Obradović, Dositej - BASNE
Svrh svega, kad je takovi jošte lukav da se ume vladati, onda neka niko pred njega ne izlazi. Apostol Pavle javno kaže: „Čado Timoteje, doći ćedu bedna vremena kad ćedu neki za svetinju držati da se od zakonoga braka udaljavaju
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Naredimo, da od Srba ostane Pavle iz Vukone u gradu sa 20 momaka, dok se narod oslobodi Turcima dolaziti i donositi ko što ima na prodaju.
U valjevskoj nahiji 1805. bio je aračlija pop Pavle Marković iz Takova. Te se zime koje arač, koje poreza Gušancu, koje za džebanu kupilo; i na proleće učinimo skupštinu u
Rekao mu Popović Pavle iz Vranića: „Javi mu se, gospodaru, crče plačući, žao mu je”. — „Neka, neka, kojekuda, neka zna drugi put kako će u
Zar je malo drugi̓ ljudi da i̓ šalje, kuda vidi da i̓ treba slati?” — Probudi mene Popović Pavle: „Ajde — veli, — zove te gospodar”. — Ustanem, umijem se, dođem.
— Ustanem, umijem se, dođem. On sedi, i Milan, i knez Teodosije iz Knića, i Pavle Popović; sedo̓ i ja; a on odma: „Eto valjevska i šabačka se svi poplašili i zbrkali, a ovaj (rukom na me) sve što je
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!... Ah, teraj u obor — stoku mu poganu!
Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!... Ah, teraj u obor — stoku mu poganu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U nedoumici valjda, Pavle je bio skinuo, u vrućini, svoj oficirski, trorogi, šešir. Tankog, orlovskog nosa i plavih, tamnih očiju, sa osmehom
Tankog, orlovskog nosa i plavih, tamnih očiju, sa osmehom koji je bio jako topao, iznad izvijenih usana, Pavle je za Garčulu bio čitav doživljaj. Gledao ga je začuđeno.
Najstariji Isakovič, Trifun, siromašan, naselio se sa svojim zbegom u Mahali. A njihov bratučed, Pavle, u jednoj kući, sa baštom, izvan gradskih zidina, u jednom predgrađu, koje se zvalo Jozefštat.
A njihov bratučed, Pavle, u jednoj kući, sa baštom, izvan gradskih zidina, u jednom predgrađu, koje se zvalo Jozefštat. Pavle je imao nekoliko, skupih, kobila i ćef mu je bio da dolazi u varoš na svom fetonu.
Pavle je imao nekoliko, skupih, kobila i ćef mu je bio da dolazi u varoš na svom fetonu. Pavle je bio sad u zatvoru, ali su ostala tri Isakoviča – iako su se kod profoza vodili u knjigama, kao u apsu – bili
mu sude, a saznala i na koju kapiju će izići, i u koji sat, Petar je odmah pristao da iziđu do prvog forposta, da se Pavle isprati. Na to su i njegov brat Đurđe, i žena Đurđeva, Ana, odmah pristali.
Samo, prema naređenju Garsulija, Pavle nije bio zatvoren tu, gde su zatvarali kockare, duelante, ženskare. Ispod tih zatvora, u podrumu, kraj jednog rimskog
Tu su zatvarali ubice, dezertere i špijune. Garsuli je naredio da se Pavle zatvori tu. U memli, u strašnom smradu, dobio je svega neke nogare i slamaricu, i ćup vode, i hleb koji je mirisao na
Ako je Garsuli i od Pavla očekivao to, jako se varao; nije jego blagorodije poznavao. Pavle je mogao da provede nedelju dana u sedlu, a da, tako reći, i ne silazi sa konja, ne spava, ne jede, i ne traži vodu.
Osluškivao je sebe samog i gledao u samoću. Kad je profoz otišao, sa fenjerom u ruci, Pavle je video da sa njim, na zidu, ostaje samo njegova senka, u mraku.
U trenutku, kad ga je Garsuli dao okovati, nasred kasarne, uz lupu dobošara, Pavle je zbilja pomislio da će ga obesiti i bilo mu je stalo samo do toga da ustane, u lancima, prav, ponosit, i da se isprsi
To se, dugonjo, ne kaže! Kuda ću ja sad, sa ženom, i detetom na sisi? Garsuli je bio obavešten da je Pavle ohol, odličan konjanik, udovac, i primetio je da, pred njim, nije uzeo čak ni stav „mirno“, nego stoji u stanju „voljno“,
Teodosije - ŽITIJA
Jer ne dade se blagodat Svetoga Duha jedino apostolima nego i svakome koji živi po blagodati. Jer apostol Pavle kaže: „Svakom pojedincu od nas dade se blagodat po meri Dara: Hristova“.
oca našeg Simeona pravoverjem zasađeni, ali je Bog blagovoleo da i mi zalijemo ono što je otac naš zasadio, da kažem: „Pavle zasadi, a Apolos zali, ali Bog podiže“. ato ni otac moj, koji vas je zasadio verom, Ni.
