Igline uši, sunce im njino. Jer pozadina, ta tvoja pozadina... laže, izmišlja...
Ćipiko, Ivo - Pauci
A žao mu kućnih i poljskih poslova: eto, osječene su mu obe ruke dok se od kuće otrže snaga: Rade i nevjesta. Ali koja vajda, kad drukčije ne može biti? U gradu Rade se lako snašao.
— Ne, Jure! — šapnu ona... I drhću i gledaju se i skupljaju jedno uz drugo — sve tješnje i tješnje... Njoj se u neke otrže uzdah, a i on sjeti se jutrašnjega dana; pa, kao po nekom tajanstvenom sporazumu, oboje se sneveselilo i oborilo oči...
njegovo nagnuće prigibalo se prirodi i čeznuo je za najprimitivnijim slobodnim životom, pa ga zasve sila tuđe volje otrže od svega što mu je najmilije... Uzbuđen, ne zna što dalje da misli.
Djevojka ne odgovori. Ivo je uhvati za ruku, ali se ona otrže i najednom glasno zaplaka. — Plačeš?! Što ti je, kaži! — Ko zna di je Petar... — kroz jecanje sluša njen glas.
Ne mogu te pregoriš, teško mi je! — I upita je, razdražen: — Je li te Petar ovako milovao? — Petre moj! — otrže se njoj uzdah, i potrese Ivu do usred duše. Topeći se u suzama, dugo stoje zagrljeni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No kmet se otrže snažno, I zatim pokuša odmah da lice napravi važno, Ali se pokaja za to, mada je kajanje krio, Jer mu je poljubac, ipak,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Skoro i zaboravi na priče o cveću i oblacima, kad senka nečijeg tamnog tela sunu kroz vodu, nečija je ruka zgrabi, otrže s dna i ponose u visine. Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala?
— ljudi su se gurali, svađali, otimali o metlicu, a đubre je raslo. Ali, metlica se od svih otrže i polete uvis. — Gle ti nje!
Ali, samo što do njega stiže, a metlica mu se otrže iz ruke, i polete ka ženi koja je htela da počisti bolničko dvorište. Uzalud je za njom jurio, uzalud psovao.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jedva ostatak potaškaše i utvrdiše obstajati im kruto u prvome zavičaju verno. A što tadar otrže se i ode s uporom nepokorno ovamo, to već propade, ode, i dosad onako.
Sa sobom s tolikoga bogatstva ništa ne ponese odovud nego pust i pometen od svega se otrže i svega se liši, sam veliko skendže i nesnosnu muku tamo pateći. Doista je svašto što je god mesnato ka i trava.