Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kroz jeku vojničkih truba, kroz dreku komandi, kolona je za to vreme počela da se leluja i maršuje bliže paviljonu, koji je bio podignut kraj novog druma, na kom su kola stala.
“ Nasta komešanje među redovima i neki počeše da se guraju, bliže paviljonu. Grof je bio zastao u čitanju i osvrnuo se, tražeći, pogledom, Garsulija.
“ Tu reč, „pavori“, bili su otegli i ona je počela da se, sve više, prolama, iz gomile. Među oficirima, u paviljonu, nastade, isto tako, nemir i videlo se kako Garsuli pozva k sebi jednog, mladog, husara, kome nešto reče na uho.
oko paviljona, sa isukanim sabljama, i oni su počeli, jašući, da, konjima, potiskuju one, koji se behu suviše približili paviljonu. Izgleda da je to bilo, Srbe, još više izbezumilo.
O Trifunu Isakoviču nije bio ni čuo. Pavla je namestio, da prenoći, u paviljonu. Prenoćiće, kaže, kao grof. Poslaće mu i svoju sobaricu. Lepu.
A postelja je, u tom paviljonu, bila velika, široka, u zavesama od svile i stakleta. Te zavese se Pavlu učiniše kao čudo – nisu bile zavese, kao
Isakovič zatim dugo nije mogao da zaspi, na tom prenoćištu u varoši Jaroslau. Napolju je duvao vetar, u mraku, a u paviljonu zvučale su zavese, kao da neko zaista dira, prstima, u neku harfu. Tek je pred zoru zaspao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I vi s nama, daće Bog! — Merci. — Au revoir! — Thank you! Posle ona odlazi, i nastaje živost u paviljonu, glasniji razgovori, i nekako široko, zarazno protezanje...
Ali drugo je žena, boga mu, ona mora da bude svetinja...“ Pa se iskašljuje pukovnik i unezvereno gleda po paviljonu, kao da je nešto izgubio pa traži.
Kad nastane žagor u paviljonu, onda se on trese u grozničavoj drhtavici, obuzima ga samrtnički ropac i obneznanjuje se. Tada je pored njega uvek mala,
u paviljonu šestom ima dve obične plehane peći. Pored jedne trese se i cvokoće zubima u naslonjači prvi hugista, koga je opet spopao
A kad zatvori suprotna vrata i izgubi se, onda se mlazevi pohotljive pare još viju po paviljonu i drhte nozdrve i pucaju zglavkovi koščatih ruku rekonvalescenata što se sladostrasno protežu pored usijane plehane
Onda kapetan Fikus objavljuje da je gotova večera i priča šta je sve video u trećem paviljonu za operacije: — Studentu Đuri, dobrovoljcu iz Zadra, odsekli desnu nogu ispod kolena i još se nije osvestio, a ja ga
Samo je doktorova soba u odvojenom paviljonu još osvetljena i dežurna mіѕѕ Round, je kod njega. Mala vižljasta, anđeoska mіѕѕ Pound, sa zlatnim kovrdžicama na vratu i
A kad se rastanu, o, nov život koji će doći ispuniće njen, sav od slatkih uspomena na neobičnu ljubav ovu u crnom paviljonu, u kome je ona bila srećna kad su svi drugi patili, gde je ona raj svoj pronašla u ponoru najstrašnijeg pakla.
— Yeѕ, my darlіng, Pray, belіeve me. And [I] have my own hore!1 ...A u paviljonu šestom potpun mir je već, samo popac dosadno škripi među drvima kod peći i bolničar je, na prstima, poslednji put
Ovaj hodnik gleda u avliju, u letnju baštu. Ali kakva mi je to letnja bašta kad su u paviljonu za muziku naslagana drva, a stolovi na sve strane prevrnuti sa nogama uvis.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
IV Uvijek kad na paviljonu preko puta otvore ili zatvore jedan prozor, mojom sobom preleti miš. I taj me miš podsjeti na jednu svjetlosnu igru iz
I opet se zabavljam gonetajući: ko je taj što otvaranjem i zatvaranjem prozora na paviljonu preko puta nesvjesno nagoni svjetlosnog miša po mojoj bolesničkoj sobi? V Oca nisam upamtio.