O ovim jeresima Pavle veliki vaseljenski učitelj Duhom Svetim predskaza: „Ja znam da će posle odlaska mojega ući među vas vuci ljuti, koji ne
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ČIN 20 DRUGI ČIN 48 TREĆI ČIN 75 POKOJNIK (KOMEDIJA SA PREDIGROM U TRI ČINA) LICA Pavle Marić Milan Novaković Spasoje Blagojević Gospodin Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf
PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića. I PAVLE, MARIJA MARIJA (sobarica, starica, dolazi spolja): Gospodine, jedan gospodin; kaže pozvan je.
I PAVLE, MARIJA MARIJA (sobarica, starica, dolazi spolja): Gospodine, jedan gospodin; kaže pozvan je. PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe! MARIJA (ode na vrata i propušta agenta).
PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe! MARIJA (ode na vrata i propušta agenta). PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo).
MARIJA (ode na vrata i propušta agenta). PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo). II PAVLE, I AGENT PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada?
PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo). II PAVLE, I AGENT PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada?
(Spazi Rinu na vratima.) Uostalom, evo moje žene, ona će vam objasniti. III RINA, PAVLE i AGENT RINA (u elegantnoj jutarnjoj haljini): Gospodin je od policije? I AGENT: Da, gospođo!
RINA: Ne bih imala šta da vam objasnim: kod nas se noćas desila krađa. I AGENT: Možete li mi reći što bliže? PAVLE: Reći ću vam ja. Moja žena i ja bili smo sinoć u pozorištu.
RINA: Da, samo to! I AGENT: Dozvolite, ko je prvi opazio? PAVLE: Ja se najranije budim u kući, posao mi je takav, izlazim rano na građevinu – dakle, prošao sam ovuda i slučajno mi je
I AGENT (razgleda stočić): Fioka je, očigledno, nasilno otvorena. Znate li mi reći šta je ukradeno? PAVLE: To je stočić moje žene, ona će to znati. RINA: Ja ovde držim moj mali nakit i sitnice, obične toaletne sitnice.
ja mogu povesti zvaničnu istragu, ali, ako dozvolite, mislim da je bolje ne davati stvari širi značaj no što je ima. PAVLE i RINA (ćute).
Ja mislim da u dalje konstatacije ne treba ulaziti. Ja vas molim da me oslobodite. Gospođo, gospodine! (Ode.) IV PAVLE, RINA PAVLE (zadubljen ponovo u knjigu). RINA (Pošto je bacila jedan prezriv pogled na Pavla, polazi u svoju sobu.
Matavulj, Simo - USKOK
A ti ne ču još i to da mu car Aleksandro presječe davati one hiljadu cekina, te mu je bio odredio davati car Pavle? — Čuh! — reče brkonja odbijajući guste dimove. Svi se zamisliše.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KOD SRBA U XVIII VEKU 34 2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA 37 HRISTIFOR ŽEFAROVIĆ 39 VASILIJE PETROVIĆ 40 PAVLE ĐULINAC 42 JOVAN RAJIĆ 44 ZAHARIJA STEFANOVIĆ ORFELIN 50 JOZEFINIZAM 54 DOSITEJ OBRADOVIĆ 58 JOVAN
MUŠKATIROVIĆ 76 ALEKSIJE VEZILIĆ 78 EMANUILO JANKOVIĆ 79 GLIGORIJE TRLAJIĆ 81 ATANASIJE STOJKOVIĆ 83 PAVLE SOLARIĆ 85 VIĆENTIJE RAKIĆ 87 II OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU 88 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE U PRVOJ POLOVINI XIX
MILIĆEVIĆ 243 MILORAD P. ŠAPČANIN 246 JOVAN GRČIĆ MILENKO 249 ČEDOMILj MIJATOVIĆ 251 PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV 253 KOSTA TRIFKOVIĆ 255 KOSTA RUVARAC 257 IV REALIZAM 259 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE 260 NOVI DUH I
SEKULIĆ 375 MILICA JANKOVIĆ 376 3) DRAMATIČARI 377 4) KNjIŽEVNI KRITIČARI 379 BOGDAN POPOVIĆ 380 SLOBODAN JOVANOVIĆ 382 PAVLE POPOVIĆ 383 BRANKO LAZAREVIĆ 384 POZORIŠNI I UMETNIČKI KRITIČARI 385 ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI PREDGOVOR U
Ali, to su samo izuzetni i retki pojavi. Srpski istoričari XVIII veka, i Đorđe Branković, i Pavle Đulinac, i Jovan Muškatirović, pa i Jovan Rajić, vrlo malo znaju o istorijskim spomenicima stare srpske književnosti, i
pisane knjige za katoličku propagandu, i Srbi su sa krajnjim nepoverenjem gledali na svaku knjigu latinicom štampanu. Pavle Solarić priča kako je jednu takvu knjigu, kada mu je došla do ruku, bacio u peć »kao anatemisanu«.
