Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A Vujo sačeka Pantovca na urečenom mestu, pa s nestrpljenjem zapita: — Šta bi? — Ništa. Ono ti je neka babetina. Da ga nisam očima izjurio iz
Vujo ih sve počasti dobrom večerom, pa onda stade da ih oprema na posao. Osim poznatih nam Pantovca i Koste, tu behu dva čoveka u godinama ; jednoga je znao ceo srez pod imenom Mite Sremca.
Razveseli se i on, pa stade da dira Pantovca. U neko doba stiže Đurica. Beše veseo, kao retko kad. — Ha, zdravo da si, mio obratime! Jesi li se umorio, bane?
dosada je u napadima bivao priseban, pažljiv, gotovo blag, a sad poče sve više da liči na Pantovca: stade da napada plahovito, grubo (ako se može reći da ovo dosad nije grubo), bez osećanja i bez ikakva sažaljenja.
Najedared kosači se prenuše. Neko iza njih povika: — Stoj! Podizaše glave i uprepastiše se, videvši Đuricu i Pantovca s naperenim ostragušama.
— Hoću ja — odgovori pop, osvrćući se na Pantovca, koji već beše prošao. — Siromah Ilija izgubi detence... A ko ti je ono... valjad’ Pantovac?
Ali prvo mora da se plati jatacima... Tamo-amo, pa opet: udri, otimaj!...« XVI Našavši Pantovca, koji već postade ljut radi tako duga čekanja, Đurica dođe sa njim do urečena mesta (jednoga trnjaka ispod Dikića kuća),
— Zar smo mi za to... i našto će nam deca, kud ćemo ih ? — Kako, bolan — prošapta on, bacajući pogled na Pantovca, čije se grudi odizahu kao mehovi. — Znaš da ćemo da se sklanjamo, da se negde nastanimo, pa da živimo...
neobično sede i leže u vatru na pročelju, leže onako leđima, prevrnutih očiju, i on poče razumevati da je to on ubio Pantovca.
Veliku muku imađaše sreska posluga, dok uvede kola u sresko dvorište. Žandarmi odmah skidoše Pantovca i prostreše ga po zelenoj ledini. Narod se okupi uokolo.
Ljudi nastaviše da iskazuju jedan drugom svoje utiske, a kapetan stade da saslušava građane, koji su poznavali Pantovca. Pribravši dovoljno dokaza da je ovaj mrtvac doista Pantovac, kapetan naredi da ga odmah nose i zakopaju.
»Ko hoće, veli, sa mnom lepo — dobro, a ko neće, ja mogu bez njega«. Crče od muke za one pare. — Što on mene krivi za Pantovca ? — Đavo ga znao.