Obradović, Dositej - BASNE
„Je li, to li se zove pametno deliti? Počekaj malo, da te naučim pameti!” odovori mu srditi lav, pak onda tresne s njim o zemlju i raspara mu trbuh. „Deli ti sad”, rekne lisici.
Onda se lav vrati k zecu, al' nađe mesto čisto. Počne lizati usne i mahati glavom: „Eto ti moje pameti, hoću jelena, neću zeca!
Vidiš ti pameti? Hoće jedna lisica mloge da prevari.” Naravoučenije Po svoj prilici već su se ljudi bili počeli odavno varati,
” Nek' de sad čujemo disidemonskago vladiku, koji veću čast pameti u bradi drži, kako on rezonira: „Brada je česna i sveta vešt koja čini čoveka još toliko česnim i prepodobnim.
jošt u običaju, no valja kazati već jednom ljudma da s bradom ili bez brade biti, to ne pridodaje čoveku najmanje mrve ni pameti, ni nauke, ni dobrodjetelji, sljedovatelno niti česnosti ni dostojinstva.
mustaći, ili obrvama, ili kalpakom, ili perukom, ili zlatoizvezenim haljinama ponositi se, a o ukrašeniju duše i pameti, srca i narava svojih nimalo ne mariti, tu uprav prinadleži: „O čudne glave bez mozga!
Padne meso dole, ugrabi ga lisica i proždere, govoreći i posmejavajući mu se: „E, moj vranu, imaš svašta, al' pameti nejmaš!” Naravoučenije Kakvi smo mi ljudi na ovoj našoj zemlji?
O| tuđoj muki umeti živiš, to je vrlo lasno, niti iziskuje mnogo pameti i nauke. Kažu Filipu, makedonskom caru, da se nahodi jedan čovek koji jede za šestoricu: „A može li on i raditi za
onda se dosete lukavstvu, ostave oružje, a popadnu koce i leskovce, opkole magarca, skinu mu lavovu kožu, pak ga nauče pameti.
u hospital; ako li bi pak poznali da se on u nekakve kože oblači da plaši i uznemiruje ljude, bi ga drugojačije naučili pameti.
god ko s lukavim i zlim ima što raspačavati, neka gleda da ga zamrsi jošt s kim koji ga je kadar naučiti pameti. A dok se ko vidi slabiji od svoga protivoborca, nek se s njime ne hvata za perčin.
A kad ovi postane kraljem, počnu ga sovjetovati neki da se osveti nad svoji zlotvori. Onda on rekne ove večne pameti dostojne reči: „Što vi mislite, ljudi?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U senci gradskih planinskih masiva, idem gologlav, s kapom punom šljiva! Umesto sumnjivog znanja i pameti, kapa mi je prepuna plaveti! 6. Pogledaj kako je snažan ovaj bedem! Pogledaj mu širinu i visinu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ceo taj prostor mog života i narodni’ zbitija stoji mi jošte živo u pameti; i što je stariji koji događaj, tim ga se lakše i točnije opominjem.
Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda mudar biti nećeš. Kad govoriš štogod, svi će slušati, ali nemoj ti sebi da uvrtiš u glavu da
— „A ti dela to, kneže!”, reknem mu ja, i on ode u svoju vojsku u Žuber, ali po mraku. Sad da vidite moje pameti, koje mi uverilo, da stari ljudi pravo kažu: prva vojska za drugoga.
Kaže Teodor: „Taki je adet: dokle god ne izvratiš šolju, sve oni doslužuju”. Tome smo se posle i smejali, a i malo bar pameti i običaju naučili.
kroz tuđe zemlje i ništa zapisato nismo nositi smeli od političeski dela i imena, no samo što nam je govoreno, u pameti smo nosili, i kao kupci svuda se pokazivali; a sad sam već odonda dosad svašta pretrpljavajući poboravio, i malo ćete
toliko dana i svaku noć onaku stra̓otu oko sebe gledeći već sam sebe pregoreo, ali mi je žao momka, koji će s moje pameti poginuti, opet žalim i konja gde ga dovedo̓ badava da ga Turci jašu, ni otet ni poklonjen; a ja šta sam tražio, našao
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Četiri vreće! — dreknu Raka i pljesnu rukama. — Kakve četiri vreće, ljudi! Imate li vi pameti, imate li duše?... Ovolika grdna potra!... — Ama stoj ti, Radovane, znamo mi tebe! — dočeka ga Stevan.
« Ustade i hoda po sobi, podbočio se rukama, a oborio glavu, pa broji u pameti... Najedanput pljesnu rukama: »Ih, opet dvadeset pet! Neće biti?« Broji opet. — »Jes' ja dvadeset pet puta!
Kapetan samo vrti glavom, pa se čudi: »O, gledaj ti njih, molim te!... Čekaj ti, naučiću ja njih pameti!... E, e — baš ne možeš s tim ljudma izići nakraj!
!... — viknu Živan i skoči. — 3ar onom dronji što je zabaglao čibučić čim je ispao iz pelena? More, kume, ti nemaš pameti! — Kume! — viknu i Purko i skoči. — U pamet se ti, more, ja sam kmet! — I ja sam kmet! — obrednu se Živan na nj.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zar, što ja s njima bolje, oni sve gori? — Čestiti efendija, - reče Marinko - tu ne treba mnogo pameti. — Da ko ne podgovara ovi narod? — Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj?
Savest ga nije grizla... Štaviše, osećao je i nešto osvetničkog zadovoljstva gledajući u pameti kako Stanko pada... — Tako i treba! — mislio je. — Hoće on meni da otme Jelicu...
I ona će biti njegova!... Što je bilo pa putu, on je sklonio; a Crna Bara boljeg od njega nema!... U pameti je gledao Jelicu kako se smeška na njega... Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava...
Pomisli, bolan, ko god naiđe i čuje diviće se tvojoj kuraži i tvojoj pameti!... Reč je učinila svoje. Marinko je znao gde treba dirnuti. — Dobro, hoću! — Ali sad! — Posle može biti dockan!
— reče on. — Ti mi budi prijatelj. Daj mi snage i daj daj mi pameti da se održim do smrti!... Onda sede i zaroni glavu u ruke... Crne misli ovladaše njime.
— reče on Jovanu. — Mir! — reče Stanko, a srce mu zalupa videći Lazara. Turci su išli bezbrižno. Nikom ni na kraj pameti da pomisli; e, ima busija. Dođoše sredini busije... Kao da se zemlja prolomi. Jedan plotun porazi Turke kao grom.
Zanemi kao i u najvećoj nesreći. Tako je nekako bilo i kod Alekse. Od nekoliko dana on više ne beše gosa svoje pameti... Svaki trenutak otvarao mu je po jedan izvor sreće... On nije znao šta se s njim radi... Njegov Stanko!
Da nam bog srca i pameti dao nije, to bi sve moglo biti!... Ama ovako... neka oprosti Gospod!... Stanko, sine!... Iako božanski zakoni kažu da
Kao mahnita jurnu i pobeže... Ali Stanku to osta u pameti. Dosta puta u nesanim noćima mislio je o tom mladežu i grudima, a sad sve mu to izide pred oči tako živo i jasno kao
Ali pogled na tu prokletu kuću i ovo nekoliko reči što ih s ocem reče prekide mu ove lepe snove. U pameti se njegovoj počeše pored lepog lika Jeličinog pojavljivati i omrzli likovi: Kruška, Marinko, Ivan i Lazar...
Željan sam čuti to iz tvojih usta!... Znaš otkad to nisam čuo!... Šest godina ti si bila moj san... Ja sam u pameti zamišljao samo tebe... pa jako... hoću da to čujem iz tvojih usta!... Jesi me poželela? — Jesam!... — Mnogo?...
sad samo nemoj!... Nemoj molim te kao jedinog boga! — Ama, zašto? — Ne umem ti kazati!... Ali mi se čini da ću s pameti sići ako me se dotakneš! A sva je drhtala kao prut. Da je Stanko bio pribraniji čuo bi kako joj srce bije...
Dučić, Jovan - PESME
I večita Magdalena brisaće i dalje svojim kosama tvoje krvave noge. Jer će ostati u pameti samo ono što je ostalo u ljudskom srcu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bog će dati pa će sve dobro biti! U ovakim prilikama ja, kao laik, a naravno, sudeći po zdravoj pameti i poznavajući moć prirode, ja mislim da izgledi, ako ne na potpuno ozdravljenje, a ono bar... vi već znate.
Čudnovato da mi se ta pesma vrzla po pameti i posle ovog rukopisa. Još je čudnije što moj saputnik u Italiji, moj prijatelj i redaktor, kad sam mu pročitao ovaj
Kad sam legao u krevet, iziđe mi ona u pameti. Dalje od mene! Imam ja svojih poslova. Ja sam Srbin, ja imam staru mater, ja imam svoj zadatak — zar kojeko da me
Još nije bilo svanulo. Crveni zraci iz peći udarahu u moju postelju. Dugo nisam ustao. Premetalo mi je se po pameti budi bog s nama šta. Najviše sam mislio na kuću i na mater. Kad sam ustao i umio se, osećao sam se svež.
Kako? Vrlo prosto! Nije mi baš pravo da pređem na taj predmet, ja sam rad da ga sasvim izbrišem iz pameti. Ali što se mora — mora!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ide, pa malo peva on, malo crkvenjak, a malo đaci, tako naizmence. Dok crkvenjak ili đaci pevaju, gospodin popa misli u pameti, ili se razgovara o stanju i imanju usopščega, o testamentu i naslednicima, o procesu i fiškalima, i već o tako nečem
Pisac lepo sebi predstavlja sve to u pameti, ali mu je slabo pero, slab sav pisaći pribor da to verno nacrta; zato moli čitaoce nek se potrude pa neka to oni sami
A tek onaj san o Šaci kako joj je živo ostao u pameti! Tek posle toga sna Šaca joj je došao mnogo miliji, jer je tek u snu videla koliko bi joj teško bilo kad bi ga
ja pomisli’: ode mu brada k’o da je nije ni im’o, — a on još pohvaljen i crven pojas dobio! Ima taj više sreće neg’ pameti, — to ja samo znam! — Dolijaće! Dolijaće, Ćiro, ako ima boga, k’o što ga i ima!
