Upotreba reči oca u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Eto, dragi prijatelju, sa toga mi dobroga oca osudiše na smrt. Sa te goleme krivice njegove morao sam i ja ostaviti nejaku braću i rodbinu i tumarnuti u svet, gde

Oni mi prodadoše oca, a na domu su, opet, kao verni susedi, čuvali naše kuće... Zar nije to blagorodno? Nije li mudro to?

Kad sam se kući vratio, zastao sam moga dobroga oca — al’ ne više s onom crnom bradom. Prosedeo je. Oči nisu imale više one svetlosti, behu tamne i upale, a lice mu dođe

Odsad su svi ljudi i narodi slobodni!...“ Bog ćuti, i ljudi ćute... Plave dimove kabanusa pratili su duboki uzdisaji oca moga.

— Majku mi dovedite! — govoraše jedan mladić u prljavoj seljačkoj košulji. — Ko kaže da ona mene ne voli? Ona samo na oca mrzi, a mene voli. Oh, majko, majko!...

— Imaš li oca i majku? Il’, možda, brata starijega? — Nikoga nemam, nepoznati prijatelju, na golemome svetu nikoga!...

A u tužnim očima ležaše izraz pun blagodarnosti: — Ah, imala sam oca, prijatelju, ali ga ne pamtim. Malena sam bila kad mi ga crni popovi oteše, pa ga duboko u zemlju sahraniše; pa dok su

Kao kroz san sećam se njega, moga oca. Siromaha! Beše večito bolestan. Svako jutro i veče donosila mu je moja tetka mlake vode, njome je ispirao rane koje je

Oh, gospodine! Grozna je to slika što sam je u tome času videla. Nikad je ne mogu zaboraviti. Čiča Marko drži mi oca preko srede, u njega bleda glava klonula na grudi, iz nosa i usta teče mu krv, te grozno šara belu košulju, a do njegovih

a svoj rođeni porod bacaju u blato. Kad je stupio u sobu, nije ni pogledao u oca, nije se ni mašio za šešir, nego onako hladno, svirepo reče, pišući nešto po hartiji: „Vi buđete spat’ mirno!...

mi ti, sestro, ostati bez krova, a i dete“, veli čiča Marko, pokazujući na mene, „treba nešto da nasledi po čemu će oca spominjati!“ Drugi put opet dođe, pita imamo li brašna.

“ „A kud ću ja među onolike gazdačke devojke? One sve u svili, a ja?... Ja sam sirota devojka, bez oca i majke“. On me posmatraše malo poduže, pa onda mi, oborivši oči dole, tiho progovori: „Ti ćeš zato opet biti

Obradović, Dositej - BASNE

Razumno naši stari vele: „Kad se Ciganin ocari, obesi i svog oca”. A Inglez veli: „Many man claims only to show his elevated littleness: Mlogi se penje samo da pokaže svoju uzvišenu

prisca gens mortalium rampa rura bobus exercet suis: Blažen onaj koji daleko od meteža, na podobije prvog roda ljudi, oca svoga njive s svoji ore volovi.

— „Nećeš da slušaš, svrbe te leđa, našao si ko će te češati“. Naravoučenije Ovako biva malenoj deci kad oca i mater ne slušaju.| 64 Zmija i zemljedelac Zmija življaše u jednoj jami blizu kuće zemljedelca.

car, idući u lov, dođe po slučaju u kolibu nekoga pastira, vidi tu dete blagoobrazno i ostroumno, zaište ga od oca.

sebe tako i druge obmanjivaju krivo i nerazumno tolkujući Hrista Spasitelja reči, gdi veli da se valja odreći i ostaviti oca i mater, ženu i čada, dom i imjenije svoje, a nećedu već jednom da se osveste da Hristos pridodaje: „mene radi i

je li to ljubov k bogu i k otečestvu? Ali što oni mare kad su se oni oca i otečestva odrekli? Zato, o lju|bima i poštena nacijo, sva što se zovu manastirska imjenija, to su narodna imjenija,

Evo im njihove pametne reči: „Nije li to I s u s , sin Josifov iz Nazareta, koga mi znamo oca i mater? A može li što ikada iz Nazareta dobro biti? Je li ikakav prorok iz njega proizišao?” Bedno sujeverije!

Neka prime ovi premudri sovjet blagorazumnoga oca: kad se god vide u ogledalu, ako im se čini da su lepe, nek sve svoje popečenije u tom polože da svoju lepotu sa

i upravljaju; zašto takovi narod poznaje i počituje u sveštenoj personi cara svoga pravednoga sudiju i čadoljubiva oca, k kojemu mu je u svakoj nevolji put svobodan i otvoren; zna da je interes carski do najposlednjega čoveka u carstvu

Znamo čije su ove reči: čuvstvujmo svu sladost njihovu ako želimo sinovi Oca nebesnoga biti. Ovo što ću reći uprav iz ovih Spasiteljevih reči sljeduje, to jest: „O k a j a n i n e m i r o t|v o r

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Al zna se da nema Ni jednog od ovih koje trava krije ko od ruke kuma, oca, sina, ili brata, poginuo nije. ZAPEVKA NA GROBU KAPETANA ŠULjAGIĆA Već smo zemnoj prepušteni sili, njenom sudu,

3. Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše! Doneo si nam seme vina, seme žita, al nema ko u zemlju da ga baci!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja sam se rodio 1777. godine u selu Brankovini, sat i po od Valjeva, od oca Alekse i matere Jovane iz kuće Đelmaševića iz Gvozdenovića.

Petnaesti dan od toga dana, dotrči tatarin iz Stambola, i donese nov ferman. — Pričao mi je buljubaša mog oca, Laza iz Trlića, da je tatarin utrčao u varoš neprestano vičući: „Mazul Šašin-paša, mazul!

” Ja sam slušao moga oca, i sećao sam se celog života sviju njegovi̓ soveta, i bio sam spokojan, zadovoljan i srećan.

Sledujte mom primeru, sledujte toj čaši moga oca, ne samo u piću nego i u svima drugim strastima i naklonostima, pa ćete biti srećni.

Da vidite, deco, da je popa celi dan govorio, ne bi tako ućutkao kao mog oca nekoliko reči. Svi ućute kao da vodom svakog zaliješ.

dva stara (sveštenika) ispovedaju stare ljude, a nas trojica mlada učimo decu kako se valja krstiti, Bogu se moliti, i oca i majku u ruku ljubiti i počitovati, i proče, i koje god dete prestane na ispovest, pored njegovog imena u tefteru

Sad opet da vam pripovedam iz žitija moga oca. Mihaljević naturi ćupriju na Savu, topove prevuče i na Zabrežju šanac načini.

” Mihaljević, koji je moga oca pazio i uvažavao, rekne: „A zašto, Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom

Nikola Grbović preko Kolubare bio je ljiški knez; a Podgorci, kojima je knez bio umro, dođu moliti mog oca da sjedini Podgorje sa svojom knežinom, i da obadve knežine drži, ili da im on dade kakvoga iz svoje knežine kneza.

Neki Turčin, Musta-beg Jajić, koji je u prošlom ratu primio u bojevima pizmu na mog oca, rekne u Valjevu: ,,̓0di-de, Aleksa, da ti nešto kažem.

i globiti nije davao; zato su ga pošteni i mirni i Turci vrlo uvažavali; a osobito Srbi ljubili su ga kao svoga oca i poštovali kao najvećega od Turaka zastupnika.

On zamoli mogi oca, te mu uzajmi te novce da se otkupi da mu kuću ne ̓araju. Kad ode pop Luka Lazarević, dozove moj otac mene da pišem

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Utom je već bio i punoletan te primio u svoje šake ono malo baštine, što mu od oca ostalo i usitnio u novac. Počeo je davati novce pod interes, i ta mu se špekulacija tako osladila da je naumio samo nju

— Kakih dve hiljade godina! Jeste li vi pri sebi, gospodine? To je grob moga oca... — reče jedan između njih. — Ne znate vi to, to je moja stvar... Ja ću da nosim.

Naokolo malo njivice, nešto povrća, livadica. Sve lepo uređeno. Strahinja je još u detinjstvu ostao siroče, bez oca i majke.

Kad je tako spečalio neku paricu, vratio se u Ovčinu — na ono malo baštinice što mu je ostalo iza oca. Staru kulaču razvalio je, pa načinio sam onu kućicu i tu živeo kao vredan i skroman siromašak...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

BLAGOSLOV BOŽJI 148 11. SKIDA SE VEO 155 12. LOM 162 13. STRAŠNI SNOVI 176 14. NOVI KMET 184 15. DVA OCA 189 16. PRVI SUSRET 195 17. PETLjANjE 200 18. MUČENIK 207 19. POČINjE OSVETA 212 20. OSVETNICI 226 21. PARAŠNICA 232 22.

Šta mi je to: devojka?!... Taki momak od onakog oca i iz onake kuće... može naći pa svaki nokat po curu!... Zbogom, Lazo sinko, zbogom! — reče Marinko.

Podiže se plavičast, mirisan dim, a starac se prekrsti. — Va im̓ oca i sina i svetoga duha, amin!... I onda poče kaditi prvo sveću, onda sebe, pa ukućane po redu i starešinstvu...

I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva. — Teško tebi, stari Ivane — riknu on. — Teško tebi, krove, koji si prvo zaklonio glavu onome zlikovcu!...

— Vidim, i... hvala ti! — Ali ti me moraš slušati, ili... — Slušaću te kao oca, bolje nego oca!... — Lijepo, lijepo!... Tako ja i hoću! — reče Kruška i udari u dlane. Pandur promoli glavu na vrata.

— Vidim, i... hvala ti! — Ali ti me moraš slušati, ili... — Slušaću te kao oca, bolje nego oca!... — Lijepo, lijepo!... Tako ja i hoću! — reče Kruška i udari u dlane. Pandur promoli glavu na vrata.

Taj isti Lazar puca na nj; pa kad mu to nije za rukom ispalo, on nanosi sramotu domu njegovom I pljuje na sedi perčin oca njegova... Dakle, ko je taj Lazar?

— Šta reče, nesećnice?! — Rekoh: on nije kriv! — Otkud ti znaš? — Znam! — Zar si ti pametnija od oca svoga i tolikih ljudi? — Nisam pametnija. Ali, nano, greh je baciti krivicu na čoveka koji nije kriv!

Do njegovog ćefa stoji ti život!... Taj isti Sali-aga se ponekad veselio ubijajući ljude. Jedinca u oca ubije samo zato da bi se nasmejao!... Ali dođe i njemu!... Nađe se čova pa zakla iz puške!...

pa eto ti i onog Aleksinog nesrećnika!... Sam lopov, hajduk!... Sve je to jedna sorta, kao da je od jednog oca. Nema ti u njima iskre one duše domaćinske, nego... kako da rečem... sve je, brate, nekako hajdučko...

— Ha-ha-ha-ha!... Gledaj ti, molim te! Hoće čovek da se ženi, a ovamo krije od oca!... A znaš li ti da sam ja to davno čuo, a?... Ne znaš!... Čuo sam ja, ali neću kazati od koga... Nego hajd, hajd!...

Šta bi hteli oni? Zar čoveku koji ti je toliko dobro učinio da ne smeš reći ni hvala?... O, va im̓ oca!... Ja, brate, ne bih tako radio! Ja bih im rekao: braća smo, živeli smo lepo i živećemo.

Dučić, Jovan - PESME

Znaće da je samo ona zemlja svetla Gde nikad još nije pala suza srama; Gde su deca na mač ime oca metla Što živi u himni i u molitvama.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Tada — ali s mukom i bolom se sećam ovih teških uspomena — tada moga oca zdrpi jedna užasna groznica. On pade u krevet, zalepi negde vezikator i — umre!

Ona poklopi oči rukama, i suza njenog oca pade u more njezinih suza Ne znam koliko smo ćutali. Onda Đorđe prvo obrisa oko, i pouzdanim, čisto veselim glasom

Ona tužno sleže ramenima i poslušno pokaza očima na oca. — I sad odmah sedate na kola, sad odmah putujete? Odmah? — Odmah! Ne znam kako smo se oprostili. Ništa nisam video.

” Turio Proka ves na oči, plače kao kiša i moli. darnu to mog oca, baš videh, ali mislite da je popustio? — Bože sahrani! Izvadi samo još jedan dukat pa mu dade: „Na, na put za uši!

Tu sahrani oca i mater, tu prekoputa zamilova devojku, tu uz kuću odnese kumu limun i poziv na prsten. O, kako mu tu beše drago sve:

mu sina, prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence koje se nimalo ne srđaše na svog dosad neviđenog oca I žena je plakala — to se već zna! I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide!

Nesreća je to što ona, i kad uđe u kuću Đenadićevu, osta maznica, kao što je i u oca bila. Ona zna sve najbolje! Uvek mora biti na njenu! Neće da radi što joj se kaže. Kaže: „Nisam ja to ni u oca radila!

Ona zna sve najbolje! Uvek mora biti na njenu! Neće da radi što joj se kaže. Kaže: „Nisam ja to ni u oca radila! Što daja mesim hleb za carevu vojsku? Meni i mom Arsi dosta jedan!

Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine. Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji.

— reče kmet. — Šta veliš ti, oče, i vi, braćo? — Pa da ogledamo, a? — reče kum-Ninko. I tako Mara ostade kod oca, a pođe u školu.

A bogati, oče, ne primi za zlo, gdje si ti škole učio? — Ja sam se — veli pop — učio u moga oca koji je popovao u stara vremena, pa kad ga ubiše Turci, ja ostah siroče i pobjegoh u ovo selo, gdje me poslije vlast

Ili — ili ... Vidim sve. Bolje se vrati pa čitaj sentimentalne romane i ljubi oca u ruku... Noć je bila crna kao malo koja njena drýga. Nigdje se ništa ne miče, samo sovuljaga ćuče njenu strašnu pjesmu.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Tu i slika pop-Ćirinog oca, starog kabaničara Averkija, naslikana masnom bojom. On naslikan sa vrlo blagim izrazom lica, a pored njega nekoliko

na posletku, Juca je bila skromna i bogobojažljiva devojka, koja nije imala svoje volje, i koja je sve slušala u kući, i oca zvala: táta, a mater máma.

i ona je naskoro posle smrti Draginjine svisnula od žalosti: a vi ćete, gledajući gorko al’ kasno kajanje samovoljna oca, i sećajući se tih nevinih žrtava samovoljnih, uzdahnuti, te reći: Samovoljo, nigde te ne bilo!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Stara majka se odmah diže. Nas, decu, pa n oca, preseli u drugu sobu a ona ode u gostinsku da je osvetli. Slugu posla da ide i javi po komšiluku ostalim starim,

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Od svojih drugarica se samo u tom razlikovala što je bila najbogatija. Ima sesiju zemlje i vinograd. Oca nema. Milena Mileusnićeva, kći Đoke Mileusnića, opančara u B.

, Mladena Ružičića, i taj u kuću dolazi. Julka i Milka nemaju oca, samo mater. Julka oseća veliku naklonost prema Ružičiću, ali kažu da ovaj ima vrlo slabu štaciju; ako bi koji bolji

priđe mu da ga poljubi, a otac opet njega zagrli; no, to parče platna tako je bilo jako uškrobljeno da je u poljupcu s njim oca zaklao. — Ekscelent vic! Dođe kafa. Frajla se digne, pozdravi goste, pa ode u drugu sobu.

Takovo još nigde nisam čitao. — E, možeš onde svaki dan čitati i to gde otac sina, a sin oca za raspikuću proglašuje. No, mani se sad toga, pa da idemo ovamo gdegod bliže. — Kuda? — Znam dva mesta. Jedna u C.

„Kad sam bio u Ž. kod pope, Savkinog oca — put tamo i natrag deset forinti. „Kad sam bio da prosim Soku Redićevu u S. — put tamo i natrag pet forinti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

ropstvo i ponižavanje žene sprovodi se u celoj kući i svaki njen korak ocenjuje on po onim orijentalskim nazorima svoga oca. Niti voli zabave, ni sport, ni koncerte, ni pozorište. „Šetnja nije za domaćice“.

Obadve ne možemo, a nije ona nego sam ja vid'la muku oko njega od ovo licno. Rano, gospođo, ostao bez oca, sami vidite: kako današnja deca to ne priznaju, a ona guja ume fino da se vije oko njega.

Užasno mi je i pad se toga setim i nikad nikoga Drugog ne mogu zato kriviti do onog bednika, oca mog rođenog. „Nema tu, veli, do veka za ruku, niti je Beograd preko sveta, promuči se, brajko, muni se, prođi, vidi

Eto ti oca. A posle ono drugo: „Čuvaj obraz, sinko!“ I sad šta? Ja sam njihov sin, a praunuk sam jednoga kiridžije. Pa šta ja hoću?

„Treći je mesec od kad ste došli ovamo a on ni pismo jedno jedino ne napisa, a kamo li da je došao da vidi oca i majku, nego sve od drugog čujemo o njemu. Samo mi čudo da ga taj rat ni malo nije opametio.

“ I treća plakata stoji njenoga sina što je umro u brzo iza oca, od prekomernoga rada. Sedeo svake bogovetne noći dok ne osvane i čitao i prevodio neku veliku knjižurinu.

— U Klermonu se rodio Paskal i tu se rodio prvi Jugosloven posle Kosova. — Rodila ga je mašamotkinja Žana Porte od oca Stipendija Bežanovića.

bezumnim osmehom čoveka koji se smrzava, on je mrdao čelom i nosem, pirio onu paru mraza kao da puši i šaputao: „U ime oca i sina i svetog Duha, amin; u ime oca i sina i svetog Duha, amin.

on je mrdao čelom i nosem, pirio onu paru mraza kao da puši i šaputao: „U ime oca i sina i svetog Duha, amin; u ime oca i sina i svetog Duha, amin. Beograd raste; raste Beograd; gle kako Beograd užasno raste!

Afrika

Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju napamet.

Jedva ulazim u prvi evropski bengalo. To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o

neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu. Mej ne bi ni pokušavao da na račun naš postavi bolje svog oca; on je pitom, tih, ljubazan, i nimalo nema onu nasrtljivu oholost crnca koji je uspeo da se obogati.

Kad je dobro uvio svog oca i sestricu, da bi ih zaštitio od hladnoće, on pređe kod nas. To se onda zbilo nešto beskrajno beznačajno, što će za

Učesnici su zadivljeni tolikim poklonima: mladoženja, koji je od oca već otkupio devojku za šest boca džina, evo i nevesti pravi dar školjkicama, za više od pedeset franaka.

udovica dužna da pođe za sina koga je imala sa pokojnikom, jer Bobo nasleđuje svoju mater kao i sva ostala dobra svoga oca.

Ep je dug oko deset hiljada stihova, na arhaičnom je jeziku, i prenosi se sa oca na sina u određenim porodicama griota.

Dajem mu odmah i deset franaka za bioskop. Vidi se da otpora više uopšte ni nema. Deran odlazi da iz sobe svog oca uzme ključeve, i evo me sad, pošto sam prešao ceo hram, u jednom niskom mračnom hodniku, čija su sva druga vrata pod

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: Meni je ovo dosta. Ja znam da najvećim pripjatstvijama ovde od vašeg gospodina oca nadati se imam, no poznato je da se tek takva ljubov kao znatna počituje i u tri časti romana izdaje gdi je

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Taj čovek mora da je imao gladnog oca, pa je sav sazdan u zavisti. Mora da su ga roditelji spremali za popa, pa govori kroz nos, a samo je slučajno zalutao u

Vojnik je sam po sebi mučenik, i nije čovek kao drugi ljudi. Kad mu se naredi, vojnik će po glavi, i rođenog oca, ali ta zapovest je žalosna. Ako ti Rascijani vole da nose svoje crvene gunjeve, pa šta onda?

on se samo osmehnu i promrmlja Đurđu, tako da ga je i Garsuli – ako je hteo – mogao čuti: „Zar Šokac da te ućutka, oca mu?“ Premeštajući se zatim, leno, s noge na nogu. Trifun je bio među njima najstariji, po godinama, i najsiromašniji.

„Grof Gajsruk, grof Gajsruk“, derao se kao dželebdžija, „eto Vam napoličara za Vašeg oca. Možete da ih natovarite još večeras u šlepove i spustite do Bečkereka. Tri stotine sedamdeset i osam momaka.

lepoticu i zjelo bogatu Varvaru Stritceski, Pavlu su utrapili jednu Varvarinu rođaku, Katinku Petričevič, siroče bez oca i majke, koja se bližila tridesetoj godini.

„Vezao te, oca mu! Kao aramije! Ovaj lokot da kupiš, dugonjo, kad u Osek stignete. Plati što god traži! Platiću! Hoću da ga nosim u

Sve što je u mene, i moje Varvare, kao da ti je ostalo od oca! Pusti ti da ti sude u Oseku i sačekaj riječ sudnika.

tu decu bilo nešto novo, kao za drugu decu vožnja po moru, pa su bila sretna i radoznala, a nisu ni sanjala, da im mati oca, možda zauvek, ostavlja.

