Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dunav i njegove pritoke, ispod Beograda, tek kad su počela naređenja, da i Rascijani imaju da svetkuju svetitelje papežnika, i da u takve dane zatvaraju radnje, ako su trgovci, spuste iz ruke alate, ako su zanatlije, ne rade poljske radove, ako
Po kalendaru pravoslavnih, to je bilo maja meseca 1752. A po kalendaru papežnika, u mesecu junu. Papežnici i pravoslavni, istog naroda, nisu se slagali, u to doba, ni u mučenicima.
Iako je pričao i da je religiozan, Božič je pričao da će mu ćerka otići u manastir papežnika, po želji gospože Montenuovo, da kaligrafiju i igranku uči. On joj ne brani.
i većina prosvećenih ljudi u to doba, u Evropi – nije u Boga verovao, nego je bio ateist, on je šizmatičku stvar, od papežnika, branio. Pazio je šta radi i govori u bigotnom Beču, ali nije nameravao da se ukloni, kao morskom talasu, katolicizmu.
Božič je čovek koji ne preza, ni od ubistva. Kad se iz aresta vratio, zatvorio je rođenu ćerku u neki manastir papežnika, jer je čuo da i ona, za nekim oficirima, jurca.
). Njima, u Temišvarskom Banatu, o praznicima papežnika, ni zanat, ni trgovinu, raditi ne daju. Ni radove u polju! Prešli su iz Servije, na veliku prevaru.
Sigurno je samo da je to u pismu dan velikomučenika Trofima, za Isakoviče. A drugi oktobar u kalendaru papežnika. Oni su taj dan beležili kao dan anđela čuvara.
Berba grožđa počinjala je tek krajem oktobra – po kalendaru papežnika – na dan Jude, Simeona. A trajala bi do kraja novembra.
Senator Stritceski ljutio se na taj datum, u pismu svoga zeta, jer je taj dan, za njega, papežnika, bio dan posvećen uspomeni sv. Sabine, koja je bila velika mučenica, istina pre hiljadu i više godina.