Upotreba reči para u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života prevrtati! Pogled na prošlost srce ti para, sadašnjost gorkom žuči dušu potapa; a budućnost?... Ah!...

Ti si gusenica na telu našem, otrovna para u vazduhu, sa koje narodi teško dišu, a slabiji umiru!... Kad sam se kući vratio, zastao sam moga dobroga oca — al’

— kad smo pregledali inventarije naših pokretnih i nepokretnih dobara, uverismo se da imamo na raspoloženju toliko para koliko ovakoj sorti ljudi treba da jedno veče zaboravi bedu i muku svakidašnjega života.

Obradović, Dositej - BASNE

— oženim s njegovom udovicom, zlom ženom i prokletom, da joj pod nebom u zlu nejma para! Sedmoro dece s njom sam izrodio, i sve zaludu.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

žita, krome sitne proje, desetu oku; na oženjenu glavu uzimali su po jedan groš, i to se zvalo glavnica, i baštenicu 20 para uzimali su za sve sitnice, tj.

se seje u baštama; na jednu košnicu po oku meda ili naplate pošto je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela, doteraju mu po koja kola drva, i to je bio sav danak spa’ijama.

Veće smo sve sa dece pootkidali, gde je najmanja para od uroka bila. Vidite i sami da je sve sirotinja i da smo sve turske kuće slugama i sluškinjama napunili; i jošt bi u

otac od naše kuće na kolima u Beograd olovo spremao, no ipak su kumpanijama, što su olovo kopali, plaćali svaku oku 20 para. Aganlija — kom je u deo pala sokolska nahija — pošalje u Azbukovicu i pokupi arače.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ovako ću ja njih drukčije malo da šišam!... Samo ti budi pametan. A već treća para tvoja i božija! — Hvala, gospodine! — zahvali Đuko pridignuv se malo i mašiv se za kapu. — A već za to ne beri brigu.

Odmah kapetan s njim drukčije; potvrdi mu i procenu i nauči ga još kako će čas pre doći do para. Čim ode čovek, ja glavu te u moju sobu... Dođe drugi da moli za nešto — tako prođe i on.

činio — propadne mu; ako uloži u kaku radnjicu — i tu mu propadne; ako počne da čuva — i tad mu se malo-pomalo izmigolji para... Ni sam ne zna kud ni zašto.

Baš kad se gazda Milun prikuči ka kolu, prekide se igra i onaj Srejin momak zađe kupiti bakšiš. Pada para kao kiša. Svaki čas pri đe momče Sreji, pa mu izruči u peškir po punu kapu krajcara.

— Idi tamo onoj momčadiji. — Evo na! — se krupan glas opštinskog pisara i badi momčetu u kapu deset para. — Nemoj da se pretrgneš, ćato! — reče momče zajedljivo. — Vi'š ti bezobraznika! Ne kažeš hvala i na tom!

— obrednu se pisar. — O, o, gle ti šta je ovaj nakupio! — začudi se gazda Milun i mahnu glavom. — Bogami lepa para! — A zarade oni dobro — reći će pisar nemarno — samo da umedu čuvati. Odmače momče dalje.

Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare. Kad blizu Miluna, on izvadi deset para, pa zovnu: — Odi, more, amo! Baš iako ne igram, vredi dati takom sviraču!

— Šta veliš, Vide, zaradili su danas dva dukata, a? — upita Milun pisara. — Dva jesu, ako ne bude i više. — Lepa para! — Ama i svirač je, nema ga šale — prihvati pop. — Ono ima još svirača ovuda u nas, ali od Sreje boljega nema.

»O, o!« učini Milun poluglasno, »ta ovi su pokor počinili! Bome je tu padala para kao kiša!« Već se prilično odjutri.

— i pokaza rukom na vosak. — 'Oću, ćir-Trpko; čujem dobro prolazi, pa da se uzme koja para. — Te lažu, more ne ti projde, živ mi gospod! — Ama juče je čovek prodao po dvadeset i pet groša. — Čovek?

— Ne mogu, bogami, ne mogu. Evo radnja ne ide, daj ovo, daj ono, daj na momke, plati porez, plati prirez... para ide, ide, ide. A ne pazari se, brate! Nego po šest, pa neka je sretnje! — Ne možemo! Za triest groša, ako 'oćeš...

možda u redu... — Kako hoćete — veli advokat. — A ja ću vam već to nabaviti. — Ja ću, već koliko bude, dati vam para... — Da, da. Po tome videćete da li vas devojka doista vole i da li će poneti vaš poklon...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Učiniću te najčestitijim čovjekom!... Hoćeš duhana?... Evo! Daj duvankesu!... Tako!... Treba li ti para?... Čega hoćeš ima u Sulje, i sve je tvoje!... Evo!... Naj!... Beše skočio.