pominje da je Dositej Obradović priznavao da ga je Kačićev primer ohrabrio pisati narodnim jezikom za narod; Pavle Solarić ga naziva »najvećim ilirskim pesmotvorcem«, a Vuk Karadžić priznaje da je čitanje Kačićeve zbirke bilo od
1751. godine mitropolit Pavle Nenadović je najzad izmolio pravo da u Oseku ili u Karlovcima digne srpsku štampariju, ali kada mu je postavljen uslov
U XVIII veku bilo je nekoliko prepisa; docniji istoričari srpski, Pavle Đulinac, Jovan Rajić, obilno su se njome služili, naročito Rajić, koji je po čitave strane iz nje ispisivao.
godine. Srba ima u diplomatskoj službi, kao konzul Pavle Đulinac; u prosvetnoj, kao glavni nadzornik osnovnih škola Todor Janković Mirijevski; u višoj nastavi, kao profesori
nije imala nikakva uticaja na razvoj srpske istoriografije i na razvijanje istorijskog osećanja kod Srba u XVIII veku. PAVLE ĐULINAC Istorija Đorđa Brankovića ostala je u rukopisu, istorija Vasilija Petrovića nije došla u srpske krajeve, i
istorija celoga srpskog naroda koja se čitala u srpskoj sredini i koja je uticala na Srbe bila je od Pavla Đulinca. Pavle Đulinac bio je oficir i diplomat u ruskoj službi.
Sremac, Stevan - PROZA
I Pavle Postiljonović i Jovan Maksić, i polaženik i domaćin, bili su činovnici jednog tunavog nadleštva u jednom istom mestu, al
Dakle, gilta? Pa, priko, neću ti boga nazovem ako mi tu ljubav ne učiniš i ne dođeš. — Dobro, stoji! — reče Pavle i rukova se s Jovom. — Dakle, da kažem Kaji da je to sigurno? — Sigurno! — veli Pavle, i raziđoše se.
— Dobro, stoji! — reče Pavle i rukova se s Jovom. — Dakle, da kažem Kaji da je to sigurno? — Sigurno! — veli Pavle, i raziđoše se. Ode svak na svoju stranu. U kući sva tri dana žurba.
Pruži svu ruku, i Pavle oseti otprilike onako kao kad bi mu neko jednu spljoštenu papuču utrapio u šake. Domaćica se uvek umela ponašati onako
priliči; pred mužem se uvek držala u pristojnoj daljini od svakoga, pa čak i od takvog poznanika kakav beše gospodin Pavle. A bila je prilična; držala se još dobro, iako se poodmakla malo od proleća života svoga.
behu raspoređeni, pošto se to menjalo prilikom svake toalete, pa vam to precizno ne bi mogao kazati ni sam gospodin Pavle, koji je začudo voleo ženske s mladežima. — Pa šta nam donosite? — zapita domaćica polaženika. — Zime, gospoja Kajo!
Pa jesu li se svi razišli ćopavi ka’ ti, blago meni? — Nisu!... Ja sam bio barjaktar! — A bio si Orloviću Pavle! Pa?... — Pa se oko barjaktara najviše tukli... — A, a. Pa ti isp’o ka’ neki novi Katanić? Nisi dao barjak, a?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Irinej rizu, srebrni okov evangelija; a Jevtimije gorjeli minej, laneni pokrov i komad čela Svetog Ilije; Pavle žličice, paljen časlovac Jerotej perca i medni lonac. Rastrepti leptir molitven citat. Podnebljem vene tikva žutila.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čiča maglu kompresorom buši, pere vodu i u loncu suši. Kovač kuje od vazduha čavle, prejeo se obećanja Pavle. Baba brije sa rešetom starca, vuk napamet pojeo magarca. Pljusak lije niz vrbine debla pa je voda od vlage nazebla.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osamsto...
U jedno studeno jutro, kad majka ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
Ona je molila Boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga. Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra.
