Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Smirio se kad ga ugleda, kako već sedi iza njega, u kolutovima gustog dima. Paviljon su, saperi, bili ukrasili suncokretima i gomila se beše stisnula sve do te leje cveća.
U toj kući, u vrtu, koji se do reke spuštao, bio je paviljon. Sav u stakletu. Imao je dva izlaza. Jedan u kuću, a drugi na reku.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ti si jedna stvar, jedna klada, jedan buzdovan, razumeš! Gledaš ove balavce kako dižu paviljon na glavu, i ništa: ćutiš, keziš se i bleneš u njih kao idiot.
Ah, psssst, pssst, gospodo, užasno, za ime Božije... šššt, zaboga. I najzad, na jedvite jade, paviljon popušta, utišava se najedanput žagor. — Je li, a? Ima li žaba rep? A zašto žaba nema rep?
Jesi li razumeo? Razumeš? — završava odsečno, zapovedničkim glasom, potpukovnik. I tek se, posle toga, sasvim utišao paviljon i oficiri zgrčili pod ćebad da dremaju, a vrata se otvaraju i opet ludo kuljne unutra studen, zajedno s pešačkim
Posle se vraća, otpočinje da priča sa afektacijom i pretensijama na duhovitost, i ceo paviljon se pretvara u uvo: — Evo šta mi se desilo, gospodo, samo, molim, bez prekidanja.
I usred onog živog, burnog i veselog žagora koji nastaje, pojavljuje se sestra Ѕtephenѕon i žurno prolazi kroz paviljon sa crnim mačetom ispod šala.
I jedan po jedan, odlaze rekonvalescenti na večeru zamišljeni. ...Pa se posle večere paviljon sprema na spavanje. Zbacuju se bluze i čakšire i nestaje redom jedna po jedna bela prilika ispod pokrivača koji se
I dok se kapetan Đorić napreže da povrati vlast nad mislima, paviljon uveliko spava, diše: — Hhhhh... pff... hhhk... pfff... pff... pff... huuuuj... „Ali šta znači ono: sve ću drugo lako?
A paviljon uveliko spava: — Hhhhk... pff... hhhhhk... pff... kaha, kaha, pfff... hhhk... pf... „Ali stani, razmisli, priberi se,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Leškarimo raskomoćeni na krevetima i glasno razgovaramo. Neki počeli da dremaju, a drugi zaspali. Oko deset časova paviljon se umiri.
Tajac. Najednom se u paviljonu razleže neko urlikanje, kavlikanje, lajanje. Svi skaču, okreću se. U paviljon uveo neko kučku. Iz jednoga ugla dopire glas, kao vapaj: — Nepodnošljivo! Zašuštale su slamarice.
Zašuštale su slamarice. Revnosni potporučnici skaču i svi naglas protestuju. Uzrujan žagor ispunio je paviljon, a kroz ono brujanje začu se glas kapetana „Fikusa“: — U strelce! Drugi viču: — Evo je... — Teraj otuda...
— Pobeže! Larma se prenosi na suprotni kraj paviljona, neko otvori vrata i pseto izlete skičući. Naskoro se paviljon umiri. Čuje se samo uzdah reumatičnoga pukovnika i snažno disanje mladih potporučnika. — Ovo je preko jego!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Do posle podne biće gotov, i ja Vas u to doba željno očekujem. Tu, u mome vrtu, stoji jedan stari paviljon. Sagradiše ga talijanski majstori pre pedeset godina.
Zbog toga moramo ostaviti za jedan časak ovaj paviljon, da putanje tih planeta izbliza razgledamo. Prva po redu od tih spoljnih planeta koje su znatno veće od unutarnjih,
Vratimo se opet u paviljon, pa obuhvatimo odande jednim pogledom ceo ovaj model sa zamišljenim putanjama Uranusa, Neptuna i Plutona.
Naš baštenski paviljon služio je kao trpezarija. Doručak je otpočinjao izjutra oko šest časova - stari pukovnik držao se vojničkog, a moja
obali novim nasipom, kida u svome besu nemilosrdno moj vrt, kapije, tarabe i šalukatre moga očinskog doma, pa i lepi paviljon, trunu, napušteni i neodržavani.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Moj mir je napušten, pretvoren u stanove za služinčad i u ostave, a nameštaj dobrim delom prenet u nadzornikov paviljon. Gospa Nola sa sestrom preselila se u kuću njihovu u varoši. To je bila prostrana starinska kuća na jedan nizak sprat.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ugledao sam više baraka i množinu ljudi u bolničkom odelu. Uneli su me u jedan paviljon i spustili na krevet. Preko puta vidim jedno izmučeno lice koje me posmatra usplamtelim očima.
Kao da se otimam od smrti, ustao sam onako malaksao, ne bih li zaboravio žalosnu uspomenu. Paviljon je najednom oživeo, Jedan pešadijski poručnik pita svoga druga kako se na francuskom kaže: „Sestro, vi mi u stražnjicu
Onda uze kredu i na tabli iznad moje glave napisa: „Za hranu: tri klistira dnevno.“ KAJMAKČALAN Paviljon je bio pun do poslednjeg mesta. Teški ranjenici i malarični bolesnici ležali su jedan do drugoga.