— Šta je, rode? — Što me ne pustiš? — Jesi poludeo, bogami!... Neću, polazi! — Moj babo ima para!... Išti koliko hoćeš, samo me ne vodi tamo!... Marinko je gledao nekim životinjskim pogledom, pa se nasmeja. — Para!.

Išti koliko hoćeš, samo me ne vodi tamo!... Marinko je gledao nekim životinjskim pogledom, pa se nasmeja. — Para!... Para!... A što će meni pare? Zar su pare za budale?... Meni to ne treba!

Išti koliko hoćeš, samo me ne vodi tamo!... Marinko je gledao nekim životinjskim pogledom, pa se nasmeja. — Para!... Para!... A što će meni pare? Zar su pare za budale?... Meni to ne treba!

— Ali to nije pametno... — Ja ga od istine mrzim! — To znam... Ha! A kaži ti meni ima li u tvojega baba para? – Ima. – Znaš li gdje mu stoje pare? – Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem? – Jesu.

Ni cvrčak ne cvrči, ni iz zemlje ne dija više topla para... sve se ućutalo, sve odmara sanjive oči, sve spava. Samo jedno momče u selu ne beše zaspalo...

Videlo se da se dopao hajducima. Privikaše sa sviju strana: — Da ga primimo, harambašo! — Nek bar Stanko ima para da nas ne bude „lijo” — reče Zavrzan. — Boga mi je poteško Stanku para naći, on puškom kolje! — reče Surep.

— Nek bar Stanko ima para da nas ne bude „lijo” — reče Zavrzan. — Boga mi je poteško Stanku para naći, on puškom kolje! — reče Surep. Ta Surepova reč vredela je Stanku toliko koliko kad bi ga i gusle pevale.

Katić tako pomalo džumbusi, što rekao Zavrzan, pređe Drinu, presretne po kog haračliju, te uzme ono para; to je sve. — I Turci baš ćute? — Ćute. Išao je Ivanko onomad do Sarajeva.

Dučić, Jovan - PESME

vasali Gledaju te s čežnjom i sa strahom dvore, Dok ti gledaš kao paž plašljiv i mali, Kako jedna briga, tanka kao para, Pređe preko čela krunisanog Cara.

Nijedan me nije osetio za sobom, jer je noć bila šumna i zato što su bili umorni. Bela para iz njihovih usta i sa tela dizala se u jednom zajedničkom pramenu magle. Kola su naporno odmicala napred.

Zastavu ideje u ruci podlaca! Mesto mač što svetli, uvek nož što para! Borca što se blatom mesto kopljem baca, Junaka što pljačka i žreca što hara!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Materi nikad ne gleda u oči. Nas decu ne miluje ni osorne reči da rekne, a kamoli blage. Sve beži od kuće. Samo nam para daje koliko koje hoćemo. Ako ištem da kupim legršter, a on izvadi po čitavu pletu.

Dućan gotovo i ne radi. „Zar ja — kaže moj otac — da merim gejaku za dvadeset para čivita? Eno mu Čifuta!” — Mati ne sme ništa više ni da proslovi.

A nekad, opet, mekan kao pamuk, traži samo da miluje decu, daje im po deset para i ni za šta se rasplače. Npr., kaže: — Eto, ja ostah kao suho drvo u planini! Pa udri — ridaj.

8 i pljune. Spalding onakav kao i pre. Pred svima govori kako mrzi Nemce. Bije kelnere kad hoće da ga prevare za deset para, pa im posle daje dinar bakšiša. Vuče još neprestano nemačko-engleski rečnik kud god ide, i doručkuje tatarski biftek.

kućicama, o volovskim kolima na kojima nema ni za groš gvožđa, o Ciganima, kako sviraju i pevaju, i koji za deset para daju da im odvališ šamar. Naposletku kojekake dosetke o Banaćanima. Donekle je išlo kojekako.

— pekar jespap — roba kadifa — meka svilena tkanina sa odsjajem; somot, baršun kadril — igra, ples sa četiri para igrača kazuk — kolac ili kameni stub za vezivanje lađe kalkulator — računovođa kaloče — kaljače Kasija carica —

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

koja seče onoga časa iz rérne izvađeni vruć kuglof, koji joj je ispao vanredno dobar, pa se puši i ide prijatna para i miris od njega ustima domaćice, i ona oseća i na celom licu pokazuje neopisanu sladost i milinu od toga.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Popa se, odjednom, zbunio i unezverio, ali opet okrenuo na šalu. — E, pa dobro, dobro. Ali znaš, da za to treba para. I to mnogo. Imaš li ti toliko novaca? — Imam. Skupila sam nešto. — Radosno ga dočekala ona. — Pa donesi. Da vidim.