” Tišina. Mojom sobom opet je preletio svjetlosni miš – neko je na paviljonu sučelice otvorio ili zatvorio prozorsko krilo. Ali zvuka niotkuda. Tišina.
Ako se ne varam, ovo je ona koja je otvaranjem i zatvaranjem prozora na paviljonu preko puta natjeravala po mojoj sobi svjetlosnog miša prvih dana poslije operacije.
Krakov, Stanislav - KRILA
Potom ga je pomilovala po proređenoj kosi. I baronica Ivon je bila uvek zadovoljna. U paviljonu zubara Rožea, koga su inače njegove kolege među sobom zvale štukom, često se u veče na mlečnom staklu videla njena
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U paviljonu je gamizalo kao u mravinjaku, a brujalo kao na nekom bučnom zboru. Viši oficiri, iz drugih paviljona, išli su kod upravn
Najzad, na savet viših oficira, rešio se upravnik bolnice da u paviljonu gde su potporučnici postavi sobnog starešinu. Toga dana baš prispeo je sa položaja kao rekonvalescent kapetan Voja,
Brana nam je odmah kazao da mu je nadimak „Fikus“. Naredio je upravnik da ga svi potporučnici sačekaju u paviljonu. U određeno vreme naišao je sa kapetanom „Fikusom“.
u... — glava se njegova svali na jastuk i kapetan „Fikus“, sobni starešina nad četrdeset potporučnika, u četvrtom paviljonu rekonvalescentnog logora, zaspa mrtvim snom. — Ovako se više ne može...
Na desnom krilu bio je kapetan „Fikus“... Saopštio je upravnik da će četiri pukovnika zauzeti ona četiri ugla u paviljonu. Naglasio je još da je tražio islednika. Vlast, disciplina, kazna! Sad ili nikad!
Posle datog znaka svi potporučnici ležu, šapću, čisto se plaše da ne poremete svečanu tišinu. Tajac. Najednom se u paviljonu razleže neko urlikanje, kavlikanje, lajanje. Svi skaču, okreću se. U paviljon uveo neko kučku.
— Kad nam upravnik bolnice ne dozvoljava da to ispoljimo na frontu... Sutradan, pošto smo se u paviljonu „prebrojali“ koliko nam je još ostalo para od novčane hrane, sišli smo pred kafanu, ispod platana.
A kada se sutradan razdanilo i svi oficiri izišli, prepričavajući jučerašnji događaj, u paviljonu su još spavali glavni junaci toga dana. Dežurnom oficiru nije bilo teško da ih pronađe. — Gospodine kapetane...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kada se ne šetam po vrtu ili ne pišem ni računam u njegovom paviljonu, ja hodam po sobama, posmatram stare portrete i slike, otvaram fijoke komoda i vrata ormana, koja, odučena od toga,
Svaka stranica paviljona, pa i njegov poluprečnik, meri tačno tri metra. U paviljonu stoji još i danas veliki okrugli sto, odmeren za dvanaest osoba. Sada sam ja njegov jedini gost.
Posle večere igranka, koncerat ili pozorišna pretstava u paviljonu, sve u režiji pukovnikovog sina Jovana, kasnijeg diplomate, virtuoza na violini i klaviru i stručnjaka za sva pitanja
Sada sedim, možda poslednji put, u paviljonu moga vrta i pišem ove redove. Ne želim da oni izazovu u Vašem mekom srcu osećaj sažaljenja, jer mu nema mesta, a smatrao
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
oni žive u drugom paviljonu. Na Božić i na Uskrs ručaju svi zajedno, i čude se kud se denuo onaj il' ona koji su još pre pola godine s njima sedeli