Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷ Veoma je indikativno da ista reč „otrok“ u starom srpskom (ali i ruskom, slovenačkom) označava dete, ali istovremeno i pripadnika socijalno i pravno najniže
⁸ Sve ove sinonimne reči — „nejač“, „otrok“, „roblje“, „glota“ — ukazuju na nizak društveni položaj deteta. Arhaični nazivi za dete u našem jeziku otkrivaju i
I u nekim drugim slovenskim jezicima, npr. ruskom, reči „otrok“, „rebënok“, „юnoša“ (koje se odnose na dete i mladića) nemaju samo deskriptivni, neutralni karakter (to nije prosta
U jeziku i jezičkim tvorevinama takođe je jasno izraženo viđenje deteta kao nemoćnog, podređenog stvorenja („otrok“, „roblje“, a u zagonetkama najčešća metafora za dete je „sužanj“).
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ti iskivaju tuje za žir ti se jedino molim, žira u šumi pod granama neka da mu se, kad ga pod zimu nađe, izgladneli otrok obraduje. O OBORENOJ CRKVI Ko na vojsci obori crkvu, da se hrtovi napuste za njim, i da se obesi o prvom hrastu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
knjigu Dragoceno blago ili pravi način vaspitanja dece 1835, Milovan Vidaković prevodi dramsku igru Blagorodni otrok 1836. i sl.