Jakšić, Đura - PROZA
I juče mi je baš dohodio, skide kapu, poljubi me u ruku; ja mislim bogzna šta će... Kad tamo, šta je?... 'Oće momak da se ženi, i to nikoju drugu ne misli, nego baš nju!..
Obradović, Dositej - BASNE
govoreći: „Eto ti mi kuge; nikada se s tim čovekom bez kavge ne mogu rastati; ta svi kaluđeri ištu, ali ovaj silom 'oće da otima.” S v e t o g o r a c: No, kapetane, piši jednu parusiju na carski manastir N.!
Nije li ti sramota pred tolikim ljudma to i reći? K.: Ja mislim, oče, kad čovek daje ono što može i 'oće, ne zaslužava sramotu nego poštenje. S.: Meni cekin! Zar sam ja Marko slepac? K.
K.: Da vi o svojoj muci živite, ne bi toliko davali; ali Turci dobro znadu da vi derete svet, pak' |oće i oni da deru vas; u tome su oni pametni baš kao i vi.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kavge zaglušuju besedu na Gori, koze brste kupinu što gori! Da se oće naći ko, da uđe u crkvu! Da razjuri volove, golubove, ovce! Da raspe pare, da ispretura stolove!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— No Gradištani ne dopuste preko sela da sami idu, kuda ̓oće; no im reknu da i̓ otprate uz Dunav do nji̓ova društva, i pođu.
Kažu prijatelji, dok dođe vezir i Krajišnici, da će biti više od pedeset hiljada. Pišemo mi gospodaru Đorđu: da ̓oće na nas mnogo biti Turaka; i da ovi Turci taki glas pušćaju u narod da oni ne idu da Srbe porobe, no samo idu da Srbe
— Kažem da ̓oćemo, „i to ćete kod Boga sevap veliki učiniti, da sirotinju sa tim umirite”. — „A ̓oće li Karađorđe doći da i on arač dade?” Kažem, da ̓oće i on i svi drugi, i malo i veliko.
— „A ̓oće li Karađorđe doći da i on arač dade?” Kažem, da ̓oće i on i svi drugi, i malo i veliko. „E dobro — kaže, — a vi koga hoćete od paša, sa 60 Turaka i bošče (teskere) uzmite
— Neće momak. Ja povičem: „Udri, udri!” (Setim se da oni ̓oće da mu pištolje isprazne). Poteže moj Ivan, svu jabuku našara dramlijama kao det̓o kljunom.
oni̓ begova koji su dole iskali su tebe da te vode njima preko Drine, da te oni čuvaju; a Kulin kapetan i Ali-paše ̓oće da te parama ucene, zato sam ja metuo više Turaka, da te od nji̓ čuvaju; a opet porodice ona četiri bega ne veruju
Dođem, sedi sa njim moj poočim Musta-beg, novski kapetan, oba puše i ćute. Rekoše, i ja sedo̓; i mislim da ̓oće da me ucene, koliko ću novaca im poslati.
” On siroma maše na sve rukom: „E, sjaš̓te, braćo, turske vam vire! Vla̓ se uplašio, ̓oće da biga, pa će nam begove odvesti ili pobiti”.
Gledaju Turci i pitaju Milana i Jakova: šta će ono sad biti? — „Eto šta će, čovek hoće Fočićeva hata ili ̓oće na grad”. — „Aman, ustavite!
” — Živan: „De-te vi, gospodaru, ručajte; ja danas postim ponedeljnik.” — „Ha, ha, ha! Kojekuda, po duši te, zato ̓oće Hadži-beg da popali sirotinju, jer vi postite ponedeljnik. Sedi, ručaj velim ti!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hm, ne bi bilo rđavo! — reče Vidak promišljajući se — samo ne znam oće li pristati on. — Valjda oće. Navalićemo ti, ja i još koji od naših ljudi, pa će pristati; a ja ću mu platiti dobar
— Hm, ne bi bilo rđavo! — reče Vidak promišljajući se — samo ne znam oće li pristati on. — Valjda oće. Navalićemo ti, ja i još koji od naših ljudi, pa će pristati; a ja ću mu platiti dobar ajluk.
— reče Vidak. — Ja sam ovde obavezao i gazda-Miluna. Ono mora biti po vormi kad se 'oće pismeno. — Jes', jes', tu mu ima neka vorma! — potvrdiše ostali i opet se nagoše da čuju.
A kad ono — on 'oće oči da mi iskopa ako mu sve do krajcare ne dam. — Pa ti, čujem, i majstorišeš za njegov račun? — A jakako!
'Oćeš, Simo, a? — Ta moglo bi se, oče Stevo, nego znaš — poče i Simica da izvija — nekako, što veli Marjan... — 'Oće, 'oće Simica — znam ja! — navali Jovan. — A sutra mu ne gine napojnica — svi ćemo dati... — 'Oćemo, 'oćemo!
— Ta moglo bi se, oče Stevo, nego znaš — poče i Simica da izvija — nekako, što veli Marjan... — 'Oće, 'oće Simica — znam ja! — navali Jovan. — A sutra mu ne gine napojnica — svi ćemo dati... — 'Oćemo, 'oćemo!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pomagaj, ako boga znaš, — reče jako zaduvano pop Spira kad stigoše u portu. — Ta, ja sam se i setio, ali ne znam ’oće l’ štogođ valjati, — veli Arkadija.
A ja baš sad malo čas s mojim popom razgovaram, pa kažem baš: »Ju, bože, ala da se ’oće nešto, na našu sreću, setiti pa da nam dođu malo. Čisto mi gluva i pusta kuća bez njih!« Pa sedite!
i sama u očajanju toliko puta rekla: »Dođe mi da se i sama obesim kraj štogla, da mu bude srce na mestu, pa da vidim ’oće l’ onda lanuti, obešenjak jedan!« A kad se odobrovolji, a on se najpre zaceni kao da hoće da kašlje.
Švapski žebrakluk i ništa drugo, vrag im materi, kad već tako moram da se izrazim! Od jednog pileta oće stotinu da ugosti; oće i da počasti i da opet malo košta!
Od jednog pileta oće stotinu da ugosti; oće i da počasti i da opet malo košta! Nema ti ništa lepše nego onako srpski zgotovljeno; pa lepo onda vidiš još iz kujne
A ovoga vina nećete nadaleko naći. Eto, gospodin notaroš baš zna šta je vino, pa kad god oće dobra vina da pije, a on eto ti ga pa k meni. »Srdili se vi ili ne srdili, ja dođo’, kaže, na jednu čašicu«.
»Gledaj, molim te, samo kako mu pilji u oči k’o kakva čifucka frajla. Moja ti, dabome, to nit’ ume a, boga mi, nit’ ’oće. A sadašnji su momci ćoravi, pa ne vide sve to.
A kako je pre lepše svirala! Neke komade svira pa i ne mari, k’o od bede. Tek kad nam tako neko dođe, onda još i ’oće, a inače ne možemo je namoliti. A tako rado slušamo i ja i Nekolajevič.
— Uh, ta ne stari, nego novi učitelj, gospodin Pera... — A, on!... Ne mora... — Može, je li, koju ’oće? — Može ako hoće i našu Žužu... Mani me da spavam. — Al’ baš je neće uzeti! O bože, bože!