A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da
Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo, kad svome domu se vratiš”. Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je lež'o na snežnom seoskom drumu, Umoran, bled
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
SVATOVSKE PESME 50. Za ran’, Pavle, za ran’, mili brale! Za rana mi snau prstenujete. Kada budeš u taštine dvore, Kad izvedu lepotu devojku, Ne
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Međutim, saznao sam, posle – iz verodostojnog izvora – da je jedan profesor Univerziteta (Pavle Popović) u domu planinarskog društva, na Avali, kad se o tome pričalo, rekao, smejući se: „Pa nije ni mati pesnikova u
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kod njega je svakad najbolje komišanje, jer se slegne više od po sela, pa plane sav kukuruz za noć. Pavle ide napred, a kulaš polako kaska za njim.
meni se poče dizati kapa na glavi, no i to prođe, pa kad pređosmo reku, požurismo se i na skoro besmo pred avlijom. Pavle otvori vratnice, te uđosmo u avliju, a tamo već u veliko komišaju.
Mačke poskakaše ka' oparene i, dok si trenuo, one već pred vratima. U kuću uđoše Jovan i Pavle, sinovi ča-Markovi, noseći među sobom zaklanu jalovicu. Sad tek otpoče mutljava i tumaranje.
Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru. Priđoh sovri, a tamo se radnici već umivaju. Umismo se i posedasmo.
U njoj beše i zasebno parčence hartije, na kome je pisalo: »Pavle, za ovo igra glava«. Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ma hoću ih svijeh nabrojiti kao iz čitulje. Pozdravljaju: pop Milutin Cerović iz Tušine; barjaktar Pavle Bajović, Piper; Pješivci: serdar Mrkoje, Nikčevići Ivan i Marko, Kontić Radosav; Morački serdar Mijat, kapetan Jakša,
Djeca mu pripovijede sve. On im kaza da je taj lovac glavom grof Pavle Pšenel. Da je stari glupan nekome od njih sjekirom glavu razmrskao ne bi ih valjda više taj zločin porazio no što ih
„Zar to bi grof Pavle! Taj strašni vještac što nikada u crkvu ne ide, o kome se svašta pričalo — kako očima može ustrijeljiti i marvinče i
Taj Pavle čiji je dvor tamo na humku, kome se niko ne primiče nako njegovi kmetići i to u gomili kad rade. Sveta Bogorodice!
stigne u taj čas te vidjev pokret bratov i čuvši te riječi, vrisnu a odiže ruke put grofa, kao moleći ga za milost. Pavle hitro ščepa za ogrlicu psa, koji se lajući ljutito trže da skoči na djecu, pa tako držeći hrta omjeraše djecu.
Iz svakoga bi djeca ponijela veselosti i znanja, što im je obično nadoknađalo domaći mamurluk i glupost. Pavle je umio da ih zabavlja i poučava u isto vrijeme. On je razmjerio to prema njihovu dobu i ćudi.
Iz svega toga useli im se u dušu mržnja prema postojećem redu i težnja za popravkom. To im je uselio grof Pavle (bijela vrana u svome jatu). A što se tiče znanja, to su prebirali ponaelak ali postojano i dobro složeno od „čike“.
Ne ćaše biti kraja čuđenju djece, da ih Pavle ne povede. U kući, na glavnim stepenicama, bješe privezan jedan majmun — to prijed nikada nijesu vidjeli.
“ ponovi tica. Nagledaše se i načudiše idući dalje po kući. „Ama vi nemate nikoga svoga, čiko!“ zapita djevojčica. Pavle, tužno nasmijavši se, povede ih niz druge stepenice, što svodiše niz naličje dvora.
Taj osobenjak bijaše također „vtororođeni“ Pšenelović. U zdravlje nekoga strica, protopopa u zlatnome Pragu, Pavle svrši tamo veliku školu.
Tamo je trunuo godinu dana u tavnici. Iz tavnice izbavi ga grof Pavle, čudnim nevjerovatnim majstorlukom, naime preko popova...
Bješe to glavom grof Pavle Pšenel, prerušen u jezuvitu. „Bezbožnik“ i na to se nakanio da spase pisanka, jer je znao da se pokoriti neće, a znao
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pa 'ajde, braćo! da rečemo da se zakunemo: tako nam dolibašio apostole Pavle, koji nađe časne krste, i posrami sve ljude, — i mi o čem gođ radili, oda zla se branili.
Sveti Sava - SABRANA DELA
110, 10) jer veliki apostol Pavle kaže: „Što oko ne vide niti uho ču, niti iziđe čoveku na srce, to spremi Bog onima koji ga ljube.“ (І Kor.