— E, pa vidiš, pa im’o si zub... — Ta čekaj, molim te!... Nemoj da si tako brzopleta. Im’o sam zub, al’ nisam im’o pameti ni koliko onaj pravi pritjažatelj toga zuba! Dakle, ja izvadim onaj zamotuljak i opipam ga...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Vi se samo šalite! — Ja se ne šalim, neg’ što mislim to i govorim. Pa kakve ste oštre pameti! Na svašta znate brzo da odgovorite.
Osim toga rada je malo da ga nasekira, da vidi kako je bogata, a on je kao devojku uzeti nije hteo. Sad joj ni u pameti nije za njega poći. Siroma’ čikaGavra misli da je gospođa Makra u njega zaljubljena.
Gospođa Evica Gledićka ima oko triest pet godina; prilična je, osobito udesno se zna oblačiti. Pameti je oštre, jezika uglađena, kad govori, misliš med joj iz usta teče; ali, u srcu joj leži sama pakost i sujeta.
Bila je umiljata, razgovorna, otvorene pameti, i svaki je rado u njenom društvu bio. No gospođa Evica nije nju baš najvolela.
Zbogom pameti! On ode u sobu ženi sa ozbiljnim licem, pa ništa ne govori, nego je tek pogleda, pa opet svoj posao nastavi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sve je to dole jedan svet. I vere mi moje, taj svet nikakve pameti i razuma nema i ne zna šta radi. Pre svega, on nezna jednu osnovnu stvar: da je ovaj put, kojim on nesiguran.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Život ovde ima da se uredi prema pameti, prema redu koji u Crkvi vlada, a naročito ima da se isuše ove mnoge bare i močvare.
On veruje da njima, sad kad su sve to čuli, i videli, nije ni na kraj pameti apšit iz vojske prositi. On će im, zato, sad, pročitati „Eines an dem Herrn General Feldmarschall‑Lieutnant Freyherrn
Bio je umoran, kao da je jahao iz Srema, do Beča, na nekoj ludoj kobili, bez odmora, bez cilja, bez pameti. Nije ni primetio Agagijanijana, koji ga je čekao u kapiji.
Mudar je Vasilije. Radi on črezvičajne poslove, dobro! Ne putuje on u Rosiju, bez pameti. Pozlatiće on, duž mora Adrijanskog, našu svetu, pravoslavnu, crkvu!
“ I videlo se da to pita iskreno. Ana i Đurđe onda počeše da se zgledaju. Pavlu, međutim, zaista, nije ni na kraj pameti bilo da bi Petar mogao posumnjati, zbog njega, na svoju ženu. Otkud to?
S vremena na vreme, Višnjevski je govorio da je ljudski život, pakao. Kraj sve svoje pameti, nedoučen, skoro nepismen, Višnjevski je onda, u to vreme, bio uobrazio, da bi sve bilo drugače, kad bi uspeo da
Nije mu, kaže, bilo, ni na kraj pameti, da će naići na zatvorene kapije. Bio je uhvaćen nesanicom, te noći, pa je hteo Višnjevskog da vidi.
E jes, ženska pameti! Žena ga onda zapita, a zašto bi Višnjevski, i ta Birčanska, i u Kijev dolazili? On jedva čeka, svakako, da ih vidi.
Ona im je bila urezana u pameti, žigosana u čelo, a na dnu očiju, iako je nisu videli. To je bila slika koju je Petar Veliki ostavio armiji.
Teodosije - ŽITIJA
Kao što zna tvoje prepodobije, mnogo se ustezah započeti ovo, ne iz lenosti nego više zbog oskudne svoje pameti. Jer se prepodobni, makar i u poslednje naraštaje ali ne gore od izvanrednih drevnih otaca podvizavao, i kao bestelesan
Kako ne zaključiš da je smrt od života tvojega prijatnija? Jer šta je taj tvoj život kojim se bez pameti hvališ: zar se nisi sam, grizući bilje u pustinji kao zver, glađu ubio?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
To su snažni ljudi, ispečeni i išibani planinskim nepogodama, očvrsli i izdržljivi, sveže i bistre pameti. Ovo je pravi raniji mijački tip. Život se kod Mijaka ovako razvijao.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (grleći ga, slatko se smeje): Bože moj! Bože moj! Nikad mi nije ni na kraj pameti palo, a ništa lakše... (Zvoni.) Zbilja, nikad mi nije ni na pamet palo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Složih se s tim da ima, iako sam znao da laže. Njoj ni nakraj pameti nije bilo da postane arhitekt, iako, sudeći po zečevima nakazno predimenzioniranim, neće postati ni vajar.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bila je provela noć sa deverom. U prvi mah reši se da to ni sama sebi ne veruje. Ništa od svega toga što joj se u pameti javi, nije osećala; nije bila umorna, nije bila sana, čak nije bila ni zadovoljna.
Činilo mu se kao da samog sebe razgovara. Mladost mu se više ne samo nije javljala u pameti, nego i kad je želeo da je se seti, tamnela mu je u sećanju i nestajala, pred uvek istim slikama žene i dece.
Prebrojavajući, u pameti, bolesnike i obangavele konje, on je sa beskrajnim preziranjem mislio i na ostale, zdrave, i orne za dalji put i za bitke.
Miran i samopouzdan, ipak je prvim psovkama obasipao sebe u pameti, pa zatim druge. Neprekidno vežbanje i stalni ratovi bili su učinili od njega takvog majstora odvođenja ljudi u rat, da je
I to ne na čerge po Vlaškoj, koje je čestnjejši Isakovič zadržao u pameti mirišući ih katkad, u sećanju, kao ruže, misleći na male Cigančice, nego na čerge prostačke, bedne, fukarske, po
U zbrkanoj pameti neprestano je ponavljao pisma patrijarha Šakabente, molbe koje je nekad nosio u Dvor, svađe s bratom Aranđelom i sve
Od sveg života, razmišljajući, ostadoše mu svetle u pameti i sad, samo one sjajne, čiste zvezde, i srebrne, šumske putanje nad kojima se spušta aprilska magla, kojima je projahao
Ni na kraj pameti joj ne beše da bi to možda moglo biti, zato što mu je ona bila neverna. Naprotiv, mišljaše da bi mu i to pričala, kao i
Bivši joj se njen život, sa mužem, vraćao u pameti, tog poslednjeg dana, kao sasvim zamagljen, i ona ga uopšte više nije, kao pre, celog premišljala.
Njene oči bile su mu još u pameti. Veliki, plavi pogled njen, vanredan i pri izdisanju, koji je svetleo nad njom i koji nije gubio svoj modar sjaj u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za „krutu“ ženu ne valja se da gleda pomračenje (sunca ili meseca), jer će joj dete biti poremećene pameti, odnosno, po nekima, neće biti dugog veka.
da se nađe tamo gde duva vihor, jer ako se ne čuva „ud vitruški“ (gde se kriju veštice), dete će se roditi poremećene pameti.
“⁷ Vradžbine i gatanja povezani sa odvezivanjem pupka imaju cilj da na magijski način utiču na „odvezivanje“ detinje pameti i sreće u kasnijem životu.
(Vuk, br. 10) — Daj mi sreću, pa ostavi me u vreću. (U Crnoj Gori) (Vuk, br. 818) — Bolji je dram sreće nego sto oka pameti (Vuk, br. 429) — Đe su danci tu su i lijeci (dok čoek još ima dana da živi, lasno mu je lijek naći). (Vuk, br.
99, br. 423) — Rano voće brzo trune. (LMS, 1859, knj. 100, br. 320) Uzrast i promene — Pobijelio, a još pameti nije stekao. (K-Lj, NB, br. 66) — Nije pamet u godinama nego u glavi. (K-Lj, NB, br.
očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim, pameti nemam.“) U svetovnom modelu dete je shvaćeno kao biće prelaza, ono je stvorenje u odrastanju, a njegov (nizak) status
Matavulj, Simo - USKOK
širok, ali je suviše strmenit, a pošto ga je vijekovima voda lokala, posta krševit i pun rupčaga, sa čega je ostao u pameti mnogim jevropskim putnicima i često bivao opisan.
Mimo to, Krcun, zbog svoje neobične pameti, ljepote i veselosti, bješe omiljen ne samo u brastvu, nego u cijelom plemenu.
Izišav iz kuće, knez se prisjeti nječeg, te se udari dlanom po čelu i reče: — Aoh, jadan ti sam, ni na kraj pameti mi jedna rabota! Pomagaj, mediče, ako znaš šta je muka! — Što bi, kneže?!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U istoj šumi boravio je i vrlo proždrljiv zec: jeo je sve na šta bi naišao. Da ga nauči pameti, junačina Miš zgrabi ga za uši — one su tada bile normalne, kao i kod drugih.
Pesnikovi argumenti u prilog čestitog i ispravnog života su argumenti zdrave pameti; o njima se ne može raspravljati, kao ni o potrebnosti telesne higijene: Ala mi je to divota Kad se neko kupa!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Naše pravitelstvo nema eneržije, nema duha, otvažnosti, plana; jednim slovom: nema pameti, pa nam naopako ide. Ja da sam u glavnom odboru! Ali sad se u službu uvlače koji se znadu većma ulagivati!
Idem odma da prepravljam (odlazi). ŠERBULIĆ: E, jeste li ga vidli? SMRDIĆ: Tako nam treba kad nismo imali pameti. Kud se dede Lepršić? ŠERBULIĆ: Eno ga gdi se razgovara s nekim stranim. SMRDIĆ: Ajdemo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« Kada je Mušicki umro, Njegoš je u pesmi Nelažnый znakъ pameti prahu Narodolюbca ožalio smrt »genija roda«, »žitelja nadoblačnog, visokoletećeg«: Hram se srpskih muzah razruši na v̓
« I u taj veliki posao on će uneti svoju retku snagu i istrajnost. On je po svojoj zdravoj pameti osetio da je plodan rad najbolji odgovor nepravednim kritikama, i neprekidni rad i stvaranje u njegovim očima su bili
Zato se Trifković, koji nema ni pameti, ni dubine, ni ozbiljnosti Jovana St. Popovića, i održao do danas na pozornici, i zato je jedan od najprevođenijih
I zato njegova bezlična dela su tačna, oštra, precizna posmatranja, izgledaju hladna i suva, sa više pameti no srca, sa više tačnosti no topline. OBIM NjEGOVA RADA.