XVI MARKO Kažu da je usled nađenih nekih u zemlji starih para pomerio pameću. Bio krupan, koščat. A mračan. Nikad ne govorio, niti se čuo kad išao.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

da mi žena toliko donese koliko ja imam, al kad nije tako, a ono bar hiljadu forniti moram dobiti, pa ne sme baš ni pet para faliti.

Gledićka vrlo lepo peva, pa s tim ljude tek većma uzbuđuje. ČikaGavra ne može više da odole. — Ta nema vam para, gospođo! Hajd’ što ste lepi, al’ kad pevate — e, onda mi sve srce igra!

Obadve lepe, mlade, ne zna se koja od koje lepša. Što su lepe, ali što su im muževi za žene dobri, u varoši para im nema! Varoš srpska, srpski svet vlada, a i bogata je. Davno je to bilo, još za vreme bunapartiskih ratova.

Smisli da se u malom krugu velikim pokaže. U sudu mu nije bilo para, sve je nadmudrio. Umre veliki notaroš, a Marko postane prvi.

— Idi, boga ti, Alka! Taj je tebe obožavao, ne mene; a što ovamo dolazi, to je drugi račun. Marko je učen, da mu para nema, a on, mator jurat, dolazi da što nauči. No, Alka, tebi se čudim.

A mogli su biti zadovoljni, jer srpskoj baklavi među poslasticama para nema; ta, baklava je carica među pitama! Fiškal Babonja dođe ponekad u goste Ćirkoviću i tu se onda gosti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

neodređene utiske stvari pa mu se činilo kao da svi sni prostori oko njega mirni i žalosno-pusti u istini i ne žive. Para od sunca podrhtavala je nad ravnicom i u onom lakom svilenom sjaju sunčane magle i boja, mir ogromne doline snevao je

Sad zapomaže i moli za oproštaj: ne žali, veli, pare, ako Boga znaš, idi kod sviju lekara. On misli da para tu nešto vredi, samo žali Bože; a i te su mu pare proklete: kockarske pare nikom dobra nisu donele.

Ni mene moj otac nije vodio, nego štap u ruke, pa onako bez para...“ Pa jest, šta sam mogao drugo, plakao ulicom i tražio one cedulje „stan za samca“.

Jao meni, sve ja to gledam i crn strah para mi srce i čitavo naselje neodređenih osećanja i svetova vitla se u senkama, duboko negde dole, u nesvesnoj pozadini moje

Beograd raste; raste Beograd; gle kako Beograd užasno raste! Beograd nebo para I svi vrhovi osciliraju. Ah svi, eno, eno svi, bez razlike, vrhovi osciliraju.

Afrika

zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga bračnoga para, brata i snahe malopređašnje lepotice. Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put.

miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene površine i vodenih para. Crnac koji vesla treperi ispred nas, čas naduvavan, čas splašnjavan, usred ove gasne lupe.

Do pred podne skoro nebo je teško, sumračno, od silnih isparenja; nad vodom vrela i zagušna para kao u kupatilima. Ova ubistvena svetlost oblačnog ekvatorskog neba uništava fotografske ploče ostavljajući po njima

od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s kojih se diže para. Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije bilo para. JANjA: Sad leži mrtvo, barem da moži da si posoli meso, nega da go jedi psi zabađava.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

talase stotine crvenih gunjeva, klobuka, šubara, glavurdi, ručurdi, nožurdi, i noseva, iz kojih je, kao dim, izbijala para. Našao se u oblacima mirisa od loja, znoja, luka, kože, i baruta.

viče, tako da ga je svaki mogao čuti: „Oni misle da im još i platim što idu u Rosiju, e pa neće, od mene neće poneti para. Ja, sie denken wohl dass ich ihnen das Geld soll auf die Reise geben, nein, sie bringen keines.

A posle, i zato što se na tom poslu lepo zarađivalo. Padala je para. Oni koji su se selili, krišom, u Rosiju, prodavali su svoje kuće i svoj grunt, budzašto.

Ali zato hoda u čizmicama i sluša zveckanje svojih mamuzica. Sve se može kad se hoće. I kad se ima para. U Pavlovoj stvari nema nikakvih teškoća. Ali, to košta!

Trandafil se ni sa planom Isakoviča, kako da ide u Beč, nije slagao. Sve je to što Pavle govori, kaže, para i vatra serbska, u Isakovičevom mozgu, da mu kaže pravo, kao svom bratu, Srbinu.

Tamo sve miriše. Isakovič bi, tamo, mogao da se oseća kao Oracije, a škola jahanja grofa Para nije daleko, tako da bi, svaki dan, mogao da oseti, pod sobom, sedlo i konja.

Božič, valjda, videv i sam da je isuviše tog razgovora, poče da priča o konjima. Njegov joldaš, veterinar, mladi, grofa Para, tvrdi da i životinja ima dušu.

godina, ali, verovao Isakovič, ili ne, da mu iz duše kaže, ta baba i sad dolazi, svako jutro, u školu jahanja grofa Para, i jaše. Treba paziti, reče Božič, kad se konj kupuje, da nema debeo vrat. To mu jako otežava glavu.

