Crnjanski, Miloš - Seobe 2
uzima u ruke, kad je uze i ponese uz stepenice, jer su je bili napali bolovi, iznenada, i sluškinje trčale po babicu. Pavlovo venčanje, njegov brak, njegova kuća, sve je to prošlo, tako reći skriveno, u senci Petrovog venčanja, Petrovog braka, i
Pa kad se i nađe nešto zgodno, u ženskom svetu, ne znaju kako da se podeli, pravično. Radoznao je da vidi kakvo je Pavlovo žensko društvo. Oni, Serbi, kaže, sve nešto tuguju, sve nešto žale, sve nešto psuju. Ne valja to!
Grof Kajzerling, ovoga puta, pri audijenciji, nije bio ni svečan, ni pun ordenja, nego je – na zaprepašćenje Pavlovo – bio polugo u odelu bolesnika, u nekim krznima, svog jutarnjeg kaputa.
A gospožica Dunda silazila je i na reku, pa je pratila u čamcu Pavlovo plivanje. Imala bi, kaže, davno, nešto da mu kaže.
Mir i tišina večernja spuštali su se, sve niže, na kuću. Đurđe onda, kao da pitanje Pavlovo nije ni čuo, poče da priča svoje muke, i ženine, pri polasku.
Nek ti on kaže!“ Đurđe se onda uzvrpolji, pa poče da priča, kako je Trifun, kad su našli Đinđu, počeo da urliče ime Pavlovo i da kune. Besneo je. A kad Pavle upita Đurđa: „A šta sam mu ja kriv, debeli?“ Đurđe poče da se snebiva.
Njegova dugmad, srebrna, u dva reda, svetlucala su, tupo. U crnini, okovratnika, Pavlovo lice činilo se kao od zlata, sa brcima, i uvojcima kose, boje starog zlata.
Tupo, nekim glasom, kao iz groba, prekide Pavlovo pričanje, i zapita kapetana: Da li je u austrijskoj vojsci učio o prevarama, koje se vrše, i maskiranju, pomoću slame,
Teodosije - ŽITIJA
je zasadio i ja koji zalivam jedno smo, služitelji Boga kome poverovaste, a Bog neka vas primi svojim milosrđem, kako Pavlovo i Apolosovo tako i naše verom zasađenje i učenjem zalivanje, neka vas utvrdi i podigne u strahu svome, da mu služite
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
o Pavlu, kojima on, po svojoj djetinjskoj naravi, naklon bješe da vjeruje; a s druge strane prednavaše mu se blago lice Pavlovo, njegove šale i njegovo lijepo pseto. U to ga i sanak obuzme pa mu se u snu nastavi trzavica.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I bolničara Engleza, i Ruže Ciganke i njene dece. Branko je pratio mrtvo telo Pavlovo u Nemačku, a žena i sin došli su pravo tamo.