Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da damo i drugim vladateljima da oni mogu bolje raditi za nas u soglasiju. Tu je prisustvovao i g. [Lazar] Pavković. Tako smo i počeli i dali grafu Vrbin prošenije za audijenciju kod imperatora austrijskoga.
Po soveršeniju tog pisma, odemo u kancelariju grofa Kapodistrije i dade MI ono pismo serpsko, što je g. Pavković preveo, da odnesem g. Bulgakovu. U 12 sati odnesem ono pismo i predam g. Bulgakovu.
Odnesem taki g. Pavloviću pisma i kažem, da je g. Nedoba rekao da i̓ prevede kako treba, no g. Pavković sobom ode do g. Nedobe — a da će on pismo do ujutru sveršiti kako treba — no da ja rano k njemu dođem. 24. januara.
Nedobi, i ne nađem ga kod kuće. Vratim se, i odem g. Pavkoviću, i pokažem pisma žalosna, no i g. Pavković pokaza mi svoje pismo, koje mu je rođak iz Zemuna pisao, isto i ono glasi žalostnjejše stradanije serpsko — i on će iz
On reče: „Dođite malo posle, moći ćemo se o tim razgovarati, i da uzmeš ona pisma da odneseš g. Bulgakovu dok g. Pavković donese.” U 9 sati odem i počekam.
Jego visokorodije, gospodin štatski sovetnik i kavaler Teodor Ivanovič, iz kancelarije ne može izaći, a g. Pavković ne dođe, zato odem, i rekne mi momak: „Dođi doveče između 7 i 8 sati, naći ćeš gospodina.” Odem u 7 sati, a g.
” Odem u 7 sati, a g. Nedoba još u kancelariji. Čekam pol sata, dođe g. Pavković. Potom malo, iziđe g. Nedoba i u njegovu sobu odemo. Pitam: jesu li ona pisma predali?
Uze ga g. Pavković, i reče: da ga pokažem u cerkvi našim gospodam, „kakovo je serpsko k Rosiji preverženije, i u našega cara nadeždu