— Vidiš, molim te, kako se krije; e baš je obešenjak! ’Oće da me uplaši, pa me vreba! — veli Jula, odobrovoljena, slatkim i mekim glasom. — A jao, kosti moje!
sa tri prsta k’o i mi, pa baci kapu od sebe, pa zapita druge careve od druge vere (jer on je srpske vere): »Ko ’oće da se bijemo? Evo, tu sam, nek mi izađe!
Di bi moj kraj bio sadakana!... Nego ’oću ja državu da služim; ’oće Nića da je i on neki majkin »beamter«, kad mu ni njegov čukundeka, a ni iko u vamiliji nije taj ’lebac jevo, ni to bio!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ja sam baš zato i došla, ako ko stran k nama oće, da i' odvedem. — Mi ne možemo, no idi kući i lepo upitaj; pa ako možemo doći, mi smo gotovi, — reče čika Gavra.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana. MIŠIĆ: Naći će kir Janja, znam ja, samo ako oće. JANjA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuću! MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti.
Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja! Oće on sam da zida, da zaštedi. Sad imamo sugubu štetu. Sirota, sad ne mogu ni aljinu dobiti, da se jedanput i ja ponovim!
„Skup dvaput plaća.“ Pređe dve godine pravio je šupu, pak čovek neće da pogodi iskusne ljude, nego oće da sam zida, da zaštedi. MIŠIĆ: E, gledajte vi, kao da je ubog siroma! JUCA: On sam ne zna koliko ima novaca.
Tako za kukuruz daju mu ljudi lepo pet forinta. Aja! On oće šest. Međutim, nije ga niko nadgledao dok se nije uplesnivio, te je jošt morao plaćati da ga iznesu.
JANjA: Prokletu tvoju jeziku! Ama, more, primiš svaku godinu račun. PETAR: Šta će mi sapun! Koji oće, neka dere i bez sapuna, ja mu ne branim, ali Petar neće. JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene? PETAR: Šta veliš?
(Petru.) Čiča Pero, idi brže. Traži te gospodar. PETAR: Naći ću ja majstore za kože, koliko god oće, tek moja ruka neće pristupiti. (Otide.) MIŠIĆ: Ovaj sve o konjma brigu vodi.
KATICA: Zaboga, zašto ste ga varali? MIŠIĆ: Ta to je blagodjejanije čoveka utješiti, koji oće da padne u očajanije. Kamo sreća da je to sva šteta! KATICA: Zar se jošt što dogodilo?
(Odu.) POZORIJE 4. MIŠIĆ (stupi) MIŠIĆ: E, kir Janja, sad sam te uvatio! Sad ćemo viditi oće l’ se moja želja ispuniti ili ne. Prokleti Grk, kako je tvrd!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Mnila sam da smo istih godina“, reče, tiho, skoro nečujno, Pavlu. Božič je to, ipak, čuo, i doviknu: „Oće ševa da se pohvali, da je tek prešla tridesetu!
Videći ga kraj matere, na grudima, povika: Oće sise je li? – Vidiš li ovaj prut? Tebe matoru ću umlatiti bijući samo ako mu još jednom daš! Komad u šake pa jedi!
A kad ga mati pozva da ga nadoji, nije hteo prići. Ne sme, kaže, od Goše. Oće Goša da bije! Tako njegova baba Ikonija doznade da je odbijen od sise. Baš hvala priji Gospavi!
Vodali su opanke Turčinu, dok im je Turčin, na materi, i ženi, spavao, pa šta sad oće? Sad su oficiri: Jego rimskoga carskoga veličestva generalfeldmaršal‑lajtnantoberstera fon Montenuovo!
To je samo razboritost sirotinje koja ne traži kavgu. On, Pavel Isakovič, međutim, oće da ga upozori da se oni ne plaše Garsulâ, ne jednog, nego ni sto!
A ona mu se pribi uz grudi, moljakajući da samo danas ne kreće potere, a sutra može koliko oće. Ko te vidi, naka? Smiluj se! Zar ti pandur nad ženama? Zar vas nije dobro i verno služio Peja?
Trifun ne može da prežali švalerku. Iako Pavle nije ništa kriv, i Trifun bi mogao da potegne pištoljčinu. Oće Srbo, bogami! Zato on predlaže da Pavle, neko vreme, ne izlazi na oči Trifunu.
To ti kaži svome bratu! Oće Srbo!“ Iako je Pavle otišao iz sobe, posle tih strašnih reči, mirno, familija Isakovič je naslutila da, u Pavlu, imaju
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Al’ vraški je čovek taj Buniparta, taj će još načiniti posla, moj Sofro! — Može lako biti, da ga već ’oće u kavez, kao što sam čitao kako je Tamerlan Bajazita.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« a majka će kazati da je baš gledala kroz prozor, kad stiže neki auto: »Čiji li je, oće li biti tvoj, neće; a, bogami, nijesmo se nadali!« — Malom se piški... — kazaće njegova žena.
— stegnu joj čovek zglob. — Nisam platila... — promuca Nina, očekujući pomoć bar od ćopavog kelnera. — Gospojca oće da plati! — dreknu momak i kelner se istog časa stvori iza njegovih leđa.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ali zar se može naklonost tako brzo nabaviti? PROVODADžIJA: Šta naklonost! Momak oće da se ženi, devojka treba da se udaje, to je sve. Kad se venčadu, onda će doći naklonost, ako su pametni, to jest.
Ta ako vam nije griota, da vam je sramota od ljudi. MATI: Ćuti, ludo, tebi se druga sreća pojavila. Marić oće da te uzme. DEVOJKA (radosno): Marić, mamo? MATI: Marić, dakako. Je l’ ti je sad po volji?
UGLED 6. OTAC, PREĐAŠNjE MATI: Jesi li i ti čuo kakva se sreća pojavila za našu Julku? OTAC: Kakva? MATI: Marić oće da je uzme. OTAC: Koješta! MATI: Ako je tebi koješta, nije meni. Ja oću da imam zeta gospodina.
ŽENA: Al’ šta ti rado jedeš? MUŽ: Jedem što mi se donese. ŽENA: Oćeš li da ti skuvam kokošku u rasolu? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Mani se cmakanja, molim te! ŽENA: I dva golupčeta da ispečem. (Poljubi ga.
MUŽ: Dobro, dobro. ŽENA: Sad te mogu milovati koliko oću, je l’? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Ali, ženo, - ta dosta već. ŽENA: Meni nije dosta, ti si moj muž. (Opet mu trči.
MUŽ: Ti da ćutiš kad ja govorim! ŽENA: O, kako da nije! Ja da ćutim, a on može govoriti što oće. MUŽ: Ja sam stariji. ŽENA: To mi je briga! More, sve ću da kažem. MUŽ: Dosta! ŽENA: Dosta ti!
UGLED 5. MATI, PREĆAŠNjI MATI: Šta je to? Šta činiš ti s mojim detetom? ŽENA: Odite, mamo, oće da me ize. (Plače.) Jošt mi ni kapu nije kupio. MATI: To je lepo! To je čovek!