11, 27) reče božastveni i Duhorečiti i prvi među apostolima Pavle. Strašan je to glas, braćo moja, koji govori da treba da strepe od pričešća ne samo grešnici kao što sam ja, nego i
“ I božastveni i veliki apostol Pavle ovako u svojoj Poslanici Jevrejima kaže: „Povinujte se igumanima vašim i pokoravajte se, jer oni bde nad dušama vašim
I svemu ovome svedok je vaistinu božastveni i veliki apostol Pavle, koji ovako veoma vapije: „Što je ludo za svet i nemoćno i izgnano, to izabra Bog da premudre i silne i visoke
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
To Bogdan, Pavle i Dimitrije Popović dolaze kod Jovana Jovanovića, naučnika i diplomate, na Pižonov vtornik. Ovaj drugi slavni imenjak
Kad je to čuo, prvi se uprepastio njegov otac, Pavle Nešić, kožarski trgovac, a do srži se prepao kad mu je sin izjavio da bi na stranu da izučava jezike.
Praktičan i imućan, Pavle Nešić je poslao sina na trgovačku akademiju, u Beč. Svako prepodne, oko deset sati, Sima terdžuman stoji na uglu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto...
U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle, i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
Ona je molila Boga Da joj bar mesto kaže na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga. Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra.
A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan! Ko te je doveo amo da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!... Obuj se, i natrag idi!
Obuj se, i natrag idi! Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš!“ Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom; Polumrtav je lež'o na snežnom seoskom drumu, Umoran,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zajedno sa mnom, a kod svoje tetke, išao je tada i sin komandantov, moj vršnjak Pavle. Dakle, toga dana morali smo najpre ići kolima Do prilično udaljene stanice, a potom vozom.
Taj bol nije malo uticao na moj budući karakter. On me je upravo i doveo dovde. Jer, kao što sam rekao, Pavle i ja bili smo vršnjaci, čak sam ja bio neka dva meseca stariji od njega.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kad stegnu zima, na prelima puče otvoreno, — vele: Pavle Orlić služi se ženom svoga plemenjaka Ilije kao i svojom. Bezobzirniji i slobodniji ljudi, gdekad srdeći se a gdekad
Danas je Pavle orao; mora da je kod njega dobre vatre, pa je preldžija puna kuća, ima ih čak iz okrajnoga komšiluka: ljudi traže zgodu
Za sve ljude oko vatre nema mesta: kuća malena i prenatrpana. U donjemu delu sklonio je Pavle od ljuta vremena nešto sitne slabije stoke, a oko ognjišta već nekoliko dana leži bolesna junica pored stare mu majke:
— Ti, Pavle, dakle uzora, a? — pita smišljeno već treći put Toma Jelić, mlad, živolazan čovek, i podjaruje vatru, samo da ne gleda
— Jesam, brate, — odgovara po treći put Pavle, i odmah ućuta. — Lako je tebi: u suvezu si, a Ilija je dobar suveznik. —Jest, brate!
— javi se iznebuha jedan iz povaljane gomile, otkud čuje se i prigušen smeh. — Pošteno bi bilo da ni Pavle ne brani svoje, — nadoda drugi. . — Ne branim ja! — progunđa u neprilici Pavle.
— Pošteno bi bilo da ni Pavle ne brani svoje, — nadoda drugi. . — Ne branim ja! — progunđa u neprilici Pavle. I prelom prosu se smeh i žamor kao u roju pčela u košnici.
— ponovi istu stvar ono prvo momče. —Tako je, pa Pavle veli da mu pomogne uzorati i ono ženine njivetine... —Pusti, čovječe, vidiš da Ilija vreba svaku riječ!
Najbolje da vuk ne dođe”, te i to.. . —Dakle, Pavle, ne idi! — prekide Toma pričanje. —I ne idem, dižući se veli Pavle.
Najbolje da vuk ne dođe”, te i to.. . —Dakle, Pavle, ne idi! — prekide Toma pričanje. —I ne idem, dižući se veli Pavle. — A vi najašili, prosuli glas, pa me sramota, a što ću ja? Ko će pokupiti perušinu kad je vjetar raznese?