Tu nije bilo potrebe za ulepšavanjem, za nekom glorifikacijom oca, ili matere. Niti za neku suzu dirljivu. Trifun je to maltene shvatao kao neku militarnu akciju.

Bila je od bola pala na kolena, pored oca. Devojke, u njenim godinama, katkad – reče – ne znaju šta rade. On ima, u Granu, prijatelja, među oficirima, pa će

Pavle onda reče senatoru da ima kuću u Varadinu, kakvu, takvu, ali je željan da ženu, odraslu bez oca i matere, venča uz veselje svatovsko koje će da pamti, dok je živa.

Bila je tako lepa. Plemenita pasmina. Ponos ergele. Skupocen primerak. Od čuvenog oca. Od čuvene kobile. Zdrava. Proizvod prirode, tako skladan, redak, lep.

Teodosije - ŽITIJA

i podvizi u pustinji sa ocem, i zasebno putovanja, a delimično i pripovedanje o čudesima svetoga oca našega Save, prvoga arhiepiskopa i učitelja srpskoga, što je ispričao prepodobni Domentijan, jeromonah manastira

A kada uzraste do petnaest godina, odeliše mu roditelji jedan kraj države svoje, kako bi odlazio od oca i matere na zabavu s velmožajma, i da se s blagorodnim mladićima veseli.

Ako bih kako daleko zalutao, stigao bi me otac moj, pošto mu je moguće, i vratio bi me, pa bih i oca bacio u žalost i sebe u stid velik, a posle toga ne bih ni postigao ono što želim.

delu i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli pobeći od oca tvojega.

A ovaj mu ispriča veliki bol srca njegovih roditelja i plač neprestani. Ispriča mu i o pismu od oca njegova, donesenom ka iparhu zbog njega, i o pismu iparha svetogorskom protu, pa reče: — Poslani su i ljudi da te

— Ako hoćeš, ljubazni moj, ti bi me mogao ostaviti na miru, i znam, kako si moćan, da možeš stići i umiriti gospodina oca mojega.

Teško meni, to mi nije zgodno ni reći, ali se bojim oca tvojega, pa ću te povesti silom. Takvu sam zapovest i primio.

prema svojemu gospodaru, i razumevši da će ga silom odvesti, i da nema ko će ga izbaviti iz bede, zbog bojazni od oca njegova, jer je pisao iparhu, — rače: — Volja Gospodnja neka bude!

što smrt zaslužuje — i pokaza na jednoga — od vas došao da moli milostinju, i milosti nju kao ništa prezrevši, i od oca sina ugrabivši pobegao, a oca i mater u samrtni plač i nas u veliki trud baciste?

na jednoga — od vas došao da moli milostinju, i milosti nju kao ništa prezrevši, i od oca sina ugrabivši pobegao, a oca i mater u samrtni plač i nas u veliki trud baciste?

uteši srca njihova mnogim rečima, govoreći: — Ovo što se dogodilo sa mnom, Bogu se tako o meni svidelo, koji me je od oca mojega dovde proveo a da me vi niste uhvatili, pa me on i sada od vaših ruku izbavi.

Ako Bog ushte, ovde u Svetoj Gori Dočekaću i videću gospodina oca mojega, i svete i časne starosti njegove nasladiću se, i slatke i bezmerne ljubavi njegove nasitiću se.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Zadruga nestaje potpuno kao i slava. Ljudi se retko sećaju svojih dalekih predaka; svako nosi ime svoga oca. Najzad će promatrač zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim Slovenima, neko duhovno stanje svojstveno

Više no kod ostalih Južnih Slovena ovde su očuvana stara prezimena, pa čak i nadimci pokolenja, kadšto kroz vekove. Sa oca na sina se predaju imena predaka; potomci ih pamte; znaju njihovu postojbinu, uzroke i prilike njihova iseljenja, njihove

od njih, otišavši još mali s ocem tamo, svršio je rumunsku osnovnu školu, što je inače ređi slučaj, i ljuti se na svoga oca što ga je kao zrela čoveka vratio ovamo. U Rumuniji se, veli, dâ lakše i lepše živeti.

Ima jedna pesma, slična onoj iz Vukove zbirke, u kojoj Marko Kraljević poznaje očinu sablju, svog oca, „Vukašine od široko Skoplje“, ali su u njoj začudo izmešani događaji Kosovske i Maričke bitke.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Nemoj biti nestrpljiva. AGNIJA (zagrli Vukicu i vodi je u sobu): Slatko nestrpljenje! 'Ajdemo! VUKICA (prolazeći kraj oca): Kažem ja! AGNIJA i VUKICA (odu u sobu).

AGNIJA: I ja joj to kažem! 'Ajdemo, Vukice. VUKICA (poljubi oca u obraz i ode sa Agnijom). XI SPASOJE (sam) SPASOJE (osvrće se desno kao da vidi gleda li ga ko; vadi iz džepa

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

volim da ga se sećam bez ludnice koja je nastala posle, kad sam se vratio kući, sa zamazanim nogavicama, i zatekao oca kako hoda po sobi pitajući se šta je on Bogu zgrešio da mu da takvog sina. Sin sam ja.

To mi nije bilo nepoznato. Majka moga oca imala je nešto mađarske krvi u sebi; volela je čardaš i zgodne momke, a kad sve nije bilo kako je ona htela, tanjiri su

Ali su po izrazu, obliku lica i usana na svog oca, zbog čega ne mogu da ih volim, mada obećavam mami da hoću i govorim i samome sebi: hoću, hoću!

mirno zadrže poljupce za sebe, dodajem nečim van svesti, zapažajući kako mama odmahuje glavom, a one dve, poljubivši oca, izlaze u baštu. - Pričekajte! - viknuo je Timotije i izašao i ne pogledavši me.

Pomislih kako će nastavnički savet moga oca i društvo u očuhovoj fabrici raspravljati o mom nesocijalističkom vaspitanju, pitajući oca i očuha gde su oni bili dok

će nastavnički savet moga oca i društvo u očuhovoj fabrici raspravljati o mom nesocijalističkom vaspitanju, pitajući oca i očuha gde su oni bili dok sam ja rastao, i zviždučući prođoh ka crkvi na čijem se pragu sunčala Draga Padavičarka i

Pop je o grehu i pokajanju a to je bilo ono što je ličilo na moga oca. Otac je, u svakom slučaju, imao bogatiji rečnik, ali je ipak izlazilo na jedno, dosadno do ludila.

govorio, ali su mi stalno na pamet padale mačke koje sam jedno popodne, otišavši da mu odnesem neku poruku svoga oca, video kako leže po njegovim nogama, grudima i svemu. Bile su debele i linjale se tako da je vazduh bio pun dlaka.

- Gospode Bože, Rašida! Ne izmišljaj! - Pitaj mog oca! Kad me je slao tetki u Sarajevo putovala sam avionom, jer su se bojali da ne uključim alarmni signal, u vozu, ili

se rađali bez roditelja”, setih se onog pismenog zadatka, ali ne rekoh ništa, jer Neda je uprkos svemu volela svog oca. - Ti ne znaš kakav je on čovek bio pre onog pada - rekla je, a oči su joj bile modroplave i raširene.

Počeh da mislim o piscima i njihovim junacima koje su pobili na ovaj ili onaj način, a onda se setih oca i galvanizirane žabe zbog koje on danas predaje istoriju književnosti i proklinje profesorske tarifne pravilnike.

Za mene je razmišljanje o sudbinama mojih junaka bilo galvanizirana žaba mog oca. Pokušah da svoju pamet prekopčam na neki drugi kolosek, bez nekih naročitih rezultata, kao i uvek.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Devojke služe, mati naređuje. Tu je i „mali fiškal”, gleda u oca brižljivim pogledom, kanda oseća da otac ide na daleki put. — Jesi l’ sasvim prepravan, Sofro? Nisi li što zaboravio?

Nije gledao kome će na veresiju dati, ma kome. U mehani, kad nije oca kod kuće, mušterije časti pićem. U podrumu mlađima daje piti koliko ko hoće, pa, kad ih izopija, to mu je milo.

Lađari vole Peru, većma nego njegovog oca, jer im da i na veresiju, na karte uzajmi im i pa čeka i pô godine da svrnu opet, da mu vrate.

Gospodar Sofra je bio od iskona siromah, pa već u detinjstvu radom morao se boriti za opstanak; Pera, bogatog oca sin, nema nužde ni brige kako će živeti i šta će od njega biti.

ih ženi njegovoj predadu, da ne idu u štetu; i dao je opomenuti da decu od zla odvraća, da uzmu svi primer od njihovog oca; i, očitav još „očenaš”, sigurnim korakom stupio je na vešala. Sutradan ih skinuše i ukopaše sa onom četvoricom.

”, a Pera na to tek: „Pa onda?” Njemu su još i sada noćašnji kečevi u glavi. Dođe iz škole i Šamika, skače oko oca, grli ga, ljubi ga, a otac izvadi poljske haljine, pa dâ mu probati; dobro stoje, samo su malo alvatne, ali tako hoće

” Možda je za oca ta prilika fino ispala da se Čavić sa Lenkom upozna, a „da se ne sećaju Vlasi”. No sve je badava.

Sva je nada još u Šamiki. Šamika je već pravnik u Kašovi. Nije šala, bogatog oca sin pa jurista, kud ćeš lepšeg života! Kada je manje škole u okolini svršio, posla ga otac u Košicu, da tamo uči.

Pa onda Pera sasvim se zabatalio, otpadno se od kuće, od matere, od oca, niti je izgleda da će otac na glavu bludnoga sina oprostljivu ruku metnuti. I to je grizlo.

U Šamike suzne oči. — Sad te, sinko, više zadržavati neću, putuj srećno! Šamika poljubi oca u ruku, a otac njega u čelo i obraz. Sedne, pa ode. Otac pred kapijom dugo za njim gleda. Šamika otputova.

Da vidimo. XIII Pera je već prešao trideset godina, a zapravo još ništa nije naučio. Kod oca, u dućanu, više je bio, u početku, gazda nego šegrt.

No šta će početi? Valjda dućan? Bože sačuvaj! Pera je bio sasvim od drugog kalupa čovek. Nije bio ni na oca ni na brata. S bratom se razgovarao kao s kakvim tuđim čovekom. Nikad se taj s bratom poljubio nije.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

nekoliko reči slugama, kir Aranđel je veselo mahao rukama devojčici, starijoj ćerčici, koju je bio doveo da isprati oca, a koju sluga nikako nije spuštao na zemlju.

I dok se sve drugo vrtelo oko njega i bez reda i bez smisla i zbrkano, te njegove misli na oca nalazile su ga na obroncima brda, pred vidnim, proletnjim predelima, kao i ovde nad gradskim krovovima, pa su sve

od najboljih oficira sa njegovog područja, prosvećen divnim rečima biskupa pečujskog, priklonio da poljubi papuču Svetog Oca, i da tako pođe kao veran, tj. još verniji heroj, sa „njegovog vojnog područja“ u rat, na Rajnu.

oronuo, ranjavan, preživeo, da možda umre, niti ga je bilo žao što će on kroz koju nedelju dana možda već biti sam, bez oca i bez brata, bez ikog na svetu.

nemačkom doviknuo, sav preneražen, posmatrajući švapske đenerale i oficire, opsova im sa tužnim izrazom lica, u sebi, oca. Puk je međutim, ravnodušan i umoran, polazio natrag u logor, u šumi.

Odrastao uz oca koji je još Savojskom prodavao stoku i koji je svu svoju decu, braću, rodbinu, i sva svoja kumstva i poznanstva terao

Oni behu došli iz Serbije za patrijarhom, tek pre sedam godina. Oca Aranđelovog, Lazara Isakoviča, dobro su znali, terajući mu stada i prodavajući mu goveda, svud tragom austrijske

Da je bio pošao patrijarhu da mu se ispovedi, držeći do prijateljstva mitropolita Jovanovića i njegovog oca, činilo mu se sve luđe.

Aranđelovim, žućkastim i mutnim, uvek razrogačenim, saginjući se, dotičući mu se ruke, ali na veliko zaprepašćenje svoga oca, kako izgledaše, uzalud.

Ananija se prvi smilova na njega i, na zaprepašćenje svih ostalih, pokloni mu ovcu. „Ukradoh ti je, reče mu, vo imja oca i sina i svetoga duha, i vraćam ti je.“ I ne samo to. Nego mu reče još da ne treba krasti i da ne treba ubijati.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

(Golubinje, Poreč), odnosno da će se zahvaljujući ovom povijanju dete „priviti“ uz majku; ako se želi da dete više voli oca, da bude više njenu privrženo, onda ga prvi put poviju u krpe od očeve košulje.

simbolično afirmiše svoje očinstvo. Prema Malinovskom, društvena funkcija kuvade jeste da oca priveže za dete i da doprinese socijalnoj integraciji porodice.

Prema Tihomiru Đorđeviću, međutim, smisao kuvade je u skretanju zlih očiju sa deteta i porodilje, koji su ugroženi, na oca, kome ne preti nikakva opasnost od uroka.

⁷⁸ Dok ne navrši godinu dana, smatra se da ne valja da dete spava između oca i majke, ali u Metohiji ne znaju objašnjenje ove zabrane.

(LMS, 1858, knj. 98, br. 392) — U tvrda oca kradljiva đeca. (Vuk, br. 5945) — U milostne matere krastava deca. (LMS, 1859, knj. 99, br.

(Vuk, br. 5945) — U milostne matere krastava deca. (LMS, 1859, knj. 99, br. 404) — U mekana oca nevaljala deca. (LMS, 1860, knj. 101, br. 456) — Iza tvrda oca razmetljiva deca (dođu). (LMS, 1859, knj. 100, br.

(LMS, 1859, knj. 99, br. 404) — U mekana oca nevaljala deca. (LMS, 1860, knj. 101, br. 456) — Iza tvrda oca razmetljiva deca (dođu). (LMS, 1859, knj. 100, br. 94) — Što god dete zlo i pogano govori, od oca je i matere čulo.

456) — Iza tvrda oca razmetljiva deca (dođu). (LMS, 1859, knj. 100, br. 94) — Što god dete zlo i pogano govori, od oca je i matere čulo. (LMS, 1858, knj. 98, br. 492) — Teško izađe dobro dete od nevaljalih roditelja. (LMS, 1861, knj.

101, br. 460) — Djelaj kolac kao ti i otac. (Vuk, br. 1207) — Bog na nebu, a otac na zemlji. (M. M., 1973) — Od zla oca još gora su đeca. (K-Lj, NB, 1888, br. 79) — Od zla oca i đeca palikuće. (Pavićević, M., 1937, s.

(M. M., 1973) — Od zla oca još gora su đeca. (K-Lj, NB, 1888, br. 79) — Od zla oca i đeca palikuće. (Pavićević, M., 1937, s. 212) — Kakvo gnizdo takva tica, kakav otac takva dica. (Vuk, br.

105, br. 356) — Po ocu se poznaje sin, a po majci šći. (Vuk, br. 4355) — Što čine đeca? — Što vide od oca. (Vuk, br. 6363) — Dobar je primer najbolja pridika. (LMS, 1859, knj. 99, br.

jeste: popustljivost u vaspitanju nanosi štetu moralnom razvoju deteta („U milostne matere krastava deca“; „U mekana oca nevaljala deca“).

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ja imam svetitelja oca i deda, imam svetitelja za kuma, i na nebesima sve Suhoj planini od gromada preko Sitnice do Rasa i Huma moja loza

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Videće svog oca ogrnutog izbledelim oficirskim šinjelom, onim istim u kome se demobilisao 1947. Otac će sedeti za stolom i gledati u

Videće svog oca i majku, povećane i retuširane, majci su obojili usta crveno, a ocu rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do

« U kući nema nikoga, svi su se nekud razišli, svi sem oca koji puši i dalje gleda u onaj zid. Vraćaće se zakrčenim drumom u dugoj koloni povratnika što su po ko zna koji put

Matavulj, Simo - USKOK

Ništa pak uraditi neću bez tvoga savjeta, kneže, jer te odsada smatram kao drugog oca! I da si mi zdrav sa cijelom porodicom, sa cijelijem svojim junačkim brastvom!

Ne pomišljaš li da je čovjek ogladnio, verući se uz naše glavice! Milica, s djetetom u naručju, sjede pred oca i reče: — Zar baš ni jedne riječi nemade, tajko, do sada za tvoga dragića, a toliko si se radovao što ćeš mu dati

ruke preko tetinijeh nabreklijeg grudi, a glavu prislonilo na njeno grlo, te je morala odići svoju glavu da gleda oca. A kakva bješe ta ženska glava!

Radoje pogibe biće desetak godina. Sin mu Kićun živ, ali se ne uvrže na oca, no je sitan, smeten, rđica, kakvijeh je, srećom, malo u ovijem gorama!

Da smišljaš stvorenje u svemu i po svemu nenalik na oca i na svoj rod, vjeruj ne bi ga smislio takoga, kao što je taj Kićun Radojev!

pa kad vidje gvozdene samovoljne gorštake ukroćene i zaplašene kao djecu, vladika se odjednom preobrazi, od blaga oca postade oštar, neumitan sudija, reče im da toga dana hoće umir bez pogovora, da se utvrdi sud i sve što se dotle dva

Otac izabere sinu djevojku, pa pošalje dvojicu od svojte da je ištu. Djevojčin otac, ili, ako je sirota, ko oca zamenjuje, pita sve brastvo da li pristaju; svaki brastvenik ima tu glasa, jer da poslije odiva dođe do nevolje, svaki

Kći posmatraše oca dršćući; njene oštre oči praćahu svaki pokret borâ na očevu namrštenu čelu, svaki mig mišića na njegovu licu i ona u

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: I to, i to. PROVODADžIJA: Ajde, mladoženja, žuri se što treba, to jest, za doveče. (Mladoženja poljubi oca i mater u ruku, oni njega u obraz.) PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju! OTAC: Zbogom!

KUMAČA: E, mani vragu, opet je bolje kad si udata! Svoja si gospođa i sebi radiš. A ovako kod oca... DEVOJKA: Sad kako mu je, tako mu je! KUMAČA: More, kad će biti svadba? DEVOJKA: Đavo ga znao.

- Ja ti kažem, ćerko, možeš ga vući za nos kako ti je volja. MATI: Eto ti oca, ukloni se u drugu sobu dok se s njim razgovorim.

ŽENA: Ti si mi muž! OTAC: Da vas vrag nosi, ja s vama ne mogu na kraj izići! (Otide.) ŽENA: Eto i oca mi oterao, jošt malo pa ćeš i mene. MUŽ: More, ženo, šta si ti počela? ŽENA: A šta si ti toliko uzeo jediti me?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U Ilijadi se dete pojavljuje da bi kriknulo pred strašnim izgledom svoga oca, ratnika Hektora. Tzv. dečja književnost nastala je u osvitu moderne ere: jednom je izlazila u susret detetu kao

Devojčica pokuša da za svog miljenika zainteresuje oca, mrzovoljnog čoveka, uz to strasnog gledaoca televizije, što znači, izgubljenog za lepa i uzvišena osećanja.

smislu od onog što je „pesnik hteo da kaže”: Evo, deco, to je onaj Pura-Moca, Što je većem triput bežao od oca! Lolastije lole nema ispod neba: pojeo je više batina neg' leba.

U sećanju mojem nigde svetla zračka; Oca mi je, jaoj, progutala mačka, Jednostavno je nesrećna životinjica koja bi, da može, upravo tako oplakivala svoju muku.

Jedna od najpoznatijih Kerolovih pesama, Ctar si, oče Vilijame, parodija je Sautijevog Oca Vilijama; cela Vook of Nonsense Edvarda Lira jeste parodija; za Čukovskog Šklovski kaže da je „dečje stihove,

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

crta to stanje: »Oh! oh! i uvi mne! Luti strah i beda togda beše! mater ot čedah razdvajahu, i ot oca sina; mlade roblahu a stare sekahu i davlahu.

Verske mržnje među ljudima, sinovima jednog istog nebeskog oca, raspiruju oni za koje je vera postala zanat od koga žive: magi, bramini, bonze, jerofanti, lame, hodže, fratri, popovi

To je prvi od važnijih srpskih pisaca rođen u Hrvatskoj. Rođen je u Velikoj Pisanici 27. jula 1779. godine, od oca pravoslavnog sveštenika.

Pored Tergovaca prevodi on sa nemačkog i Zlog oca i nevaljalog sina i Blagodarnog sina, sve to sa ciljem: Srbe »neznanja osloboditi i komedije dobre kod njih u bolji kredit

— Sima Milutinović je prvi pisac nove srpske književnosti koga je Bosna dala. Rođen je u Sarajevu Z. oktobra 1791, od oca Milutina, trgovca, koji je tamo došao iz Srbije. Zbog kuge cela porodica ostavi Sarajevo i dođe u Zemun.

Sima je učio školu u Segedinu, Karlovcima, i, ne svršivši ništa, neko vreme bavio se trgovinom pored oca. 1809. postao je pisar kod Pravitelstvujuščeg sovjeta u Beogradu. 1813. bio je u četi Zeke Buljubaše na Drini.

