Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A, loj li ti detinji, ti tako zar?... A?... Lazar ne reče ništa, samo obori glavu, jer razumede pogled očev. — Ha-ha-ha-ha!... Gledaj ti, molim te! Hoće čovek da se ženi, a ovamo krije od oca!...
Hajdemo!... — Kad ti veliš... I digoše se starine Tek Stanko beše prekoračio prag očev, baš u onom trenutku kad se Aleksa sroza od radosti niza zid, bahnuše pop Miloje i kmet Jova preko praga.
— Zar na svome pragu?! — upita oštro. Stanko spusti pištolj, jer ga očev pogled čudnovato gledaše. — A on mene? — Lako ćeš mu zajam vratiti, ali sad ne, jer sam ga ja ovamo pozvao...
Stanko ne može izdržati toga pogleda, nego pobeže. Čuo je glasni smeh očev za sobom, pa je hteo baš od njega pobeći... A ljutilo ga to. Što ga diraju?... I, najposle, zar je to kakva sramota?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u Beču – koga je Isakovič, kao „brata Rusa“, oslovio – rekao: da je njemu brat sve imanje upropastio, ljubaznicu uzeo, očev testament falsifikovao, pa, prema tome, ne miriše one, koji ga bratom nazivaju.
Teodosije - ŽITIJA
Zatim ga zadrža očev dolazak, služenje njegovoj starosti i poučavanje na podvige po mogućnostima, a uz to putovanja k caru i brige za podizanje
preobrazivši se pokaza učenicima svojim božastva svojega slavu, malu zraku — koliko mogahu podneti, odakle i glas Očev iz oblaka svetla, kako mu svedoči da je on njegov sin vazljubljeni.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Dole je još bilo mirno, iako je sada i očev krevet bio prazan. Osećao sam svako svoje crevce ponaosob i krenuo na doručak kao što neprijatelj polazi u izviđanje
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
voleo dok beše dete, jer je bio jači od njega i jer je znao da govori ciganski, bio mu je mio i posle, kao amanet očev i kao luda, pusta vojničina koja se samo njega bojala.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
očeve naglašene uzdržanosti i krutosti u ophođenju s decom, u narodu se kaže: „Otac kao kolac“, Ovde valja reći da je očev izrazito ozbiljan, rezervisan odnos prema deci pre ritualno, društvenom ulogom propisano ponašanje, nego što je spontano
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pošto se okupah, zađoh po bašti i otpočeh da berem cveće, koje će mati, sa svećom, odneti na očev grob. Među ružama opazih poveći zemljani sud — „ćupče“, pokriveno lišćem. — Šta je ovo, nano?
I da bih bio veći, stariji, opasuješ mi očev, svilen mor pojas. Njegov sahat mećeš mi u nedra, vadiš lanac i raspoređuješ ga da mi lepše i istaknutije stoji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A posle i zavet očev. Još i ta mogućnost. Bilo mi je teško. I požurih se da utonem u onaj narod, koji je već preživeo ove prve, teške
I sa dosta pouzdanja tešio sam ih. Oko podne otišao sam na očev grob. Po nekoj čudnoj asocijaciji tu se setih da se komandantu rodilo dete... Izdaleka čuo sam veseli žagor.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i cenjka za kože, šljive i drugo; a to se Ljubici sad učini veoma grubo i surovo, i ako ona ne zna za drukčiji razgovor očev. — Zdravi su, zdravi su... svi su zdravi, odgovaraše gazda Cvetko, kako ga zvahu seljaci. Svi su te pozdravili.
I ona je dobila od njega pisma, u kojima moli za pomoć, jer nema šta jesti, ali je opet živo interesovao očev govor o tome, kao da je to sve novo za nju. Odoše u sudnicu, ali se vratiše u stan Ljubičin bez uspeha.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dakle, ta već očigledna sirotinja nije toliko plašila mater koliko taj očev sve ređi i ređi dolazak. Strepila je da ih, kako je počeo a znajući ga kakav je, naposletku sasvim ne ostavi, i nikada
Na kapiji se pojavi visok, obrijane glave Arnautin. Sofka se osmenu, jer odmah vide da je to očev glasnik, jedan od onih džambasa koji svake subote dolaze iz Turske ovamo, na pazar, i kupuju konje.
