Dučić, Jovan - PESME
POSLEDNjA PESMA Bol je dao ovoj ljubavi gorčinu, Lepotu i tajnu; mračna sumnja moja: Sav prostor i užas; kob i očaj: njinu Svemoć; zadnja suza: neba sedam boja.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
A kako ih prepustit’ ulici, gdje je odgoj djece na nulici? i kada je majke uhvatio očaj one su sele i popile po čaj, zatim su našle jednu zdravu alu da im jede decu nevaljalu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U celom njegovom podbulom licu, u kom se još tresao bes i očaj, bio je miran i nepomičan još samo njegov pljosnati, veliki nos i na njemu dve krupne suze.
miran, kao neki medved u svom zimskom snu, nego je, pod prividnim mirom svoga tela i svojih pokreta, krio najgrozniji očaj i uznemirenost duše.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
hvata, održi milost dok se neboplava u vodi gleda s puklog nedohvata i spira rumen s Božijeg kristala; prosvetli očaj, bezdane razmakni orosi trag mi bojom što se stakli.
Septémbar grize avgustu svršetak. Istoči očaj, pile u pletivu, u dušin ponor utreperi ivu: da ivik živne kud je sjao trenak jeleja njenog s nenačetog stola dok
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na mome licu bledom miriše tama bela: osmeh mog razočaranog tela. U njemu je očaj, u njemu što prezrivo odriče ljubav svemu, svemu. GOSPOĐI X. Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir.
Ti zidovi, te tame, ti vrhovi, ti oštri, visoki vijuzi probudili su u meni očaj i mržnju. Ja iznenada, prebacujem sve: oceve, što traže pare, devojke što traže pare, majke kojima smeta kći, i sva ta
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ipak, smolničavi glib oranica i sokaka Normalnog čoveka u pravi očaj baca. Nigde čiste staze ni suvog nogostupa, Pljusak ne pomišlja da stane, bar za sada!
Pandurović, Sima - PESME
O, kako trunu bedni dani naši U opštoj vlazi što i mene tače, Pri posrtanju napora i volje, Sumraku nada. Ali očaj naš će Velike bune biti plodno polje, A ovaj trulež nepovratno pašće.
SUMRAČNE TEŽNjE Da mi je da vidim zrak mistične sreće O kojoj sneva mladost i naš jad, Kad dušu očaj gorki prelije, I dođu dani bede teže, veće! Jer svet je čemer, i blato, i gad, I tesan, memljiv prostor ćelije.
Jer svet je teška, strašna ludnica, Svirepost, očaj, nesreća i vaj. Ili će uvek sve biti tek plen Surove smrti; a večno roblje Života neće stresti lanac njen, K’o
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Činilo se da su poginuli uzalud: Kočina je krajina (rat u kojem je Austro-Ugarska, kao i obično, iskoristila očaj raje, pa onda sklopila sa Turcima primirje), za Srbe završila porazom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
grčeve mišića na njegovom užasnutom licu, i nepoimanje i strašnu nemoć, preklinjanje i proklinjanje, mržnju i ludi bol i očaj i neki slom dole duboko u njegovim grozno upalim očima. „E pa umri“, velim, „umri, umri, vreme ti je, umri.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Skrivaju nam istinu, iz samilosti. Skrivaju nam samilost, iz obzira. Trude se da zagluše svoj očaj umorom tijela, zatrpavaju svoje beznađe požrtvovanošću.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad
VIOLINA U trenucima kada tako klone I bol i nada, i mladost i cveće, Kad strah i očaj i sudbina zvone Samrt, koja se neumitno kreće Na moju ljubav, na sve želje moje, Na moje nebo, moju baštu krina — U tim
Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja? Da kletva nije, ili nešto gore? Nemoćnom podsmeh? Al' se lepo vedri Okis'o vidik, ogrnut sa stravom, I moje
K'o duga nebom posle mnoge kiše, I moja nada pojavi se tada Nad ljubavlju mi, i lagano briše Duboki očaj i tragove jada.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
velikih tomova, koje je ovaj monstrum napisao, ispijajući sedamdeset i dve šoljice crne kafe na dan, uhvatio me je očaj. Morao sam taj posao da završim, ali kada sam odložio i poslednju knjigu, bio sam veoma srećan i rekao sebi: “Nikad više.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U korenu mojem zdravi osok bije, — I ako se krije, nestalo ga nije. Očaj ne pomaže...“, toplim glasom doda: „Izmeniće s’ vreme, biće boljih goda, — Na granama mojim biće drukča roda“.
Ako i Dekembar prevari te ljuto, Nemoj da ti očaj nadanje preseca, — To isto ponovi u godini novoj, I ta ima pupih dvanaest meseca. »Starmali« 1889.
“ — „Šta će mi duša? Meni treba zlata!“ Što se većma siliš, gore ćeš se splesti. A krajni očaj kud će te odvesti? Možda ćeš zaslepit’ pa učinit’ — jao! Oh, mnogi je tako u grehove pao!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
toj tmini, grozotini, I tebe bi boli stisli; A ja možda, što još nikad, Izrekô bih crne misli, Izrekô bih, gde se očaj, Gde se život smirit’ može — A ti, dušo, bezazlenko... Oh, sačuvaj, blagi Bože!
Bojić, Milutin - PESME
'' I, dok pokajnici u suze su brizli, S nožem u noć jurnu, kriknuv pun siline: ''Urijina krv će očaj da mi spere!'' A Grad Sveti spava pod velom tišine. Strast je zakliktala na lešini Vere.
čete što ne znaju stati, Što, onemele, u sutonu svesti, Sen snage skupiv u čelične pesti, Steg u krv bodu, gde se očaj jati? O, pošli munje!... No za senku slave Oni će dati otupela čula I mreti svesno kraj dedovskih kula, Da.
I Bog još jedan u duši se sruši. XXVI Nemi su za mene oltari kô stene, Amvona nema da mi očaj čuje, Oprosti čežnji koja sebe truje, Da pojmi dušu i idole njene.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kao gonjen uleti u svoju sobu i baci se na postelju... Po podne odjurio je u polje, izvan grada. Očaj, čama i silna tuga glodali ga. U grudima ga tišti, ne može da misli, ne može ni da osjeća.
I pivo bijaše preslabo da razagna očaj. Naruči žešćeg pića. Domalo plamen lizaže mu uz obraze. Jagodice se zažariše; poče da gubi svijest.
On pođe k moru. U njegovoj blizini uvijek nalazi, utjehe. Nešto što nije shvatio gonilo ga i guralo u očaj... Umoran, zastade pred borovikom, na dogledu živa mora. ...
Njihova mlada lica zasjaše na suncu, zasve što je iz njih izbijao očaj... Uokolo pustoš još se jače isticala, a iz sela do njih dopirali su raskidani tugaljivi glasovi... — 'Ajdemo!
I čežnja za njom trga ga i baca u očaj. A kad bi se za čas smirio, pitaše sam sebe; ,, Što je to tako silno što me za njoщ.m vuče?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali nećemo valjda, gospodine, gospodine čelniče, gospodine pobedniče nad Brzanom, padati u očaj. Primićemo i taj izazov. Staćemo na beleg protiv samog pakla. Tu smo i tu ostajemo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nepregledna kolona pešadije, artiljerije, komore i izbeglica, gamizala je lagano preko Kosova, noseći sobom tugu i očaj porobljene zemlje svoje. Sustigosmo i kolonu ranjenika, koji su umakli iz bolnice.