Novi istoričari književnosti ukazali su ne samo na istorijski značaj njegovih drama i komedija i utvrdili mu stari glas »oca srpske drame« no istakli u njemu najboljeg komediografa srpskog koga ni danas još niko nije pretekao, »prvog našeg

Od njegovih prevoda vrede pomena: drama Napoleonъ Bonaparta (1850) od Aleksandra Dime Oca i Istorija francuske revolucije (1863) od A.

Nenadović je izdao i jedan deo zaostavštine svoga oca: Memoare prote Matije Nenadovića (Beograd, 1867; drugo izdanje Srpske književne zadruge, Beograd, 1893) i njegova pisma o

godine. Škole je malo učila; u roditeljskoj kući, pored oca seoskog sveštenika, sama se obrazovala velikim čitanjem i opštenjem sa ljudima od pera.

doselila se u Jadar, u Srbiju. 26. oktobra 1787, u selu Tršiću, od oca Stefana i matere Jegde, rođene Zrnić, rodio se Vuk Karadžić.

LAZA KOSTIĆ ŽIVOT. — U Kovilju, u Bačkoj, od oca austrijskog oficira, rodio se Laza Kostić 31. januara 1841. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, realku u Pančevu,

Milićević, Vuk - Bespuće

smrt oplakuju tuđu; kadgod se oteo po koji smijeh i brzo se utišao; a sve, i zvonjavinu zvona i graju sprovoda i pojanje oca Gerasima sa svađalačkim glasom, nadmašivalo ženino kukanje i zapijevka; u taj vedar dan, pun svjetlosti, mladog lišća i

To je bio pogreb njegovog oca. I sad, kad doziva sebi u pamet sliku svoga oca, ona izlazi pred njega vazda živa i svježa; on gleda pred sobom toga

To je bio pogreb njegovog oca. I sad, kad doziva sebi u pamet sliku svoga oca, ona izlazi pred njega vazda živa i svježa; on gleda pred sobom toga krupnog i čvrstog čovjeka sa mrkom, nejednakom,

vatra, ogledalo se nešto strašno i zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući poniženje svoga oca, kao da i na nju pada jedan dio njegove sramote. Kad ugleda Gavru Đakovića, ona briznu u glasan plač i sakri lice rukama.

nijemim pogledom; on se trudio da zaboravi na to, ali kadgod je obraćao oči prema njoj, vidio ju je gdje ide pored oca ozbiljna i bez riječi, i on se korio da nije trebalo da je žalosti.

Ona bi sva uzdrhtala kad bi se, kod stola, počinjale svađe između njezine matere i oca, koje bi trajale dane i nedelje: ona se uspavljivala sa užasom čutih riječi koje nije shvaćala ali je osećala njihovu

plašljivo otvarala vrata, i nalazila sobe nenamiještene, i sto od ručka neraspremljen; kad se na nju sasvim zaboravljalo; oca nije bilo kod kuće, mati, u jutarnjem ruhu sjedi na divanu uplakana i naslonjena na lakat; — onda bi Irena poslušno

Ona se osjećaše sama, sasvim sama, uz neuračunljivog oca, bez majke koja se negdje izgubila u svijetu i o kojoj nije ništa čula.

Sremac, Stevan - PROZA

su ime i zvanje vrlo često s ponosom spominjali), i mati — sve je to poletelo i spalo s nogu dok mu je našlo mesta. Oca nismo spomenuli, jer ga, jadnik, nije imao. Davno ga je izgubio.

način daje se razumeti zašto je jedna rubrika u »protokolu kreščajemih« prazna ostala, a u krštenici stajalo za ime oca: »nevjedom« — jer je mali Joca došao na svet onako — kako da se izrazim — onako kao neko pismo s anonimnim potpisom

No mati mu je vić umela naknaditi oca, i njena milošta osladila mu je râne dane detinjstva, tako da je to najlepše i najvedrije doba u životu Jovanovu.

Mati ga je jako volela. Uvek je svakom govorila da joj je sin vrlo bistar, ali, eto, nema oca, a svet je ovaj gadan, pa je siroče svakome na putu.

Za svako zadocnjenje u školi bivao je kažnjen od profesora, a za zadocnjenje kod kuće od oca. Ne treba ni da kažem da bi Marjan dao tri kazne profesorove za jednu očevu.

ili, još bolje, odmah se spodobio u krevet, a džabaisao i večeru — ali sada to nikako nije mogao, jer s vrata još opazi oca i ču ga kako srče kafu. — A gde smo do ovo doba? Sin ćuti. — A koji je ovo sat? A? Onaj ni reči.

Nastade poduža pauza. — Pa kako se osećate? — prekide je gazda Radisav. To »per-si« u razgovoru između oca i sina nije nikad dobro značilo, to je Marjan iz bogatog svog iskustva znao.

Radičević, Branko - PESME

“ Na to Gojko brzo reč prihvati: „Pravo ću ti sve ja kazivati. Oca svoga jedva sam poznao, Za detinjstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu On je slavno izgubio glavu, Njega

je onda zalazilo, A suviše dva krvava danka Goreaše oganj bez prestanka, Za nebo se pusti dim mašao — Onda sam ti oca upoznao.

“ Veli njojzi Milun četovođa: „Miruj, Fato, miruj, dušo moja, Čuvaću ti oca rođenoga.“ Ovo reče, više ne mogaše, E već puške cikutati staše.

43. Kod kuće nađo lice materino, I oca milog i ljubezne braće. Viđenja novog bajna ti milino! Sve zdrave vidim, srce drugo šta će?

“ 61. „Oca, majku, svu rodbinu Dotad već sam izgubila, Te potraži svoju strinu Kod koje sam onda bila, Pa joj reko: 'Moram

Nju, sve koja zaboravi, Oca, majku što ostavi, Ne zapita: ko je, šta je? Ne zapita: otkuda je? Na grudi mu verna pade Pa se sa njim u svet

pita Rajko, sablja stara, A Mileta njemu odgovora: „Pravo ću ti sve ja kazivati Što si, oče, rad od mene znati. Oca svoga jedva sam poznao, Za detinstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu On je slavno izgubio glavu; Njega

i teško, Pa ga ljubi u čelo viteško, Jošta proli dve goleme suze, Pa ondaka 'vako rečcu uze: „Oh moj sine, znam ja oca tvoga, Oca tvoga, pobratima svoga...

ga ljubi u čelo viteško, Jošta proli dve goleme suze, Pa ondaka 'vako rečcu uze: „Oh moj sine, znam ja oca tvoga, Oca tvoga, pobratima svoga...

Al' što li je Rade kriv tu bio? Ta on nije, siroma, ni znao, Da od oca momu sam iskao... Za godinom godinica prođe, Glas meneka tužan amo dođe, Niza lice proli suzu tešku: Pade Ognjan na

“ Ovo reče, Bogu dušu dade. I gle, kako tede blagi Bog, Te ja nađo druga njegovog. Oca nemam, ja sam sinak tvoj, Sina nemaš ja sam sinak tvoj, Seja moja jeste ćerka tvoja, Ako Bog da, skoro ljuba moja.

Ali sada pogledajde amo, Pogledaj im oca Murto-bega, Pod Turčinom doro mi se slegâ, A Milenko ustavio zeka, Pa Turčina na mač britki čeka; Turčin gađa,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

i neke žene, pa se prilježnom čtecu i brk nasmije, a ne mora baš poslije svakog zapisa pljuckati u stranu i psovati oca nepoznatom kalem-efendiji.

Još uvijek je držala slugu, a to je bio siguran znak da smo i nadalje neko i nešto. Istina, ima u kući siročadi bez oca, našlo se i duga, a plijesan brige, one staračke i udovičke, već se uvlači u našu staru prostranu drvenjaru, osjetiš je

— Ime oca i majke? — neumoljivo je ispitivao narednik, spreman da zapiše. — Vid i Soja — začu se glas moje majke, istanjen i paćen

— E, moj rođače, ne znaš ti kakva je to muka kad stane sat, ti si bio i ostao seljak. — A ti si mi građanin, pazi, oca mu! — sasvim se razbudi Boriša. — Deder, kaži, ko je ikad u tvojoj kući imao sat? — Nije niko, brate, ali meni noćas .

Kad sam s one tamo strane, onda ja nemam ni oca, ni matere, ni kuma, ni prijatelja, nikoga. Oprosti zato, kumašine, i ničem se ne čudi kad me vidiš s one druge strane.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

On joj nikad ne dade da oseti, e je ona kod njih samo sluškinja. Svakad joj je poklanjao ponešto, davao — krijući od oca — žita, brašna i drugo, da ona odnese svojim sirotim roditeljima. Beše on blag, miran, tih i raden kao niko.

Suza joj se skotrlja. Na našoj kapiji uđe zanoseći se, sa zavaljenom šubarom, naš č’a Jovan, ortak i pobratim pokojnog oca, a za njim, tiskajući se, svirači. — Ovamo, — govori im on i pokazuje na našu kuću. — I u ovoj se kući pesma poje.

A opet od Cigana nađe se neki, koji je oca lično poznavao, svirao mu nekad. Majka, sirota, klecajući od sreće, i njima, Ciganima, daje, ne iz čaše, već iz

Zakla ju sina jedinca. I tako iz dubine, tupo, oštro, poče celu pesmu: kako je, kad je zaklao Jovana, oca njegova nagnao da ga peče. Otac ga pekao i plakao: Jovane sine, Jovane! Ti si mi, sinko, prvenac!

Dođi, te ako bar tebi što kaže. II A šta bi imao da mi kaže? I bez njega ja sam znao. Znao sam još i za oca mu, i za nju, mater mu. Kako je ona bila sirota, udovička kći. A otac mu bio iz dobre kuće. Imao braću.

Samo je gledao svoj posao. I majka mu je radila. Ona je gledala kuću. Od njega, oca mu, nije više ništa tražila. Čak joj nije bilo krivo što je i prema njoj bio ozbiljan, hladan; još manje da je u toj

Pa i to je činio preko matere. Obično, ujutru, čim bi se Mita digao, i kao uvek pošao u dućan kod oca, majka bi mu, ispraćajući ga, isporučila to što bi mu otac naredio da uradi: „Mito, poručio ti otac da to i to...

I to samo prvog dana Mita bi s njima seo za sofru. Posle, on bi dizao sofru, kupio mrve, polivao oca, majku. „E, sad, idi!“ dopustila bi mu mati. A otac ga i ne gleda.

On kod njih nije imao ništa drugo da radi do: ili samo kod kuće da sedi, ili da je u dućanu, kod oca, pa, kad mu se otac s ručka vrati, dođe kući na ručak; uveče, da posle oca legne, ujutru pre njega da ustane, ode i

kod kuće da sedi, ili da je u dućanu, kod oca, pa, kad mu se otac s ručka vrati, dođe kući na ručak; uveče, da posle oca legne, ujutru pre njega da ustane, ode i otvori dućan, poprska ga, počisti, raspremi i onda da ispred dućana, stojećki,

ujutru pre njega da ustane, ode i otvori dućan, poprska ga, počisti, raspremi i onda da ispred dućana, stojećki, dočeka oca. Ništa drugo on nije imao da radi.

Kad se u zoru kući vratio, ženu, Mariku, na mrtvo je ime izbio, tukao je, tukao... I te noći komšije su čule njegova oca, gde uzdržavajući se, šišteći od besa, grdi ga, psuje; ali čuli su i njega i njegov, tada prvi put jak, silan glas, gde

Kostić, Laza - PESME

U tebi tvorac čitav stvori svet; nebeskog oca zahvalan si sin, ne moga svet u tebi živu mret: kô teret srca izvrže ga sinj.

Nijesi l' zar svog praha bio sit oprostivši se zemne trpije, no, poput praha oca Srbije, u duše svoje uplete ga nit?

Izrailjke, izrajanke, zašto, sine, ne bi nji'? Uzmi Maru, imaš stada, od istoka do zapada, stadovita j' oca kći! Uzmi Saru, imaš zlata, a lepotom vredi mlada filišćanske cure tri!” „Izrailjke?

Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!” Jedan oca, drugi sina, svaki druga žali svesna, što izdahnu pod udarcem Samsonova bojna besa.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Teškoće su otpočele još od oca. Sam Vuk Karadžić u početku svog rada na narodnom jeziku, na narodnu priču ne obraća nikakvu pažnju.

A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike pa udri njima po korenu; odmah će se

Posle toga prođe opet godina dana, i ni za nj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova. Najposle iziđe i najmlađi sin pred oca, pa mu reče: — Šta ćemo raditi?

Najposle iziđe i najmlađi sin pred oca, pa mu reče: — Šta ćemo raditi? Ni jedan od moje braće ne dolazi natrag. Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka,

pred cara, i pošto ga car zapita ko je i otkuda je i kuda ide, stane smerno i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekakvom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi

Ovako ćeš pozdraviti svoga oca: Ako mi ne pošalje onoga čoveka koji je odneo vodu od mene, sve ću mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po čemu

Kad iziđe pred oca, zagrli ga otac pa mu reče: — Zaboga, sinko, gde si? propade carstvo! A on odgovori: — Ko je tome kriv?

Kako ga carica ugleda, odmah ga pozna, pa još i dete ga pozna i stane ga vika: — Evo oca! Evo oca! Kako on dođe pod šator, carica i njega zapita: — Jesi li ti odneo vodu od mene? On odgovori: — Jesam.

Kako ga carica ugleda, odmah ga pozna, pa još i dete ga pozna i stane ga vika: — Evo oca! Evo oca! Kako on dođe pod šator, carica i njega zapita: — Jesi li ti odneo vodu od mene? On odgovori: — Jesam.

DJEVOJKA BRŽA OD KONjA Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je načinnle vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je

A zmaj mu odgovori: — Moje je ime Mladen. Onda mu Stojša rekne: — I ja sam najmlađi u oca i majke. Pa se onda puste i zbrate i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.

Ovi carev sin nije imao oca nego majku preko mjere zlu ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda đevojku vjenčao, i stane

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Kuvaj mu samo lepo, da te posle pripoveda, kako si dobra gospođa. SOFIJA: Ostavi se boga ti; ta i kod moga se oca tako radilo, pak je bilo dobro. MAKSIM: Proklet bio čas, kad si ti stupila u moju kuću, to ja znam.

Zato držim za nužno, da se objasnimo. Ja sam poslao jednoga prijatelja, da vas od vašega gospodina oca za mene prosi. No nužno mi je jedno uverenje i s vaše strane: oćete li za mene poći?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SRETA: Milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor! SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva zuba izbijem. SRETA: A, to je mlogo!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Gde sam se ono rodila, i ti sistemi! Rodila sam se u porodici neuspelog pisca s početka pete decenije ovog veka. Od oca sam nasledila ljubav prema lepom (!), a od majke sistematičnost u masiranju.

porođaja, obično zakmečimo u sumornim sobetinama gradske bolnice, zajedno sa drugom nižerazrednom dečurlijom od zla oca i od gore majke.

Već u to vreme, drug Top je preko svog nežnog oca upoznao najnaprednije revolucionare, koje je Todor Top često sprovodio u Centralni zatvor.

“ Kakav pljesak? Pljeskavica takva i takva! I tako se ispostavilo da je moj genije od oca, izlazeći da kupi cigarete i novine, tamanio usput po dva pljeska od dvaest komada, ili mažnjavao jedan od pedeset,

U čemu je stvar? Pronašla ženska pisma koja joj je nekada upućivao onaj lažnjak od mog oca! Šta da se radi? Pošalje,me u kuhinju da skuvam tri kofijanovića, vratim se kroz desetak minuta, a ona sedi usred onoga

U jedanaest noću, baš kad je maman prečitavala poslednja pisma mog dragog oca — eskivatora Velikih spremanja, začu se nesigurno ključ u bravi.

Tri dana sam prolazila pored njenih velikih izloga i tri dana sam viđala svog matorog s nekakvim proposima od zla oca i od gore keve, kako se neprestano smenjuju za njegovim stolom.

Bakuta, naravski, nije upotrebljiva. Samo bi me ukopala da se nešto pojavi na roditeljskom sastanku, kao duh Hamletova oca. Šta sada radi? Po ceo bogovetni dan čita feljtone o Karađorđevićima i Obrenovićima.

Toliko sam želeo da se upoznam makar s jednim predstavnikom vašeg hrabrog naroda, o kome sam toliko slušao od svog oca i dede!

kako bih onda mogla poveriti Suletu veoma odgovornu dužnost da ode na roditeljski sastanak i izigrava tamo mog rođenog oca? Skuvala sam ga na brzaka. „Zašto da ne?“ — pomislih.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Sipi polen, sipi lirski, čudotvorno, alhemijski, a ništica šišti, škljoca, guta majku, grize oca i oštreći ljute kandže ljušti koru sa narandže.

Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna. Od rumen-jada i od zreline, ja jezdim belcem, jezdim, carujem uz

Kazujem tajnu, tajnu čudesnu, plačem radosnim, znakom pitanja. Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna. LjUBOVIĐA Gde je leto, gde li zrenje? Što saberem - bude manje.

Dežura negde Majstor bez alata da srcem sluša tajni jezik Oca, dok oknom zukti izgubnica osa. Októbar pali bregove Banata.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Batiću, sad sve znaš; ako ti je itno, možeš ići. BATIĆ (poljubi ga u ruku): Ja ću se truditi da ljubov tako dobrog oca zadržim. (Jelici.) Sluga ponizan. JELICA: Zbogom! BATIĆ (odlazi).

ALEKSA: Zasad upravo u Beč. JELICA: Ah, kako vas benajdigujem! ALEKSA: Zašto? Izvolte i vi namoliti gospodina oca da vas vodi gore, pak možemo zajedno putovati. JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu.

JELICA: Ja ću moga taticu namoliti da me za vas dâ, kao što je Culima svoga oca namolila. Samo mu nemojte kazivati da ćemo gore polaziti, jer on za te stvari slabo mari, pa nam neće dopustiti.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Vaša ujna je iz Saragose? — Da, to je jedinstvena ujna. Otkako kod nas ne ide sasvim dobro, posle smrti moga oca, ona je sasvim usvojila moje dve sestrice. Pošto sama nema dece, male su sasvim kćeri za nju. — Zar...

Ima li i slike vaše matere? — Da, da, evo ovde su moji roditelji; tu sam i ja sasvim mala. Smešno? — Ličite više na oca. Je l̓ ovo vaš brat na slici pored vas, ili...? — Ne, moj verenik. — Blizu venčanje? — Čim dobije službu.

— Čekajte da doguram barku. Pazite! — Niste u ribolovu? — Ne, čekao sam brata i oca. Spremamo se da provedemo celu noć na jezeru.

On voli svoj zanat. — Zar ga vi ne volite! — To je bila želja mog oca; da ovde ostanem. Ja sam služio u marini. Putova sam do Kine i Sidneja, i sve to mi se vrlo svidelo.

Nešto znači biti marešal; i to je život koji nešto znači, koji je za mene! — Niste mogli ubediti oca da popusti vašoj želji? — O, sve mi je to bilo dosadno. Čak nisam ni pokušao da ubeđujem.

— O, mogao sam uvek doći docnije. Ovako ne volim ni njega, ni ikoga; ni majku koja je tražila devojku, ni oca, ni brata, ni decu. Mislim da ne volim nikoga. Oni su me svi uništili. Naročito me je otac uništio.

Čak i kad čovek ima da živi i umre u Huenti i inače. — Sigurno, sigurno... Ali ja sam uvek... Evo oca! Pričekasmo nekoliko trenutaka dok nam stari ne priđe. — O, dobro došli, gospodine. Kako vam se dopalo na Ostrvu?

To je moj treći sin. Mlađi je sin bio rešen da zadirkuje oca. Glas mu je ipak umeo da pomeša to sa mnogo nežnosti i poštovanja.

Zašto da živi, šta će njemu da živi! Da bi prvo jeo svog oca, pa onda njega njegova deca i najzad da crkne. — Ajde, ajde, — reče drugi. — Preteruješ. Kao uvek.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Stražba vidovita i prečudna Bes oko krvotočenja se mota Žri i tvori pravednost ovu i svoju i inu U ime Oca i za slavu Sina tu svi stanu izbavni Duh svetlošću se bavi malo iznad života Postim.

i Vuk u Ravanici Rastu dva sina sigurna u svoj lik po njima sunčev sjaj bridi venci trepere još malo pa će njihovog oca da poseku pri kraju žetve Junoše visoke usred rata i pesme rastu na brdu svojim sjajem i staklenim mirisom metve Ima

mačem presecaju arhive preko pasa da niko više nikog ne pozna ni dete ni oca ni onu majku mudru izbačene su iz upotrebe lične karte kakva vest jeres je ovde u pravu događa se sveto skvrnuće!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: I ostavi to, 'al tebi se nekako ne drže nasledstva. Eto, nasledio si od oca lepu paru, pa nekako isklizilo ti sve, sve ti se isklizilo. MIĆA: Ja sam se od toga nasledstva školovao.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Smeje se i Tasa, pa, da bi zabašurio krivicu, pokazuje na konja. — Eto, i oni jedu! — E, oca ti mangupskog, nećeš valjda da mi pričaš kako si to za konje nosio! — naljuti se potporučnik i dohvati ga za uvo.