Ja kad se s mojim tučem, bar znam zašto; a on zbog jedne tričave kape. MUŽ: Šta ćete vi, mamo, ovde? MATI: Šta ću? Oće da mi ubije dete, pa jošt ima obraza pitati, gledajder mu ti posla. MUŽ: Vi nemate ovde ništa zapovedati.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći oće li se time svojoj opštini, ili svome narodu kakva šteta naneti.
MILČIKA: Vi ste se pri cepanju protokola baš pokazali. ŠERBULIĆ: Da, protokola, protokola. Oće li skoro doći? MILČIKA: Ja mislim da oće. Izvolte sesti. ŠERBULIĆ: To je đavolski posao.
ŠERBULIĆ: Da, protokola, protokola. Oće li skoro doći? MILČIKA: Ja mislim da oće. Izvolte sesti. ŠERBULIĆ: To je đavolski posao. MILČIKA: Nijedan se tako nije pokazao kao vi. ŠERBULIĆ.
ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota! ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vama pada na pamet! SMRDIĆ: Cela istina.
Vojvodu imamo, vojvodina je potvrđena, sad jošt barjak na crkvu, pa gotov posao! ŠERBULIĆ: Ko oće, neka ga diže; ja znam da se neću više u takve stvari mešati. LEPRŠIĆ: Šta, šta? ŠERBULIĆ: Preseli su mi i protokoli.
ŽUTILOV: Ostavite Servijance, bog zna kad ćedu doći, a ovi su sutra kod nas. Drugo: oće da se ispituje i za protokole; zato da se manemo narodnosti. LEPRŠIĆ: Šta, tako podlo?
MILČIKA: Da vas je Zelenićka čula govoriti! NANČIKA: I ona mi oće da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove. MILČIKA: Ali je baš fad.
ŠERBULIĆ: Zašto nisu svi ustali na oružje, pa ne bi ni morali bežati. SMRDIĆ: Tako je; negde oće ljudi vojvodinu, a neće da se biju. GAVRILOVIĆ: Oni misle da bi mogli i vi oružje nositi.
LEPRŠIĆ: Čekajte dok bude slavensko carstvo, pak ćete onda viditi slave. ŠERBULIĆ: Oće li biti? LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Rus valjda nije došao zabadava SMRDIĆ: No, fala bogu, da i to doživim.
SMRDIĆ: No, tako je već mogućno. ŠERBULIĆ: Pa šta mislite? SMRDIĆ: Ja mislim, ako to car oće, ono će i tako biti; zato je bolje potpisati. ŠERBULIĆ: Tako i ja mislim. Neka donese, dakle, da potpišemo.
Koji je bio lane mađaron, taj će se kao takav i poderati. GAVRILOVIĆ: A koji je rodoljubac, taj može činiti što oće, jelte? SMRDIĆ: Rodoljubac ne može drugo raditi nego što je rodoljubivo. GAVRILOVIĆ: Kad bih vas o protivnom uverio?...
LEPRŠIĆ: Dobićemo i mi, ne ono što su neke preterane glave tražile, nego što je pravo. GAVRILOVIĆ: Oće li biti dušanovog carstva? LEPRŠIĆ: Budalaština! Nema nas dvadeset miliona. GAVRILOVIĆ: Ali bar slavensko carstvo.
Milićević, Vuk - Bespuće
Granje je grozničavo drhtalo. Kroz okvir od prozora curio je mali mlaz vode u sobu. — Da 'oće skoro da prestane, — kaza ona tiho o pljusku, misleći na nešto deseto. Gavre Đaković ne odgovori ništa.
Sremac, Stevan - PROZA
e, pa pismen sam, fala bogu, toliko. Tek dok ja razdrešim bisage, ’oće mnogo šta da čuje svet. ’Oću da potražim stupce od nekih novina. — The, to je tvoja stvar — veli mu šef.
— A vide li, Kajo, onu životinju, kako se navadila na našu pečenicu? ’Oće krkanluka! — Koju? — zapita Kaja, koja je umorna od rada celoga dana već gotovo zaspala bila. — Pa onoga mačora!
— A gde si to pao, blago meni? — Na trotoaru. — E, ’oće to. ’Oće! Sad u maju su najopasnije poledice, pa se omakne čoveku noga; i tada ima najviše smrtnih slučajeva!
— A gde si to pao, blago meni? — Na trotoaru. — E, ’oće to. ’Oće! Sad u maju su najopasnije poledice, pa se omakne čoveku noga; i tada ima najviše smrtnih slučajeva!
Radičević, Branko - PESME
sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno plane, Oće junak da sustane.
„Dakle ide sunce moje, Oće dakle da se skrije, Gledni, dragi, zlato svoje Gledni srce kako bije, O mome mogu mi t' oteti, Ja ću dane svoje
Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da poludi. Tužan ide on na groba De počiva njemu mila, Svaki danak dugo doba Suzā onde lije sila.
se kraj reke povila, Kako kleta pod nebo s' uzvila, Kamen pusti kamen je nagnao, Za oblake rujne se vatao, Kô da oće na ljubavna nedra Da nebesa zemlja svuče vedra, A nebo se divno zaplamtilo Pa krasote svoje isturilo, Plamti nebo
i sve rumenima, Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo silan svet tu vrvi, Svaki oće da je gore prvi, Svak se penje, žuri se i trudi Da izblizu čudu se načudi.
amo živo krenu, Diže pijuk pa udari stenu, Puče stena kao grom da grunu, A iz stene grdna sova munu, Ja pomisli da oće da bega, Ali ona upravo na njega, Nuto sreće!
Pa tako i otpratim očima, A da vidim što će biti s njima, Kako će i psina predusresti, Preko Save oće l' i prevesti.
Kada jednom dušmani udare, Kad zagrme topi i kumbare, Kad on iz sna otrovna se prene, Pa na ljuto orpašje se dene, Oće l' udrit na dušmansku silu, Pa kâ od pre zbijat u gomilu, Od jednoga graditi dvojicu, Od dvojice opet četvoricu,
poteći, Tu vas grdna spopade ljutina, Pa lajaste kô na lancu psina, — Psina laje, ali kuću brani, Al' vaš lavež oće da sarani.
(1847, mart) NATPISI I Al' se .. ša tuđa leba sladi, I prija mu — da kljuseta tovna! Ali kljuse oće i da radi, Radi, stenje, a sve lete .....!
! II Pre međ stokom beše brada U samoga jarca, Ali čuda — evo nađo S bradom i magarca. III Mile đipa, oće da utuče, Miruj more, izešće te Vuče. IV Al' valjane mi imamo glave, Šteta samo što su nam bez glave.
„Pravo, brate, to se skoči, To bijaše pravi skok, Dok se takav opet skoči, Oće proći goda tok.“ To je bio, dragi, tvoj — Blago meni, da si moj! 2.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ne bi on prezao ni da mrtvaca iz groba podigne, samo da tebi naudi! HASANAGA: E, kad bi on mogo sve ono što oće! JUSUF: Nije reč samo o njemu. Reč je o onom koga on traži za zeta. Ko zna s kim ćeš imati posla.
Efendijo, šta to može da znači? Ovo mi se apsolutno ne dopada! Ko bi rekao... Je li kazo šta oće? HUSO: Samo mi je reko da je važno. HASANAGA: Šta kaš na ovo? JUSUF: Ne razumem. HASANAGA: Da ga pustim da uđe?