Major Joan Božič, na putu iz Budima u Beč, pošao je iz Raba, rano u zoru. Hteo je da prenoći u ergeli grofa Para, kraj Vizelburga, gde je imao da pregleda neke kobile i jednog ajgira, koje je bio kupio đeneral Montenuovo.

Ergela grofa Para letovala je, tu, kraj Vizelburga, na jednom grofovskom spahiluku, gde je grof imao lovački dvorac – Herrenhaus.

Tamo ga, kaže, u ergeli grofa Para, čekaju, a imaće prenoćište, lepo. On treba da vidi neke vrance, koje Montenuovo kupuje, a veterinar grofa Para,

On treba da vidi neke vrance, koje Montenuovo kupuje, a veterinar grofa Para, prosvećen čovek, koji čita franceske filosofe, zna ga dobro. A zna ga i upravnik ergele, Andreas Valdenzer.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

takvih dela koja ne donose koristi, samo ako se od njih ne traže nikakve žrtve, ako se ne iziskuje davanje novaca („ako para ne saka“, kako veli bugarska poslovica).

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ulice opustješe. Kamenitom kaldrmom jurila su samo dva para potkovica i jedne stare cokule, sve što je ostalo od jednog konja i jahača koji su isuviše brzo strugnuli iz grada.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG

NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve prinčevi i princeze. Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje.

Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje. od akrepa nema ništa, Ni posla za čudovišta. Sva strašila ispod neba ostaće

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Slušajte vi mene, provedite se malo, razvedrite se i sve će to proći. Znam, nemate izlišnih para. (Vadi iz buđelara.) Evo vam 500 dinara. ALjOŠA (buni se): Ali, gospodin inženjer...

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nisam mogao da zamislim Rašidu među njima, pa Bog! Igralo se nešto kao treskavac, zapravo, igrala su dva-tri para bacakajući se kao nečastivi vezan za prikolicu, a ostali su posmatrali poređani unaokolo i pljeskali, namigujući.

Više nisam bio siguran ni da li iselim da idem, s Atamanom bar ne! - Ne verujem da je Melanija puna para, Atamane - pridigao sam se. - Moj otac je profesor kao i ona, a profesori nikada ni kinte nemaju posle desetog.

Bilo je to zato što više nisam davao ni pet para za ono što bi neko mogao da kaže. Taj čopor kornjača obučen u priče o vrlini!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Odavde se opet dalje krenu i, srećno putujući, stignu u Krakovu. Baš je vašar započeo. Vašar — da mu para nema! Od sviju strana dolaze kupci i prodavci. Iz kakvih zemalja tu ljudi nema.

„Ta život ne traje hiljadu godina!” — to je njegovo. Pa ima para. Da je svećom tražio, ne bi bolju našao; ona mu sve odobrava, ta njegova Sara; veli, da još jedared na svet dođe, s

To su bile obode (minđuše) iz Venecije, od kose pletene i zlatom iscifrane; dva para. Tako isto i dva para takva prstena. — To je venecijanski filigran.

To su bile obode (minđuše) iz Venecije, od kose pletene i zlatom iscifrane; dva para. Tako isto i dva para takva prstena. — To je venecijanski filigran. Jedno učtivo pruži frajla-Lujzi, a drugo gospođi Matildi.

Sad će biti mađarski „solo” i „čardaš”. Tu je Pera remek načinio, nema mu para. Igra kao Kiniži, knez Pavao, kad je posle bitke igrao, u zubima držeći tri mrtva Turčina. I dolikuje mu.

Pa kod vas svaka će ženska lepo živeti. Udadba je jedno društvo od jednog para, a dobrota je osnov tome životu. Lepota, mladost prolazi. — Vidim da ozbiljno govorite, i ja ću vam ozbiljno odgovoriti.

otmeno društvo huncutarija — obešenjakluk, mangupluk Cvancik — „dvadesetak”, stari austriski srebrn novac od 20 para centa, cent (lat. centum) — stara jedinica za merenje težine (100 gr.) cerito (ital.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Što se pak tiče tih para, on ih odmah i pokaza, izručivši u svoje krilo dve kese dukata. I ne samo da im te dukate pokaza, već ih poče i

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U vodu za prvo kupanje u Boljevcu pored „vodice“ stavljaju se još i srebrna para (da bi dete bilo čisto kao srebro), trava treseča, malo soli i pepela (da se dete ne bi ojedalo) i vina (da bi dete

Detetu se nose: srebrni novac, košulja, kapica, čarapice i maramica. Novac (metalna para) stavlja se detetu na čelo, za zdravlje i sreću.