Teke najednom ču, kako nešto „cuka“. Ja zaglednu bolje da se uverim da ne zabušava, pa ga dovati za telećak... — E, oca ti tvoga, pravo za telećak! — smeje se potporučnik. — Pa mislio čovek da mu je tu srce! — kaže podnarednik Živojin.

vruća, evo vidite! — pa mu podneše gotovo pod nos, da bi ga odobrovoljili. Aleksandar mahnu glavom, raspoložen. — Oca vam mangupskog, kažite mi pravo: kako umakoste i gde je nađoste?

— zapita neke vojnike ordonans. — Ko pita? — začu se glas iz rupe. — Ja, gospodine poručniče. — Ko „ja“, oca ti tvoga... — Ordonans iz bataljona... Iz mračne zemunice zapahnu me zadah zemlje pomešan sa mirisom rakije.

Po zidu behu zakucane dopisne karte sa slikom. O prozorima je visilo sveže grožđe. — Pazi, oca mu njegovog, ovaj se spremio da ovde i zimu provede, dok mi istrunusmo u onim rupčagama.

Na prednjaku kare ugledasmo zaklanog vepra, krv mu šiklja iz rane, pa otiče niz platformu prednjaka. - Oca vam vašeg — viknu iz basa potporučnik Aleksandar — kakva vaša svinja... Marš u bateriju!

Oni se zglednuše. — Ovaj, pa što nisi tražio odsustvo da prisustvuješ sahrani tvoga oca? — Pojma nemam... Kako... otac! — uzviknuh preneražen. Objasnili su mi izvinjavajući se što moraju baš oni da mi kažu.

Zanemeo i zbunjen, stajao sam oborene glave, naslonjen na ogradu. Teško mi je bilo što više nemam oca, žao mi je majke, plakao bih, ali su tu oko mene ljudi. Gutam pljuvačku i grizem usne. Lokomotiva pisnu.

Ja zaćutah. — Razumej, mi smo sada u ratu, gine se na sve strane, poginućemo možda i mi. Otadžbina je preča od tvoga oca. Žalim... ali ne može. Na svoje mesto! Već po navici odgovorih: „Razumem!

“ Ali sam odmah uvideo koliko je to grubo od moje strane. Očajan iziđoh iz sobe. Sem saznanja da sam izgubio oca, uviđao sam kako su me ljudi lišili svake volje i bez potrebe ugušuju i moja intimna osećanja.

da nisam ni mogao da razmišljam o ranijim rečima komandantovim, kad mi je strogo rekao: „otadžbina je preča od tvoga oca“. Ali svejedno. Stegao sam objavu i potrčao na stanicu da uhvatim voz. Pričala mi je mati da je otac presvisnuo.

Ali začudo, i ja sam nešto spokojan. Možda i zato što nisam video oca na odru. Sve mi se činilo kao da je nekuda otputovao.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A Ljubica se naslopila na prozor pa posmatra decu, koja će biti predmet njena rada i staranja. Svako se priljubilo uz oca ili majku, pa ni mrdnuti dalje, kao da se plaše kakve velike napasti.

sve u redu i dobro, ali ne misli o tom; zna da u džepu ima dosta banknota, da će taj novac obradovati i pomoći brata, oca, sve... ali su joj sad i oni daleki. Sad ima nešto preče, bliže...

Kamo vas dosad, za Boga! Tebe sam jednako pogledala. Mati joj, Smiljka, izgledaše starija od oca joj. Iznurena, oslabela, lice se već dosta zbrčkalo, kosa u veliko počela sedeti, a ona se pogrbila, previla se onako

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Oblak se vije po vedrom nebu, I lepi Ranko po belom dvoru, Oproštaj ište od svoje majke, Od svoje majke, od svoga oca: “Oprosti meni, mila majčice!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ili će grubi Franc, koji je prevario oca i oklevetao brata, uspeti u svojoj bludnoj nameri? Ili će se oklevetani i prognani Karl pojaviti u poslednjem trenutku,

Ili će se oklevetani i prognani Karl pojaviti u poslednjem trenutku, da osveti oca, da odbrani ljubljenu Amaliju, i da kao munja kazni svog zločinačkog brata?

(Vasilije istupi napred i pokloni se) FILIP: U ulozi starog grofa, nesrećnog oca Francovog i Karlovog, pojavljuje se, ovoga puta izuzetno u muškoj ulozi, naša tragetkinja, Jelisaveta Protić!

Kažeš, Vasilije? VASILIJE: Da, gospodine, Vasilije. Vasilije Šòpalović. MAJCEN: Prestani s tim „gospodine”! Ime oca? VASILIJE: Miloš, gospodine! Miloš Šòpalović, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji?

Pun mesec.) GINA: Ne, nimalo me ne grize savest! Nimalo! Majka bi zbog sina i protiv Oca svedočila! TOMANIJA: Ponekad i ono što je najsvetije, majčina ljubav, može da bude strašno izopačeno!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Karlovci, 1918. POZDRAV Tebi, što si me srela na moru i zbrisala mi sa čela žig majke bludnice i roba oca, skinula mi sa vrata zmije, žudne, žalosne, ženske ruke, slava, Slobodo!

“, „Boško i crnjo!“. Pa se pitam: ko zna ko smo bili, otkuda došli, kako ime dobili i zašto? Sve do moga oca pisali smo ga staroslovenski: Cernjanski. Znamo, sigurno, da mi se praded zvao: Jovan.

Posle revolucije, porodica pop Mitina ostala je bez kuće i kućišta. Moja baba, Jula, othranila je mog oca valjušcima od crnoga brašna. „Daleko mi je Banat, crna košulja!“ – kaže, negde, Jakšić.

Jedva su ga spasli naši napoličari i moja dobra, mala, nežna, baba Jula. Sestre moga oca nisu bile srećne: jedna je umrla mlada, a druga je bila nesrećno udata, u Zagajce, za bogatog trgovca, Munćana.

Znala je mnogo drama, i mnogo stihova. Kad su je udali za mog oca, moj otac je bio toliko pun dugova, i toliko osiromašio, da nisu imali ni toliko novaca koliko je onda stajala jedna

U trećoj plove na pučini samo olupine broda. Danas mi se čini da bi to bilo dosta. Do smrti svoga oca, do petog razreda gimnazije, bio sam osrednji đak. Onda se reših da ubuduće budem među prvima, Bio sam među prvima.

Svet ovde ništa ne zna, sem tužakanja. Izgleda kao da lelek prelazi sa oca na sina. Slušao sam ih kako pevaju. Kao da jauču.

Pitam ribare šta im uče, u školi, deca. Ali mi oni neveselo odgovaraju da ribanje prelazi sa oca na sina i da i na našem brodu ima takvih koji rade zajedno. Šoferov sin – šofer! Ribarev sin – ribar!

Pomenuta mlada devojka iz Šapca videla je svoju razrušenu kuću u austrijskim novinama, a njenog starog oca, koji je bio talac, samo su slučajno mimoišla vešala.

pune i mrtvaca je mnogo, a porodice često ne mogu na vreme da stignu, pa predstavljam, katkad, i ožalošćenu porodicu. Oca, ili majku, ili decu.

On je nabavio, za svaki slučaj, radničko odelo i veli: ide u Pančevo, ima tamo kod oca, u bašti, zakopano srebro. Ja sam bio poslao Benešiću Masku i on mi je pisao da je to već dao u štampu.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

stupiš na nju, idi i voli je, a znaj da su velika dela namenjena toj viteškoj zemlji i našem narodu; idi i, na ponos oca svoga, na dobro upotrebi slobodu, a ne zaboravi da je tu zemlju orosila i moja krv, krv oca tvoga, kao što je vekovima

narodu; idi i, na ponos oca svoga, na dobro upotrebi slobodu, a ne zaboravi da je tu zemlju orosila i moja krv, krv oca tvoga, kao što je vekovima rosila plemenita krv viteških i slavnih pradedova tvojih...

umudri me, poslušaj molitvu siročeta koje se potuca po širokom svetu tražeći domovinu svoju, tražeći postojbinu oca svoga!...“ — Vetrić i dale piri s plavih planina koje se vide tamo u daljini, a nebo ćuti.

— Ništa! Šta da mu kažem? Gledam ga, pa se smejem. Znam njega; nema hleba čestito da jede, a znam mu oca i familiju. i on mi priča šta je ustav i sloboda? — Možda zna čovek?! — rekoh.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

I on se pita u čudu: kako da to baš njega snađe!... I Pera beše slomljen, ubijen... Seti se oca. Šta će mu on reći i kako će mu na oči izaći!

— Mama... gde je mama? — viknu Bora i stade razgledati ugao gde bi se sklonio od oca, koji mu iđaše na susret. — Ne viči, dete moje, evo tate... ja ću tebe obući i umiti... — Neću, ne umeš ti kao mama..

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Šta otac? DANICA: On se kobajagi s boljima uhvatio! PAVKA: Ju! Još ćeš početi protiv rođenog oca da govoriš! DANICA: Neću, ali što je pravo, pravo je!

Pa pošto sam imao dva glasa, gospođica me okupila pa kaže: jedan daj za oca, a jedan za zeta... JEVREM: Ama, kog zeta; čijeg zeta? Nije on ničiji zet, more! MLADEN: Pa ako može da se izbriše?

PAVKA: Čula! SPIRINICA: Iju, rođena ćerka pa da glasa protivu oca. To da sam pročitala u novinama pa ne bih verovala!

Pa onda i onaj gazda Jovica povukao je sa sobom oko trideset i četrdeset, pa onda mnogi su oca prevarili, pa onda... Ja ne pamtim sve, al' znam da otac neće biti izabran. SPIRINICA: Iju, pa onda?

Kad bi otac imao izgleda da bude izabran, onda, ne kažem; i sama bih vam kazala: glasajte za oca! Al' ovako: zašto da se zamerite Ivkoviću? SPIRINICA: Pa jeste... SPIRA: Jeste, ne...

DANICA: Dosad je bio, al' sad više ne! IVKOVIĆ: Kako to? DANICA: Stupila sam u otvorenu borbu protivu oca. IVKOVIĆ: Vi? DANICA: Već sam vam dva glasa pribavila i sad radim na tome da stvorim opozicionu partiju u samoj kući.

DANICA: Tako će biti, veruj! I ti mesto, kao pametna žena i kao majka, da pristaneš sa mnom pa da spasavamo oca sramote, a ti si se sama uhvatila u kolo. SPIRINICA: I šta se napeo taj Jevrem da bude poslanik?

) NAROD: Ua! Ua-a-a-a! Dole! Dole! Dole Prokić! Živeo narodni poslanik Ivković! Živeo Ivković! DANICA (žaleći oca, hoće da ga odvuče od prozora): Otac! JEVREM (gurne je, pa bi ipak hteo da nastavi govor): Ovaj... vaše težnje...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A ostalo mu od oca lepo imanje, pa braća radila a on leventovao. Leventovao je tako sve po mehanama. Uvek mu je jedan ili drugi rukav od

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ovaj tužni dečak zove se Krsta Pepo Od majke Lize i oca Hohohonda. Pa lepo. I šta onda? Zar ne vidite: dečak je pogružen, kao car Koga su prognali iz domovine, tako

Doduše, poneku mamu trebalo bi uputiti U to: kako da se smeši. KAKO TREBA S OCEM Hteli ne hteli, oca morate voleti.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Jedan pronalazak njegovog oca za spasavanje lica iz burom potopljenih brodova i za vađenje potopljenih predmeta iz morskih dubina, naveo je sina na

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI P. P. Njegoš GORSKI VIJENAC Sadržaj POSVETA PRAHU OCA SRBIJE 2 LICA 5 SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU 7 SKUPŠTINA O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA

O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE 18 BADNjI VEČE 156 GORSKI VIJENAC POSVETA PRAHU OCA SRBIJE Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on će era biti strašna ljudskijema koljenima.

Pade na njem kletva besčestija. Što je Bosna i po Arbanije? Vaša braća od oca i majke; svi ujedno, i dosta rabote. Krst nositi vama je suđeno strašne borbe s svojim i s tuđinom!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Osobito udovice, čiji sinovi tek što nastali, pa mesto da preduzmu i počnu voditi brigu o kući, da zamene oca, domaćina, a oni počeli trošiti i rasipati — osobito su one te svoje sinove jednako njime, „batom svojim“, kako su ga

čohane čakšire, i tada još, onako mala, pa je već znala da će to ma- | teri činiti radost i sreću, mazeći se oko oca, počela bi da odriče i da se pravda: — Nije, efendijice, nije, tatice! Nije, živ mi ti!

III Posle dođe rat, i oslobođenje, nestanak turske vlasti i gospodstva, pa i nestanak Sofkinog oca, efendi-Mite. Sa Turcima i begovima i on prebegao, i tamo u Turskoj počeo da se bavi, tobož trgujući s njima.

Ali on je i bio sve i sva, osobito kod Sofkina oca. Nikada ga ovaj nije pitao od koga je uzeo novac, koje imanje za to založio i pod kojim uslovima.

Tada se videlo da im, posle svega, od njihovog imanja neće ostati ništa. A što je najgore bilo za Sofkina oca, još će pored svega morati da ide pred sudove i tamo on, efendi Mita, da se zaklinje, svađa i to s kim?

Ali ipak, pored svega toga, izgledalo je da se otimlju oko nje najviše radi njega, oca joj, efendi-Mite, jer, ma da ih je on ostavio, ipak ga oni još toliko poštuju da eto sada njegovo jedinče i ljubimče

A da je zaista sva ta njihova ljubav bila više radi oca joj nego radi nje same, Sofke, ona je videla i po samoj materi.

kad se još više obogatiše, braća sasvim im porastoše, išle su na svojim kolima, I to lakovanim, sa federima, a bez oca, već samo sa materom i kojim bratom.

za razdavanje; kad je došla, dockan ili rano; kako žalila i naricala; koga najviše od pokojnih spominjala: da li muža, oca, da li sina, svoje dete jedinče, i koliko, do kog vremena plakala; kako je bila obučena.

Bilo je zagušljivo. Zavese i prozori nikako ne otvarani. I Sofka je po tome znala da oca sigurno nije ni ispraćala, jer da je izlazila za njim do kapije, sigurno bi, vraćajući se, morala da oseti ovoliku

A to sve sigurno na njega, oca joj. — Ćuti! — Neću da ćutim, mori! — čulo se kako ona kao kroz prste ruku, kojima su joj ostale sigurno zapušivale

Brzo spremaj! Evo nam gosti! A Magda tamo sva smušena. Ne zna kuda će. Kad ispade pred oca i poljubi ga u ruku, već glasa nije imala. On se trže, iznenadi, i to usrdno: — Gle, Magda! Zar ti, Magdo, još ovde?

Pandurović, Sima - PESME

Ja razumem tvoju suzu toga trêna, K’o i brigu dobrog oca što iziđe, Kao tužne oči vernog psa što priđe, Kao dušu tuge i jecanja njena.

tanja i tanja; A moja mis’o u paradnom ruhu, Tamo gde belasa još Mlečna Putanja, Sleduje nečem, kao Hamlet duhu Svog oca, a svet zvezda joj se klanja. To su najlepši, najbolji, najdraži Časovi njene bludnje, ali kamo?

Život je cveće snóva pobr’o; Njegove grube klikću hajke. Al’ čuješ? To je uspavanka Večnoga Oca, večne Majke Na kraju ovog ludog boja, Moj verni druže, suzo moja.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

se rukama za njezina bujna njedra, a glavu prislonilo na njeno gr’oce, te je ona morala odići svoju glavu gledajući u oca. A kakvo bješe to gr’oce i ta ženska glava! Materine oči a očine plemenite crte, nježnije dakako, sastale se u kćeri.

“ To joj se ražali, pa nemogav se više savladati, kleče kraj oca i briznu plakati. Janko, možda bješe sve čuo, a može biti što ga rane boljahu, jaukaše dosta glasno.

Janko, možda bješe sve čuo, a može biti što ga rane boljahu, jaukaše dosta glasno. Ona, jednako plačući, drmaše oca. Serdar se naglo probudi i sjede.

Rekosmo da je bio iz Crmničke nahije, od plemena Iličkovića. Vidanje, u kući njegovoj, predavalo se sa oca na sina, kroz mnogo naraštaja. Priča se da je neki Iličković u davno doba služio u Medikovića u Paštrovićima.

Ja se, krsta mi, čudim što je ovo čeljade još u oca!“ „A inokosan je čovjek. Nema je ko zamjeniti“, odgovori stari.

Rekli su mi u oči: nećemo!... Đevojka bi, iako preko volje, poslušala oca.“ „A taj Kićun, poslao te k meni, što li?“ „Ne on, Gospodaru... Šta on zna, ne zna ni da putem hodi...

Svi to vidješe osim njega. Pošto se obrediše svi i kad djevojka ostavi bardačić pred oca, pa se odmače, medik uđe, nazvavši „dobar veče“.

„Što ti je, Janko? Šta radiš tu?“ ponovi ona gotovo šapućući, pa mu se stade primicati, obzirući se na oca. Pejo pokrio bješe glavu i prsi strukom. „Ne mogu da spim, pa sam izašao malo na hlad!“ odgovori Janko.

Pa odi, dijete, k meni, da me razgovaraš, d’ako me ušikaš“, reče smijući se. Cura navuče koret, pa dođe i sjede uz oca. On punjaše čibuk, domišljajući se kako će zaokoliti.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dijaloške poslovice nisu retka pojava (— Što čine deca? — Što vide od oca?; Pošto bi se Marko poturčio? — Za inat; Ko ti je izvadio oko? — Brat. — Zato je tako duboko).

Zavezana vreća. Zna đavola na ledu potkopati. Zna šta je car večerao. I kamen bi rječma podigao. I oca bi za novce prodao. Jedva mu koža kosti drži. Jedna glava, hiljadu jezika. Jedne kapi poštene krvi nema u sebi.

— Ne pada iver daleko od klade. — Ni oca da kara, ni majke da sjetuje (siroče). — Za svojima rane pored srca, a za decom posred srca.

(Kazalo dijete kojega je otac bio turskoga zakona, a mati hrišćanskoga). — Što čine djeca? — Što vide od oca. G) POSLOVICE-PRIČICE O BILjU Rekla iva: „Ne kvari mi žila, od mrtva ću napraviti živa!

4 Pitali miša: — U kojem selu najbolje živi? — U onom đe nema mačaka. 5 Pitao magarčić oca: — Što te ono danas zovu na svadbu? — Biće nestalo drva. 6 Pitali psa: — Zašto mnogo laješ?

— Zato što ni ja nijesam nikomu prijatelj. 3. O TURCIMA 1 Pitala šćer oca: — Koji ono ljudi prođoše sad ispod našega sela? — Šuti, ćerce, nijesu ono ljudi no Turci.

— Može onda kad vjerno Turčina služi dvanaest godina, pa trinaeste da ga aga posiječe. 4 Pitao sin oca: — Kuda siječe Turčin raju?

— Rekao mi je aga, kad ove razderem, da će mi on nove kupiti. 8 Pitali rajino dijete oca: — Zašto, bâbo, dade agi ono jagnje? — He, moj sinko, bolje je dati jedno s mirom nego dvoje silom.

10 Pitao Ciganin fratra: — Hoćeš li mi dati vreću žita da se prekrstim? — Hoću; prekrsti se! — U ime oca i duha svetoga! — A đe ti je i sin? — Eno ga čeka s vrećom napolje. 8.

2 Pitali đaci učitelja: — Koji je zanat najmučniji na svetu? — Poštena čoveka i književnika. 3 Pitao sin oca, kad je po svetu hteo poći: — Od šta mi se valja najviše čuvati? — Od tuđe muke.

3 Pitao sin oca, kad je po svetu hteo poći: — Od šta mi se valja najviše čuvati? — Od tuđe muke. 4 Pitao sin oca: — Kakvom je siromahu najduševnije dati? — Onome što očima gleda, a ustima ne pita.

— Obraz, ko ga zna cijeniti. 10 Pitao sin oca: — Koji ugalj najžešće opeče? — Potajni. 11 Pitao sin oca: — Zašto mi treba najviše boga moliti?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Međed mu onda reče da joj okreše grane, pa zametnuvši je na ramo kao kijaču da ide u svijet. Dijete posluša oca, i idući tako po svijetu, dođe u jedno polje đe su se nekolike stotine plugova bile sastale te orali spahiji.

” A zmaj mu odgovori: „Moje je ime Mladen.” Onda mu Stojša rekne: „I ja sam najmlađi u oca i majke;” pa se onda puste i zbrate, i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.

” Otac ga je dugo odvraćao govoreći mu da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide da uči zanat.

” A vrabac mu odgovori: „Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njima po korenu; odmah će se

” Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju hoće. On onda | nađe sam jednu sirotu i pošlje oca da mu je prosi. Otac otide i devojku zaprosi, a ona onako u sirotinji pođe rado i veselo.

Kad ga vide braća, poviču na oca i mater: „Kamo te se da vidite svoga hvaljenog sina što ide i krade koješta!” Kad ga otac opazi, reče mu: „Nesrećo, gde

Sad se nanovo učini veselje za nekoliko dana. Posle najmlađi sin odvede oca i mater sa sobom, a braći svojoj dade spahiluke, te su od ono doba gosposki živeli. 12. ZLATORUNI OVAN.

Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i predanj, pa mu reče: „Tvoga sam oca ubio, pa ću i te82 be.” A on se upla- | ši pa rekne: „Pomozi Bože!” i nategne pušku te ubije ovna.

To će začuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vi- | di. Kad ona dođe sa svojim drugaricama u 87 galiju, ti je vodi sve iz dućana u dućan, i

” Onda mu Usud odgovori: „To je sve za to što ne poštuje oca i matere; njima baci iza pećke da jedu, a da ih metne u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina njima da da, oni ne

šta veli Usud?” A on mu odgovori: „Usud veli: oca i matere ne poštuješ, nego im bacaš za pećku da jedu; a da ih metneš u začelje, pa prvu čašu rakije i prvu čašu vina

„Hajde od mene, ne ćemo više zajedno življeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ti je dio od svega što vam je od oca ostalo, više ti nema ništa.” On uzme trista cekina i konja, pa pođe govoreći: „Hvala Bogu!

Sveti Sava - SABRANA DELA

Potom, opet, podigoh ovde u Orahovici mesto za tihovanje, Svetog i prepodobnog oca našeg Save, za dom dvojici ili trojici, po reči Gospodnjoj: „Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam među

knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog. I da ne bude oprošten niti u ovom niti u budućem veku.

7, 37) „sa istočnika života moga“ (Otkr. 21, b) i koji je zatim rekao: „Ko ljubi oca i mater više od mene, nije me dostojan. Ko ljubi ženu, ili decu, ili njive ili imanja više nego mene, nije me dostojan.

“ (Mt. 1Z, 23; Lk. 13, 27) Bojeći se ovog odgovora, a želeći čuti onaj prekrasni glas: „Dođite, blagosloveni Oca moga, uđite u radost Gospoda svoga“, (Mt. 25, 34) ponizimo se ovde da se tamo uznesemo, (ІІ Kor.

13, 46) spominjući u prepodobnim svojim molitvama bogopočivšeg oca našeg i nastavnika Simeona monaha, i moje nedostojanstvo ne zaboravljajući.

„Blagodat i mir Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama u vekove, amin.“ (ІІ Kor.

SLOVO 3 O vremenoj smrti prepodobnog oca Simeona monaha Godine 6708 (1200), meseca februara trinaestog dana, u večno preseli se blaženstvo otac naš Simeon,

bude ovo delatno i stvarno nama kao i onima posle nas do kraja ovoga sveta, časnim molitvama vašeg ugodnika, našeg oca i ktitora Simeona.

Zapovedamo da ni jedan od vas nema drugoga oca. Ako li se ne nađe tako pogodan u vašem činu, onda vam je za oca uzeti nekog od kaluđera koji blagoverno živi, ali svi

Zapovedamo da ni jedan od vas nema drugoga oca. Ako li se ne nađe tako pogodan u vašem činu, onda vam je za oca uzeti nekog od kaluđera koji blagoverno živi, ali svi jednoga, i da se poučavate od njega, a da on sasluša one koji

crkvenim, niti ičijim drugim, osim pod jedinom sveopevanom Bogorodicom Nastavnicom i molitvom preblaženog i svetog oca našeg koji igumanuje u njemu.

volji, a ne ispovedajući se igumanu ili opštem ocu, kako naviše pisasmo, nego on drugog sebi, a ne ovog, određuje oca duhovnog, i njemu misli stara se da izlaže, izvan i daleko od vašeg stada, neka bude tada izagnan, ne primajući ni

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Mislio da si Vukosava, ličiš na majku... Cmiljo, pitaj ovog šta oće, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubiješ! CMILjA: Šta pijete? ISLEDNIK: Ja l ovde stanuje neki Anđelko Ćora?

Stanković, Borisav - JOVČA

»svoj gospodar«, ali, eno, već vinograd na Ćošci ode, i onu njivu već je načeo, prepolovio... ANĐA Ako, od oca mu je ostalo i očevo a ne tuđe jede i troši. MITA A, tako! Tako ti! Baš mi je milo. Tako.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ja sam ga potom vsegda u umu mojem pre[d]|stavljao ne samo kako oca moga, no saviše kao jednog čoveka pravdoljubiva, poštena i preljubezna, koga spominju, ljube i žale svi koji su ga god

uveriti, da ako je što dobra i s moje strane bilo, zaisto uzrokovato je bilo črez vsegdašnje spominjanje mojega dobroga oca kojemu i današnji dan želim upodobiti se i tako ljubeznog spominjanja braće moje i roda spodobiti se.

ostavši udova s četvoro malene dece, ne mogući sama tegotu kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po smrti oca moga pošla je za drugog muža; no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesrećna bila.

Ovde mi se čini da počinje prvi početak života mojega. U devetoj ili desetoj godini vozrasta, bez oca, bez matere, bez sestre rođene, počeo sam sebe kao strana i prišelca u istom mestu roždenija moga smatrati, i moje

A čovek (budući daje tako volja božja) ne može inače na svet proizići i postati razve od oca i matere rođen. Iz ovoga se jasno kako sunce vidi koliko mora biti bogu ugodno i milo bračno i zakono človeka i žene

Svi vidimo. Eto, vidite oca N. iz manastira N. iz Fruške Gore, koji je od prvi[h] i najimuć[n]i[jih] manastira u Sremu.

Otac nebesni. Pogledajte na ptičice po vozduhu. Ko i[h] [h]rani i ko i[h] odeva? Blagi promisal oca nebesnoga!” Ovu knjigu čitajući, premudri Sokrat, večna slava Atine i svega slavnoga grečeskoga roda i imena, | pre

” Ja: „Naumili smo pokaluđeriti se. Ig[uman]: „Imate li vi oce i matere?” Ja: „Ovi moj drug ima mater, a ja sam bez oca i bez matere.

” Ovo je poslednji razgovor mojega milostivoga oca i blagodetelja. On nije nimalo nauke imao, no ništa manje bio je jestestvenim zdravim razumom i rasuždenijem odaren.

” Pravedna duše, ti se sad vodvoravaš s blaženi duhovi u slavi nebesnoga oca, za koga si živila i kojega. si svetu ispolnjavala volju. Primi ovi znak večne moje blagodarnosti i vospominanija.

i druge bolje polzovali, ja im to čestitam i zaisto ne zavidim; no, i ja s moje strane imam zašto blagomu nebesnoga oca promislu dok sam god živ blagodariti što me je sirotu bez očina i materina soveta i pristaranja dovde nastavio i doveo

slučaju dođem u dom jednoga blagoobraznoga gospodara, imenem Filipa Seljakovića, koji mi se kaže da je bližnji srodnik oca roditeljnice moje Krune.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Srića da je vra-Brne na vreme doznâ sve! — reče Barica. Bakonja složi ruke na kulašu, pa pogledavši pobjednički oca i majku, reče: — Moj dobri ćaćo, i moja dobra majo, ništa stric za to ne zna.

Poslije ručka sin isprati oca do voza. Na rastanku reče Bakonja: — Ćaćo, kupićeš mi još ove nedilje dvi priobuke novi dijački aljina, jer ja neću da

U zdravlje našeg pripoštovanog oca gvardijana i sviju redovnika, koji su ovdi i koji nisu ovdi, i svega puka kršćanskog i njegovog poglavice, svetog oca

oca gvardijana i sviju redovnika, koji su ovdi i koji nisu ovdi, i svega puka kršćanskog i njegovog poglavice, svetog oca pape! Živili! — Živili! — zagrajaše mlađi! — A šta je s Lovrićem? Je li mu ko kavu ponija?

! — reče, krsteći se, Srdar. — Je li ovo smeteni Bukar? Je li čovik, ili pas? — Brzi su Bukovičani, oca im njiova! — veli Boban — ali je ovo jopet priko mire! Konj i Bukar proletješe ispred kuća, pak saviše duž rijeke.

Gostiju je bilo mnogo i svi se tiskahu ko će prvi u lađu. Bakonjino oštro oko poznade u gomili oca i stričeve: Rkalinu, Rdala, Roru, Kljaka. S njima bješe i tutuš fratar zvrljevski.

Narediše đacima da smjesta zvone. Mlađi fratri otidoše da urede seljake za sprovod. Bakonja vidje oca na trijemu pred mađupnicom i manu mu rukom, te Kušmelj pođe za njim.

Naćvar, Blitvar i duvalo opet se zatvoriše. Bakonja škrgućući zubma, strča i izvede oca iz dvorišta. — Valija si još ti da podjariš smutnju! Zašta mi, bolan, nisi poručija po kom sluzi?...

Brne im onda kaza dvije-tri tamne izreke njekoga svetoga oca, i kaza im kako ih on tumači. Dokle je on govorio, ona se dvojica poglédahu.

Ovaj opet htjede da mu se o vrat objesi, ali mu se Bakonja izmače, pa otkloni podalje oca i sve ostale, koji jednako grajahu. — Prikinite malo, pa ćete govoriti redom, ako imate šta! — viknu Bakonja.

oboje morahu vjerovati da njeki naročiti svetac štiti njihovu tajnu, kad ona osta skrivena od matere (Jelka nemađaše ni oca ni braće, no dvije mlađe sestre), od susjeda i pastira.

Ćosić, Dobrica - KORENI

sa slugama spavao i s njima jeo slan sir i užeglu slaninu, plašio se svih žena, a naročito onih mehanskih, zbog čuvenog oca od svih krio prezime, hteo da mu samo dukati pronose glas, da vredi samo onoliko koliko su mu kese teške, i pred ženom

Ja znam da si to već postao, jer si moj sin. Hoću da budeš glasniji i čuveniji od oca. Hoću da budeš prvi.” — „Biću” , rekao je ozbiljno Vukašin.

Nije ga briga što je to livada njegovog oca, gde je nekada ležeći u kukuruzu prežao satima da vidi gola kolena devojaka što su plastile seno, sve je ovo radost u

Skide rukavice i odbroja kočijašu sa dobrim bakšišom. — Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki. Požuri kroz dvorište Kuda će?

Nikoga ne pitaj kad svojoj deci biraš majku. — Simka je dobra žena — reče Vukašin. — dobra je za tebe i mog oca. — Nije ti lepa? Đorđe jeknu. — Čija je tvoja izabranica? — čvor je Aćimovo lice.

Selačka patetika, despotsko samoljublje, To je on. Preživeo, život ga zgazio, Vukašin može da zaplače. Đorđe posmatra oca i brata. Neće da ugasi sveću. Nagledajte se. Ja Ti nikad nisam valjao. Eto, eto ti ga tvoj Vukašin!

Srušili su mehanu u kojoj su tada prenoćili. On nije spavao, ljut na oca što je odbio da mu kupi varoško odelo, onakvo kakvo je viđao u Palanci na velikoškolcima. „Ti si seljački sin.

i lep bio mu je Beograd tada, prvi put viđen, i bio je zbunjen i zadivljen što toliki ljudi u Beogradu poznaju njegovog oca, pa mu skidaju šešire, šubare i naginju fesove. „Gledaj pred noge i ne bleni u prozore!

Mora priznati daje lepo. Lepo... Školovao ga. Jeste. Daje ostao u selu, ne bi ni umeo tako da uvredi oca; da nije bio u Parizu, ne bi znao da mu kaže sve što mu je večeras rekao.

Svejedno kakav je život što ga oni kroje. A na šta je on, sin takvog oca, spao danas, posle petnaest godina učenja i studiranja, posle Pariza i doktorske titule?

Mogu li ideje, uspeh, karijera, saloni, društvo konzula, ministara i dvorskih dama da nadoknade gubitak oca, brata i snaje, zavičaja?

Čemu ceo taj mali pakao koji je on stvorio?... Odlazi iz Prerova, vređa brata, unesrećuje oca, deli imanje da kupi kuću i ne bude pod Tošićevim krovom. Želi da započne nov život, hoće Srbiju da uvodi u Evropu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« — Dang, bang! — učesta Đavolak da baca čičak. Aj, kako se grad komešao! Već je sused na suseda udarao, sin na oca, muž na ženu! »Da mi je da rođaci ovo vide!« uzdahnu Đavolak. Više niko ništa nije radio.

Krišom od oca vadio ih je i bacao natrag u more: — Plivajte, budalice! Bežite! — blistavih očiju gledao je kako u prozirnoj plavoj

Svedočile su to njegove pantalone čije nogavice nisu kraćale kao u ostalih dečaka, i zabrinuti pogledi oca i majke. »Šta li će s malim biti?

Neko mora vladati carstvom! — Carev izaslanik pokloni se pred princem, ali ovaj poče da uzmiče. — Pozdravite mi oca i majku! — reče. — I recite im da se ne vraćam. Ne tiče me se ko će vladati carstvom! Ovo je moje carstvo i moj dom!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

za stolom ukraj vrata, mršti se i gnevi uzdržano baš kao i njegov brat Jevrem kad bi, 1841, pomislio na Garašanine, oca i sina, HadžiMilutina i Iliju.

Dom svog dede zamenio je za dom svog poočima, kao što je prezime svog oca, Dobrilović, zamenio prezimenom svog poočima, Čupić. Ime njegovo, Stojan, obavezivalo je na opstanak.

iznebuha ali jasno video onaj trzaj oko usana, to je bilo očevo lice, trzaj sudbinske primirenosti koja je izbila iz oca kad mu je, jednom rekao: „Ti si so soli zemljine i najbolje što mi je dao Bog, hvala mu.

brzo, dovesti u pitanje sve što je stvorio a Kneginjini sinovi naći će se u prilici da otplaćuju opake dugove svoga oca. Možda i životima, ako narod pobesni. A nezadovoljstva, Kneginja to zna a i Vučić je obavešten, ima mnogo.

Pripreman da zameni oca na kneževskom prestolu, taj lepi dvadesetogodišnji mladić nije ni znao da je vlast nad Srbijom preneta u njegove ruke.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

J. Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da pesmu peva: „Oj pelen pelenče!

lepota svojih, I kao plašljivo stado zbile se u gustu tamu; Jer osećahu tada, u čudnom ovome času, Prisustvo najvišeg oca u mračnom, razvratnom hramu.

Svaki mu od nas u zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, i brišuć' čelo za zdravlje ga pita. Sva novom srećom ograne nam soba!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

sveštenijem, mirovi li al' umovi bili, sve prelesti smrtne i besmrtne - što je skupa ovo svekoliko do opštega oca poezija?

Odlazak me moga hranitelja u plačevnu tugu povrgao, ka siroče kad se oca liši i ostane u svjetskom metežu na proizvol neobuzdne sudbe.

Zla njegova viđu posljedstvije i pogipše tvari sožaljujem; al' je ime neblagodarnosti sprama oca pogreška najveća: svete pravde strogi su zakoni, sve je dužno njima sljedovati, prestupnike moj bič nakazuje.

već nagnuo u cvijetne nebesne ravnine, dva vjenčana slavom polkovoca uljegoše u guste polkove vraga neba, a nesreće oca; ka dv'je lađe krilah nadutijeh kada idu uskijem kanalom kroz pokrite snijegom ravnine, - tako oni kroz bijele

Zar se smiješ vragom zlijem nazvat oca svoga i oca mirovah, koji te je iz jednog atoma u vječnoga pretvorio duha, okrunio krunom arhangelskom, da uživaš

Zar se smiješ vragom zlijem nazvat oca svoga i oca mirovah, koji te je iz jednog atoma u vječnoga pretvorio duha, okrunio krunom arhangelskom, da uživaš vječite

Ah, Satano, obrati poglede, viđi prestol oca prevječnoga: on je starA načala i konca! Obrati se, dušo izgubljena!

Strašno bješe ludu prestupniku svevišnjega oca mogućega obučena gnjevom pogledati! Poslje strašna njegova karanja, koga nebo jošt viđelo nije, legioni dva vjerne

Sveto slovo premilosna oca nas s granice vječne pogibije svemogućom voljom zaustavi. Vjerni nebu tada legioni u okove teške i plačevne sve

hukom već prebježa ravnine nebesne; večerom se dva vojvode vjerni predstaviše tvorcu pred prestolom, premilosna oca umoljaju da oružja od obije vojske smrtonosnim naostri udarom: "Već hulenja - kažu - Satanina i njegove nerasudne

Sunce pravde i zemlju ogrija, hram se mračni zasja zatočnikah, robovima olakšaše lanci: sin dostojni oca prevječnoga obuka se u čelovječestvo, naoružan oružijem pravde i str'jelama svetog prosvještenja, popirući zlobu i

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Tu sedoše za sto. Domaćin pristupi ponizno Nikiji, a ovaj poruči jelo i piće. „Izgubio si, sinovče, nedavno oca“, reče Nikija posle malog odmora Aristotelu. Ovaj žalosno obori glavu.

Pa se tek od empiričara, posmatrača i prirodnjaka uzdigao do filozofa, racionaliste, oca materijalizma i osnivača našeg današnjeg prirodnjačkog metoda. Aristoteles je pošao drugim putem.

Princeza slušaše sa vidljivom pažnjom šta on govori i naže se, isturivši svoje levo rame, pored svog oca, da bi instrument videla.

„Otpočet od moga oca, a od mene dovršen, stoji ovaj grad, iz kojeg ćemo da krenemo, opremljen i snabdeven oružjem i džebanom.

“ Princeza pogleda zahvalno na svoga oca, a njena maćeha stisnu besno svoje rumene usne. Tako postade Aristarhos preko noći slavan čovek.

Kad to doznade princeza Berenika, pohita pred svoga oca da on, svestan obećanja koje je dao u svečanoj sednici Muzeiona, uzme Aristarha u zaštitu.

Zato ga i nazvaše Filadelfos. Pored svog sina, koji je kao Ptolemajos III Evergetes bio dostojan naslednik svog oca, imao je Filadelfos dve ćerke; starija od njih, verovatno iz prvog braka očevog, zvala se Berenika.

peska“, obraća se on Gelonu, sinu kralja Hijerona - koji je, budi ovde uzgred rečeno, umro nekoliko meseci pre svoga oca - ovim rečima: „Ti znaš, kraljeviću Gelone, da astrolozi zovu svetom loptu čiji centar leži u središtu naše Zemlje, a

„Ja vam, poštovani gospodine“, reče mi on, „stojim rado na raspoloženju, no dobro bi bilo da i mog oca upitamo za savet; on ima daleko više iskustva no ja, a proputovao je Nemačku uzduž i popreko“. „I vaš otac je u Beču!

Kad svršismo sa ručkom, moj novi poznanik mi reče uznemireno: „A mog oca još uvek nema! Sam Bog zna kada će doći. Kad ode u carske dvore, čekam ga često satima“.

„I meni se izvanredno dopada“. „No valja da se pobrinemo i za vašeg oca, jer ako kasno stigne, neće imati išta da metne pod zub“. „Imate pravo! Ja, budala, nisam na to ni mislio“.

“, zapitaše njena deca. „To je bilo ovako, slatki moji. Kad vaš braca uđe u svoju treću godinu, udadoh se ja za vašeg oca i dođoh s njime u Nort-Uitem.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I već je zamišljam u dobu bajne devojke kako udubljena predano razmišlja o iskustvu svoga napaćenog oca. Oh, koliko žalim što je nisam mogao pratiti u njenom razvijanju, u jednom tako slatkom uzrastu kad se rascvetava, što

“ U jednom trenutku uzbudljive svečane tišine jedan puša u naručju svoga oca kliknu: „3ivio srpska vojska, i prozori se zatresoše od manitog odobravanja tapšanjem.

— opominjao sam ga. — E, moj pobratime, eto dokle sam doterao. Kad prolažasmo preko pijace setih se njegovog oca. — Slušaj — reče on zaplićući jezikom — video sam propalica, ali kao što smo nas dvojica — nigde nema.

A iz crnog okvira na zidu posmatrao me strogi izraz očiju staroga oca tako odlučno opominjući da se skamenih. Ali bludna para slatke požude izbijala je pomamno iz žene, ona opoj se

of... oficirsko dete, znam šta je vojska. A on je bio oficirsko dete samo utoliko što je rođen u Č., od oca Jefrema Resimića, pokojnog narednika, štabovskog trubača istoga onoga puka u kome, po mišljenju pretpostavljenih, na

— Pa dobro, oca mu, i ja nisam kamen, mislim i ja na sve to, i šta bi ti mogao da izmeniš na priliku? — Ama, ko misli? Ti misliš!

Sine, sine!“ — „Hoću da ubijem, da rasporim, da isečem na parčad.“ — „Koga da ubiješ? Zašto da ubiješ? Zar oca rođenog da ubiješ? Umiri se, povrati se, prekrsti se, pomoli se Bogu, pomoli se Bogu!

i ti moraš baciti zemlje na sanduk, na mene, na tvoga tatu, bar nekoliko pregršta, tako se valja, i više nećeš imati oca. Šta ćeš posle, jadni, jadni moj Bane, šta ćeš posle?