HASANAGA: E, dugo li ga je zadržo, svinja jedna! Gleda da ga se što pre otarasi! Ti sedi, i ne izlazi! Ako oće u četri oka, nek kaže! (Ulazi beg Pintorović) BEG PINTOROVIĆ: Selam alejkum, Hasanago!
(Duža tišina) HASANAGA: Baš tako? BEG PINTOROVIĆ: Tako, od reči do reči! HASANAGA: Ču li ti ovo, efendijo? Oće da se oprosti s detetom! JUSUF: Ne vidim ništa posebno. HASANAGA: Nisam znao da je tako bolećiva.
Mora da je vido muke da je natera! A moš li ti da pogodiš što on sve ovo? Oće da se obezbedi s moje strane! Zna lisac odakle može ladan vetar da podune, pa da mu odnese i čalmu i glavu!
MUSA: Pa ti lepo reče da svatovi idu, i da će stići za manje od pô sata! SULjO: Svatovi oće, ali neće mladoženja! AHMED: To sam se ja i pitao... HUSO: Kako to misliš da neće?
MAJKA HASANAGINA: Hasanago! HASANAGA: Ni za mužem, pa evo ni za detetom! Kleči nad kolevkom, kao oće da zaplače! Ajde, iscedi bar jednu! Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! Ljudi te gledaju!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Znam, znam; samo s lica neka je čisto, a inače, kako je bog dao. Tamo merdevine leže, oće čovek vrat preko nji da slomije, ali je preče sobu prati, nego koješta spremati.
JEVREM: Maksa je čovek koji neprestano s upaljenim fitiljem odi. (Sedne.) Oće li pokoji put da zaćuti? SOFIJA: To ne, ali uvek po štogod nađe, zašto će psovati. JEVREM: Opet se malo popravio.
MAKSIM (nepovoljno): Gle jako! SOFIJA: Maksa se šali, a ti misliš tako je. MAKSIM: Ja nemam kad šaliti se. SOFIJA: Oće li biti mnogi? SVETOZAR: Prilično. Već Kata ne zna šta će. SOFIJA: E, devojka je, pa joj se mili.
MAKSIM: Ko ne čuva paru, neće umeti ni iljade sačuvati. SOFIJA: A već ti opet — svakoga da učiš. Neka radi kako koji oće. SVETOZAR (Ustane): Dakle, mi ćemo vas očekivati na bal. SOFIJA: Mi ćemo uzeti slobodu.
SOFIJA: Sad devojkama tražiš ti računa! Pusti i, pa kad se udadu, biće sve drugojačije. MAKSIM: Oće. Vidi se izjutra dan.
Šta je učinila? MAKSIM: Upropasti me, pa kraj. NIKOLA: Ali kako? MAKSIM: Kako, odvukla me sinoć na bal, pa sad oće da i mi pravimo bal. NIKOLA: Idi, idi, ja mislim bogzna šta je učinila; a ono koješta.
MAKSIM: Već i tvoji lekovi — da Bog sačuva! KUM: Istina za tvoju, ne znam, oće li podneti. Ali za moju kao namenuto. Zaklinje mi se čovek, da je time jednu babu smirio.
MAKSIM: Ti si dobra i bez nagrade. SOFIJA: Molim te, Svetozare, oće li se iskati svedočanstvo i od muževa? SVETOZAR: Kako će se u tome postupiti, danas se rešava.
MAKSIM: To bi zaista. Teško bi slagao. SOFIJA: Više se od muža ne može zahtevati. MAKSIM: Oće li se jošt kakva luda naći da opredeli nagradu, koji je najbolji muž? SVETOZAR: A zašto to?
Eno, tek što je omirisala bal, pa već oće i ona da pravi. Ajd, ajd! Ali otkuda je to, te mi se sad odpire? Najpre bijaše mirna, tiha, kad vičem, ona ćuti i
Najpre bijaše mirna, tiha, kad vičem, ona ćuti i snebiva se, a sad mi trči u oči, i oće stolicom. Da joj nije Jevrem kako učitelj? Po svoj će prilici on biti, zašto ona te naravi nije. 2.
KUM: Moja je najvrednija, kad razbija po kući i lupa. MAKSIM: I moja kad kuva i mesi. NIKOLA: Samo da se oće za vremena obući; jer ona više puta misli u crkvu otići, pa dok se obuče, a ono izišli iz crkve. 6.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći (oće li pak to biti ljubovi čuvstvo ili drugo kakvo čuvstvo, to je opet drugi posao).
Da me nešto vidi Sreta, kad stanem piti kafu, kako bi vrtio glavom!... Ala baš idem kod njega u ovim aljinama, da vidim oće li me poznati. Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom? Oho, milostivu gospođu batinom?
PERSIDA: Biće sve po vašoj zapovesti... Oće li se i onaj zec peći? PELA: Uh, uh, Perso, kako ne bi zeca? Gledaj joj posla! PERSIDA: Šta ćemo sa srnećim čerekom?
Oćeš da znaš kako se vreme menja, uzmi zlu ženu. Vidiš li koga u društvu, koji oće uvek da ima pravo, podaj mu zlu ženu, pak će ona imati pravo. Oćeš gordog da pokoriš, podaj mu zlu ženu.
Persida, ti! SRETA: Ha, ha, ha! Gledaj ti nje, gdi je malko nalik na našu gospođu, oće i ona da digne nos. More, da znam da si kao ona, sad bi te kao pečurku smoždio.
SRETA: Da šta piješ? SULTANA: Ja sam na kafu naučena. SRETA: Ha, ha, ha! Ova oće silom da se pogospodi. Jošt nisam kafu za tebe kupovao. Pij tu! SULTANA: Ja ne mogu da pijem, čuješ li jedanput!
SRETA: Ugursuza? Jesam li ja tvoj muž ili ugursuz, a? (Tuče je.) SULTANA: Pomagajte, pomagajte, oće da me ubije! SRETA: Misliš ti da ti to pomaže, kurjačko seme?
SRETA: Ti, ženo, ne muči me, O, budi pametna, Jer Sreta nema šale On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem. SRETA: Dad’ mi onu forditu. SULTANA: Šta je to fordita.
(Pokaže joj prstom, Sultana donese mu, pak opet počne raditi.) SRETA (peva): Jer Sreta nema šale, On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem. SRETA: Daj mi ovaj kalup. (Sultana mu donese, pak opet sedne.) SRETA: Pelo!
Sav se u ćiriš pretvorio dabogda, koliko si me mučio! (Tresne vrati i spolja zabravi.) SRETA: Šta? (Oće da otvori vrata.) More, Pelo, otvori, malo ti je bilo? Na moju dušu, poludila žena!
POZORJE 5. PELA (s valom preko šešira, stupi), PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Odi, sunce moje, oće majstor Sretinica silom da ti preotme mesto. PELA: Milostivi gospodine. TRIFIĆ: Šta je?