Jovanović, u književnom pogledu, naročito vredi kao stilist. Jasna duha, oštre pameti, on piše kristalno jasnim, konciznim i preciznim stilom, bez trunke retorike, ali originalno i vrlo književno.
Milićević, Vuk - Bespuće
— Kakav je ovo nesrećnik! — dreknu u njemu jedan glas. - Upropastiće me. Izgubiću i ovo malo pameti. — I predade se svojoj sudbini, misleći da izbije malog Ilicu što mu je ovog objesio o vrat.
osjećaše sve šta se događa kad ona nije u sobi kao i ono što se dešava dok nje nema kod kuće, i to joj je izazivalo u pameti neprijatna sjećanja iz djetinjstva i staru sjetu.
Radičević, Branko - PESME
uzmete, Pa veseli do dna ispijete, Tada samo, tada veseloga Setite se, braćo, druga svoga, Kaž'te samo makar u pameti: Mlogu l' s nama on osuši kleti!
„Već beže, beže“, viče zlotvor kleti, Al' to im nije ni na kraj pameti. Već vataju se nekog kamenjaka, Pa otud staše biti iz pušaka.
Ali dotle, Srbinu na jade, I Krajine s Turčinom nestade; Pa se onda svoje Cvete seti I premisli u svojoj pameti, I tu smisli da je vreme veće Svoje druge vatati se sreće; I pozvati odsvuda drugove, Da su meni smesta u svatove.
I Mileta gleda druga svoga, Čini mu se sjetan dozlaboga, Krupno nešto uči u pameti — Žao beše vojvodi Mileti. Seti s' Cvete pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Šta je tebi, brate Radivoje?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
o turu bi tebe trebalo ovim štapom, pa da se jednom naučiš pameti. Izvika se djed, rasplaka se učiteljica, a i mi, đaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave.
— A kako si mi ti, rođeni Rade? Kako vaš Nidžekanja, ganja li još politiku ili se već dozvao pameti? Za žene i njihovo zdravlje Petrak se nikad nije propitivao.
Kao da im je bilo zazorno da se podsjećaju na nešto daleko od svjetlosti, dana i zdrave pameti, u čem se nije lijepo naći ni kao saučesnik ni kao svjedok.
O tome se samo nagađalo s razumljivim preuveličavanjem, zavisno od mašte i pameti pripovjedača. I još je nešto bilo po čemu su se pojedine gazdinske kuće znale i pamtile, jedan dodatak uz bogatstvo
— Kao da je panj ostavio, a ne đeda, moj druže Dušane. — Mlado ludo, dragi Edo. Dozvaće se to pameti dok malo protabana po svijetu. Evo, baš maloprije stiže pošta, možda će se i za tebe nešto naći.
— Ajme, ćeri, jadna ti sam i žalosna, to ti od čuda ne mogu ni kazati, pomislićeš da je baka sišla s pameti. — Pričaj, bako, pričaj. — Jagodo moja, nećeš mi vjerovati, traže mi potvrdu da sam živa i da sam ovo ja.
nema, a vidiš li ti sad ovo: mora on, svedržitelj naš, čak i magarce s čeljadećim nogama slati po svijetu da se budale pameti dozovu. Spasoje lukavo ukosi oči. — Ništa ja, bako, nijesam kazao. Uniforma je na meni, a ona te stvari ne dopušta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja malo okusih. Nisam mogao da jedem. Ti mi beše jednako u pameti i zbog toga još više se jedih. — Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se. Mati me pogleda.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Dakle, šta bi mi hoteli, da smo ametniji i bolji od Boga? Ono što Bog dopušta i hoće, to mi nećemo! O, naše detinjske pameti! Braćo, ljudi, poznajmo jedanput našu nepravdu!
Kostić, Laza - PESME
strahovit bile, k'o besni oluj i stari hrast: Napokon sile sustaše mile, Vijugav mozak održa vlast, razlog i zapon pameti hude, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda im Mujo na to odgovori: — Ta jeste li vi, ljudi, pri svojoj pameti ili ste pobudaljeli? Rekoste li vi meni jutros u kahvi da vam štogod slažem što ni čuo ni vidio nijesam, pa sam vam i
Dijete jednako drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vodenici đe nađe ćosa, ali sad već pomisli: „Što je tu je!
Kad se vrate kući, kažu i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plač popadija kukati kao kome je nevolja, pak ih zapita: — Kako se utopi?
— Kako jadnome čovjeku — reče knez — vazda manjka ponešto pameti! Ja, pravo vam braćo reći, ništa se za vodu spazivao nijesam.
Kad i to ne pomože, snaša jednu noć u spavanju zapeva: Dragi s kraja, zlato do duvara, a u sredi ko pameti nema... Svekrva se probudi i zapita: — Šta to pevaš, ćeri? — Ništa, ništa, majko!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Ali ubio te Gospod, tako da ti kažem; imaš li, more, pameti, da na bal ideš. SOFIJA: Bez pameti ljudi i ne idu na bal. MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica?
MAKSIM: Ali ubio te Gospod, tako da ti kažem; imaš li, more, pameti, da na bal ideš. SOFIJA: Bez pameti ljudi i ne idu na bal. MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica? Ne gledaš našu sirotinju.
doktor, kao vi? Ej Isajlo, čuješ li? ISAJLO: Ajd’ ne luduj, kad ne znaš ni strane jezike. DOKTOR: O ti otobljene pameti!
ŠALjIVAC (uzme knjigu i otvori): Zavedenije siđeni s pameti. Lepo! (Prevrće) Svilešešir, nedostatočno sveučilište. Lepe stvari.
MANOJLO: I zato ga ne može niko pojesti. ŠALjIVAC: Takav sam ja vidio u Zavedeniju siđenih s pameti. DOKTOR: To je moje zavedenije, i tu ću ga naći.
DOKTOR: To je moje zavedenije, i tu ću ga naći. (Manojlu) Osvime, kaži Perzerinu, neka ide u Zavedenije siđenih s pameti i neka zaište moj razum. MANOJLO: A gdi je to zavedenije? DOKTOR: Svaki dobar sluga zna šta gospodar ima.
DOKTOR: Svaki dobar sluga zna šta gospodar ima. Čuo si da je ovo zavedenije moje. MANOJLO: Valjda niste vi s pameti siđen.
ŠALjIVAC: Ovaj momak kanda ima pravo. Vi kažete, da je Zavedenije siđeni s pameti vaše. Sad na pitanje: ,,Čije je zavedenije?“ sljeduje: „Siđenog s pameti“; a to ste vi.
Vi kažete, da je Zavedenije siđeni s pameti vaše. Sad na pitanje: ,,Čije je zavedenije?“ sljeduje: „Siđenog s pameti“; a to ste vi. DOKTOR: Ja čauške razgovore ne trpim, gdi se reči izvrću kao torba pijanog.
DOKTOR: Vi? ŠALjIVAC: Meni su i tako poznata vaša zavedenija siđeni s pameti. DOKTOR: Vi ste neki osobiti čovek. (Manojlu) Odlazi!
No da, šta je učinjeno s razumom? ŠALjIVAC: On ima neku osobitu sudbinu. Kad sam otišao u Zavedenije siđeni s pameti, nađem gdi ga jedan iz tog zavedenija drži u ruci.
iskočivši napolje, najedanput ga proguta i potom odma počne biti tako učtiv i pronicatelan, da su se i sami siđeni s pameti čudili. DOKTOR: To mi je milo, ali ja bez razuma ne mogu da budem.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Misliš moja je mati bila govedarka, kao ti što si? Kukavico ženska, nemaš pameti ni kao buva! POZORIJE Z. STEVAN, PREĐAŠNE STEVAN: Milostiva gospoja...
TRIFIĆ: Ja ne mogu imati dve žene. STEVAN: Aha, eto majstor Srete, sad će je on naučiti pameti. POZORIJE 3. SRETA, BIVŠI SULTANA: Jao, zaboga, ne dajte me, ne dajte me!
Čekaj malo, naučiću ja tebe pameti. TRIFIĆ: Sreto, ja bi rekao da je ovo moja žena. SRETA: He, he, he! Kad bi ovakva ostala, kao što je sad, ne branim;
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: A ja tebi kažem: gledaj tvoju kuću i ekonomiju, pa kad stečeš, i tvoj muž bude iste pameti kao što si ti, onda možete ići kud vam je drago. 4.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Moram se vratiti po vid svoj. Ali kako da zavičaj nađem slep? Znam sada samo pute u podnožju pameti moje i duž napeva dugih što me s jedne obale na drugu prevedu, za ruku kao oblak.
ja ne znam da l su mi mile prirodne sile i da l u njih spadaju ovi snovi o stvarima koje su mi najdalje od pameti ti snovi što se javljaju u boji i traju dugo kao dopuna davnih dijaloga i na lestvici slatkog bruja zatrepti neka
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je li tu njeno mesto?... A?... Naučiću vas ja pameti! — govorio je strogim glasom, gledajući stražare. Zatim se okrete i iziđe iz štale.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko se susrete sa njenim jasnim svetlim pogledom i obori oči. Baš je bio u pameti sklopio celu rečenicu kojom je mislio da joj se obrati, ali sad zaboravi sve, pa se stade nervozno okretati oko sebe.
pa onaj krivi. Vaš novi učitelj... — Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu glavu... reče ona ironično, ne prikrivajući svoju misao, pa ubrza korake te ćata poče izostajati.
o školovanju, o svemu, dok se tako malo upoznaše i zbližiše, pa onda poče poizdalje dobacivati pohvale njenoj lepoti, pameti, lepom položaju koji zauzima...