— Pare! — ču Sofka očev glas, promukao, i gotovo poprskan pljuvačkom. I to ne od besnila što mu ovaj odriče, ne da pare, nego što su ga oni:
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A Koviljka da bi ispunila očev zavet, ozida ovaj izvor i namesti drvene cevi kroz koje je voda tekla. TRONOŠA I VOTNjAK U Jadru imaju dva namastira:
Stanković, Borisav - JOVČA
Ali pokojnik umre. Ti baš ne beše ovde, na putu beše. I mi ti lepo njega, sina, na njegov, očev, zanat dadosmo, da izuči, da ga u dućanu zastupi. I on izuči dobro, neću dušu da grešim, najbolje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ovakav kaput ni kraljevi namesnici ne nose. Još jače zastrepe. Vukašin gleda u svoje ruke, oseća očev pogled i opravdava ga: prirodno je. Sin sam mu. I ja bih takav bio prema svom sinu.
— Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras... — očev pogled preseče mu reč. Po Vukašinu se prosu tanka drhtavica. — Noću se razgovara samo o vampirima i zločinstvu.
Sreće očev pogled i ne skreće svoj. Dugo se gledaju. I zato što očev pogled pade na pod, njemu poraste sigurnost. Otac je Vukašina
Sreće očev pogled i ne skreće svoj. Dugo se gledaju. I zato što očev pogled pade na pod, njemu poraste sigurnost. Otac je Vukašina voleo više i zato što je držao buntovničke govore po
To je malo. To je mnogo. Naučiću te da ih mrziš. Probudi Đorđa. Ovaj ne stiže ni da se rasani a ču oštar očev glas: — Ti si umoran, idi i spavaj. Odsad ćuja da ga čuvam. Kod mene će da spava.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nije mu uspelo da čuje šta, jer je tog trena u voćnjak ušao očev izaslanik. — Gle našeg princa! — uzviknu dvoranin. — Opkolite voćnjak, vojnici! Stari car jedva još diše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
NI NA NEBU NI NA ZEMLjI 38 AŽDAJA I CAREV SIN 40 ALA 46 ZMIJA MLADOŽENjA 49 BAŠ-ČELIK 54 STARAC PREVARIO DIVOVE 70 OČEV TRS 73 TRI JEGULjE 82 ZLATORUNI OVAN 85 CAREV ZET I KRILATA BABA 90 CAREV SIN I OŠTAR DAN 95 VEZIROV SIN 99 U CARA
skočiše na pantu, hoće kuću da sruše na me, a jedni kroz badžu da mi ne daju pobjeći, jedva sam živ umakao od njih. OČEV TRS Ono bio u staro doba starac i imao tri sina.
Sad se dogovore da krenu u svijet, i da potraže očev trs. Odmah spreme tri bijela konja, na njih metnu opremu najljepšu, najbolju, ali, kad ih posjedoše, ne dadu se konji iz
Najmlađi sin se sjeti nečemu i reče: — Braćo, ta mi ne idemo na veselje nego u žalost, jer tražimo očev izgubljen trs, stoga hajde da opremimo tri crna konja. Tako i učine.
— Je li vjera, teto? Ti znaš dobro da je konja velika šteta, ali ja bih sve, sve dao, samo da nađem očev trs. — Istinita, tvrda, prava vjera, pobratime, — reče teta lija, i zakle mu se svim na svijetu da ga neće prevariti.
momak opet: teško mu dati zlatnog konja za zlatnu jabuku, a mora ga dati, jer bez zlatne jabuke neće mu onaj car dati očev trs.