TRIFIĆ: Nemojte mi glavu zabunjivati. STEVAN: Ovo je dogovor, gospodine, ne dajte se varati, milostiva gospođa oće šalu da provodi. TRIFIĆ (Peli): Molim te, izvesti me upravo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jutro je počinjalo njegovom čuvenom rečenicom: „Šta oće opet taj gitler?“, a kroz tri dana se najozbilnije pripremao da izađe na demonstracije zbog okupacije Poljske, Jedva
Posle im dofuraju „sunca tatina“, i mic-mic sve po redu, dok jednog jutra uz kafu ne kažu pročitavši novine: „Šta oće ovi studenti, kog đavola? Stalno se nešto bune!
nije stavila pod svoju zaštitu i goste tih šešira koji nemaju love za prežderavanje, nego više vole da cirišu ružicu i oće malo da se druže za stolom, gde je nekada davno sedeo neko iz njihove čitanke za prvi razred.
— A sada — reče bakuta — ko oće da proba moje kisele paprike punjene kupusom, neka izvoli u kujnu! Imamo i odličan pasulj sa špicevima od rebara ...
u sebi da će se ta Stara, dosadna, izlizana i iskrzana filmska kopija od života ipak nekako iznenađujuće završiti. Oće — đavola!
Evo sad, oće da je vodim negde na Novu godinu! Ne, ne, stvarno, kad ti kažem: najlepše mi je bilo u zarobljeništvu ...
) upita prisutni odbor oće li da popiju po jednu za pokojnikovu dušu — na šta, naravna stvar, svi pristanu i lova za sahranu ispari za tili čas!
Sramota! Hoćete li da znate kakav je moj pogled na te stvari? Nećete? Baš me briga — ključ je kod mene! Ko oće da sluša, oće, ko neće, neka prespava ovaj odlomak!
Hoćete li da znate kakav je moj pogled na te stvari? Nećete? Baš me briga — ključ je kod mene! Ko oće da sluša, oće, ko neće, neka prespava ovaj odlomak! Dakle, što se mene lično tiče, sam sebi plaćam pljuge, špricere i naftu za čamac!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
“ Tako ja mislim. A sovet moga prijatelja?... E, njemu je mesto ovde. (Savije pismo i mešne ga u džep.) Ali sad kud ću? Oće skoro da me izda zanat. MITA (stupi lagano i udari ga po ramenu): Aleksa! ALEKSA: Oho, Mita!
Jer trbu ne zna za šalu, makar da si usred Beča i prva pomodarka. On oće svoje, te oće. Je l tako, Batiću? BATIĆ: Vi istinu govorite. MARKO: Jest, al pitaj nju, da vidiš kako ona mudruje!
Jer trbu ne zna za šalu, makar da si usred Beča i prva pomodarka. On oće svoje, te oće. Je l tako, Batiću? BATIĆ: Vi istinu govorite. MARKO: Jest, al pitaj nju, da vidiš kako ona mudruje!
Moju su babu njegovi održali, udali i potpomogli, pak oće otac da im vrati. ALEKSA: To je blagorodno; premda takva žertva.
4. MARKO i JELICA (vraćaju se) MARKO: Gospodin baron, ja vam imam jednu veliku tajnu saopštiti, samo ne znam oće li se primiti. ALEKSA: Zapovedajte slobodno. Što je god u mojoj vlasti, uvjereni budite da vam neću odreći.
Znate li, gospodin baron, onu devojku u Ameriki? Na silu oće da je s baronom Golićem venčana, i plače što neće da je prizna za suprugu.
BATIĆ (čita): „Ljubezni Aleksa“... Aha, tu smo! MARIJA: To je njegovo pravo ime. ALEKSA (oće da mu uzme pismo): Vi znate kakva je kazna za onoga koji tuđa pisma otvara i čita.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A onaj se jedva diže da se pozdravimo. „Otkuda ti?“ — veli mi. — „Šta radi Bata?“ — A, ’oće jest! — dodaje ogorčeno komandir, nervozno čupka hleb, i valja male loptice. — Kako si ti? — pitam je ja.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
da jede, A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da pije, A on neće šećer-šerbe da pije — Već on oće s jedne ruke na drugu. 163. Rano rani Jagoda na vodu, Za Jagodom Radonja na konju, Za Rodonjom Jagodina majka.
Sestra ima do tri mila sina: Milovana, majke u milosti, Radovana, majke u radosti, Simijanče, što mi knjige znaje, Oće sestra jedno da ti daje, Da zameni tvoju rusu glavu!“ “Ne da ujka, sestro, ni jednoga, Nego će se klati sa Turcima!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Ja matora? GINA: Nađi neko ogledalo, pa se ogledaj! JELISAVETA: Zube čuva u čaši, a oće da ujeda! BLAGOJE: Gino, zaveži, ili će da radi ova žila! GINA: Ajde, uzmi je, to ti i priliči!
GINA: Uhapšen je ni kriv ni dužan! MILUN: Znam, takve jedino i apse! GINA: Mogo bi da mi pomogneš! MILUN: Oće ko zvati te glumce? SIMKA: Gospodine Vasilije! MILUN: Šta da ti pomognem? SIMKA: Gospodine Vasilije!
BLAGOJE: A ti je šini! TOMANIJA: Otima se, ko da je divlje! BLAGOJE: Pusti je!... sad može i da leti, ako oće! (Odmaknu se od Sofije. Ona, ošišana do glave, kleči na sredini scene. Svije, za trenutak, posmatraju bez reči.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ala čudne moje babe, 'oće da je kicoš i uz lonce... — Dobro vi veče, strina Saro, i srećan rad! — Bog ti pomog'o, ti živ i zdrav!
— Ja velim da pripevamo, a ovi moji đavoli nećeju. — E jes', neće mačka ribe. Dede ti samo počni, pa da vidiš 'oće li. — Ta one baš i nisu s raskida, no, znaš, ne možemo da se pogodimo. Ova neće ovoga, ona onoga, pa muka....
— Je l' Đokinu? — Ja, prošapta on i odmače se. — E, pa kad neće s tobom da se pogode, sa mnom, valjad', 'oće, viknuh ja glasno. Eto, pripevajte Jova i Milicu!
Ljudi, već, k'o ljudi — ja njih i ne gledam, šta ćeš, brate moj, čovek je, pa more mu se kako gođ 'oće, al' žene, prostićete, to vi je.... n' umem vi reći.
« — »Kuku i do Boga, da 'oće, ne bi ga majci više 'vokatir'o«. — Taman mi to u reči pa, kročismo ili ne kročismo više, a pred nas — ćopo...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
dolazi jedna, da prostiš, nesreća, jedna napast i gurema, jedan kijamet u selo — vele oni za tebe — mani se, vele! Oće da kukate crnoga Marinka!« — E, to ti je, vala!
— A kude ostaviste, na priliku, kuferče? — Kod kuće — veli učitelj. — A ’oće li da spremim jedno pile. Da ufatimo i zakolemo jedno pile, pa za jedna ćisela čorba i pečenje.
Ima boga, ima, jakako! I tako oni skočiše na nj! — reče Mića i prevuče šakom preko brkova. Te ’oće biti, te neće biti; te ovamo, te onamo; te povuci i potegni — ele ti bogme oni njega lepo zarobe.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Šta Leonid oće i Scevola kad Obilić stane na poprište? Ova mišca jednijem udarom prestol sruši a tartar uzdrma. Pade Miloš, čudo
No primajte vjeru prađedovsku, da branimo obraz otačastva. Ćud lisičja ne treba kurjaku! Što jastrebu oće naočali?