Detetu se kao darovi nose: košuljica vezana crvenim končićem za koji je učvršćena para (koja se kasnije nosi oko vrata zbog uroka). Sve ovo zavijeno je u čist ubrus.

Tako se, na primer, u vranjskom Pomoravlju stavljaju u vodu srebrna para i uskršnje jaje. U Bosni je običaj da se detetu u vodu za kupanje stavlja razbijeno jaje jer se smatra da od toga dete

⁵⁴ U kapicu detetu se ušivaju „svakojake uročice“: stara para, zapisi itd. Osim ovih amajlija, majka dete, pri povijanju, brani od uroka i izvesnim magijskim radnjama: „Kad majka

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Detektor se slušao pomoću para slušalica, a njih smo krali iz »meseršmita« u Vojnom muzeju ili kupovali na crnoj berzi.

« Bio bih prvi. Ovako — ništa. Da sam samo znao! 1950. U moje vreme četrnaestogodišnjaci su imali samo dva para pantalona: jedne kratke, za leto, i jedne, koje su se zvale »pumparice« — za zimu.

Oduvek sam osećao laku zbunjenost pred barmenima, strah da ću nešto pogrešiti ili da neću imati dovoljno para za piće. Odjednom, momak se pažljivo zagleda u mene. Zavukoh ruku u džep — pare su bile tu, znači, sve je u redu!

Siromaštvo već nagriza njihove rastvorene kofere; beda para konce nekada skupog vunenog kompleta, razjeda čipke, krza rukave večernjih haljina: siše lak za nokte iz dugovratih

Matavulj, Simo - USKOK

?“ da nije zazorno, svak bi još dodao glasno ono što mišljaše: „E zgodnijeg para ne možeš ni zamisliti!“ Njih dvoje to osjećahu i svoje zadovoljstvo iskazivahu govorom skladnijeh lijepijeh pokreta.

Janko ne mogaše očiju odvojiti od Markiše Stevova i njegove Gorde. Ljepšega para nije se moglo zamisliti. Stevo je imao još dva starija sina, koji pogiboše, jedan neoženjen, a drugoga se udovica

a za suvišak, za svaku glavu da se plati cijena krvi: stotinu i trideset i tri cekina i po, jedan groš i po, jedna para i po!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

sila sama sebe jede (1879), pedagoška priča Selo Zloselica i učitelj Milivoje (1880), zbirka Letnje večeri (1880), Deset para (1881), Međudnevica (1885), veća pripovetka Omer Čelebija (1886), Zanovet (1894), Naselje (1895).

Milićević, Vuk - Bespuće

I kolikogod se trudio da nađe razlog zašto je neraspoložen, nije ga nalazio. Nije izgubio na kartama, imao je para, nije se ni s kim posvađao, nije se sjećao da mu se desilo nešto neugodno.

i buči razbijajući se o gole, oštre, tvrde krševe i teče brzo, srdito i nemoćno, zbijena i stiješnjena, dok stijenje para i reže svojim oštrim rtovima njezinu glatku staklenu put.

Sremac, Stevan - PROZA

More, ta ti si mi već momče na ženidbu!« — »Molim vas, prekida ga dečko, kaz’o mi majstor da se ne vraćam bez para!« — »More, upade mu Jova u reč, doneću ja sam! A ti ’ajd’ idi, blago meni, a ja ću sad za tobom.

i jelo i domaćicu; tom je prilikom ispričao kako se u svoju domaćicu upravo zaljubio pre no što je uzeo, a uzeo je bez para, a i sam nije tada imao više od šezdeset para u bakru u džepu kada je isprosio tu lepu sadašnju domaćicu Kaju.

se u svoju domaćicu upravo zaljubio pre no što je uzeo, a uzeo je bez para, a i sam nije tada imao više od šezdeset para u bakru u džepu kada je isprosio tu lepu sadašnju domaćicu Kaju. »I boga mi ti kažem, priko, da se ne kajem« — reče Jova.

»Sakaš li me, Petko? Sakam te, Petkano!« Ni on ni ona nisu imali ništa; on, veli, imao u džepu samo šeset para krajcara kad je isprosio. Al’ se, veli, sad ne kaje.

Mala plata, a skupoća velika, a pošten čovek ne može da avanzuje. Kreditora kao kose na glavi, a u mene para k’o na žabi dlaka! Da uzajmiš, i ne vredi, jer što ove lole kreditorske služi pamćenje, to je jedno čudo!

Radičević, Branko - PESME

(1843, 25. dek.) MOLITVA Mesec jasni, zvezda jato, I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara, A i munju što ga para, I tu silnu groma buku, I oluje strašnu fuku Ti satvori, velji Bože, Ko ovako jošte može!

i kamen, Plamti izvor i ponosna reka — Zaigra se srce u meneka: Reko, goro, nebo puno žara, Oj večeri, de je tebi para!

silno planu, Pa travicu zelenu preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela udarila para, Taka, brate, ujedanput jara, Ali čuda, ni žeže ni pali!