Nije mi, pored toga, izmaklo da primetim: kako mladi ljudi obleću oko njenog oca i kako se on sve više od mene libi kao da mu se činim pomalo priprost za njegov novi položaj, a najposle sam osetio i

oče moj, jest, znam šta govorim, svestan sam onoga što kažem, oče moj, jer iz vas govori sam veliki duh moga pokojnog oca, čije sam zanimanje bogami, zaboravio.

Bednik kako sam mogao popustiti, ja sin moga pokojnog oca koji je tri žene na moje oči u grob oterao? Ali zaklinjem vam se, evo zaklinjem vam se ovde u ovim karucama u kojima ste

Vraćamo se u varoš. U vašem prisustvu, pred vama, kroz jedan sat, ja ću pokazati i dokazati ko je sin moga pokojnog oca. — Poludeli ste vi — rekoh ja — jer šta se mene tiče sin vašeg pokojnog oca?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

V Oca nisam upamtio. Ali iz pričanja (i, možda, još više, iz prešutkivanja) koja sam o njemu iz djetinjstva upamtio, kao i po njeg

Za mojim prolaskom dizao se šapat ogovaranja. Znam da se pričalo da su oca, nasred oceana, mornari ubili i bacili u more zato što je prema njima bio „gori nego pas”.

Bio je nekoliko godina mlađi od mog oca: između njih dvojice umrla su dva brata, u nejakim godinama. (Njihova imena znao sam s mramorne ploče na porodičnoj

(Sjećam se da je baka smjesta otpustila služavku koja je tragove tih cjelova na staklu fotografije mog oca zbrisala istom mokrom krpom kojom je obrisala prozorska stakla).

Sigurna, zajamčena ljepota. Ako joj poznajete izvor, ako joj znate oca i majku, vrlo dobro shvaćate da inače nije moglo biti drugačije.

Čitavo posljednje vrijeme motrila me ispod oka. Činilo mi se da na meni traži crte mog pokojnog oca. Sad je izgledala primirena.

Taj je apotekar na silu htio da od njegovog oca kupi komad zemlje za svoj perivoj, ali stari nikako nije htio da proda.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Tako prolažahu dani... Međutim Đurica je i dalje živeo onako, kako je od oca navikao. Imanja, može se reći, i ne imađaše.

Imanja, može se reći, i ne imađaše. Jedna kućica sa danom oranja oko nje i jedna njiva u planini — beše mu sve nasleđe od oca. Sestru je udao u drugo selo, a majka Mu se dovijaše od svake ruke, da ne bude sinu na teretu.

Stanka im priđe i htede da oslobodi oca, ali se starac ljutito ritnu i obrecnu: — Dalje od mene, kučko, ne pogani me!

A Stanka mu zadavaše najveću brigu. Dok je bila slobodna, kod oca, dotle mu I sastanci sa njom izgledahu kao najsrećniji trenuci u životu.

— Kako ? Koga to ? — zapita Đurica živo. — Sad videh oca Simeona gde se vraća iz varoši. Dok on izređa sve mehane putom, možete ga stići, pa sa njim zajedno u manastir.

Bogom, ako se zamolim Spasitelju za ove zabludše ovde, pa ih dovedoh u sveti hram i očitah im veliku molitvu svetog oca našega Vasilija, iže jest na oderžimih bjesom...

— E, moj popo... šta ću, takva mi je, valjad’ sudbina... Malo od oca, malo od drugih, pa... eto!... — odgovori on uzdahnuvši. — To je, to je, znam ja...

a ja sam sve sa njima, od detinjstva... s ocem... — Jeste, sinko, znam ja. Kamo sreće da oca nisi ni video ni zapamtio, drugo bi sad bilo... Takvo srce ne bi se samo pokvarilo.

A za Đuricu rekao bih da će učitelj imati najviše pravo. Otac ga je naučio zlu, a on se potrudio da pretekne oca. Što ne odoše u goru toliki njegovi vršnjaci iz sela?

Ja sam radi njega ostavila sve... osramotila se, te ne smem nikome svome u oči pogledati... oca naljutila... Jest, to beše onda u zabranu... Ala beše lepo! ... Činjaše mi se da ništa bolje u svetu nema od njega.

Šta misliš, kad imaš svega i da pojedeš i nako... — Šta si okupio jednako s tim jelom, kao da sam ja kod oca gladovala. Zar sam ja stoka, da samo jedem... — More nije to, nego ja tako uz reč velim...

Ono ti je opak dušmanin... Ja sam se tek zimus počela dosećati nekim rečima tvog oca, pa sad tek vidim da je onaj pakosnik mnoge ljude upropastio i pobio. Samo ga se čuvaj ... — Znam ja to, nano, odavno.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode. Idući tako po svetu, naiđe jednom na tri vrlo lepe devojke, gde lome čiode.

Jedno mu od njih reče: — Ostalo nam je od oca tri stvari: kapa, štaka i papuča, pa sad ne možemo da se podelimo. Petar na to reče da se zbog tih sitnica ne vredi

Čim je Petar koraknuo na ovu zemlju, zaboravio je i na oca i na pomor. I tako je ovde već sto godina proveo, pa je još uvek bio onako mlad kao kad je došao.

Čim je prekoračio brazdu, odmah se seti na svoga oca, pa poviče: — Idem da vidim šta mi radi otac. Devojka ga počne moliti da ne ide, ali Petar ne htede slušati, nego

On se tome jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe jedan veliki kamen položen, pa onda

Kada aždaha dođe do oca, sve mu ispriča šta je bilo i kako je bilo, kako je ovo momče kutarisalo i kako ga je pobratila, i kako ga je, evo,

Tu je on lijepo dočeka i stade milovati, a bogme i ona kad se vidje u onakom istom dobru kao i kod oca, pomisli da je on ja car ja carević, pa stade i ona njega milovati, te ti se tu lijepo po zakonu vjenčaše i lijepo

A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njima po korenu; odmah će se

Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju hoće. On onda nađe sam jednu sirotu i pošlje oca da mu je prosi. Otac otide i devojku zaprosi, a ona onako u sirotinji pođe rado i veselo.

Sinovi kao sinovi: iako ne govore s ocem, ipak ga vole kao oca, te se jako zabrinuše za to što vidješe, pogađaše i pogađaše šta bi to, veliki bogo, moglo biti, ali nikako ne

Kad već baš nikako ne mogoše pogoditi šta je, dogovore se da svaki poredom pita starca oca šta je to da mu lijevo oko plače a desno titra, pa makar sa sve triju pala glava dolje. Tako i bilo.

Tako i bilo. Što rekoše, to i učiniše. Najstariji sin uhvati zgodu te će upitati oca: — Oče, dugo nismo progovorili, sad je došlo doba da moramo govoriti.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Jedne zimske noći, oca su pozvali da obavi hitan posao i dok je išao kroz planine koje su vrvele od vukova, konj se uplašio i zbacio grubo oca

oca su pozvali da obavi hitan posao i dok je išao kroz planine koje su vrvele od vukova, konj se uplašio i zbacio grubo oca na zemlju.

Kada joj je bilo šesnaest godina nekakva zarazna boleština harala je zemljom. Njenog oca su bili pozvali da obavi poslednju pričest bolesnika na umoru, a za vreme njegovog odsustva ona je sama otišla da

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kao dečak ja sam bio na mnogima od njih u kući svoga oca. Stariji ljudi bi posedali oko tople peći na klupi napravljenoj od istog materijala kao i sama peć, obično od mekih

Zvali su ga ”italijanskim Karađorđem”. Sećam se takođe da je u kući moga oca, u kojoj su se održavala ova zimska posela, stajala slika Garibaldija u boji, u crvenoj košulji i sa šeširom okićenim

Mi preziremo čoveka koji se ne drži svoje reči.” To je bio razlog što u kući moga oca nije više bilo slike cara Austrije posle 1869. godine.

Krajem te godine moja majka je uspela nagovoriti oca da me pošalje u višu školu u Pančevu. Tamo sam sreo učitelje koji su na mene učinili jak utisak, naročito njihovo

u mogućnost da je, posle svega, Amerikanac Franklin ipak pametniji od svih mudraca u Idvoru i prećutno odobravanje moga oca, probudi u meni živi interes za Ameriku Linkoln i Franklin bili su prva dva imena s kojima su bili povezani moji prvi

Kad sam se na pristaništu pri ulasku u brod opraštao od oca i majke, očekivao sam, kao nešto sasvim prirodno da će majka zaplakati, što se i dogodilo.

Na moje veliko iznenađenje, međutim, primetio sam i dve velike suze koje su se kotrljale niz obraze moga oca. Znao sam ga kao snažnu ličnost, neemotivnu, kao sjajnog predstavnika junačkog doba.

ridati, osećajući se postiđen kada sam primetio toplo saučešće putnika na brodu, na ovu dirljivu scenu mog rastanka od oca i majke.

Gospodin, njen muž, raspitivao se o zemljoradnji i gajenju stoke. Na sva pitanja sam spremno odgovorio pozivajući se na oca kao na svoj autoritet.

Pričao sam im o svom iskustvu sa Franklinovom teorijom munje i raskoraku ove teorije sa pričom moga oca o svetom Iliji. Odgovorio sam im na mnoga pitanja u vezi sa mojom primedbom da je Linkoln američki Kraljević Marko.

Riger je ličio na mog oca: crn, ozbiljan, uzdržan, snažne građe, divnog sjaja u očima. Poslužio me je kafom i kolačima koje je i sam jeo sa

sam im da su mađarske i austrijske vlasti popreko gledale na mene jer sam bio na strani naroda, a posebno na strani oca koji je protestvovao zbog gaženja starih prava i privilegija.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

A braća zahvalno ga gledaju i, utješeni, vraćaju se puni nade u tamnicu. U nadi, što ih već ne ostavlja, dočekuju oca.

To ti uzmi kod njega što ti je potreba, pa ponesi kući... valjaće ti, — odgovara Spasoje, i očito žali oca. —A kako majka? — sjeti se najednom mlađi, i stidljivo obori oči i mače se s mjesta.

Dugo sinovi oca posmatraju, i sve jači nagon osvaja ih za kućom, pa i nehotice u duši budi se nemir; razdraženo gledaju oko sebe, no

Svoga oca ne bjaše upamtila, pa Petra upoznade kao svoga rođenoga, a i on je primi kao svoje dijete. S majkom i s njime proživljel

Zar oni poslije pitaju kud im je majka? —Ma eto, — prekine za čas niz misli, — ni ja ne poznajem ni oca ni majke.... I nastavi: — Pa stari par opet se amo vrati; i tako ide dok ih negdje ne snađe smrt, a onda je svemu kraj!

—Pusti me!... Zar sam ti ja bolja od žene? —Jesi! —Pa što me ne povede sobom one večeri? —Nisam smio od oca, a žao mi bješe. —Žao? Očiju ti? —Da! Pa je jače k sebi privuče.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

čisto književnog stanovišta razlozi su jasni: lik koji je postao dvojnik mora imati pomalo dvosmislenu biografiju, pa i oca Čarnojevićevog nalazimo u manastirima fruškogorskim i u Vlaškoj.

Po svemu sudeći, sunce je oličenje oca. Tome ide u prilog i autorova napomena: „Treba ipak naznačiti da, kad je reč o Suncu, upotrebljavaju se zamenice muškog

Vidi se to i na primeru oca gromovnika i majke zemlje, koji, kad se povežu, po logici mita vode ka svetom braku. I zaista se u „Vuku II“ pojavljuje

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RAKA: I otac je ponavljao četvrti razred, pa... ŽIVKA: Ama, ne gledaj ti na oca! RAKA: Nije, nego ću valjda na tebe da gledam. ŽIVKA: O, gospode bože, i kad ga rodih takog nesrećnika!

DARA: Ne znam! ŽIVKA: Zovu ga u Dvor. DARA: Oca? A zašto ga zovu? ŽIVKA: Zašto? E jesi prava glupača! O bože, kako se to nijedno dete nije izmet'lo na mene.

ŽIVKA: Zašto? E jesi prava glupača! O bože, kako se to nijedno dete nije izmet'lo na mene. Svi su glupi na oca! (Imitira je.) „Zašto ga zovu?

) DARA: A što pokrivaš sebe? ŽIVKA: Pa da vidim to, hoću li biti ministarka? DARA: Bože, mama, pa pokrij oca, jer glavno je pitanje hoće li on biti ministar... ŽIVKA: Pravo kažeš! Desetka herc... velika radost. Boga mi, kćerko..

” 'Ajd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem neka mi opsuje i oca i majku. UČITELjICA: Pfuj! ŽIVKA: Marš, stoko jedna! Zar je za tebe vaspitanje!

još sirota hoću da nauči engleski da bi se mogao igrati sa decom engleskog konzula, a on, kakav je, mogao bi opsovati oca i samome engleskom konzulu. Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!...

ŽANDARM: Molim pokorno, gospođo ministarka, udario je pesnicom po nosu sina engleskog konzula i psovao mu oca, pa gospodin član... ŽIVKA: Šta kažeš?!...Ju, ju, ju, šlag će me strefiti. Anka, Anka, brzo čašu vode. ANKA (otrči).

!...Ju, ju, ju, šlag će me strefiti. Anka, Anka, brzo čašu vode. ANKA (otrči). ŽIVKA: Razbio mu nos, psovao mu oca... sinu engleskog konzula. Gospod te ubio da te ne ubije! Razbojniče, ti ćeš me ubiti, ti ćeš me živu sahraniti!

I 'ajde što mu razbi nos, naposletku – omakne se pesnica, pa desi se, ali što mu opsova oca? RAKA: I on je meni! ŽIVKA: Nije istina, ne ume on to, on je vaspitano dete. RAKA: Opsovao mi je.

” a „olrajt”, to znači na engleskom jeziku da mi psuje oca. ŽIVKA: Nije istina. RAKA: Jeste, ja sam to učio u lekciji.

” A on meni opet: „Olrajt!” E, nisam onda mogao više da se uzdržim, nego ga haknem po nosu i opsujem i ja njemu oca. ŽIVKA: Nesrećniče jedan, znaš li ti da je to engleski otac?

Da! Pa zamislite, razbio nos sinu engleskog konzula i opsovao mu oca. (Pauza.) Pa da, uviđam i ja sama da je to vrlo nezgodno, ali, šta ću, ne mogu iz ove kože.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

A i otac Sofkin, koji je ćerki u pohode došao, odlazi mimo reda: usred noći, u nedoba. Otprativši oca, Sofka je učinila simbolički gest: nije zatvorila, nego je ostavila otvorenu kapiju, i to noću.

Pravo usporavanje, međutim, nastaje tek u glavnini romana, od V do XXV glave, od dolaska očevog glasnika, pa i samog oca, do prosidbe i - a tu se već vreme zgušnjava, usporava, kao da je na trenutke zakočeno - do svadbenih svečanosti, do

Cela rodbina iz nje je proizišla “. 32 I dalje sve sa istom postupnošću, sve dok se ponovo ne dođe do oca i majke glavne junakinje, i ne započne priča o njenoj sudbini.

Tako, recimo, u noćnoj sceni između oca i ćerke, kada dramatični preokret u romanu dostiže najvišu tačku, efendi Mita - izvan sebe od srdžbe i nemoći, trenutak

Taj je strah verovatno povezan sa već doživljenim gubitkom oca, efendi-Mitinim bekstvom u Tursku; doduše, ne potpunim, nego privremenim.

njenog se nemog razmišljanja ponavljaju reči kako ona želi „da se pokaže kako se žrtvuje, prinoseći sebe radi njih”, tj. oca i majke, porodice.

uvodi jedna posve nova, gazda-Markova porodica, koja je takođe tročlana (otac Marko, majka Stana i sin Tomča naspram oca Mite, majke Todore i ćerke Sofke) i takođe ima jednog slugu, Arsu, kao što efendi-Mitina ima sluškinju, Magdu.

traži očevog konja, zatim i očeve čizme, predstavlja čin sinovljeve identifikacije s ocem: simboličko preobraćanje sina u oca.

Eto stoga u romanu nema ni pomena o bacanju krivice na oca ne samo zbog kupovine Sofke, što nije ništa manji greh od efendi-Mitine prodaje, nego i zbog pokušaja preljube, što za

blud između snahe i devera; drugi put u blažem obliku, ali pravo, kod efendi-Mitinog oca, koji se mimo reda oženio rođakom.

Strepnje i strahovanja male junakinje, a njih ima u priličnoj meri, vezani su za odsutnog oca, jer i njena kao i majčina sudbina zavisi od njegove volje.

Po utučenome izgledu majčinom, i po tome što nije izlazila da oca otprati, Sofka zaključuje - i u tome greši - da je on „kuću prodao i to joj javio”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Sinovac čuvenoga Lazara Ćaje, svoga oca je sahranio u pravoslavnom groblju, a muslimanstvo prigrljavao utoliko ukoliko mu je rasla mržnja na one, nešto ranije

U drukčiju je pečalbu pošao. Sastavio je Družinu po starom krdžalijskom zakonu: od zla oca i od gore majke, u kojoj se o veri ne pita.

Nije devojku, no da prosti Bog i obraz — pravu hatkinju. Dopao joj se naš Banjštanin i nagnala oca da ih privenča i da mu prepiše sve svoje imanje.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Zar se iko crnim ruhom Svojoj tuzi odugova? Zar ne zbore vaša deca Ove reči iz grobova: „Naše duše našle oca U visini raj-naselja, Al’ na zemlji puno j’ dece Što nemaju branitelja.

— Ne, ti nećeš gladna zepsti Ni u Boga gubit’ vere, Ma da nemaš rođenoga, Niti oca, nit’ matere. Il’ ćeš naći ovde ko će Da se duše svoje seti, Il’ ćeš otić’ višnjem ocu — A on će nas sve prokleti.

“ To je tamo strašno i da s’ u san sniva. Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog

im decu Kopitom i repom, Zadahnô im dušu Moralšticom lepom: „Dobra deca uvek Roditelje slede, Treba da se na oca Na majku uglede!“ Tad’ je bila setva, Danas je već žetva; Đavo žanje korov zreo — A to je i hteo.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

VASILIJE: Slatka majstorice... FEMA (uvati ga za ruku): Marš iz moje kuće, traži majstorice kod tvoga oca, a ne kod noblesa. Uh! (Najedanput ga pusti.) Uh!

FEMA: Zna vam ta šta je šapov, ili kapov; ona se drži svoga paorluka, što je od oca primila, kao pijan plota. EVICA iziđe napolje. FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda.

Miljković, Branko - PESME

Šumor bez šume i cvrkut bez ptice, Prazno što traje; ne čuje se što jeste. Dok s mrtvog oca skidam nasleđeno lice Vatrom se zveri i zvezde pričeste.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju napamet.

Jedva ulazim u prvi evropski bengalo. To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o

neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu. Mej ne bi ni pokušavao da na račun naš postavi bolje svog oca; on je pitom, tih, ljubazan, i nimalo nema onu nasrtljivu oholost crnca koji je uspeo da se obogati.

Kad je dobro uvio svog oca i sestricu, da bi ih zaštitio od hladnoće, on pređe kod nas. To se onda zbilo nešto beskrajno beznačajno, što će za

Učesnici su zadivljeni tolikim poklonima: mladoženja, koji je od oca već otkupio devojku za šest boca džina, evo i nevesti pravi dar školjkicama, za više od pedeset franaka.

udovica dužna da pođe za sina koga je imala sa pokojnikom, jer Bobo nasleđuje svoju mater kao i sva ostala dobra svoga oca.

Ep je dug oko deset hiljada stihova, na arhaičnom je jeziku, i prenosi se sa oca na sina u određenim porodicama griota.

Dajem mu odmah i deset franaka za bioskop. Vidi se da otpora više uopšte ni nema. Deran odlazi da iz sobe svog oca uzme ključeve, i evo me sad, pošto sam prešao ceo hram, u jednom niskom mračnom hodniku, čija su sva druga vrata pod

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!... Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!... STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!...

čudesne Budzašta nudi gadnim Turcima Za hudi život sina njezina, Što je, još jedva začet, učio Špijunski zanat oca nakaznog! Jer znadi, dušo, tvoje maćehe Pređašnji muž je bio... Kuliza! SPASENIJA: Kuliza?...

GLAVAŠ: A jesi l’ negde video Časnoga oca, sedog Pajsija?... ISAK: Video, Ali ne više među živima! Na bedemu se laki vetrovi Sa sedom bradom tiho igraju,

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

sandučića, kutija, stakala, dva grdna revolvera i jednom krasnom puškom od šest metaka, na formu revolvera, a do oca prote ja sa mojom arhivom.

E! bogme, tako mora propasti; eto sad my gope cela, ja, tako je to«. Ja ne odgovorih ništa, samo pogledah oca protu. — A kako vi mislite o tome? — upita me on s osmejkom i stade trljati ruke. Ja mu opet ništa ne odgovorih.

za milom porodicom, za onim malim, gladnim sirotanima, što su ostali tamo daleko, daleko negde u Aziji samorani, bez oca, bez roditelja. A ko je toga nizama doterao amo? Misliš valjda došao je sam dobrovoljno?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

II Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci — Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema, — Ja je ljubim, grlim Rukama obema, — Grlim, ljubim, tešim — Al’ sumorno veče Kô da pesmu peva: „Oj,

Mahom dođe mom pogledu, Pa ne mogu razaznati Koje li je moja ljuba, Koje li je moja mati! Tražim sliku oca svoga, — Jest, ona je, — al’ je nova — Propletena j’ slikom mojih Prijatelja i drugova.