VUK MIĆUNOVIĆ Kud su šćeli potrpezne kučke, Brankovići i ližisahani? Što im oće društvo sa Turcima? KNEZ JANKO A kakva je to vražja ženidba kad vjenčanja nikakva nemaju, no živuju kâ ostala stoka?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Hoćeš mi domazeta!... Nećeš, boža ti vjera!“ pridade stara ijetko. „A oće, boža ti vjera, ako se ja ovde za što pitam!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nju ne može niko viđeti kad u kuću uljeze, zašto ona ne ulazi kroz vrata, nego se kradimice kroz umar provuče, pa kad ’oće pretvori se u leptira i u najmanjoj rupici ukrije. 5.
po srijedi čisto kao krpa, a okrajcima po đe-đe krvavo, koje znači da izmeđ’ nas i Turaka neće biti golema boja, ali ’oće nekoliko okršaja.
u kući otpatka i jedno će ti unuče umrijeti, ama će ti jedna od dvije snahe pomašiti muško dijete, te tako, kad Bog ’oće, štetu namiriti.
Stade uja plakati. — Nemoj, ujo, plakati: Danas, sutra Vidov-dan, Pa ćemo te ženiti: Svraka plete čarape — Oće’ kuma da bude; Vrana pere košulje — ’Oće dever da bude; Miš prepasa kecelju — ’Oće kuvar da bude.
Danas, sutra Vidov-dan, Pa ćemo te ženiti: Svraka plete čarape — Oće’ kuma da bude; Vrana pere košulje — ’Oće dever da bude; Miš prepasa kecelju — ’Oće kuvar da bude. Gledi mačak s tavana. Skoči mačak s tavana.
ženiti: Svraka plete čarape — Oće’ kuma da bude; Vrana pere košulje — ’Oće dever da bude; Miš prepasa kecelju — ’Oće kuvar da bude. Gledi mačak s tavana. Skoči mačak s tavana. Pa ulovi kuvara.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad već zemlja protuži Bogu, da oće sva da izgori od sunca, onda Bog pošlje svetog Aranđela, da gleda kako da uzme sunce od đavola.
Kad siđe sveti Aranđel na zemlju, a on se udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti, šta on oće, pa se dobro uzme u pamet.
34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade. 35. Zakla vola bika, sve selo svika, a kad oće da slavi, nema šta da stavi. 36. Zalolota lota sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju. 37.
Ovi potonji dakle zazovne na večeru onoga što govori i oće da je mlijeko najbjelje, pak po večeri spravi ga u svoju postelju da leže, te pošto leže, odnese svijeću iz sobe u kojoj
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
) MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju? MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije!
CMILjA: Crnoga li joj leba, bogo moj! MILE: Zovu te neki napolju, oće da naruče! IKONIJA: Fala Bogu! Spremde mi to za kutnjak, oću dizludim! (Izlazi) STAVRA: Narod ogladnio slušajući!
IKONIJA (ulazeći): Voliki pljusak! Da oće da kaže nešto o divljoj izgradnji, da znam što slušam! MILE: Ne treba na to gledati tako usko!
zidu venci luka belog i crnog, venci suvih mesečarki, venci riba, s praga ti počinje ceo Banat, i Bačka, duva vetar, oće da presneži, miriše vruća rakija, a jedan oblak nad dudovima kipi!
IKONIJA: A što kažeš da dižeš ruke? SKITNICA: Od Vukosave? A i to ti je posebna priča! MILE: Oće li skoro ta rakija, majku mu? IKONIJA: Vidiš da pričam sa čovekom!
MILE: Otkud znaš? IKONIJA: Otkud znam! ANĐELKO: Slušaj, moš ti to malo brže, oće ovi škembići da mi se olade! MILE: Sa tim Ilićem ja stojim evo ovako! Mogu da ti prolongiram šta oćeš!
A onda pričo i za sve to na stanici. Mislio da si Vukosava, ličiš na majku... Cmiljo, pitaj ovog šta oće, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubiješ! CMILjA: Šta pijete?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
o kom poslu počinjem s pomoću boga truditi se ovde u Lajpsiku, a, međutim, izdavaću ove moje slučaje, čekajući [h]oće li se koji dobar Srbin naći da pomogne s troškom.
On bi mi rekao da evangelije što uči, dobro uči, no da moja detinjska pamet i glava nije jošt kadra razumeti šta [h]oće evangelije črez te reči i da je meni potreba čekati savršena vozrasta i zrele pameti za moći razumeti silu
Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište. Iz ovoga svega, ko [h]oće može dobro poznati da česni i sveti brak arhijerejem ne može nikad doveka zabranjen biti i da mirski sveštenici, u
Janja kulundžija: „Gospodine, ako to čuju naši grečeski arhijereji da mudarstvuješ, [h]oće te prokleti.” Episkop: „Neće, Janjo moj, oni koji su pametni i koji pravdu ljube; ako li za ovo mudrovanje prokunu mene,
Ovo je grčka reč i ko [h]oće uprav da je izgovori, valja da rekne „kalogeros“, a to će reći - dobar starac; a monah, iliti uprav monahos, znači -
No, valja trpiti dok narod tako [h]oće.” Arhimandrit bezdinski: „Po Vašem govorenju, gospodine, valjalo bi kolio danas istrebiti sve kaluđere?
Valja da od nji[h] pasaporat uzme ako misli pred boga izići; pak da se [h]oće jedan, neka bi i to, no nije dosta ni stotina.
Kako jedanput narod rekne, našto su kaluđeri? Što će nam? Tu ti je s njima; a dogod i[h] narod [h]oće, valja i[h] trpiti.
Želio sam da se taj dan [h]oće kako produžiti. Koliko sam ga više gledao i slušao, toliko više sam se uslaždavao. No, po savršenju ovoga razgovora,
Dati mu da pozna da to bog [h]oće i za naše isto blagopolučije to od nas iziskuje, jerbo samo na ovi način možemo s drugim ljudma i sami sa sobom u miru,
” Sutradan nedelja; dućan stoji vazdan zatvoren; kako se god [h]oće za pobeći i uteći. Legnemo zajedno, ne za spavati, nije nam bilo do spavanja, nego za razgovarati se i savetovati kako
opisati, a ne mogu, neka samo ode od proleća do jeseni, kad mu drago, u [H]opovo, pak kad se doma vrati, vidiće [h]oće li moći sve što je čuvstvovao iskazati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dakle, to bješe fra-Tetka. — Oće li brzo biti gotovo to, Grgo? Jesi li manjistru usuja? — Nisam još, oče — odgovori Grgo zlovoljno.
— Ti, Stipane, kanda gubiš rišpet redovnicima, o! o! — Ja, vire mi, dujo, malo marim, kad ko oće da tabači, pa da je i biskup, razumiš li? A onaj ditić nije kriv, a mene boli kad vidim nepravdu.
— Ne zaboga u vodu! Neka vrag nosi šta je ponija, a čuvaj se ti! — moli gvardijan. — Udrite kad velju, a za mnom ko oće! — viče Srdar. Bakonja ćuši nogom konja, koji zagazi, pak se malo-pomalo oslobodi i zapliva.
O, da mi ga je počešati po leđima. Ljekar ispiri dugačak mlaz dima, pa im poče objašnjavati što je kaplja. — Da oće bog dati da se osvisti, te da ga pričestimo — veli Blitvar.