Bolje si prošao nego što si i mislio. Dobio si sad očev trs, zlatnu jabuku, zlatnog konja i zlatnu curu. Ti si mene u velikoj nuždi pomogao, zaklao si na moju riječ konja i
Pošao si u svijet da nađeš očev trs, i dobio si ga. Da si bio pametniji, i prije bi došao do njega, ali svejedno, samo kad je glava ostala čitava.
skoče dvojica ljudi (to bjehu njegova dva brata, koji isti ovaj čas oživiše) te ga ubiju, uzmu konja, zlatnu jabuku, očev trs i djevojku, pa bjež̓ kući.
Sjutradan pođe vezirović po svome običaju na mezar očev da čita dovu, a moj ti sluga s ćasom rakije u jagluku odmah te za njim polagačice, da ga ne vidi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i sve jači nagon osvaja ih za kućom, pa i nehotice u duši budi se nemir; razdraženo gledaju oko sebe, no blagi pogled očev, pun trpljivosti, smiri ih i nanovo se pregaraju. A vrijeme prolazi.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Ja se nadam, jer kako je ova bruka odjutros buknula po Beogradu, nije nemoguće da čak i očev položaj bude doveden u pitanje. DARA: Njegov položaj? ČEDA: O, da! O tome se mnogo govori napolju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sofka se osmenu, jer odmah vide da je to očev glasnik, jedan od onih džambasa koji svake subote dolaze iz Turske ovamo, na pazar, i kupuju konje.
pre toga kod Sofke „očev glasnik”). Eto zbog ovakvih su doživljajnih prelamanja prozodijski činioci u Stankovićevoj rečenici izuzetno mobilni, a
Tako, recimo, u V glavi junakinja posmatra kako zbunjen odlazi očev glasnik, i pri tome, što se posebno ističe, zapaža tako sitnu pojedinost da on ne ide baš sredinom kaldrme, već
Budući da se zbog sociopsihičkih zabrana - prejaka samosvest o „visokom poreklu”, internalizovan očev autoritet i strah od neizvesne sudbine porodice - nisu mogle konkretizovati u ljubav prema određenoj osobi, one se
Junaci Stankovićevi u drugom slučaju internalizuju roditeljski autoritet (očev/majčin/babin), u raznome stepenu, pa se dramatični napon između oprečnih težnji prenosi po dubini njihove - upravo stoga
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
hilandarska povelja, 1200-1202), dok je Sava, poštujući kanonske propise kao monah, polako pripremao svetački kult očev, napisavši najpre službu njemu posvećenu i radeći na ostalim potrebnim spisima.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen kroza san čuo bi kako otuda kroz kujnu dopire očev glas. Pun, kratak i ponizan. Uz to zvek novaca i izvinjavanje: — Nisam mogao više, nano. A za to i to cena je ovolika.
A za to i to cena je ovolika. Niža nije. I, ako hoćeš, da kupim, ako ne, kako ti narediš. Docnije, osetio bi očev dolazak.
Mladenu odelito, zasebno, u čelu, kao najstarijem, domaćinu. Odavno mu već prostiru očev dušek, čaršav. I onda se legne.
Samo je sada ovaj novi espap, što ga je Mladen doneo, nekako kao odozgo i čisto je došao belji, a onaj stariji, očev, dole, kao neka podloga, tavni se, težak, surov. U magazi sluga radi, dovodi u red daske, krupe soli, poluge, kože.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— ponovi jače. — Pa obazrijevši se uokolo, skide sa sebe svoju kabanicu i pokri njome saleđeni očev život, i poleti natrag ka onome komšiluku kuća, otkud bijaše došao. Uđe u kuću naglo i veli: — Ljudi, pogibe mi otac ...
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
vučje stope dovele Umio sam lice u rajskoj reci Obrisao ga o skute suncorodice Nadvijene nad tornjevima Zasadio sam očev štap U glinu na obali Da meću vrbama prolista Krenuo sam ka velikoj kapiji Otvorenoj nada mnom u zenitu Nisam znao
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
očin — očev odža — v. hodža odžak — dimnjak, kuća, ognjište, porodica ošli — otišli Pavlica — zadužbina Stefana Musića, Lazarevog