Da li je tako ?«... I ona ponovi u pameti njegov pređašnji razgovor, razmisli se o nekim izrazima, pa joj se sad ceo razgovor učini drukčiji, sasvim drukčiji.
Zašto povrveše iz duše čitava jata nade i zanosnih snova?... Zašto joj se pronese u pameti odjednom sjajna misao: slobodna !... slobodna!... i uz tu misao ukaza se odmah i druga, ali iz daleka, nejasno...
Posle nastade objašnjenje i razgovor. — I sve mi se ovih dana vrze jedno po pameti... nikako da izbijem misao iz glave... Gojko mi jadni jednako pred očima. Sedim tako po ceo dan i mislim, a on uza me..
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Da se napravi veliko pozorište ne treba mnogo drangulija! SOFIJA: Nego mnogo talenta, i mnogo pameti, znam!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
niko ništa nije sejao; cela zemlja pretrpana moralnim poukama, a morala nije bilo; u svakoj kući pun tavan logika, al' pameti nije bilo; na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane, a svaki zelenaš i
opet zagledati stranca i svaki na njemu i njegovu izgledu otkri poneku sjajnu osobinu, poneki dokaz njegove neobično jake pameti.
kod nas je, hvala bogu, ako nigde na drugom mestu, pametan običaj da se sve radi naopačke, kako ne treba, bez smisla i pameti, pa kud bih ja onda mogao i pomišljati samo da u ovoj zemlji, gde je sve bez smisla, jedino ova moja priča ima, k'o
— Koji je? — Bekićka! — Njegova žena? — Razume se. Kritikovala ga divno. Sad nosi zavijenu glavu. Valjda će doći do pameti. Bolje mu kritike ne treba. — Šta je bilo? — pita onaj radoznalo i već se nestrpljivo sprema da tu novost proturi dale.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I opet mi se nose u pameti sjajne slike moje mladosti, i opet vidim tebe, mila jeseni, obučenu u sve ove lepote i krunisanu sjajnom, dragocenom
, dobije podatke koji su mu bili potrebni, ali izgubi pamet... zaljubi se. Zorka učiteljka nije mu izlazila iz pameti. On se vrati u svoju rezidenciju, ali drugi čovek.
Samo sam ja zapazio da je odlučniji i odvažniji nego što je pre bio. Onako mali, vezan u govoru, lake pameti, još lakšeg stanja — nije ni imao čime da obrati na sebe pažnju svojih seljana. Sećali su ga se — kad su ga videli.
Jest, tada je imao sreće; dobio je najlakše pitanje. Ali da l' će ga i sad sreća poslužiti?.. Ponovi u pameti sve dosadanje značajnije ispite, i dođe do zaključka: da ga dosad nije sreća ostavljala. Pa valjada neće ni sada!
s prvim znacima nesrećne bolesti javila, koja ga nije ostavljala za vreme celog bolovanja, pa evo i sad mu ona lebdi u pameti i navlači mu neku setnu zamišljenost na oči i bledo, ispisano mnogim borama čelo... »Kad se to začelo?
rešenja toga pitanja zavisi dela njegova sudbina, pa se još upornije, još nervoznije predaje pustoj misli, razmatrajući u pameti sve slučajeve i događaje svoga paćeničkog teškog života.
I sve je to bilo kao juče: još mu je sveža u pameti svaka šala, svaka doskočica na poslednjoj pijanci. I odjednom — evo!... Ali otkud, otkud... kad se to počelo ?...
S njom jede, pije, spava, zabavlja se... provodi cele dane i noći. Od kad zna za sebe, od kad su joj urezani u pameti prvi svesni događaji u životu, od tada je i tetica večito pred njenim očima.
Rukovaše se, pođoše jedno pored drugog, on sve poluokrenut njoj, i brzo ih nestade za gustim žbunjem. Detetu ostade u pameti samo slika njihovih gotovo sastavljenih glava koje plivahu tako, jedna drugoj okrenute, kao prikovane magnetom...
Kao da im krivica, zbog koje se kriju, donosi najveću sreću, blaženstvo... I Kosa, tek jednim krajičkom pameti, stade poimati, da nastupa nešto strašno ... i kao u snu vidi da se tetica udaljuje od nje ... Vrisak! ...
Dođe meni pa me moli i kumi za vašu Kaju, ona mu je — veli — jednako u pameti, on zna da ona nema para, niti on to traži, njemu treba samo dobar drug, a lasno će se steći samo kad se hoće.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SEKULIĆ: Kako nemaš? MLADEN: Pa ja nisam pismen. SEKULIĆ: Pa kako si, đavola, zapisivao? MLADEN: Tako... u pameti. SEKULIĆ: E, 'ajd' govori! MLADEN: Prvo i prvo, dolazio je juče posle podne Pera klisar, doneo neku cedulju, pa onda..
JEVREM: Ama, ćutite kad vam kažem... Eto, sad mi je prosto ispalo iz pameti i ono što sam smislio. Prosto mi ispalo, pa to ti je. DANICA: Znaš šta, otac? JEVREM: Ćuti kad ti kažem!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Koliko će mu samo taj čin vredeti radi kupljenja veresije! I, boga mi, on se baš dade na posao. Nešto po svojoj pameti a nešto po Sretinim uputstvima, ele privuče i on, bome, dosta njih na svoju stranu; kako koji dan, sve više
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Nisam, mame mi”, kaže frajer. „Je li, mame ti?” „Ovamo-de, u haustor, da te naučim pameti!” Ostrvio se Miladin, pa bije I krive i prave, i jače i slabije...
KRAVLjA LjUBAV — Šta je ljubav? — pitao sam kravu Na livadi, dok je pasla travu, Oka vlažna, pameti pipave, Nenaviklu da daje izjave.
Pa pošto je znao da smaže svog bližnjeg, Blizu je pameti (kao što koži blizu uš je) Da ga nije mnogo mučilo grizodušje.
Na selu joškako udarit znadu, Tu i pop ponekad zakači pošu, Pa što ja ne bih Vuku i Magdu, Što ne bih pameti doveo Jošu?” Glavno je da krivci dođu na tapet, A sve su kazne — mere dvosekle...
suviše, Uvek spremna da intervjuiše, Prisutna gde god se što važno zbiva, Pisac potresnih, poučnih štiva, Lepote i pameti čudesna sprega, A istinoljubiva, iznad svega.
” „Levica ne ume, mada bi htela Pa se bezglavo katkad zaleti, U svemu bi da uzme svog udela Al nema ni sreće, ni pameti, Loša je gde je na glavno mesto zasela, A kad je sporedna, nije na šteti...
Rakić, Milan - PESME
Kao san iskonski prohujale sreće Utisnute davno u ljudskoj pameti, On se svako veče kroz prostore kreće, Večna opomena onog što se sveti! Hladni mrtvi svete, daleko od mene!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krupno nešto učiš u pameti, — zbili ti se snovi na Turčina! — a ja zebem od mnogo mišljenja. VLADIKA DANILO Slušaj, Vuče, i ostala braćo!
A mudar si i književnik, kažu. Učio si knjigu u Carigrad, na nekakvu ćabu pritvrdio. Ali ti se jošt hoće pameti — poteža je ova naša škola. MUČI OPETA SVAK I GLEDA PREDA SE.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ja, da sam u njegovoj koži...“ „Ne bi mogao čekati, je li?“ prekide ga jedan. „A da si u njegovoj koži, a pri toj pameti, ne bi ni čekao!“ „No što?“ „Okan’o je se, valaj?“ Medik izvadi čibuk iz usta a zinu od čuda.
Ti lijepo znaš, Ilija, da ja nikogović nijesam, niti da bi se od straha kome uklonio, no me veže što i tebe ako pameti imaš... Ja bjeh zaspao pa ovce pređoše amo.
Koliko ih je, da je, sve su na mjestu; izgubiti se neće nijedna!“ „Ne, valaj, dok si pri toj pameti!“ doda jedan od onijeh đavolana.
“ „Ne, valaj, dok si pri toj pameti!“ doda jedan od onijeh đavolana. ,,A osim pameti i mješina ti je dobra, čvrsta; ne propušta ja mnim, ni znoja, a kamoli kost!“ „I druga je, brate!“ reče mu drug.
?... Ništa, naprijed! govoraše on. Po tome možete vidjeti da je dosta junačan. Meni se vrzlo po pameti sve što sam čujao o Crnoj Gori. Slušao sam da su junaci, da se uvijek biju s Turcima, ama ne da napadaju na prolaznike.
Promišlja na ponašanje Jankovo otkad mu je u kući; spominje se svega, ali ne vidi ni traga kakvoj sumnji. Prebira opet u pameti neće li se sjetiti čega što bi Stanu odalo. A-ja! ni tome traga!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zna plivati kao brus. Ide naprijed kâ i komad u šaci. Ima kao u kukavice gnijezdo. Ima pameti kao samar svile. Ima para kao žaba dlaka. Ispravno kao jarčev rog. Lep je kao lep na plotu. Ljube se kao luk i oči.
Prionuo (na posao) ko čičak za jaje. Pristoji mu kao magarcu (zlatno) sedlo. Proveo se kao bos po trnju. Pun pameti kao pijavica kostiju. Puca mu srce kao kobili za suvačom. Raduju mu se kô kokoši lisu. Siguran kao vrbov klin.
Ne vjeruje ni svojim očima. Nema na njemu valjane ni dlake. Nema ni dve vijuge u glavi. Nema pameti ni koliko pače. Nema četvrte daske u glavi. Ne staje on na trulu dasku. Ni vratiša, ni platiša.
— U mudre glave, sto ruku. — Glava je starija od knjige. — Zalud knjiga gdje pameti nema. — Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje. — Mudrom junak konja vodi.
— Glava je starija od knjige. — Zalud knjiga gdje pameti nema. — Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje. — Mudrom junak konja vodi. — Dobra pamet gotovo gospodstvo.
— Mudrom junak konja vodi. — Dobra pamet gotovo gospodstvo. — Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate. — Kloni se luda kao i sveta. — Više lud misli, nego što gora lista ima. — Zao um, gotov sud.