Eto Turak'! vatru svaki prospe, Pa za gvožđe — kuda koji dospe, Dim i para i pušaka cika, A uz puške ta junačka vika: „Ne daj, ne daj! udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci.

Tu se setim našije odara I njiovog ubavoga sada, Sada, brate, ta nema mu para, Sve koprive narasle visoko Da s' ne more načuditi oko.

77. Tu mi popi kavu crnu, Poče igrat bilijara; Tad se malko kecu vrnu, Tu ostavi nešto para; Ispi dve-tri čaše ruma, Pa sad eto kući ljuma. 78.

Kolo s' igra, pesme viju, Niko Srba ne preote: Hej Srbine, slavo stara, Ta ni sad ti nigde para! 41. Knićanine, ime slavno, Valjalo je dela tvoja Spomenuti već odavno; Ma ne smede pesma moja, Al' i de bi

No gle jada! Nešto sinu — bogme sveća! Ko to ide amo sada? Eto, eto gospodara, — Ta je li mu degod para? 135. Na njem halja do zemljice, A na glavi šepa laka, Pod njom ono zgodno lice Ka u telca, brate, kaka, Trbu

(u predodećim poslednjim redovima opominje se kupanja, i vozenja u čamcu): I kada veče zapad šara I čamac doma reku para. To bija nekad, bija tad, Ti, brate Simo, zbogom sad.

„Zdravo“ vikne, šešanu opali, Pa s ostalim unapred navali. Sve sam soko, da mu nema para, Oće biti jada od šalvara.

— Krvca teče kuda silan šeta, — Dva srbinjska zgubio momčeta, Baš Uroša i baš Svetozara, Slabo im je degod naći para; Onaj skakô skoka junačkoga I preskakô dvaest četir noga, A Svetozar, ona vatra živa, Svakom kamen junak odbaciva.

tamo ceno seče Vlajko I taj Gojko i sokole Rajko, Nji trojica sa tri silna paše Po polju se bojnome poklaše: Dim i para kâ nebom oblaci, Zveka, cika padaju junaci, — Ali neću pričat ko tu pade, Ko mu ranu samrtnu zadade.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Krupno pitanje! Naći ću ti jednu i sa dvanaest, samo je malko glibava, a trebaće ti i para za kukuruz! SULjO: Ajde, kad ti kažem! Treba aga da čuje, pa da radi drenovak! HUSO: A šta je s večerom?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I svi su se čudili kako mi izlazimo na kraj. Govorili su da ona ima čitave bisage para, koje je uzela od mog pradede, svoga svekra, kad je ovaj umirao.

uz zid prislonjene sofre i tepsije, da se što pre ocede, žute se, i od njih cure mlazevi vrele vode, od koje se još diže para. Polica, vrata, pragovi i ćerčiva prozorska, sve je to oribano, vlažno, žuto.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Car Petar imađaše vrlo lepu kćer da joj ne bijaše para u svem svetu. Pa što lepa beše ali što beše velika radilica i vredna domaćica.

Dugo se mislio i premišljao pa najposlije pane mu na pamet da nešto slaže, pa jeda tijem kakogod do para dođe. Otalen ti on odmah skoči, uzme čibuk i duvankesu u ruku, pa upravo u kahvu među svoje konšije.

Onda ti počeše kupiti, te neki groš, neki dva, i Muji se puno para skupi u ruci. Onda zavikaše svi: — Hajde, Mujo, alah rahmetile ženi, čini šućur bogu kad ti je kobila živa a ženu ti

burek skuva za ručka, ponese sa sobom od kuće zembilj te u čaršiju; nakupuje svega što mu treba, be još mu je preteklo para! Rahat pođe pred podne kući, ama Mujo rahat i prerahat, pa je u tome bio zaboravio i na ono što je slagô.

A najmlađa se isto tako zakune da mu nije u sobu ušla ima i mjesec dana. Tada otac rekne: — Evo para, nije mi ih nestalo, samo sam ja stio, da vaše žene same priznadu da me ne poslužuju.

— Dobro, — odgovori drugi. — Što imam para sve mi je u žitu; a što imam žita sve mi je u brašnu; što imam brašna sve mi je u hljebu; a što imam hljeba sve mi je u

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

A sad, brate, tužba, parnica, apelacija, rekuracija, terancija, advokati, pišeš, pišeš, a nema para. 12. LjUBA, PREĐAŠNjI LjUBA: Jelo je usuto. NEŠA: Ajde, majka, da ručamo. STANIJA: Fala, sinko, blagodarim.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ: Deco, ako je to tako kao što vi kažete, ja ću vam svakom po dva para aljina načiniti. PERSIDA: Tu nemate ništa sumnjati, milostivi gospodine.