— Ma kako je to? Je li se zađakonija? Kad?... Na sva pitanja brzo je dobio odgovore. Nije se zađakonija još, ali oće sutra, pošto se izabere novi gvardijan.
Njeki se i obazrije, baš kao da bi Bukar mogao bahnuti iza leđa. A taj njihov strah posokoli Dundaka, koji nastavi: — Oće se Todorina svetiti, tako mi svetoga Vrane, kome je on oko iskopâ!...
?... Štij fra-Brne! Brne poče: „Kad gospodin oće da pedipše I u gnivu da nas za gri’ kara, Nekom šalje ružne, nikom lipše, Jednog boles, drugog munja para...
To je pokora kâ i druga, može biti i teža od drugi; a ne bi bila pokora kad bi on to kazâ. Ko ti zna kakav gri oće da otkaje! Istina je, ne iđe u crkvu, ali je za to dobija dišpenšacijun i zato se moli u kamari dvojstruko više.
Tetka mu poteče u susret. — Šta je, Brne brate? Šta se dogodilo, ako boga znaš? — B-b-b, hoće da me ubije! — Ko oće da te ubije? — pita Tetka tobož preplašen i uze ga pod ruku. — Ta nije zar? — B-b-b, bižmo! — Ma od koga da bižimo?
— povrnu kuvar, pa ljevajući đacima, zatoroka: — Sve su to budalaštine i pizma i pritvorstvo mladoga djakona, koji oće da se na pričac posveti zar, šta li? I s menom je sad taki.
— Idak je ništa duovnik. Valimo te, bože, oće li se raziditi do koliko? — pita Krste Bakonju, koji mu ne odgovori, no uđe k stricu.
bija podjemčija, on bi ga i sad mogâ ustaviti da se nisu ništo zagrizli među sobom, pa Naćvar da se osveti njemukarce oće da umete menekarce! A taj je Naćvar s dušom u nosu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Pa dobro, Germani to su opet Švabe? — Pa jes'. — Vidiš, ti Germani celu Evropu okupiraše, pa sad 'oće i Aziju. Nego ja mislim da one Švabe i ove Švabe rade ortački.
Neko fino, znaš, slatko, moderno, sve sama svojeručno kuvala. Ama 'oće da svane, a ništa. Časna žena, boga ti, smerna, uviđavna.
pa šta ako imaš kašalj, proći će te“, primetio je predsednik, tek da nešto kaže, ali je Đoka na ovo zavrteo glavom: „Oće da prođe, gospodin predsednik, Bog da te živi, sinovi ti carevi i generali bili, kako da neće, znam da će da prođe.
— Ama, je l’, — veli — Iko, je l’ se taj Milić brij’o, sve mu na svetu ljubim, ’oće glava da mi prsne! — Jarčija, mala bradica, ovako — pokazuje Iketa.
— A s kim, da od Mene nađeš? — ne krijući svoje uzbuđenje upita Gospod. — S kim sad? Zašto sad? — Sad sa Švabom. Oće, vele, da ih proguta! Poćutavši kratko vreme, Gospod opet odseče: — Pa neka bude! Đavo nek’ ih nosi! Neka ratuju!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Oće on, sve će poslušati. — No dobro, — kaže onda dida — daj te dvi tikve s leđa, — pa on tikve u šake, izvadi svoje desno
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: A moj Vasilije? FEMA: To je nesreća! Ja joj govorim o prvom gospodinu, a ona oće svinjara. A neću se ja mlogo tu s tobom rezonirati. Kaži komi fo! EVICA: Šta je to komi fo?
MITAR: Ja vidim promenu, ali ne znam zašto; ta ni šest nedelja nema otkad ti je otac umro. EVICA: Ona oće da je kod nje sve kao kod najveće gospode. Psuje me i grdi što radim, nego kaže da se nakitim, pa da sedim.
On se, bog da mu dušu oprosti, kinjio i život prekraćivao da vam što više pribavi, a gledaj ti sad ove, oće da utamani kuću. A, drugojače ću ja s njome početi! EVICA: Grdila me i ružila što sam bila kod vas, i što sam radila.
MITAR: Da šta, i tebe da vospita kao što je ona? Bezobraznica, vidila ono malo krajcara, pa oće da spiri. EVICA: Nekakva gospođa Sara dolazi, pak je tako uči. Sve kažu da nisam vospitana kako valja.
oprosti, u venčanoj aljini saranila, a od kape joj i sad srebrna dugmeta na svečanoj ćurdiji nosim, ali naši mlađi sve oće da svetle, da su pred svetom obučeni, makar u kući proje ne imali. EVICA: Moj Vasilije nije takav.
O, to je ništa, ona će se lako povratiti, poznajem ja njeno dobro srce. EVICA: Ali sad oće da me da za nekog filozofa, pak eto naše nesreće. VASILIJE: A šta će tvoj ujak kazati?
EVICA: Zaboga! (Oće da pobegne.) RUŽIČIĆ (uvati je za ruku): Heleno, stani! Tako je Dafna bježala od Apolona, i pretvorena bila u lavr
FEMA: Oh! (Izvali se na stolicu.) SARA: Oće da padne u nesvest. Friško hofmaniše tropfn. (Uzme staklo s pendžera i prinese joj k nosu.
FEMA: Mekarabl, ja ću taki rebarbarasa spraviti. SARA: Pravo, pravo! (Na uvo.) Ali oće li mladoženja kakav dar dobiti? FEMA: Alabunar, od moga pokojnog muža ostalo je dosta stvari.
što vam nosim Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on će pokazati koliko puti kuca srce kad oće da bude venčanje.
JOVAN: A na šta ću posle ja spavati? FEMA: To je gurbijan; ja mu govorim za nobles, a on oće da spava. JOVAN (vrti glavom): Da nešto ustane pokojni majstor! FEMA: Opet ti? JOVAN: Ala bi nas mlavio.
RUŽIČIĆ: Kažem za gospoju Mirič kako izgleda, kanda dvadeset prvo dete doji. SARA: Ha, ha, ha, naš mladoženja oće svoju suprugu s komplimentom ala boner da probira!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Oće, bogme 'oće, mnogo ima proklete gadije — začu se neki starački glas iz gomile. Okrenem se i ugledam iza mene jednoga mo
— Oće, bogme 'oće, mnogo ima proklete gadije — začu se neki starački glas iz gomile. Okrenem se i ugledam iza mene jednoga moga
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
On misli o Jablanu i mejdanu. Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti. Rasteže pedalj, pa poče mjeriti štap: „'Oće Jabo nadbosti — neće; 'oće — neće; 'oće — neće; 'oće!“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti.
Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti. Rasteže pedalj, pa poče mjeriti štap: „'Oće Jabo nadbosti — neće; 'oće — neće; 'oće — neće; 'oće!“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti.
Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti. Rasteže pedalj, pa poče mjeriti štap: „'Oće Jabo nadbosti — neće; 'oće — neće; 'oće — neće; 'oće!“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti. Od dragosti stade ljubiti i grliti baka.
Rasteže pedalj, pa poče mjeriti štap: „'Oće Jabo nadbosti — neće; 'oće — neće; 'oće — neće; 'oće!“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti. Od dragosti stade ljubiti i grliti baka.