— Luda pamet, gotova pogibija. — Budalu će i pas na lancu ujesti. — Da budala zna da je budala, dvije bi pameti imao. — Više valja dram pameti, nego sto litara (oka) snage. — Više um zamisli nego more ponese.
— Budalu će i pas na lancu ujesti. — Da budala zna da je budala, dvije bi pameti imao. — Više valja dram pameti, nego sto litara (oka) snage. — Više um zamisli nego more ponese.
— Više valja dram pameti, nego sto litara (oka) snage. — Više um zamisli nego more ponese. — Kad bi se sve pameti iznele na pazar, svak bi se svoje mašio. — Ljudi se ne mere peđu no pameću. — Pamet je starija od knjige.
— Prazan klas se u vis diže, a pun k zemlji savija. — Bolje slep očima, nego slep pameću. — Teško tome ko za tuđom pameti ide. — S kime se pamet ne rodi, s njime ne umire. — Nema većeg zla od zle pameti. — Crna pamet — gotova pogibija.
— Teško tome ko za tuđom pameti ide. — S kime se pamet ne rodi, s njime ne umire. — Nema većeg zla od zle pameti. — Crna pamet — gotova pogibija. — Kad bog hoće koga da kazni, najprije mu uzme pamet.
— Pametan polako ide a brzo dođe. — Ne daj umlje za bezumlje. — Muka uči pameti. — Šuplju glavu vetar nosi. O NAUCI — Nauka je jedna muka, a oduka dvije. — Učeći drugoga i sami sebe učimo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da umijesimo kolač od tvoga brašna.“ Dijete jednako drži u pameti, što mu je otac kazao, da ne melje u vodenici, đe nađe ćosu; ali sad već misli: što je tu je; pa reče ćosi: „Ajde de.
” dijete jednako drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vode- | nici đe nađe ćosa, ali sad već pomisli: što je tu je; pa reče ćosu: „Hajde
A ja viđu da si ti hitre pameti, i da umiješ dobro i mudro zboriti, bi li dakle pošao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako | đevojku isprosio?
čovjek jedinka sina, pa othranivši ga do oružja pošlje ga po svijetu da teče, ali ne teče da aspri steče nego da steče pameti, i da vidi idući po svijetu kako se trudno živi i kako se valja mučiti da se ovoga kratkoga vijeka pošteno živi, i dade
„Znate li, braćo“ reče jedan ponajmudriji „do česa je to? Sve bez puste pameti, | nego ajdemo skupiti pedeset talijera pa da pošljemo u Mletke trojicu od nas da kupe, jer su Mlečići, čuo sam,
pedeset talijera pa da pošljemo u Mletke trojicu od nas da kupe, jer su Mlečići, čuo sam, najmudriji i da toliko pameti imaju, da i prodavati mogu pa i cijene.“ Svi na to pristanu, te skupe rečene novce i oprave trojicu, te u Mletke.
sve po jedan od sela, pa kadgođ bi što šćeli da komu mudro otpišu ili odgovore, vazda bi u brod otišli, da najpriđe pameti napune. 12. KREPAO KOTAO.
Kad se vrate kući, kažu i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plač popadija kukati kao kome je nevolja, pak ih zapita: „Kako se utopi?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Po mojej tadašnjej pameti, Banat bi mnogo srećniji bio da je pun pustinjika nego sela, varoši i gradova. Moj blagodetelj počeo je doznavati moja
nije jošt kadra razumeti šta [h]oće evangelije črez te reči i da je meni potreba čekati savršena vozrasta i zrele pameti za moći razumeti silu evangelskoga učenija.
uma i rasuždenija izmeriti; istinu od pritvornosti i lažljivo basnoviti[h] izmišljenja raspoznati, imajući vsegda na pameti da nije sve što se žuti zlato, niti sve što se sija i blista — dragi kamen.
Koliko puta najiskusniji ljudi drugojačije misle danas negoli juče? I sami se čude kakve su pameti bili do lane! O, koliko smo neradivi u istraživanju istine!
Ep[iskop]: „Tako, tako, moj arhimandrite, i ja bi[h] te sovetovao, jer kakva si ti tela i pameti, ako želiš dobra svojoj duši, ili valja da se oženiš ili da se daš uškopiti.
Ona zapovedi sluškinji da mi dâ komad hleba, govoreći: „Kad ste ludi, ja vam pameti ne dado[h]; idete po suncu i gladujete, a ja znam dobro da ta vaša riba neće na moj tiganj doći.” Ko srećniji od mene!
Vidiš li da je i onda svakojaki[h] bilo? Ja prost, kako me vidiš, po mojoj pameti na[h]odim da su sad bolji crkovni pastiri, jer niti se toliko inate, niti se anatemi predaju kao u prvo vreme.
Nemaš li toliko pameti da rasudiš da su ono črezjestestvene stvari bile i božija čudesa, te su mogli ljudi četrdeset dana ne jedući živiti?
Nisam se mogao načuditi što je ovim ljudma. I mitropolit iste pameti moga starca! Bog mi š njima! Kako bi mene čitanje iz [H]opova oteralo? Gdi ću ja toliko knjigâ naći kao u [H]opovu?
Ja samo čujem imena nauke i filosofije, niti znam crne li su ili bele; ali toliko pameti i rasuždenija dao mi je bog da mogu rasuditi da te stvari moraju biti vrlo potrebne, polezne, velike i slavne, kad
nebesnu promisal što me je spodobila ovo blagopolučno života mojega vreme dočekati, da pokažem večnu moju blagodarnost pameti njegovoj. Ime i vospominanije njegovo biće mi, dok sam god živ, drago i ljubezno. Nazivao se je Teodor Milutinović.
će črez svu beskonečnu večnost ščastlivi biti | i često mnogi od nji[h], ako su i prostoga sostojanija i seljani, večnoj pameti i vospominaniju predaju se i slave.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja, vrat slomija, oćeš li se ikad okaniti galijotstva, oćeš li se ikad pameti dozvati?... Bakonja, grom te ubija! Ti ćeš zlo svršiti, na višalima ćeš svršiti, kâ niko tvoj!
— reče Dundak, kome se, kao i svoj manastirskoj čeljadi, zakačila u pameti po koja izreka iz Svetoga pisma. Majstora Lovrića, u mladijem godinama, otpravi općina na silu „u soldatiju“, jer
Štaviše, kad ga jednom Vrtirep zapita: — Šta je, oče Brne? Da nije... onako šta... da nije kakav crvić u pameti? — Brne mirno odgovori: — Moja je pamet, fala bogu, zdrava, a ja se ne moram ispovidati: šta mi je!
“ A-nu, sad recite ima li mu para. E, u tvoje zdravlje! A knez će skromno: — Za mloge se veli da nemaju pameti, zato šta se oni pritvaraju, bolan, kâ i Bukar. I opet se povede riječ o Bukaru. Diviše mu se, uznosiše ga mimo ljude.
“ „Pa ajde, brate!“ — reko ja i pomisli da nije čiste pameti, kad dolazi iz crkve, a nije se naredija. „Ajde, brate u crkvu, pa čekaj reda kâ i drugi kršćani, pa poslin, kad
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao, samo ćutao na sva pitanja, pa me vlasti lako oglasiše ,,u pameti faličnim''. I tako mene hapsi svaki novi kapetan sreza.
Pa je verovao da će on izmeniti život i doći pameti posle razgovora s njim, ovde u kući u kojoj se rodio, ovde gde su njih dvojica nekad razgovarali, i molio ga da uzme
Eh, bole sam mislio o njegovoj pameti nego što ona zaslužuje. Ustali su. Vukašin ga polivao vodom iz testije. Poslednji put.
Znam da bi mi i otac isto savetovao. Načujem da Toma Vučić sprema bunu. Besan čovek beše. Ruke sam mu uvek više od pameti uvažavao. „Knjaz i svinjar jednaki su!“ govoraše on niščima duhom koji ne postaše knjaževi i vojvode.
Nije verovao očima: sa ispruženom rukom za pozdrav, nasmejan, išao je k njemu... Nije valjda on, nije, o, pameti! Njegov protivnik na. izborima, trgovac i liberal Čakaranac, pružao mu je ruku i govorio: „Zdravo, Aćime!“ Nećeš više.
Cela Srbija da ga zna po pameti i znanju. Pa je u jagodinskoj mehani na konačištu sreo Adama Bogosavljevića, seljaka što je čitao novine i knjige više od
Ako se na oca ne izmetneš, ti ćeš imati pameti. Pa kako suđaje presudiše da ne ostavim ni čuvenje o sebi ni unuke da me žale, ostavljam tebi pouku, jer si ti, krvavče
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što sused od suseda poče bežati? Ali broj unesrećenih je rastao. Šta sada? Dođe građanima do pameti da je čičak uzrok nevolja, ali niko nije imao hrabrosti da ga uhvati i uništi. »Možda neće baš na mene?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bilo ih je na desetine hiljade i začas su prelazili Drinu, odlučeni da raju već jednom nauče pameti. Srbi su se tukli, bilo je i Rusa da pomognu, to je izgledalo dovoljno.
opasna senka, sve obuhvatnija, i Anastasijević je, zgranut, pojmio da je ono što bi sad želeo da učini potpuno van pameti. Želeo je, i ruka mu je pošla pa se zaustavila, da trgne kuburu i puca Gopodar-Jevremu pravo u čelo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
klecam, idem, zastajavam, Šetalicu satu zadržavam, Jurim, bežim, ka' očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!“ Vičem Bogu: Ona je još mlada! Vičem pravdi: Ona se još nada! Anđelima: Vi joj srca znate!
Ni otkuda nema mi odjeka... Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?... Idem, stanem, ka' očajnik kleti, Opet zborim reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava.
Čedo s' budi, pa me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplačemo; Pa i njemu, ka' očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!“ J.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
mestu varoši ugledati divan spomenik, podignut onom istom Demokritu kojem je sada trebalo da ispitaš ispravnost pameti“.