(Pokazuje na Persidu i Stevana.) Treba da vratim. TRIFIĆ: Oni dobijadu po dva para aljina. SULTANA: I od mene jedan, neka bude tri. Ljubezni Trifiću, ja imam osim toga jošt jednu veliku molbu.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Pošto često nije imao para da kupi novo platno, slikao je na poleđini već završenih slika. Ako ikada pronađe kakvog dovoljno blesavog mecenu da mu

otmene kučadi — malo veće; jer, ko je on uopšte da daje bilo kome ikakvu platu, ko mu je dao ključeve od narodnih para, ko mu dozvolio da ispravlja piscima njihove članke, a nema ni pet minuta škole.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Grcav smijeh kuvara. Isparava vonjavo težak vonj iz odjeće. Gluvo doba, gluvnica: guja preko duvara i dva para volova. Propuh čunke promeće uspari kroz upretke.

MALA SOBA: ISTJERIVANjE STRAVE Baca lonac kljukove: kulja para sobicom. Razmile se stràvčići: dvoji, troji, četvori. (Okadi me, majčice, povratičem, lozicom.

Tumara tmušom nagon bògotvorni i dejstvom Duha tamnu mrežu para, prazninu puni - imenice stvara da iz njih grune jedan glagol čvorni, pred čijom silom nauka se ledi, a reč se

Četvrto pevanje Zemlja je miris bratoubistva, pletivo jeze koje se para. Poredak njen je pismo nepisma. Odiše s njiva zlokrv ratára.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„Da ti posvijetlim — Mjesec mu kaže, pa dolje spusti svoj fenjer plavi Vidiš li sada, nestašni vraže?“ Veselo para sinu u travi, a dječak skoči, povika: „Stoj! Ovo je cvancik srebrni moj!

Žuća — lovačka zvijezda stara — nema mu para. Gledajte, pored voćara, gdje ćuti pognuto granje, putuju velike stope, pored njih — stope manje.

Prenu se Toša i oči briše: „Brka mi moga, evo nam kiše!“ Svetlica oštra nebesa kreše, oblake modre para. Požuri, Tošo, potop je došȏ, brže, skitnico stara! Ne mrdaj brkom, ne žmirkaj okom, oluja ide, napreduj skokom!

Skita se mačak, nije ga strah, sa krzna stresa zvezdani prah. A neka gospa, prepuna para, čula za mačka, za slobodara, čula da oči zvezdane ima il nekad zlatne, sa mesecima, pa brzo smisli lukavi plan:

“ Uzeo starac novčarku crnu, bez para deda nikad nije, jer možda usput u krčmu svrnu kod grupe zvezda — Vodolije.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Riba je već bila pod ledom. — Morali ste grdno propatiti? — I koliko! Posle deset dana niko više nije imao ni pet para u džepu. Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

onako, kako da kažem... kao kad je čoveku probušen džep pa uz put ispadne para. Nije da kažeš da je on hteo da ostavi paru na putu, nego probušen mu džep pa ispalo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Svitalo je kad smo zastali usred jedne njive, zasejane kukuruzom. Laka para dizala se sa zemlje, noseći miris izgnjavljene trave.

Od nekoje strane učestaše pojedinačni pucnji, mitraljez poče da para... Grunu još jedan plotun, najednom učestaše pucnji, još brže, kao da vri, kao da ključa, i prasak se rasu po širini.

Štrčao je zvonik crkve, kao da vapije za pomoć. Povremeno dopire snažan zamah puščane vatre, a vazduh para šum aeroplana koji šestari nad krvavim razbojištem.

Sa gotovo usijanih topovskih cevi odilazila je laka para. Komandir je jahao duž baterije, pitajući da li su svi ljudi na okupu.

— Hvala... hvala, nemojte, gospodin potporučnik. — Ajde!... Nećeš valjda ti mene da častiš. Sa koliko si para pošao u rat? — Sa jedan dinar... — Pa, da li će moći da ti istrajiše do kraja rata?

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Gojko čak uze i nešto para unapred, pa odmah ode do Beograda, odenu se lepo i vrati se istoga dana, dosta izmenjen, naravno u svoju korist.

Stojan mu sa praga od stana mahnu rukom. — Vide li, bratiću ? Oni se nešto podževeljaše... More, ova naša hej... para vredi. — Otkud ti znaš ? upita, začuđen, Gojko. — Ija, znaš, stojao nodekana, na džamu, pa ti posle dođe...

Kmet ih odbi odlučno, čudeći se što mu dosađuju u nevreme. On je, veli, kazao jedared da će dati učiteljima nešto para tamo o Božiću, dok pokupi školski prirez za ovu godinu, a sad kupi samo državnu porezu. — Zlo, moj brate, zlo !