Jedno duša tvojeg oca, — Sušta blagost i dobrota,— Drugo duša majke tvoje, Hraniteljke tvog života. One stoje tu pa glede, Kako viješ

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Nacionalisti, idealisti, ubojice, fantasti, ljudi koji bi na mig starešine, ako zatreba, zaklali rođenoga oca. Bilo je tu bivših komita, koji su za vreme turskog režima štitili naš živalj ognjem i mačem od krvožednih turskih

— A kod artiljeraca je baš obrnuto. Oni opet ne podnose zvizak kuršuma — veli kapetan Radojčić. — Izvežbali su se, oca im njinog! — dodaje Mišić. — Čuju oni još izdaleka šum granate kroz vazduh i sklanjaju se.

Nas trojica sedeli smo zamišljeni, kao da smo izgubili oca, najrođenijeg druga. Osećali smo se kao siročići, bez igde ikoga...

On pogleda na časovnik. Veli da isto i on želi, ali misli da je već dockan. One su se uvek krile od njihovoga oca i po danu, a tek kako bi to izgledalo da se uputimo njihovoj kući kasno noću.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

burja duše, sn'jeg u oči sipa, U domove zaviruje, po tavani đipa, Ljude za pešč juri, miše pod ognjište, Deca oko oca i matere vrište. Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi.

Srebrno, bakarno i pokuće glede, Ili je od oca il' od starog dede: Dedinstvo s devojkom taki da odnesu, Očinstvo — kad tasta četvero ponesu.

Ne glede na tajnu i braka predeli Kako sam u Pismu svetom Gospod veli: Ostavi čelovjek mater i svog oca, Prilepi se ženi do poslednjeg konca. Retko se nalazi da se sa mirazi U sadašnje vreme žena s mužem pazi.

— Lako je tebi, Milenko! — smejući se Blagoje gro’tom, — Plugom se dičiti, — reče; je od oca ti ost’o. Sam da si tekao, ne bi ni gole palice tvog za Veka imao.

Eno, da, eno ga, odlazi, neće, ah, neće se vratit! Žalosna majka ti, Đorđe, koja te rodila sina! Oca ti ustavi silom lepe kad ne sluša reči. Desnica gdi ti je bodra, s oružjem udesno oko?

Nužda al’ gvozdena svagda i svagdi je menjala zakon: Plačem sirotinje mnoge mu s’ srce rastrzalo silno, Oca i matere kletva razdvajala dušu i čuvstva; Sva se potresala priroda: k nebu sad sevnuše oči, Vernom pa drugu je

Da — (ostade mi što u peru!) Da svaki, velim, svoju veru K’o oca svog amanet čuva Kad ne znam kako vetar duva I makar koja ptica poje, Da uvek bude ono što je, Za zemlju nebo da ne

kumovu, Imam dragog Vojina, Srpskog sina, Srbina, Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina, Mati mi je Srpkinja, Srpskog oca kći, Oca si mi dojila, Srpska majko, ti: Srb Srbina roditi, Srpska sisa dojiti Mora novog Srbina, Pravog Srbina.

dragog Vojina, Srpskog sina, Srbina, Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina, Mati mi je Srpkinja, Srpskog oca kći, Oca si mi dojila, Srpska majko, ti: Srb Srbina roditi, Srpska sisa dojiti Mora novog Srbina, Pravog Srbina.

“ I tog’ ću se držati Dok god budem disati, Srpskog oca pravi sin, Pravi srpski sin. Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot matere sveti

“ I tog’ ću se držati Dok god budem disati, Srpskog oca pravi sin, Pravi srpski sin. Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot matere sveti dar — Srpski jezik n oltar — Ima svaki

Pravi srpski sin. Zato svaki neka mre Koji m’ ime, jezik tre, — Veli srpskog oca sin, Pravi srpski sin. Na čast Nemcu Nemica I te plava vlas.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Sa strahopoštovanjem i odanošću Kojim mi tvoje sjajne odlike Preispuniše dušu prerano, — Što te u ime dužda, oca ti, Kao Venecije prvi poslanik, Pozdravit mogu, svetla gospođo!... JELISAVETA: I nije — i milo mi je.

Zbilju?... Il’ šalu zbijaš s mojim teretom. LEONARDO: Oprosti, gospo! Glasnik sam samo dužda, oca tvog, A otac ti se bogme ne šali.

STANIŠA: I evo ti se, božji prestole, Idole bledi muhameđana — Grobom mojega oca zaklinjem: Da ću i onu ljuljku rušiti U kojoj nas je majka brižljiva Pevajuć one setne pesmice Na jednom mleku brižno

BOŠKO: Haj, da nam oca znaš!... RADOŠ: Možda i znam.... BOGDAN: Orlovića znaš li? RADOŠ: Slušâ sam za serdara Radoša, što su ga sa

— Isprva šćaše dece hiljadu, Da ih na kasapište svoje otprati; Posle nam starog oca progoni, A Banovića smrti predade.

BOŠKO: Naćemo, oče, Pa ma se znali turčiti! RADOŠ: O gnusna časa bedne starosti! O podle dece oca Srbina! Ljubavi moje sramna izroda!

ženo, čedo pakosno Uzburkalo je besne valove — A valovi su ona plemena Kojima tvoja slatka nemilost Progoni brata, oca, drugove — To su valovi, što zasad krišom, Al’ grozno viču: „Osveta!...“ JELISAVETA: Ti budi stena!

Il’ je zar i on, grešnik matori, Kurana priznô glupu nauku? VUJO: Pozvah ih, gospodaru, i svetoga oca, serdare i sve što sam na domu našâ — a to je malo, gospodaru, višina ih ode na razbojištu snagu kušat.

Ubica kada Sa oštrog noža pere brižljivo Rođenog oca krv — Jest, to je doba Izbranik pakla sebi izbrao Da bratsku lije krv... Al’ neka!

KNEZ ĐURĐE: I vi praštajte, Vi, što ste nekad Na jedan poziv davno umrlog, Prigrliv sablju, sanak prezreli I uz oca mi po gustoj magli Čudnih sanova grozne pojave Studenim gvožđem, čvrstom desnicom Pred budnim okom u prah rušili...

Okrenuv se Bošku i Bogdanu): Ne dalje, Boško! Nu odbijte se, đeco, jer, ždravlja mi i časa mi pošljednjega, volijah vam oca kâ ono zenicu očiju mi!... te mi se ne šće ogriješit o vašu krv... BOŠKO (probode ga): Oprosti!

VLADIKA: U ime oca i sina U ime neba! U ime zemlje, Koja vam i sad — izneverena — Dedova svetih čuva grobnice... Zakunite se!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Jablan diže glavu. — Nije, nije, Jabo! Šalim se ja. Nijesi ti mene udario... E, nemoj se, oca mu, odma' za svašta ljutiti! De, da se pojubimo! Poljubiše se.

Zbog nurije gonio se mnogo godina s mojim djedom, i silno ga je, kažu, mrzio, pa i oca mrzi kao Turčina, više nego Turčina!

„Zar ja da idem putem kud prolazi prokleti, kuljavi, pakleni Džibo!“ Džibo, Džibovina, tako zove oca, a djeda zove Džibukardom. U parohiji niti će gdje noćiti niti šta okusiti. Ni vode neće da se napije iz tuđe ruke.

— Što? — Ne znaš ti, kažem ti, još kakav je to stvor! Možemo i nastradati. Istina, on mene ne mrzi kao oca, ali... Što se više približujemo, Stevica sve nemirniji, sve se više mijenja u licu i plašljivo obazire.

— Kad sam stigô u Majdan, mrtvo sve kô groblje. Niđe nikog!.. Pače nije! Nijesam još bio stigô... Ama, nemoj, oca mu, pometati, pa čojek ne zna kako će... Zaboravi' se! A davno je, braćo, i bila ukopacija...

Razbio ti se san. Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu! Postragijo stara! — ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče!

Turci su ljuti na te i na oca Parteniju, jer se pronio glas po Krajini da ste vas dvojica krijući oko ponoći svake noći dobivali nekakve nesretne

Imô sam sina. Snažno mlado i vitko momče kô jela. Nije bio nimalo na me nalik. Bacio se bio na đeda, moga oca, što je u pošljednjoj buni u Crnim Potocima poginô. Snažno i vitko momče, ali naopako i zločesto da Bog milostivi sačuva!

Bojić, Milutin - PESME

Jer tamo, daleko, poprište se zari Ovom istom krvlju što ovde počiva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina povesnica biva.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Malo je mesto pa bi odmah pao u oči. Sedi u sobi i javi mi ceduljicom da si stigao. Ja ću tad izaći pred oca i pred majku otvoreno.

Vidiš da se dva činovnika razgovaraju, a ti tvoga Josifa iz Trbušnice. Kako to, oca mu, ne pomisliš malo: ovi činovnici padoše s nogu radeći, pravo je da se odmore i da kao ljudi progovore reč-dve.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

njegovih sinova i biografa, Save i Stefana, koji su, svaki na svoj način, nastojali da uspostave svetački kult svoga oca kao idejnog stuba srpske narodne i državne zajednice.

Kao vladar i Nemanjin naslednik, Stefan je žurio da oca proglasi svetim i dobije međunarodno priznanje i kraljevsku krunu, te je odmah preradio očevu autobiografiju u

Zapovest takvog oca sinovima da se ne sukobljavaju oko prestola i vlasti, već da žive u bratskoj ljubavi i slozi, deluje kao proročanski

Tome liku dodao je i nove. Vrhunac državničkog delovanja svoga oca video je u uspostavljanju "prave vere" u srpskoj zemlji, čime je pomerio istorijski značaj Nemanjine verske politike -

Slična orijentacija obeležava i delo Joakima Vujića (1772-1847), "oca srpskog teatra". On je stvarao pozorišne amaterske družine i za njihove potrebe "posrbljavao" drame nemačkih pisaca

Najfinije senzacije, koliko god da su lirski prozračne, u sećanju su osenčene gorčinom: imago oca-žrtve lebdi u ovoj kao i u narednim Kišovim knjigama.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Nedužni spite — bez sna ni mira dužan ja, dok smenu dovede vam noć ili dan, ko da mene smeni? Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad klonu sve, i u srcu još, samotnome mom, kameni vera u spas!...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I s bratom na rukama, bilo tamo kod matere u kujni, bilo ispred kuće, i zabavljajući ga, tako čeka oca da iz čaršije dođe na ručak. I posle bi i otac dolazio.

Posle njega bi baba, mati i on, Mladen, nastavljali ručak, ali tiho, polako, kao kradući, da ne bi oca probudili. Tako isto bi tiho se dizali sa ručka, majka nečujno iznosila sofru i čistila, tamo u kujni ostajala da pere

Tako se govorilo, mada se to nikad po njihovoj kući nije osetilo ili videlo. Deda Mladenov, posle oca nasledivši tolika imanja i pošto bio i od babe mlađi, tek onda nastavši na punu snagu, mada je već imao sina, oca

posle oca nasledivši tolika imanja i pošto bio i od babe mlađi, tek onda nastavši na punu snagu, mada je već imao sina, oca Mladenova, odjednom počeo da rasipa, troši.

Njega i muža, oca mu, zajedno u jedan red stavljala, u starije, veće od sebe, kao domaćine kućne. Uvek kad god bi otac što zaboravio iz

Ili, kada bi Mladen pošao ujutru u školu i ona, znajući da će on, kao uvek, prvo kod oca u dućan svratiti da mu se javi, ona bi ne po njemu, već samom njemu, Mladenu, poručivala šta joj treba iz dućana: —

Pratite iz dućana. I u toj njenoj poniznosti, zajedničkom oslovljavanju, izjednačavanju u starešinstvu oca sa njime, Mladenom, sinom, ogledala se ona predosećanja matera prema svojim prvencima, ona slutnja, bojazan, što su oni

Prsti bi joj, prinoseći zalogaje ustima, takođe na bol skupljeni, drhtali. I da to sakrije, oca ne uvredi, svaki bi čas u krilu skupljala i čistila mrve od hleba. I niko se nije pokazivao da zna za to njegovo piće.

Pa još on, prvenac takve kuće, koji ima oca da nasledi. I ne samo da je morao biti takav već nije smeo da dopusti da ga makar ko, bilo baba, otac (mati već ne bi

strahom da sada sve ne propadne, ne izgubi se, naročito za nj, Mladena, da neće moći, mali je, nejak, da zastupi oca u dućanu, bude kako treba, izdrži, — gledao je samo da se u radnji očeva smrt ne oseti.

Prestrašen, ne znajući, a najviše plašeći se da zaista i ne bude kao što ne treba, ne zastupi oca, samo je to gledao, da se očeva smrt u dućanu ne oseti, da nijedan mušterija, kupac, ne otpadne.

A ostalo, sve je zaboravio. I oca da oplače, za njim suzu da pusti. Čak mu ni grob nije dobro video. Sem na pratnji, prilikom sahrane, a više nikad.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

bio razlog što su Pitagora i orfičari zabranjivali jedenje pasulja: ,Ako jedeš pasulj, isto je kao da si pojeo glavu svoga oca̒« (SKG, 11, 1924, 40). Na vezu sa kultom predaka ukazuje i to što se kod našeg naroda p.

dočekuje mladoženju dajući mu torbu sa pogačom, u nevestinoj kući iznosi se jedna pogača pred svekra i jedna pred njenog oca — obe sa solju i vinom i rakijom (»presipanjem soli uzete sa obe pogače, kroz nevestin prsten, što čini svaki svat,

Ćipiko, Ivo - Pauci

Otac ga karaše, što u šali što zazbilja, s nevaljaštva. Dijete se stidilo oca pogledati u oči, a kad cura pođe, malo zatim, drugome momku iz okrajnih kuća, čisto odahne što je već neće često u

Ali ovoga puta nije ga rodila majka ko će mu na stopu stati; neće ni oca slušati, već će povesti onu koje se zaželi.

Usjekao badnjake u visokoj planini, sanio ih i naložio ih na vatru, a uoči Badnjega dana dočekao oca u po puta. Bijaše pošao u primorje po vino, zalažući glavu, preko snježane planine, samo da ga, po običaju, na vrijeme

Rade prvi veli: —Ima budala, pa još neće da se uvjere o koristi seoske blagajne; eto im oca, pa neka on kaže! — Taman si, Rade, pogodio! — veli Vojkan. — Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me!

Gazda poznaje dobro braću Smiljaniće; čuo je i za oca im, pokojnoga Radu, koji se bio, ubivši radi preoranja zemlje nekoga komšiju, odmetnuo u hajduke i pobjegao u Tursku;

Sjeti se kobile: biće žedna. A sada mu je kobila draga kao oči u glavi: ždrijebna je. Nada se, ždrijebe će se u oca umetnuti, a otac je carski hat, najljući i najkršniji što može biti!

Doveo ja Božicu; zanovoljan ja; zadovoljni moji, zadovoljna ona, — pa utaman sve: pop izvrnuo se na me, kao da sam mu oca ubio! —Vele da će te tužiti sudu. —Nije već na sudu kao prije, ne zarezuje im se svaka...

Osle često priupitivao oca o kućnim poslovima i čisto htjede da zna o uvjetima sklopljene pogodbe. Doznao je da treba na petnaest stotina talijera

Zar pustiti zemlju u tuđe ruke? Ne znaš ti, sine, u kojoj sam vatri bio onih dana! Rade posmatra oca. Oči mu se ustaviše na smežuranoj koži oko slijepih očiju i na otpuštenim brcima: učini mu se da se najednom postarao.

Cvijeta se nije umetnula na oca, a ne sliči ni bratu Radi: maloga je rasta i poplašenih očiju, pa nasrtljvi i letičasti Radivoj lako je savlada.

Pravi soko! I svrnuh s puta da ti to kažem ... —Što neće od ovakvoga oca! — nasmija se Rade i digavši se, stavi držalicu na stranu. —Dogodine biće drugo, hoće boga mi!

Na tri dana pred Badnji dan Ilija oprema se u primorje, po božićnje vino. Toga jutra Radi beše žao oca. Studeno je, a već ima nekoliko dana što se vrijeme muti i nepostojano je, sigurno promijeniće nagore, jer je zeman

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

župe vojnike za pohod na Grke, pa je kliški starešina odredio njega, ne osvrćući se na kukanje i zapomaganje njegovog oca.

Ona se kikoće i bacaka, psuje mi na sav glas i oca i majku, sve dok se ponovo ne zamrsimo u drhtavo klupko. Posle, neko vreme, mirni i spokojni, osluškujemo bekrijsko

“ A naročito: „Ljubite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone, kako biste postali sinovi svoga Oca nebeskog, koji čini da njegovo sunce izlazi nad zlima i dobrima, i da kiša pada pravednima i nepravednima“.

Ridao je i gotovo urlikao od bola, musavi siročići su vrištali od užasa vrzmajući se oko mrtve majke i očajnog oca, no svejedno ljudi su nalazili da je to ipak vrlo smešno.

Siročad su neutešno plakala cimajući ručicama nogavice što su landarale oko pikljavih nogu njihovoga oca, ali taj prizor nije poremetio zabavni tok pripovesti.

Ilić, Vojislav J. - PESME

lepota svojih, I kao plašljivo stado zbile se u gustu tamu, Jer osećahu tada, u čudnom ovome času, Prisustvo najvišeg oca u mračnom, razvratnom hramu.

Kmet, čovek pobožan jako, pogleda Amora blago. „Čij' si“, reče mu najzad, „kaži mi, detence drago, Imaš li oca i majke, il' barem tutora svoga, Kad golo i nago skitaš?

Prvo ga zapita strogo, da čisto rečima puca, Ko je? Otkud mu krila? I što se po selu smuca? Ima li, pita ga, oca, i zna li rođenja mesto? Amor mu pokaza ime, a kaza i ono resto, No ćata podmignu na to! „Batali!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Njen prvi, istorijski zabeleženi ljubavnik bio je Gnejus Pompej, sin Pompeja Velikog, prijatelja oca Kleopatrinog. Prelistavajmo istoriju dalje! ...

XІII, nije hteo da prizna za suvladarku svoju sestru i suprugu Kleopatru, kao što je to zahtevao testamenat njegovog oca, nego joj je radio o glavi.

“ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i oca i zajednica svetoga Duha sa svima vama. Amin.“ „Posle tih reči, dade Mitropolit svoj blagoslov razneženoj gomili.

U toj grčkoj porodici živesmo, cenjeni i poštovani, mirno i spokojno, prelazeći u nasledstvo od oca na sina dok Aleksandrija ne dobi nove gospodare. „Godine 640 osvojiše Arapi Aleksandriju i udesiše je po svom ćefu.

krštenih i umrlih koji su se čuvali u daljskoj crkvi, iz porodičnog arhiva, uspomena i predanja koje se prenosilo od oca na sina, sastavili su moj otac i stričevi rodoslov Milankovića; ja sam ga sada nadopunio sa najmlađim izdancima naše

Od šest Todorovih sinova ostadoše u Dalju samo njih dvojica; Georgije, koji je svoga oca nasledio u njegovom zvanju kod vlastelinstva daljskog, i Antonije, moj deda, koji je, jedini, odabrao slobodnu profesiju.

Još danas, posle šezdeset godina, razaznaju se na površini tih cigala inicijali imena moga oca i potsećaju me na njegovu ciglanu i njenog nadzornika Marka.

U doba tog mog detinjstva, moj je otac znatno uvećao svoje imanje. Trgovačka radnja, koju je od svog oca nasledio, zahvaljivala je svoj prosperitet i dominantan položaj u celoj okolini tome što je povlačila svu svoju robu

i neumorna, svojski potpomognuta od svog brata Vase Muačevića, odličnog ekonoma, koji nam zameni u punoj meri oca, preduze težak zadatak da rukuje imanjem u njegovom nesmanjenom obimu dok joj sinovi ne odrastu.

Zato su i školske svedodžbe moga oca, koje su se očuvale, sastavljene na nemačkom jeziku. U svedodžbama škole u Vinkovcima spominje se kao nastavni predmet i

Upisao sam se, po davnašnjoj želji moga oca, u realku. Već na prvim časovima osetih da moja znanja nisu takva kao što sam uobražavao.

U isto doba dolazio nam je i stariji brat moga oca David, septemvir, sa svojom suprugom. Jednog milog gosta mal’ ne zaboravih: jedno malo konjče sa dugačkom grivom koje

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

– Oca i sina, supruge, kćeri, Brata i sestre, druga što vjeri, Srodnika mila, prijana radka, Nijesu mi tako imena slatka, Ko

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Potreseno): Bože, čedo! Bože, Tašana! Bud tamo, kod kuće, nisam na miru od onog starog, oca ti — znaš ga kakav je: ni za šta, ma šta da je, odmah on kuću digne mrtve na miru ne ostavi od vike i psovke — a ono i

onda niko više da mi ne dolazi, niko na oči da mi ne izlazi, da nikoga više ne vidim, ne čujem, pa ni samu tebe, ni oca, da bi bar onda ovde sama, pusta, zatvorena što pre umrla, izludela i svršila. (Razjareno, unezvereno ide po sobi.) Oh!