Pitam se kojim je načinom to ime, koje nisam inače nikada čuo ni pročitao, ostalo zabeleženo u pameti. Tada se prisetih: kao student bečke Tehnike imao sam ugovoren sastanak sa jednom mladom i lepom devojkom.
I zato mi ona ostade zabeležena u pameti. No ona mlada devojka, bezobraznica, ne dođe na ugovoreni sastanak. To me je vrlo razbesnelo, no sada vidim da svako
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se posle okreće u suprotnom pravcu i gađa u drugo, još dalje od onoga, i opet svi da izađu iz pameti kakvo je čudo ona njegova puška, koju on ni za kakve pare ne bi prodao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tako i upoznate zemlje i gradove nosim u pameti ne po nuždama i dužnostima koje su me u njih dovele, ne po presudnosti onoga što sam u njima doživio, ne po dobru i zlu
U pameti mi je slika kako je u svojoj sobici na tavanu brižno, drhtavim rukama i s uzdahom, slagala i odašiljala te stvarčice.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« I razumevajući pod tim »niko« svoje seljane, naročito mu se izdvajaše u pameti jedno lice, čije je mišljenje za njega bilo pretežnije od mišljenja cela sveta. »Šta li će ona reći kad čuje?...
Đurica stade da premišlja. »Dakle da se počne! — ono...« a to ono ne smede još da razgleda iz bliže, bar u pameti. Osećao ga je neprestano da lebdi nad njim, i znao je da se jednom mora kidati, da mora pogledati tome pitanju u oči,
On, za trenutak, zaboravi gde je, zaboravi svoju zadaću i sve, pa stade da sastavlja u pameti odgovor, kako da objasni čoveku svoje prisustvo na ovom mestu.
I sad mu se ređahu i ponavljahu u pameti svi jutrošnji trenuci, i svaki ga šibaše sve ljuće i jače, jer mu svaki tek sad otkrivaše stid i sramotu njegovu...
»Za ječam ?... Razdao sam po narodu, tako mi samoga Boga!...« — ponavljaše on u pameti poslednje Nikoline reči i izazivaše sve one strašne slike, koje se malo čas pred njegovim očima izređaše, ali se sad
I najedared stadoše da mu se pronose u mislima svetle i slatke slike davnoga detinjstva. Jedva ih izaziva u pameti. Bio je tako mali, da je malo što razumevao, i sad se seća samo kao kroz san...
A kako se moglo lepo živeti, samo da beše ove sadanje pameti... Sad bi on bio seljak, kao i drugi; radio bi svoj posao ; ne bi se nikoga bojao...
Iz pameti mu ne izlažahu Simove reči: »Jeste, kazao mi je da te ubijem!...« Izlazeći iz šume, ugleda Vuja na čistini ispod kuće:
To je negde tamo... iza njega negde, gde li... A pomilovanje mu ne slazi s pameti nikako... ono je jednako uz njega, pored svake misli mu i pokreta...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Dobro, — reče otac. — Vama dvojici ću otvoriti dućane ovdje, a ti, sinko, treba da stečeš i para i pameti, treba ti ići u tu i tu varoš i tu dućan otvoriti.
— Kako to, sine? — onaj još ne razumi. — Ta tako lipo! Eto, čovik ima pameti da vidi kako mu lipo žito đika i dite raste, al̓ ima pamet i da vidi da će umriti.
Kad to opazi lisica, trči od medvjeda i bježeći mu dovikne: — E, moj medo, zaludu što ti je golema glava, kad u njoj pameti nejma.
Dijete jedanko drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vodenici đe nađe ćosa, ali sad već pomisli: što je, tu je; pa reče ćosu: — Hajde-de.
A ja viđu da si ti hitre pameti, i da umiješ dobro i mudro zboriti, bi li dakle pošao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako đevojku isprosio?
— Pravo je kazala mlada, — govorili su svi svatovi, i svuda pričali o njenoj pameti. Kad su došli kući, sve selo je pričalo da je snaha toga domaćina mnogo pametna, da ume sve napred pogoditi i da je
Kad se vrate kući, kažu i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plač popadija kukati, kao kome je nevolja, pak ih zapita: — Kako se utopi?
Gladan je kô vuk, jer vazdan ništa nije jeo, kô kad je išô za magarećom pameti, pa ga eto snađe još veći belaj, jer zna da nije dobra čim ga car zove preda se.
— Ja, da sam tobom, — odgovori mu — ne bih ni još za koju godinu, dok dajbudi steče malo više snage, a i pameti. — Ti si čovjek lud; — odgovori mu otac — bolan, ja ga baš zato i ženim doklen je premlad i lud, jer ako moj sin
— Ti si čovjek lud; — odgovori mu otac — bolan, ja ga baš zato i ženim doklen je premlad i lud, jer ako moj sin steče pameti, neće se nikad oženiti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
!” Dok je to govorio, Džim mi se smeškao i namigivao, stavljajući kažiprst na čelo, kao da je time hteo kazati koliko se pameti nalazi u praktičnoj glavi jednog dovitljivog starog ložača.
On je, kako dalje reče Džim, pre nekih dvanaest godina imao iste planove i zamisli kao i ja i bio moje pameti. Zato su njegovi prijatelji od njega i očekivali velike uspehe.
- Danas je - nastavi Džim - Fred po svojoj pameti na onoj istoj poziciji na kojoj je bio i pre dvanaest godina. Možda bi izgledao još stariji, da nije sklopio ugovor da
Na povratku u Berlin nikako mi nisu izlazile iz pameti majčine reči: ”Moraš se oženiti Amerikankom ako želiš da ostaneš Amerikanac, a ja znam da to želiš.
Od tada sam prelistavao u svojoj pameti mnoge činjenice koje su u vezi sa američkom naukom, a koje sam mogao pomenuti na konferenciji u Beogradu, ali što onda
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kad mu pogled pane na sinove i u pameti mu sine što bi se od njih dogodilo da su kod kuće ostali, čisto mu se život potrese.
Ponešto i razgovaraju, ponajviše rade i ćute, kao da misli sabiraju. Pa im panu na pamet dani radnje, urezuju u pameti prištednju, i u toj misli čisto življe rade i vesele se poslu.
se sjetiše kad negdje dalje uminuše koračaji vojnika koji su u marširanju prolazili pored tamnice; te koračaje oni su u pameti besvjesno pratili; kada ih nestade, kao prenuše se. Pa i sudac ih opominje da je vrijeme rastanku.
I ono nešto teško, pusto, slično njihovim životima, osjeća u sebi, pa u trenutku u pameti sinu mu sva tragika izmorena naroda, i jaki nagon srodstva ustavlja se na njihovim tugaljivim licima.
Prestade pošivati, i s iglom u ruci zagleda se preda se: u pameti napokon bijaše se uobličilo ono što je mori, i odvojito ispoljilo se.
Misao je nosi otkud je došla — u grad u kome uvijek suton vlada. Sve svakidašnje navike u pameti su joj, i rado bi se k njima povratila, a žao joj što se nije srčanije s poznatima na odlasku pozdravila, već onako
smežuraloj i pomodreloj od svježega jutarnjega sjeverca, dolazi mi starica čisto pred oči, i ne mogu nikako da je iz pameti istisnem. Iz grada preko mora doniješe je na otok još dok je nejako djetence bila, štono reku: tek što je progledala.
— To je Antica! — pomislim u sebi i pogledam je bolje. U prvi mah usjekoše mi se u pameti duge sijede kose, zarasle obrve i jaki, još zdravi zubi; pa onda lice, suncem i posolicm osuto, ali još puno, — i
Sjedeći pod borovima, istinski osjećam svježinu života, a u pameti od svih utisaka iz manastira ostadoše mi živo usječene svijetle oči zarobljena magareta.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
čoveku učini da je to reakcija i pobuna protiv stanja u današnjoj kulturi: ona sve više zaboravlja na dubinu iskustva i pameti koju nam prošlost daje, a okreće se plitkoj sadašnjici.
nepomerljive reči, kao svoj odgovor, odgovor naučnika, na pitanje koje je još otvorio (na ustuk tadašnje ideološke kratke pameti) njegov odvažni i umni prethodnik, ovde pominjani Zoran Mišić, „Šta je to kosovsko opredeljenje“: „Oni koji književnost
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Ama, ko? ANKA: Raka. ŽIVKA: Ama, kako da ide, noge ću mu prebiti. Čekaj da ga ja naučim pameti. On misli da će mu se samo na grdnji proći. Čekaj samo!... (Odjuri.
Ostavi ti ono što sam ti ja govorio pre, ono sam ti govorio po ministarskoj pameti i onda, razume se, morao sam govoriti koješta, ali ovo što hoću sada da razgovaram s tobom, to je po mojoj sopstvenoj
i onda, razume se, morao sam govoriti koješta, ali ovo što hoću sada da razgovaram s tobom, to je po mojoj sopstvenoj pameti. ČEDA: Da čujem, dakle? VASA: Cela ta stvar u novinama, kao što i sam vidiš, otišla je daleko, vrlo daleko.
ČEDA: To je dobro! VASA: Pa ja, znaš, nešto mislim – ovo je potpuno po mojoj pameti – kako bi bilo da stvar nekako zagladimo? ČEDA: Pa zagladite je! VASA: Ama, šta ima ja tu da gladim!
ČEDA: Je li to sve iz vaše pameti? VASA: Pa iz moje, dabome! I vidiš, nešto se mislim: kada bi ti to tako napisao pa ja to odneo Simi pre sednice.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dafininog kovčega, seća njenog pogleda koji - već pretočen u nebesku modrinu - odozgo sija: „Njene oči bile su mu još u pameti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Ćuti, kučko! — planu prvak. — Vidi se da si šenula od pameti! — Ali ne i od obraza, gospodaru! Rekoh ti pred ljudima. Moja je besa tvrda a ne kao tvoja, viteže. Zbogom!..
sin ne trže i ne nazva budalom i čovekom koji nije više za pušku no za manastir Devič, kamo se vode svi šenuti od pameti... — Pa posle, proto? — Eh, posle!.. Eto vidiš. Malo sam ti već kazao... Nisam više mogao gore da ostanem.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Škola je naša škola obvezna, Al’ ipak mnogi čitati ne zna, Iz druge knjige baš ni zapeti, Al’ ti i take učiš pameti.