Ilija već odavno sumnja na ženu, opaža kako Pavle, pogdekad, krišom razgovara s njome, a gdekad i pred njim dobace jedno drugom pokoju reč, obzirno, polako, a on, nagluh,
I danas, kad je u polju Cveta ponela ručak, krišom reče nešto Pavlu, a Pavle učini se nevešt i nešto progunđa, što, doduše, on nije čuo, ali ga je u sumnju bacilo, i suveznički se pogledi, kod
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tada sam se setio starih majstora za pisanje kratkih pregleda. Valja priznati da mi je u tome najviše pomogao Pavle Popović, koji ima čudesno kratku i sintetičnu rečenicu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
86 PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV 87 GLIGORIJE TRLAJIĆ 91 RUSKA ZIMA 92 PAVLE SOLARIĆ 100 ZAVIČAJNE RADOSTI 101 JA SAM HTEO JUGOVIĆE...
NEVESTI 379 U NOĆI 382 MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA 385 PEVAM PESMU 386 NA SMRT 388 PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN 390 PUTNICI 391 POGOVOR 407 POGOVOR PRVOM IZDANjU 502 POGOVOR DRUGOM IZDANjU 504 STARIJA
1799. Gligorije Trlajić PAVLE SOLARIĆ ZAVIČAJNE RADOSTI Vi velite da je umro Peca, slavni svirac? „I već odsad od svirila“, rekoh braći, „čistac!
Zbogom, dakle, vitezovi! Kad samvika neće, Ja ću pjeti što je milo, ljubve brati cv'jeća. Pavle Solarić MILOŠ I RADOVAN Hodi, sjedi, Radovane, da ti Miloš kaže Novi slučaj koga mnogi sve zaludu traže.
Ako bude od potrebe — tako t' tvoje mlade! — Milošu ti bud' u pomoć, — je l' da hoćeš, Rade? Pavle Solarić MLADEN I MILOJE Mladen Teb', Miloje, sve saleće mladež rad pjesana.
seb' vzajmno i sercem i s usti; Neka teče, nek' proteče takve žizin r'jeka, A mi ćemo, gdi god bude, živiti dovjeka. Pavle Solarić KOVČEŽIĆ NEBOGOGA PAVLA U mene je bio spretan sandučić od drena, No od drena kedarskoga, što vonju izjeva.
ja umem i jošt većma naoštriti zube, I da neće truda biti dotle mojej grudi Dok se koja žrtvovati za pl'jen ne usudi. Pavle Solarić ŽENIDBA PO MODI Ništa nije više smješno što svi uzmu ljudi, Bilo sramno, bilo podlo, bili skverni bludi, Oni
kćeri kad udaju motre samo blaga, Kojima se prava [njina] ni zašto priznata, Svojom ćudi kome hoće otvaraju vrata! Pavle Solarić HUDA SRPKINjA Slušao sam onomadne (da Bog ne usliši, Da uslišav klevetnicu, jezika ne liši!
svog supruga, budući u vlasti, I ljubovi mili zalog, grliti svog sina, Dok ženiha ona čeka još iz Nedođina! Pavle Solarić POSLANICA DRAGU TEODOROVIĆU TRŠĆANINU Čitaćete, kad me od vas dol' i gora d'jele, Ovaj Pavla, mili Drago,
Idem dalje! Ov'liko sad s puta moga čujte, I gdi sam god, vozljubljeni, vi mi tu zdravstvujte! Oko 1807. Pavle Solarić O LjUBOVI PJESNE NIGDA OSTARITI NEĆE Kako novo što ponikne, nemirni su ljudi, Ako li se žena tiče, jošt s'
„Ja bih rekla, on je dobar, — ne daj mu odavle!“ Druga na to u svom sercu: „Zaljubljen si, Pavle! Ja sam ček'o do najposle to slovo odavno: Što sam takav, evo, budi svemu sv'jetu javno.
Pak evo što serce moje svegda ljupko kreće: O ljubovi pjesne nigda ostariti neće. Pavle Solarić LUKA MILOVANOV NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR Dječici mladoj Igrat se radoj Rad sam da znadem Kakvu da
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Pavle Ivić, Radmila Marinković, Nada Milošević-Đorđević, Jovan Deretić, Novica Petković KRATKA ISTORIJA SRPSKE
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Pavle Ivić, Radmila Marinković, Nada Milošević-Đorđević, Jovan Deretić, Novica Petković Kratka istorija srpske
Petković Kratka istorija srpske književnosti KNjIŽEVNI JEZIK KAO INSTRUMENT KULTURE I PRODUKT ISTORIJE NARODA (AUTOR PAVLE IVIĆ) 6 Srednjevekovne prilike 6 Crkvenoslovenski i narodni jezik 7 Ruski uticaj 10 Kretanje ka narodnom
ISTORIJA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI KNjIŽEVNI JEZIK KAO INSTRUMENT KULTURE I PRODUKT ISTORIJE NARODA (AUTOR PAVLE IVIĆ) Jezik je osnovno oruđe kulture svakog naroda.