Doduše ono ne bi trebalo da tako bude, ali ljudi tako 'oće, pa nek im tako i bude. Ja nijesam čojek, ja sam blentavi Krstan, a blentavom Krstanu to je, ako ćeš, blentavi
— 'uknu Partenija i jedva sjâ s konja. — Odmetnô se Simeun u eškiju, porobio i namastir i mene, pa 'oće i glavu da mi uzme... — Stoj, kaluđere, gubu ti tvoju! — podvriskuje Simeun i jednako puca uz luke. — Eto ga, Gavro!
Nema vajde kriti, draga mi je i slatka, ali neki put ražljuti se, pa 'oće da me udavi. Da mi lanjske godine o Lučindanu ne dade svjet jedan carski oružnik gore na Kadinoj Vodi, ne bi' se ja
Brkljači kô i ti i ovo dijete kad ste se nešto maloprije dogovarali. Zabrkljači-de, gospodine, malo na njeg', da vidim 'oće li... Sudac (smije se, govori nešto i udara jazavca po njušci).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve mu ide od ruke. U školi prvi; bogami, i ovde kod mene, prvi. Jednako nešto izmišlja, i sve neko dobro 'oće da čini. Čim dođe iz škole, obuče se kao doktor Mirko, i leči životinje, i, da vidite, i izleči ih.
Gle kako me opet zaboli glava. Baš mi ne dadu ozdraviti. Onaj se prekjuče razabira u razbojništvima i 'oće u Ameriku, a ova sad u Trst, i za majkom u nevaljalstvo i propast...
— Je li, Ružo — pita poštarka — 'oće li onaj da ode kad se ti naučiš poslu? — Neće taj micati dok mu ide ona plaća.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
A što se apatije tiče, priznati moram da ja sa žalosnima plačem, a s veselima pevam, il’ mi se oće il’ neće, pa ko zna bolje, široko mu polje. Dalje mojim g.
Kako to može biti i oće li ovo položenije revoluciju u kakvoj sistemi pričiniti, ja o tom ni najmanje ne razbijam glavu.
nam najpre tko je on i otkuda je, je l’ od velike familije, koliko mu otac ostavio novaca, kakvog je stasa, oće li se moći oženiti i proče; to mi napred znati moramo ako mislite da trčimo za njim, inače mi nećemo zeca u šumi.
šta je pacov izgrizao; no badava, sav moj trud i podvig bi sujetan, zato svakom na volju ostavljam nek tolkuje sebi kako oće, ili kako ume, ili kako dostiže (to nije svejedno), a ja idem dalje stari rukopis prevrtati, koji pridodaje da se naš
Pošto svoj posao svrše, predadu svoga roba načalniku s dodatkom da ga, kao roba, na kakov oće posao osudi, no ovaj, iz vrođene mu skromnosti bez sumnje, njima odgovori: da je to za njega velika čest, koju on, bez
vremena faliti se i sočinenija svoja, dok su jošt u rukopisu, pročitavati, tako da kukavni slišatelji moraju, il’ im se oće ili neće, tamo misli upravljati kud ji suvo sočinitelja pero vodi.
Predstavi sebi, makar je i života stalo, iz tamnice ga izbaviti, a oće li je potom po običaju on iz blagodarnosti uzeti ili neće, o tom ona i ne mišljaše.
donne dі quіndіcі, i tako ostavivši svoju nesuđenicu sopstvenoj sudbini, u najlepšem maniru oladi, ne misleći mlogo oće li se ona moći braniti ili ne, kao slaba, od razni napadenija koja joj se dogoditi mogu.
»Kod dva plasta sena crkao si od gladi, jer si s tvojom filozofijom pamet izgubio. Ali tako je kad magarac oće da se plete u stvari koje za njega nisu. Bestraga sa svom filozofijom!
Zar si ti doktor? Gospodin spisatelj, nemojte mu kazivati; tako me neprestano muči sa svojim lekarnim knjigama; sve oće da se pleće u ono što mu nije posao.« Ali ovim sredstvom ne samo žena nego i ljudi tajne mogu se dokučiti.
Roman bi rado i karte na svojoj Rozinanti razmećao da vidi oće li se oženiti, kako gođ naše devojke da vide oćeju li se udati, i čisto je uskom nekom putanjom jašeći zadremao, kad
odletila, primeti da nauki od slavni magaraca priobretenoj mora malo leđa okrenuti, i da je prinuđen, il’ mu se oće, ili neće, glavu lupati i misliti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U drugome hodniku zateče Dušan jednoga svoga vojnika. — Gde si ti bio? — Išao sam da pitam oće li biti večere. — Koga ti možeš da pitaš... i kako da pitaš ?? — Pa... našao sam kujnu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sam sinoć mlogo pio vino u planini s vilom Ravijojlom, pak je mene zapretila vila: ako mene čuje da popevam, oće mene ona ustreliti i u grlo i u srce živo“.
niz Kosovo na vitezu konju šarenome; dobra konja vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; oće junak na nas udariti!
Ivo nam je tamo poginuo, evo ide aga od Ribnika, sad će naše dvore poarati, a nas oće, Đurđu, zarobiti, da pod starost služimo Turčina!
i ne čuje, on ne čuje što besedi Iva, već saleti svoje čedo Ivu, saleti ga da odseče glavu, Eto Ivi goleme nevolje! Oće junak da izgubi glavu, da od koga, već od babe svoga!
“ Brzo Đurađ sastigao Ivu, i oće mu da odseče glavu. Kad se vidi Iva na nevolji, on se maši u jankesu pasu, baci glavu age od Ribnika, baci glavu pred
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Rodbina tek samo povede reč pred njim o njemu: „More ’oće, ete, da ga ženimo!“ A on obori glavu, gleda u stranu, stidi se, ali ne poriče, niti se brani.
Toj li je red?!... A tatko što da praji?! Uze si na brata dete, reče: „Sotirče će mi je po sag sin i naslednik!“ ’Oće da ga uzne za ortaka, — ama još neje u tej godine!... A svojega sina napudija!...
— reče i ode kao oluja. — Što, što! — viknu zaprepašćeno Jevda i huknu: — Tugooo! Što gu puštismo?! Oće da ni napraji niku muku i rezil! A ludo je, ludo — pa sto oke je, ludo!
Kako ona kumrija — reče i pokaza na jednu što je u kafezu — veće beli svet neće da vidiš!... ’Oće da te zab’ravi i sokak, i mahale, i grad; — i nikoj neće ni da znaje da si hadži Zamfir ima na dom devojku!...
pa neka gu tag uzne koj oće i koj sme... — Će da gu uzne, ama treba da si ima travu stiskavac... — A sag jošte ima, pobratime, da nađemo jednoga
“ viče preko sokak. „Što se, mori“, reče, „naprajilo toj pri vas? Koj se to udava, koj se pa ženi? ’Oće li“, vika, „skoro da potrupamo malko u svatove?
Mori, znavamo si mi žene ubavo što je i koj je Manulać, a koj po Manasija kujundžija, i što si može kad ’oće... Ih, što si ti, bata-Mane, pa nesreća nika! — Ama, ti me pâ l’žeš, Vaske! — Ne l’žem te, bata-Mane, dve mi oči!...