Nikakove strasti neće nas zaneti, Ta među nas neće razdor stati kleti. Mi smo barem zreli, mi smo pri pameti.“ Tako jedra duša, tako mudra glava. Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. »Javor« 1891. ENO!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.) More, imaš li ti pameti ili nemaš? More, zar me ne vidiš kako sam obučena? Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio?
(Jovan pođe.) Propopo. Johan, santurtur. JOVAN: Semener rotunder. FEMA. Pravo, Johan, pravo. JOVAN: (Zbogom, pameti!) (Otide.) FEMA (sama): Pogrešila sam što sam ga naučila francuski.
SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu naći, a i treba da se za vas staram.
Napolje iz moje kuće! RUŽIČIĆ: Ne banč, ne banč. POZORIJE 9. BIVŠI, MITAR MITAR (Femi): Nesrećo i pogani, imaš li pameti? Šta si naumila s kućom? More, misliš li ti ostariti? FEMA (metne maramu na nos): Uh, opet mi došao, da mi smradi nos.
A vi, gospodin filozof, šta li ste, da i vama kao prost štogod kažem: Čovek ma kako da je učen i školat, ako nema pameti, sve je maler.
Miljković, Branko - PESME
pali Sve smo bogatiji što imamo manje Nepravda ima pesničkoga dara Istina je lepa al dok ne ostari Pesme nam nemaju pameti al imaju žara Ptica ko dosetka nad njima krstari Pogrešno uzeta reč jedna čuda stvara Nečitak svet Pevamo ne brinući
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ Pokorna nekom! Al’ nije svugde, i nije sva!... PRVI TURČIN: A ti, što ćutiš, Ćerime?... ĆERIM: Riječi mu u pameti bilježim, a mukom mi se grudi trzaju, kao da sam ćezapa srknuo... Jaramaz olju!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da strašna dana; nikad ga zaboraviti neću. On se duboko urezao u mojoj pameti; da ga zabeležim i u ovaj dnevnik. Današnji dan osvanuo je neveseo. Na Aleksincu se opažala neka teška sumornost.
A međutim Turci su sigurno mislili; »Da vi imate snage i pameti, vi bi nas, ako ne sinoć, a ono rano jutros pognali onako iznurene i desetkovane, i ne bi nam se dali osvrnuti do
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Da nagrnu, da navale, Pa da ga uguše, — Tu da krenu trkalište Besi i aveti, A jakrepi da propište Po mojoj pameti. HHHVII Prazan je listak ovaj, Ne piše ništ’ na nemu, — Al’ sad će pesma biti, Osećam to po svemu.
Pođem, klecnem, idem, zastajavam, Šetalicu satu zadržavam; Jurim, bežim, kâ očajnik kleti: Zborim reči, reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!“ Vičem Bogu: Ona je još mlada! Vičem pravdi: Ona se još nada! Anđelima: Vi joj srca znate!
Idem, stanem, kâ očajnik kleti, Opet zborim reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava.
Čedo s’ budi, pa me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplačemo; Pa i njemu, kâ očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!“ V Nit hoće vode, nit hoće leka. — Ipak bih rekô, da nešto čeka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čak i naš narod kaže: „Ne igraj se sa sudbinom!“... Čovek zdrave pameti tako nešto neće da uradi. Komandir srknu kavu, a zatim nastavi: — Drugo...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zlo je mučno sadašnje podneti, Zlo nas bivše peče u pameti, Buduće već jede pas. Dnevne tuge rađaju sne hudne, A sni noćni rastuže nas budne. Jesmo l’ bez zla koji čas?
Tako sada zbogom, papa, Zbogom, mama i pameti, Nek preda mnom sluga klapa, Da mi tavnu noć prosveti, A vi ćete, her fon Krug, Bit mi noćas verni drug. 1844.
Momenat taj ostao je duboko u pameti Rajićevoj, koji je tada bio oko 10 godina i već 3-ću godinu polazio slavensku školu u Karlovcima; ali sigurno o datumu
požunska omladina održala veče u slavu večne pameti premilog pokojnika sa predavanjem o Pavlu Popoviću Šapčaninu.” „Ako...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Idi!... VUJO: Mogu ist’ — i ’nako ti bo’zna bešjede ne žnavam; kâ i da ne zboriš srpsku, ne šće mi godit pameti. (Vujo odlazi.) JELISAVETA: Kad bi pameti imao.
(Vujo odlazi.) JELISAVETA: Kad bi pameti imao. — Tri dana nema kako ugledah Vrhova ovih kamen studeni; I knjiga dođe, iz Mletaka je? Šta piše? Ko li? Šta je?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zar nije tako? — Jest, brate Krstane, tako je — mijenja glas i odgovara sam sebi... — Kad bude po nekoj pameti, brate Krstane, mračne su ovo i krvave bešjede, ali se meni ne more ni smrknuti ni svanuti među ljud'ma, jer ja nijesam
Ja ne znam kako bi drukčije razbili ovaj nesrećni mamurluk? — O, sveti moj oče, tvoje pameti, tvoje nauke od istoka do zapada nema! — viknu Simeun I poljubi Parteniju u bradu.
da je 'valim, a ne 'valim je, već ti po pravdi kažem: da se pečem turski zeman povrati, ona bi mogla sa svojom pameti nasred Banje Luke kadija biti. Ja velim: kadija. Kakav kadija!
Da ti se, kojom srećom, jutros bilo oklen prikrasti, pa da čuješ njezine pameti i nauke: „Ti ideš, veli, Davide?“ ,,Pa vidiš, ženo da sam pošô.“ „Kako ti ideš sudu?
Kršna, naočita, mlada kô kap, pa je carski oružnici od dragosti na rukama nose, a sve zbog njezine pameti i nauke! A moja stara šjela nasred kasarne, izvalila se na carske dušeke, pa pije, puši i prima nauku.
Jakšić, Đura - PESME
Povilo se cveće, polegla je trava, Ali mene sanak davno izbegava! Sila se je misli vrzlo po pameti... Mnogo li sam stradô, kad se srce seti: Nikad dobro jutro! Nikad dobro veče! Meni noćca lako nikad ne proteče...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ako možeš, podaj mu — odgovorila bi baba. — Koliko? — Toliko i toliko. Mladen bi se zamislio, kao pribirajući u pameti kad će moći toliku sumu da odvoji i dâ. Posle bi odgovarao: — Dobro, neka dođe u dućan, tad i tad.
Još otkopčavajući koliju, kao da se rashladi [ona reče zašto je došla]... — Zašto ne »firaje«? — Ne firaje, od pameti. Razumela je, ali se činila nevešta i već ljuta. — Kako: od pameti? — Od velike pameti.
— Zašto ne »firaje«? — Ne firaje, od pameti. Razumela je, ali se činila nevešta i već ljuta. — Kako: od pameti? — Od velike pameti. — Pa zar samo ludi su zdravi? — Ne znam. Samo i ti znaš: ona voćka što rano sazre, rano opada.
— Ne firaje, od pameti. Razumela je, ali se činila nevešta i već ljuta. — Kako: od pameti? — Od velike pameti. — Pa zar samo ludi su zdravi? — Ne znam. Samo i ti znaš: ona voćka što rano sazre, rano opada.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zamišljen je, nešto ga kopka, osjeća; otima se, ali nije vajde kriti: Maša mu se vrze po pameti... I osjeća vonj njene glave i čini mu se da vidi ono njene kovrčaste, plave kose na zatiljku, kad se bijaše sagnula da
— Kako je to drukčije kod kuće, — idući ka staciji razmišlja putem. U pameti sine mu i kuća i dijete i Božica ... Umoran, besanan, nje se zaželio i slatkoga sna.
Potpisa tužbu svojom rukom i ponese je na sud. ...Bijaše tužbu svrgao s pameti, kad mu uručiše pozov. Tek sada zbuni se; čisto mu žao... Što mu je pop učinio?
— Mani, boga ti, to je otrov! — okosi se otac Dionisije; ljutio se, jer ga je pomeo u zdravici koju je u pameti slagao da je izreče kao pravoslavni sveštenik svešteniku latinske crkve.
I zaori se pjesma iz sveg glasa, snažno, zanošljivo. Gazda Jovo prati pjevanje u pameti, jer nikada ne pjeva. Rukama opro se o sto; blijedo, nabuhnulo lice produžilo se i uozbiljilo, kao kad neko preteže u
snom zaspi tvrdo, samo za kratko vrijeme, a kad se prenu, protegnu se i zijevnu, ali istoga časa predstavi mu se u pameti nesreća i zlo što ga snađe, očito, odjelito... I neiskazana bol ovlada njime i ubi u njemu razbor i nadu, i premišljaše.
Domalo se u pameti razabra i posmatraše niske kućice, raštrkane po selu. Čeljad je opočivala, no njemu se pričinjaše da je taj njihov san
” Taj vapaj mnogima ostade usađen u pameti, i kada iziđoše iz crkve na sunčevu žegu, nehotice im naviraše na usta... . „Bože, zemlji tvojoj dažda daj!
Pratio je u svojoj duši taj pjev, a u pameti jedna za drugom ređahu se svakojake misli, s kojima je bolno i slatko čuvstvovao.