Dobijena slika pokazala je da se nova srpska književnost razvijala na način tipičan za evropske književnosti. Najzad, Pavle Popović (1868-1939) preduzeo je široka istorijsko-komparativna istraživanja u svim domenima: narodna, srednjovekovna,
(1928) objavljuje romane kao monotone traktate na najopštije teme, da bi kasnije sasvim prešao u esejistiku. Pavle Ugrinov (1926) ostaje dosledan minucioznoj deskripciji, koja usporava radnju i potiskuje siže.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Po Angelu de Gubernatisu. Skupio i sastavio Niševljanin (Pavle Sofrić). Beograd 1912. TRĐ, KNR; NNŽ — Tih. R. Đorđević, Kroz naše Rumune, Beograd, 1906; Naš narodni život, 1—10,
kako je (služeći se i etimološkom magijom) privolela muža da je ne otera iako mu nije rodila dete: »Kako bi me oterao Pavle!
Ćipiko, Ivo - Pauci
ne bih, pa eto... —A što to svijet veli? — upita Pavle, ono odugo momče dugih kosa što htjede Cvijetu curske nedjelje Radivoju oteti, učinivši se nevješt.
— A j a čuo, — prihvati Pavle, — da je Vojkan, otac Radivojev, svekar joj, napastuje kad je pijan.... Ali, ko bi znao?
bi što mu drago! ..... Udovčina, sreće mi! Ha, ha! — A može biti da se otac sveti sinu, — uozbiljivši se, veli Pavle. —Čuj i ovu! — začudi se Petar. —Znam ja za nju, — nasmija se oni vremešni čovjek. — Na tvojoj sam, Pavle!
—Čuj i ovu! — začudi se Petar. —Znam ja za nju, — nasmija se oni vremešni čovjek. — Na tvojoj sam, Pavle! —Pa kad znaš, pričaj da te slušam! —žuri Pavao. —De ti, prvi si počeo ... .
—Biće ono sa maćuhom? —Ha, ha, sa maćuhom, a dakako! — jedva dočeka Pavle. — Ma vele da nije bio kriv Radivoj. —To sa svojom maćuhom, drugom očevom ženom?
—priupita onaj vremešan, da društvo bolje razumije. —A da, sa svojom maćuhom, — nastavi Pavle. — Ali kako rekoh, vele da nije on kriv. Jedne noći ona ga namamila, kad Vojkan ostade pijan u varoši.
Baciše još nešto suvaraka na vatru; diže se plamen. —Pavle, znaš što? — otpoče onaj vremešni čovjek, a sigurno je na to mislio, — preotmi Cvijetu... sada ti je zgoda...
—Neće zadugo, vjera ti je; kad se ono nauči bjeakati, niko već ne ustavi... A vi to znate... Tvoja je Cvijeta, Pavle, vjeruj ti ovome brku, — i uhvati se za nj. —A bi li je, Pavle, uzeo, kad se već počela po hrišćansku krstiti?
A vi to znate... Tvoja je Cvijeta, Pavle, vjeruj ti ovome brku, — i uhvati se za nj. —A bi li je, Pavle, uzeo, kad se već počela po hrišćansku krstiti? — našali se Petar. — Bih, čisto ti kažem: volim joj!
Radivoju dotuži pa pođe u svijet, na radnju. On iz sela, a Pavle u kuću sa prijateljima po Cvijetu. Ali neće je odmah voditi svojoj kući: vikla je bježati, pa bi mogla i njega
— A di je Pavle? — upita za slugu gospodar. — Bija je sad ovde, — odgovori najamnica. — Zovi ga! Sluškinja kroz hodnik iza kuhinje
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali ko sam ja da znam koja je staza do Boga. Možda ono što je pomenuo apostol Pavle u poslenici Galaćanima: „Poznata su dela tela.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, Iako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto...
U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
Ona je molila boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga. Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra.
A gospod podviknu tada: ,O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da
Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš.' Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je ležô na snežnom seoskom drumu, Umoran, bled
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tamo gde se zakrštavaju dva kraka, čita se još pomalo vidljivo početak i kraj natpisa... „Pavle Čajnović rentijer... spaljen po želi... krst mu istrunuo... ovaj kamen mu podigli večno tužni Ruža Ciganka i njena deca..
krst mu istrunuo... ovaj kamen mu podigli večno tužni Ruža Ciganka i njena deca... pravda i Bog... amin.” Pavle Čajnović beše sin nekada poznatog u varošici lepotana, brkatog graničara Jove Čajnovića.