A, koji? TAŠANA (prekida ga): Dedo! MIRON (jarosno): Koji je? Koji je taj što, pored sviju nas, oca ti, matere, hadžije, koji svaki dan dolaze, obilaze te, nadgledaju te, ipak se usuđuje da tebe i kuću noću...

toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora Pčinskog. I zato sam srećan. San mi je lak, duša čista, telo mirno i mrtvo.

»Digni se!« »Stani!« Na šta? Da se dignem, da stanem? Treba da ima na nešto da se oslonim. Da imam bar zanat. Bez oca, bez matere a mali, slab, nesposoban za zanat, mogao sam samo kod berbera da poslužujem goste i tu ostanem.

MITA (prkosno): I hoću. Nego da ideš gore i baba da mi da para. SLUŠKINjA Pa što ne potražiš od oca? MITA Neću on da me zna. Nego baba neka mi da para. Ti joj kaži da sam ja dolazio i tražio para, i ona će ti dati.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

S KAŠIKARE 169 PALANKA I NjENI POSLEDNjI GRCI 181 Kronika palanačkog groblja Rad ovaj posvećujem seni moga oca Danila Sekulića Nas dvoje, iako još mladi oboje — svako svojom mladošću — uočavali smo letopise malih naših gradića,

Posle dve godine dođe i Seka. U majstor Kosti poraste sujeta oca. Počeo je bogme i da se hvasta, pa i da vraća milo za drago. „Hvala velikom Bogu, bi kako on reče, a ne kako šor hoće.

S prvom ženom je imao pet sinova, i kako koje dete donesu s krštenja, on mu ispali četiri metka nad glavom: „Vo imja oca, i sina, i svjatago duha, amin!” I sto takvih čuda. Sa oružjem je živeo, samo oružje cenio, izrađivao vanredne puške.

Srećko je sad sav oslonac i snaga. Preselio se kod roditelja, vodi kuću, gleda majku, svake večeri se dovija da oca u san prevari.

Ujutro se prvi digne, počisti pred kućom, oca pozdravlja s „ljubim ruke” i dodaje mu stolicu i vodu i lek, ulazi da vidi mater, i onda odlazi na ostali domaći posao

„Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.” Prekinule se skoro sve vesti između oca i dece. Ne pišu ništa prijatno. Prestale su tako bar i one nekadašnje strašne vesti, i to valjda znači da im je dobro.

Stari i Srećko se tako saživeli, da prosto jedno isto govore i misle. Sin sve više liči na oca. Smanjio se, osušio, osedeo, oko očiju mu se iskopale duboke bore, dobio i na leđima staračku grbu koja premaša pognutu

Smrt Srećkova bacila je starog oca u sav užas starosti i nemoći. Žena koja je zalazila da pogleda kuću, počela je da potkrada domaćina nemilosrdno.

ih pri govoru nekako meko, na tursku, vala baš kao onaj naš Zarif-beg, što lepo jednog dana umre od gospodstva... Oca moga je trebalo videti, i verovati da smo od soja, da smo s planine sišli. Nas dve, njegove kćeri, izneverismo obadve.

Nas dve, njegove kćeri, izneverismo obadve. Ja po visini, kao nešto malo i sećam na oca, a po svemu drugom ni na oca, ni na majku.

Nas dve, njegove kćeri, izneverismo obadve. Ja po visini, kao nešto malo i sećam na oca, a po svemu drugom ni na oca, ni na majku. Rodih se u nekoj debeloj koži, i ona mi sve kosti poravnala, i došla sam trupac.

Lepom čoveku se moraju i kosti videti, jȁ! Na licu mog oca, pa i moje majke, lepo se videlo kako je koža po kostima razapeta, baš kao kad neko preko fine ruke obuče finu

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ne dodirne, i kome je tonom Pitije ne jedanput, nego svaki dan proročestvovala da će biti veliki gospodin, ako mu je oca slabo ko i poznavao. No ovaj slučaj ni najmanje Romana ne dira.

Na primer, kako je Svetomir iz detinstva nesrećom sudbine od oca, koji je neko selo pod sobom imao, odlučen bio; kako se potom, jošt dok je đakom bio, u Ljudmilu, koja je čudo lepote

Ova je misao ne malo snesveseli, budući da ne bi želila oca svoga tako ostaviti, no najposle s tim se uteši da ona nije prva koja tako radi, niti će u ovom prizreniju poslednja na

Ja ću u tom sreću polagati da više nikoga na svetu ne pogledim. Mladoženja B (s istom devojkom): Gospodična, ja imam oca, koji mi jednu dvokatnu kuću jošt za života prepisuje; posle smrti njegove ja sam jedini naslednik celog njegovog dobra;

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Po toj biografiji, pokojnik se rodio 1852. godine u Petrovcu, od majke Angeline i oca Miljka, koji je bio svinjarski trgovac.

Taj postupak nikad u životu nisam mogao oprostiti mome ocu. Naterati me da se rodim pod pretpostavkom da sam bogatoga oca sin i onda, kada sam već rođen, kada se već ne može natrag, staviti me pred fakat da sam puki siromah!

baš tih dana bankrotirao, što znači: da nisam imao zadocnjenje od sedam dana, ja sam se još mogao roditi kao bogatoga oca sin.

uvek uznemiravalo bila je pomisao da je moje zadocnjenje od sedam dana, koje me je sprečilo da se rodim kao sin bogata oca, možda kakav neodoljiv fatum koji lebdi nada mnom; tako da predosećam da mi se pred kraj života može još i to desiti da

je majka dotle spavala po celu noć, što sam ja smatrao za nehigijenski i počeo sam je buditi po pet i šest puta noću. Oca sam pustio do ponoći mirno da spava, odmarajući se od svojih dnevnih briga, ali je od ponoći on morao uzimati svoj

Ja sam za ručkom, večerom, pa i inače, sa osobitom pažnjom pratio svaku reč koja bi se izmeđ' oca i majke vodila, mada su oni pogdekad i šaptali, očevidno zato da ja ne bih čuo.

Ako je majku takvo proročanstvo i umirilo, oca nije moglo i zbog toga su u porodici vrlo često vođeni razgovori o toj temi.

Ta se borba javlja najpre u sukobu izmeđ' mene i moga oca, koji se neobično ponosio time što mu sin ide u školu, dok ja, posmatrajući stvar sa realnije tačke gledišta, nisam

Zatim se ta borba razvila i u borbi sa famuluzom, koji me je, na molbu moga oca, prosto odvukao u školu i kojega sam ja tom prilikom ujeo.

— Šta je tvoj otac? — Kočijaš. — Dobro, sedi! A tvoj? — Kobasičar. — A, tako, kobasičar? E, pa, pozdravi oca! A tvoj? — Piljar. — Piljar, je li? Pozdravi i Ti oca! Mi, u početku, nismo razumeli te pozdrave.

A tvoj? — Kobasičar. — A, tako, kobasičar? E, pa, pozdravi oca! A tvoj? — Piljar. — Piljar, je li? Pozdravi i Ti oca! Mi, u početku, nismo razumeli te pozdrave.

je bio sin jednoga kobasičara, vrlo čestitoga čoveka, valjanoga i primernoga građanina, pa je, razume se, i sin bio na oca, valjano I dobro dete.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Zar da sinovi naši ukazuju prstom na oca izdajnika... Drugovi... 3emlja vapije za osvetom, porodice vaše vas preklinju da ih oslobodite...

u komandantu puka gledao sam oduvek visokog starešinu, a sada u ovim teškim danima narodne tragedije i svoga oca. — Ovo ima da ostane u arhivi puka — prekide čitanje Dušan. — Naš komandant ispade: „roditelj Stojiljko“.

Naiđosmo i na vojnike iz Dušanove baterije, negde dole, kao u nekoj jazbini. — Slušajte vi, oca vam vašeg, nemojte nešto da dignete sa ove lađe. Nije ovo Albanija.

Grupa vojnika posmatra pobesnele igrače i tad će jedan reći: — Ja, oca im njinog, dave se ko mi s Bugarima... — Vala, da su prešli Albaniju, to im ne bi palo na pamet. — Besni su i siti...

— Ah, oca mu njegovog! — promrmlja Luka. Onda viknu: — Gde je on? Iz šatora pomoli se Isajlo. Luka zatrese onom hartijom i pogled

— začu se glas potporučnika Predraga, koji je ležao na jednom od kreveta na suprotnoj strani. — Ja, oca mu!... Vi ga osvojili? — On se pridiže i priđe.

Petrović, Rastko - PESME

Tvog oca, radnika fabričkog, s prstiju curi smola A po mokrim plećima tvog mladića i tog vranca, U ogledanju kreću zvezdana kola.

rođeno od moje majke; u koliko moje telo nosi u sebi doživljaje i saznanje, o njemu, moje majke, i pustolovinu moga oca itd.? Uznemirava me sve to koliko I očekivani odgovor za posle mog poslednjeg daha. Ne boj se.

zamračenosti svoje sobe, Da bih te video još jednom; Soba je puna krvi; Tabah po krvi rasejan, kao dečak kad ubi svog oca. Gledam te hrabro, odlučno, Prvi put ovde, pod pravim uglom, sa rodne grude.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Stavi trgovac vrećicu s zlatnicima na sto, a Varalica je blago odgurnu rukom. Neka, kasnije će o tome, morao bi oca da priupita... Ali, ne dâ se trgovac! Nije on mesečevo mleko pio: neka proda odmah, ili nikad! — U redu!

kao od stakla načinjen, boluje, tanji se, nestaje kao kocka šećera bačena u čašu vode, a niko da pronađe njegovu boljku. Oca Radan odavno nema, a majka dane i sate provodi u betonskoj džungli, za korom hleba trči.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Plačno): A njega, bate, baš nikako nema... (Na stepenicama čuju se oštri koraci i kašljanje.) Eto oca! STANA i VASKA žurno izlaze. Ulazi Hadži Toma. TOMA (ljut, prek.

A ono?! (Gnevno): Eno ga! S Cigankama! Ni oca, ni mater, ni Boga, nikoga ne vidi i ne sluša... More, što kamen ne dobih, nego njega, sina?! ARSA Nemoj toliko, hadži!

Sina, jedinca, Jovana joj zaklao. Pa... majku, oca, sestre, sve ih naterao da igraju i da pevaju. — Otac igrao i plakao: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi, sinko, prvenac!

Ovde mi na staro, na moljci miriše. U bašču, na ava, na zelenilo iskam! (Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sal uz njuma da si!

Šta ja? Živa nisam od straha. Eto cele noći nisam... A i nana. Ona se sada ne ljuti na tebe nego na oca. A on tamo, pričaju, čuda čini po Sobini. Otac kao da nije stari otac! STOJAN A ko mu svira?

MITKA (turobno): I on beše kako ti: katil! ARSA (plane): Otac katil? Ja katil? A ona, majka, što te je od oca i od mene sklanjala, branila, plakala za tobom, i ona je katil, i to najveći, što te je toliko mazila i čuvala...

ARSA (razjaren): U Banju, za Asana! (Policaji): I ti odmah da ideš u Banju, nađi Asanova oca i kaži mu, kaži, da sam mu ja — gazda Arsa — poručio: da u nedelju, ovu, prvu, odmah — čuješ li?

KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš? STOJAN (zaneseno): Sve prežalih! I oca, mater, kuću! Hajde! Konji čekaju. Jedan za mene, drugi za tebe! I gde vidimo, tamo ćemo, (ljubomorno) samo ja i ti!

Ne sme... Neće... Ne može«... KOŠTANA Neću! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe? i samo hadžiju, oca tvoga i majku tvoju da dvorim i da služim? Da pred njima klečim i noge da im perem?

Neću! Evo, ubij! STOJAN (odbija je rukom): A ne! (Posrće, hvata se za čelo.) Ih! A ja nju toliko voleo! i majku, oca, kuću bacio, samo nju gledao, na nju mislio!... A ona! (Slomljeno viče Marku): Marko!

Šantić, Aleksa - PESME

Svaki mu od nas u zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, I brišuć čelo za zdravlje ga pita. Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto.

Na trošnom brodu zadnji mornar kleči, I tešku sudbu on vidi i shvata. I moli Oca... No još jednom voda Širokim valom pljusnu preko broda, I ču se prasak i pošljednji jauk, I, slušaj, negdje kô da

''Ja neću presto oca tvog, Niti mu krunu jasnu, Ja neću skiptra kraljevskog, Ja hoću tebe krasnu.'' ''Zaludu'', reče glas joj mek,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Poneka ličnost dobila je gorostasnu figuru, neka krila, neka oca i majku u zmaju i vili, neka izuzetnu izdržljivost na mukama, neka izuzetnu hitrinu i okretnost, neka izvanrednu

Junačko držanje bilo je dug oca sinu i sina ocu. Otac je bio dužan da junačkom smrću proslavi sina, a sin da ratničkim podvizima opravda herojsku

Beše tada gorko ridanje i plač. Odvodili su druga od druga, brata od brata, sina od oca, majku od sina“. Ali za odmazdu Turci su dobijali odmazdu, osvetnička hajdučka ruka vraćala im je žao za sramotu.

koji je bio dovoljno hrabar da ukrade noževe, ali nije bio dovoljno snažan da njima lako preseče veze na rukama svoga oca Grujice Novakovića, koga su Turci svezali: Al' detetu nevolja golema: noži teški, a dete nejako, jedva nože dovuče do

Ta vera se prenosila od oca na sina, sa pokolenja na pokolenje, i iz veka u vek bivala sve snažnija, vedrija i stvarnija.

Osvetio je na taj način ne samo svoga oca nego i sve druge ljude koji su trpeli uvrede od Turaka. Njegovo mladalačko junaštvo je kroz vekove pozivalo ljude na

a prima raskošno obučene sirotice i stavlja u gornju trpezu bogate nove gospodare u novom skerletu) i što ne poštuje oca i majku (ne drži ih za stolom i ne daje im prvu čašu vina), i, ovakva, ova etička ocena (koju je bilo ko bilo kome u

Eto mene moga sina Marka: On će kazat na mene je carstvo, Od oca će ostanuti sinu“. Marko sluša, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu.

— već s' o tuđe otimate carstvo? Vidite li, bog vas ne vidio! Knjiga kaže: na Urošu carstvo! Od oca je ostanulo sinu, đetetu je od koljena carstvo; njemu carstvo care naručio na samrti, kad je počinio“.

cara Simeuna; da vidite čudo neviđeno, b'jel Vilindar usred gore Svete, zadužbinu Save svetitelja i njegova oca Simeuna; da vidite Žiču kod Morave i kod Ibra više Karanovca, Sopoćane Raški na izvoru, zadužbine svetoga

Veli njemu Kraljeviću Marko: „Tako, Đemo, ne rade junaci, već zakolju konja ja sokola, naliju se krvi od gr’oca“. Veli njemu Đemo Brđanine: „Nit’ ću klati konja ni sokola, već ću zaklat tebe Kraljevića, pa se napit krvi od gr’oca“.

Veli njemu Đemo Brđanine: „Nit’ ću klati konja ni sokola, već ću zaklat tebe Kraljevića, pa se napit krvi od gr’oca“. Pa poteže sablju okovanu da zakolje Kraljevića Marka.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Kome je dušu prodao Da bi po zemlji hodao Kad bi mi neko rekao Kako je majku stekao Kojim je nebom kružio Da bi oca zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko Gore Fruške Stričevi padaju s kruške

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Dječak je bio siroče, bez oca i matere, stric ga je othranio i podigao uz pomoć dječakova djeda i nikad ga nije, koliko se zna, istukao.

U kući svog oca, kolara, on je na tavanu imao čitavu malu radionicu u kojoj je đacima popravljao noževe, polupane tablice i kutije od

i kauboj (čuvar stoke) a kad se otuda vratio, miješao je u naš jezik mnogo engleskih riječi, ženu Maru zvao je „Meri“, oca Đurđa „Đan“, a sina Nikolu „Nik“. Zbog toga je čitavo selo, pa i đaci u školi, dječaka zvalo Nik.

— I veliko dijete! Pa da, tako je. Ja sam zaista siroto veliko dijete, bez oca i matere, bez djeda i babe. Dobri moj deka, kako me je samo cupkao na koljenu i tepao mi: „Jare moje malo, jarence!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ko li voli rit više bistrog izvora planinskoga piti? Ko li voli jed negoli med? Ko maćehu nego svoju rođenu majku? Oca i očuha? Trnje i lepu, čistu zemlju? Ko strnjište ili pšenicu?

To li ti je carska stolica tvoga oca Davida, Isuse moj!... Ama žiznodavče, proznajem tvoju volju štarad si ti na visini, sred sveta ovoga na drvetu

Nego još, još bar štogod mi progovori kano po zavičaju k materi daruj mi neko slovo, koji si sam, Boga Oca slovo! Ispusti mi koju reč blagoutrobija istočniče, te prohladi mi srdce tvojoj sluškinji, jaoh, jaoh meni!

Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje sjanja) — Za tim velikim svetom Pak ima

pak tugu i golem dert imao je car David, gde njegov najmiliji mu, hubavi sin Avesalum dugokosi, uze na svoga rođena oca vojevati, da ga istera iz carstva, il' ga ubije, eda bi se on skoro ocario!

A i Valtazar, pri Danilu proroku, sin Navahodonosora, cara vavilonskoga, po smrti svoga mu toga oca iskresa na trideset komada, pak baci pred svoje orlove i sokolove mu u dvoru, te ga pojedoše.

dobi bio je poslao svoje elčije k Aleksandru, maćedonskome kralju, izaradi porcije, što je od pređe uzimao od Filipa, oca mu, danak, da onako i on mu lepo, potpuno ima izdavati onu istu porciju, kako što mu je njegov Filip otac davao od

ENEJ Jeneja, trojanski knez, tako je vrlo milovao svoga oca Anhizea te kad se je bila zapalila Trojada grad, i vatra ga je bila opkolila, on usuka se kroz vatru, te ga lati na

) O TURCIMA So tim i Turkom okrajanje postade, od Ismaila, oca njihovo taj adet. Jerno Ismail sin je bio Avramov od sluškinje mu robinje Avgare.

I više ne pusti je iz dama od sebe. Poče moliti svoga oca da mu je uzme za njega. Dođe taj zločest habar k Jakovu. On ošuti al' sinovi vrlo se rasrdiše.

A ti me pitaš otkud ja imam vodu živu!...« »A eda si ti koji boli čovek od našega oca Jakova — reče mu, — da bolju vodu gde imaš?

Odoše oni s oproštenjem se od oca i matere im s nekoliko katana jošte pratilaca im na dobri konji. A kad stigoše tamo doći, neka je, lepo ih dočeka car i

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I tako Jevda ostade udovica i posveti se sva negovanju i vaspitanju sina svoga, koji je bio sušta slika i prilika svoga oca. Ona je lebdela nad njim; svaka najmanja potreba bila je odmah ispunjena.

Ama se vukujem i teglim s njeg’ kako ala s beriket. Da čuješ sal“. i stade da priča. Pričanje nesrećnog oca Petrakija o svom nesrećnom sinu Mitanči „Polani, reče, — otpoče bata Tasko Jevdi Petrakijevu priču — kad mu kupi’

Kudi mu stalež, a još više vladanje i povedenje njegovo. Počela je čak od oca Manina, Đorđije; ni njega nije ostavila na miru.

— Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca. A roditelji ga gledaju puni milošte, a iz pogleda im se razgovetno da pročitati kako blagodare nebu što ih je

I sad tako pametno dete, koje je tako mnogo obećavalo već u najranijim godinama, kada je oca ushićavalo, — kako je onda tek majku Persidu srećnom i ponositom činilo!

naviše od kolena, pa bi onda seo i ne bi se digao dok mu se prvo njegov tatko ne digne; samo u kafani bi on prvo oca opominjao da se dignu i idu. S kokoškama je legao, s petlovima ustajao. Bio je štedljiv.

Od Vaske je doznao da je Zona grdno mnogo propatila zbog toga od sviju, a najviše od oca, koji dotle nije ništa znao, i kome su tek sada sve kazali, i potužili mu se kako se odavno nose sa Zonom.

Igraju svi; klikću i podvriskuju uz oca silna ćemaneta, zurle i dahireta. A Mane se sve više sklanja i povlači ukraj, i sve tužnije mu oko srca gledajući šta

otac, stari Petrakija, još nikako da se odljuti: nikako neće ni da čuje za njega iako je već nestalo uzroka svađi između oca i sina.

Sad joj je jasno bilo i ono raspoloženje Manino, a setila se i pokojnog Đorđije, oca Manina, da je i onaj uvek gotov bio na takve stvari, — a Mane je isti otac...

uze na sebe tu dužnost, obeća se da će uložiti sav svoj autoritet i uticaj na jogunastog Petrakija, i da će izmiriti oca sa sinom — sa sinom koji se kaje, koji se popravio, i koji je opet primljen u red čorbadžisjki, jer ga, eto, i sam stari