Došao je u selo jutrom nekoga dana da naplati porez i da pokupi pobilježenu živinu. I njemu na pameti ne bijaše drugo nego da udovolji nalogu, da sebe osigura; pak, važno, u službenoj kapš navaljenoj do očiju, ušunja se u
Tako je duže vremena sprovela u molitvi. Sporo, između molitava, začinjale joj se u pameti uspomene iz detinjstva i ispunjavale joj pustoš u duši, što je osjećala kad bi joj iznenada sinuo pred očima sutrašnji
Zatim se nanovo nalakti na prozor i zagleda u noć... Domalo, postepence, u pameti čisto i jasno stadoše mu kao u okvir misli i uspomene, a šum živoga mora, kao blaga muzika što dolazi iz neizvjesne
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Taman posla. Ne pada mi ni na kraj pameti da trljam nos jednom za nas tako dragocenom čoveku kakav je Dorotej, samo zato što okolo kolaju smutnje i gadne glasine
Razbojnicima ne pada ni na kraj pameti da sahranjuju svoje izginule drugove. Tražilo bi to valjda mnogo vremena i napora, jer poginulih ima svakoga dana sve
među nama posadićemo na ovaj klik da se dere: „Dođite, vi prezreni i odbačeni, vi stradalnici radi neskresane pameti, vi zabludeli, vi nemirni. Vi koji ni za kakav red ne marite, prokletnici i nespokojnici.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pre no što siđemo dole, valja da odavde, sagledam i zadržim u pameti glavne ulice, arterije varoši, da bih pošao pravo onim putem koji vodi Aristotelu. Aha!
Od onog trenutka, koji se tako duboko urezao u mojoj pameti, ja sam bio, sve do danas, u stvari, samo gost u mom očinskom domu. U Oseku bih dočekan oberučke.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Kad pojede meso, gavranu besedi: „Svašta imaš, al ne imaš pameti.“ LAV I MIŠ LjUBOMIR NENADOVIĆ Mlada deco! Čujte pripovetku jednu O malome mišu, ali za vas vrednu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Je li ti čega malo?” — „Šta ti je, Kosta? ja u šali, a ti... — „I za šalu treba pameti.”— „Ma, lepo ja tebi govorim da je Rista tvoja krv“ — „Idi, lezi, i ne pravi bez nužde zemljotres!
veruj mi, Todore, dolazilo mi je da s pameti siđem... Julicu drži i sprema poočim kraj živa oca i majke... Vidiš li ti taj račun!
Pogrešila sam mnogo, ali u dobroj nameri. Šta ćete, nisu sve pameti ni u jednoj glavi, pa ni u mojoj. Sad mi ostaje da popravljam što sam pokvarila. — Palanka je utihla.
ako Bog da. — Gospa Nola se uhvati za glavu i jeknu. — Krsno ime se u ovom svetu ne zna! Gospode, ne daj mi s pameti sići...
— Kako govoriš, Pavle! Govoriš, što rekao Zmaj, „reči bez pameti”. Milan ima najbolju ocenu iz srpskog kao i ti, a ti kao i ja ... More, kad strogo uzmeš, dobro njuši taj naš Trkunić.
— I pametna si, majkice, i mnogo si dobra za mene. — Pa dobrota, sine, i jeste u pameti i u snazi. Tako nas je učio Isak, sećaš li se još? Jesi li bio skoro kod njega? Ja ne mogu, ne stižem, a često i ležim.
Išle su beskrajne priče o njenim toaletama, o njenoj bisti, o njenom nakitu, njenoj sreći, njenoj veštini i pameti. Mlade devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži, pred njenim ormanom za haljine i rublje, u njenom stolu u
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Za tebe osobita zvezda sija, i ja čitam u mojoj pameti da ćeš ti vrlo znatan čovek biti. Ti si već, fala bogu, sad veličak, i ja meni za dužnost vodim tebe u svet, tvome
začudi videći da je najedanput multiplikaciju dokučila i da dividirati mora; tako i naš Roman, koji nije ništa drugo u pameti imao nego neprijatelja goniti, slučajno pri neprestanom ustupu majmuna ugleda jednu palatu, palatu otprilike kao što se
Tako devojka koja je blage svoje matere sovete prezirala, i samo svojoj providljivoj pameti sledovala, pri pojavu ubitačnog za nju znaka, viče: kud ću sad žalosna!
Tako devojka koja je blage svoje matere sovete prezirala, i samo svojoj providljivoj pameti sledovala, pri pojavu ubitačnog za nju znaka, viče: kud ću sad žalosna!
Sad pogledajte moje pameti, kanda kod ljudi nema takovi ušiju, nosova i drugi telesni častica kojim bi se i mi magarci smejati mogli, i kao da se
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na takva se pitanja obično ne odgovara. Po zdravoj pameti, po logici, po mome ličnome dubokome uverenju, po svima zakonima i božjim i ljudskim i po svima pravilima, ja sam trebao
izmučila i sa kojom sam se toliko rvao, pa ipak, evo, ni dandanas ne znam šta je to hipotenuza, sem što mi je ostalo u pameti da je to nešto što je ravno zbiru kvadrata oba kateta.
Tako, pod pokrivačem a od duga vremena i dosade, pokušah da ponovim u sebi reči tetkaNastine, ali od svih ostade mi u pameti samo reč natrčak i ta se reč strahovito okomi na mene.
Ti ćeš tada proći kraj mene izlizanih pantalona i izlizane pameti i skinućeš mi duboko kapu i izjavićeš mi svoje poštovanje i ponudićeš mi da mi, za pedeset dinara, napišem čestitku u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da čujem neke glasove desno. Prikupio sam dizgine. Konj se pomerio. Zaustavih ga. Da bežim! Sinu mi nanovo u pameti. Ali ako je tamo baterija? A ja došao do nje, pa je ostavio. Još malo...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— podiže obrve mrav vratar koji je iznad svega voleo da opominje i proriče. — Koje još pleme, sa zrnom pameti u glavi, gradi mravinjak u vrbaku? Gde ima vrba ima i vode, a zna se kakve opasnosti krije voda u sebi!
Šantić, Aleksa - PESME
brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja bdijem bez sanka I stišavam srce i njime se mučim, Pa do zore tako pameti ga učim; Ali ludo srce ne čuje šta zborim, Nego me sve pati udarima gorim, I dršće i strepi, kao list sa pruta, I
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jug Bogdane, planu Juže kako oganj živi, Strahin-banu zetu progovara: „Strahin-bane, ti moj zete mili, biđeh jutros da pameti nemaš.
Mol’te boga i jezan učite svaki danak a sve po pet puta! Ne brin’te se nama dahijama: dok je nama zdravlja i pameti, i dok nam je biogradskog grada, mi smo kadri upraviti gradom, oko grada sirotinjom rajom.
Mi ćemo te pašom učiniti, tebe ćemo svagđe poslušati“. Starac Fočo poče govoriti: „Nuto momka i nuto pameti! S kojom r’ječi na pašaluk sjede!
U ovome vidu, tj. u vidu zavisnosti turskog cara i turske carevine od snage i pameti nekog našeg junaka, nalazimo tu misao isključivo u pesmama o Marku (turskom vazalu).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Prorok božiji i to uposlova! Biser pade u blato! A krošto to bi? Zašto izađe iz pameti. Štono se piše: svaki se čovek u tri posla i mami i besi se. Kad se razljuti i opije i kad se raspali na ženu.
A da rečemo evo sad, krošto li nam to Bog dade i postavi svakom nam u glavi na našoj pameti svagdašnjega budna na oprezu sudca, — našu svest osećnju?
Ama zločincem sasma pritužuje i kruto ih se drži, koji često padaju u greh, tako da mnogi i polude i iz pameti iziđu; jedni i pomame se te se deru i po sokaci viču.
A sam on što god čini, sve to njemu ništa! Niti mu se drži u pameti da je to koja grehota. To je u vas; ako tuđe otimati, krasti, lagati, krivo se kleti, drug za drugom panjkati,
Dede spravi sebi u pameti dvokolice, te upregni da je vuku pravdu svoju i diku ti, i greh tvoj sa sklonjivanjem hudim, — i videćeš grešnu
tim dnevi da biste od mnogog vam stajanja prepočinuli i zastajalo bi vam se prvašnje učenje u glavi, da se zgusne i na pameti otvrdne.
besede kurvarske slušanje, mnogo dobi kožu ježi; dostaput jedan ženski glas sladak celu snagu čoveču svu raslabi i iz pameti ga izvede...
Kako bilo, da im se svilo; Kud dopali, da propali! Ko god hodi, on i nahodi. Čuvenje do pameti stoji. Nesita je velika arždaha čovečasko lakomo srdce. [Svak] smrt svoju sa sobom šika do zgode.
A kad petli počnu čestati pred zoru da poju, to je ono naše smrtno dobi, kad već u celoj svojoj pameti i u savršenom svom uzrastu umre.
i uzrastao momak počne se sam o sebi životariti i svojom snagom stane sebi svoj hleb tražiti, onda počne po svojoj se pameti živiti i sve mu u napredak ide u svačemu.
Ama jošte pristrepi postupati odviše što je svrh tvoje snage u to se upletati, zašto što je što poviše od naše pameti obučavanje, iz toga tek jedan inat i parba izlazi a drugo ništa više.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ne, ovde nikad dotle ne sme, i ne može, da dođe!... Tek spopadnu čoveka koji nije ni u snu snio i ni nakraj pameti mu bilo da se ženi, i navale na njega sa sviju strana da se ženi!
ne bi kad mu se cele nedelje od teškog derta nije mililo ni da sedi a kamoli da radi u dućanu, jer mu je jednako bila u pameti Zona i njeno ponašanje, i onaj tunjavi Manulać, kojega je toliko gledala Zona.
Celoga dana je samo na to mislio, i jednako mu u pameti zujale i zvonile Vaskine reči: „Pozdravila ti se Zone!“ I zato nije ni čudo što nije uz put primetio buljuke seljanaka i
Strašne one slike sna duboko su se utisnule u dušu Maninu. Dugo još vrzle mu se po pameti slike te, i nije mu nikako jasno bilo, i dugo još lupao je glavu o tom: da li je on ono bio što je u snu vodio kolo,
! Znav’am Belu Stojančinu... Poznavam ti majku! — veli Zamfir i gleda lice devojčetovo, — valjda u pameti sravnjuje crte kćerina lica sa majčinim. — Poznavam gu, poznavam! ponavlja Zamfir.
Mane je bez ičijeg pitanja, onako po svojoj pameti, učinio taj korak. Pozvao je Manulaća on lično da bude dever uz devojku, dodav: neka se pokori sudbini, onome što je