Sve je u kući frau Rozinoj otsad i služilo samo sinu Pavlu i novcu. Pavle je rastao, i pokazao se pametno, mirno dete. Jova je vršio razne poslove, koje je izmišljala njegova žena.
Novcem i Pavlovim vaspitanjem upravljala je isključivo frau Roza. Kad se Pavle upisao u gimnaziju, mati njegova navalila je na njega s radom, da uči što god može i stigne.
Kad se Pavle upisao u gimnaziju, mati njegova navalila je na njega s radom, da uči što god može i stigne. Od matere je Pavle učio nemački; išao je kod orguljaša da uči svirati u harmonium; od trećeg razreda gimnazije, posećivao je dva puta
Otac Pavlov se jednom rešio da protestuje: da dete suviše stvari uči, da nije dovoljno slobodno za igru. Pavle se tad utače u razgovor i pre matere, i reče ocu: da on baš hoće mnogo da uči, jer hoće mnogo da putuje. — Kad pre!
A pitaj, bogati, tu tvoju mamu, da li ona razume to što pričaš? — Sad je frau Roza morala lično da odgovara. — Pavle uči u gimnaziji, a ja učim od Pavla, i znam i to što on kaže, i još puno šta drugo, što s tobom ne možemo razgovarati,
ja učim od Pavla, i znam i to što on kaže, i još puno šta drugo, što s tobom ne možemo razgovarati, i što učimo i ja i Pavle od deda Isaka.
I Pavle je rado bacao pare u „turčina” ili u ”fratra”, i naučio od matere da stane i oslušne zvek novca, i raduje se što sad ta
Zažmiri Pavle, gleda u onaj zemljani sudić, i čeka da mu mati uzme ruku, pa njegovom rukom obuhvati kasicu, digne je i zatrese: —
Nasmejali bi se, i počeli da šuškaju, i da prebrojavaju novac iz materina džepa i sastavljaju ga u male kupice. Kad je Pavle bio u petom razredu gimnazije, svi su njegovi drugovi znali za dve stvari: da Pavle piše pesme; i da uvek ima novaca i
Kad je Pavle bio u petom razredu gimnazije, svi su njegovi drugovi znali za dve stvari: da Pavle piše pesme; i da uvek ima novaca i zna neki osobiti sistem rukovanja novcem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
postati divljačni I otud je razumljivo što su se meću njima mogli naći i takvi ljudi kao što je u pesmi onaj Pletikosa Pavle koji ubija nedužne svatove.
Međutim, stajaća imena po pravilu prijatno zvuče: Nedeljko (prota), Mara ili Janja (krčmarica), Ružica (crkva ili žena), Pavle, Jovan, Zlatija, Hajkuna, Jelica, Anđelija.
njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni međ' njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo Radule, među njima sestrica Jelica...
nedostalo; al' je zato dobre sreće bila: isprosi je Kraljeviću Marko, a preprosi vojevoda Janko, prsten dao Ustupčiću Pavle.
vodi iljadu svatova, pravo idu dvoru devojačkom: napred Marko, a za Markom Janko, a za Jankom Ustupčiću Pavle. Osvrte se Kraljeviću Marko, pa besedi vojevodi Janku: „Kud si mi se podigao, Janko?
“ Janko ćuti, ništa ne govori, već s' okrenu k Ustupčiću Pavlu, pa je njemu tijo besedio: „Kud si mi se podigao, Pavle? Što s' tolike svate potrudio i tolike konje pomorio? Nit' je tvoja, ni moja devojka, već sokola Kraljevića Marka!
Što s' tolike svate potrudio i tolike konje pomorio? Nit' je tvoja, ni moja devojka, već sokola Kraljevića Marka!“ Pavle ćuti, ništa ne govori, veće jezdi napred pred svatovi.
sebi na kolena, i Janku se onda okrenuo, pa je njemu tijo govorio: „Čuješ li me, vojevodo Janko, i ti s njime Ustupčiću Pavle!
Kad junaku srce zaigralo, progovara Orloviću Pavle: „Sestro draga, Kosovko devojko, koja ti je golema nevolja, te prevrćeš po krvi junake?
I odoše tri vojvode bojne: nji ja danas po razboju tražim“. Al' besjedi Orloviću Pavle: „Sestro draga, Kosovko devojko, vidiš, dušo, ona koplja bojna, ponajviše a i ponajgušća?
njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni međ’ njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo Radule, među njima sestrica Jelica.
Kad to začu mlada Pavlovica, ona ode konjma na livadu, te ubode vranca na livadi, pa govori svome gospodaru: „Na zlo, Pavle, seju milovao, na gore joj milost donosio: ubola ti vranca na livadi!