— Evo ti dinar da kupiš Stanki opanke odmah, a ja makar i ne jela za dan-dva. Majka nek dođe sad u nedelju; daću joj para izvesno, možda celu tromesečnu kvartirinu...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

- bolesnik borna (suknja) - naborana, koja ima bore bostan - lubenice i dinje boščaluk - dar, obično od jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede (Sorbus

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Drugi put! (Ulazi u kuću) BLAGOJE: Ne sme zbog vrućine! Nije, nego ne sme na prazan stomak! Ti glumci nikad nemaju para za hranu! GINA: Pobeže čovek od smrada tvoje rakištine! BLAGOJE: Ovo miriše kao ambrozija!

JELISAVETA: Kakvi smo, nas i Gluvaćki potok može da podeli!... A para, bolje i da ne pitam, nemamo? VASILIJE: Znaš da nemamo. Poslednje što smo imali, dali smo za zakup kafane!

Videli ste da nam je predstava zabranjena. Poslednji dinar smo dali na zakup kafane. SIMKA: Pa nećete imati para da mi platite kiriju? VASILIJE: To sam i hteo da kažem. Zato bi bilo najbolje da otputujemo odmah.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

nekoliko koraka odatle bio je teatar, u Jozefštatu, i jedan mali restoran, gde su se hranili glumci i glumice, kad bez para ostanu – i kočijaši, dok pred pozorištem čekaju. I ja sam tu večeravao.

je, kad je pao mrak, među vozovima punim trupa, trčkala uz crvene, zelene fenjere, uz lokomotive iz kojih je izbijala para, kao iz zmajeva, i, najzad se gorko zaplakala. Vikala je i moje ime. Ja sam, sutradan, pošao u tvrđavu Komoran.

Sa njega se diže mokra para i pada u kola, u maglu oko fenjera. Tri sata već batrgamo se od hotela do hotela. On mi ređa samo imena i mirno dodaje

Pala je zato što je danas, na veru, nemoguće naći para. Da je našla, videli biste. Druge su našle. Bugari pomalo uspevaju.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

” Pošle me u našu seosku bakalnicu, koja je bila odmah pred kućom, da kupim što za pet para, soli ili bibera, pa će mi usput dati savete mudre i oprezne: „Pazi niz ove basamake, i kad ideš, nemoj da zevaš nego

dobra vlada zovne k sebi i Milana i Iliju, pa će reći: „Dobri Milane, ti si dobar i poslušan građanin; evo tebi puno para i dobićeš pored svoje službe još jednu s bolom platom. To reče, pa pruži dobrom Milanu punu kesu s novcima.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Meso već stavljeno u velike lonce i prijatna, mirisna para diže se nad ključem uzavrele čorbe.... A tamo po budžacima, otimaju se mačke oko buraga, sevaju i reže, dok se koja ne

!« uzviknuo bi on... Manje opravke državnih stvari vršio je sam svojeručno, »da se ne baca državna para uzalud.« Ali što je delovodnik i glavnu knjigu vodio čisto — to je za priču.

Sam mu Mesarović nudio za 500 # veresije no on nije hteo ni za deset para. Neću — veli — da počinjem odmah sa veresijom, hoću što vidim u mojoj kući da znam da je moje, da ne strepim svaki čas

Dođe meni pa me moli i kumi za vašu Kaju, ona mu je — veli — jednako u pameti, on zna da ona nema para, niti on to traži, njemu treba samo dobar drug, a lasno će se steći samo kad se hoće.

Vasa je najbolji od sviju njih, a neće para; pa još ako i njega propustite, onda vam se više neću javljati. Kata je lepa, sinko, a dok je mlada dotle je i lepa i

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Kako to misliš? SRETA: Pa eto tako: ti, gazda-Jevreme, imaš para, Ilić ima narodno poverenje. Dobro! Da postavimo svaku stvar na svoje mesto.

SEKULIĆ: E, pa kako ti to misliš? Misliš, samo pljuni pa zalepi. A treba li ovaj brat da pocepa bar tri para pendžeta i bar jedne herclove? Pa onda: hoće li narod da gucne štogod ili neće? A?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

! Ko te to opet nauči! Ne beri brigu, nego hajde, kad ti velim! A to je moj mal što ga arčim, a narodnja ni para jedna neće tu otići! Moj mal, učo, jakako! — Tvoja »svojina«, hoćeš valjda da mi kažeš?! — reče Sreta sarkastično.

— umeša se Sreta, koji je sve dotle iz prikrajka slušao, i zadovoljan Mićinim pričanjem, pohvalio ga rečima: »E, para vredi ovaj naš Mićo! — Nego sad i mi treba da se pokažemo đide. — ’Oćemo vala! — rekoše mnogi.

Reč staje šest i po dinara i svega iziđe: šest hiljada trista osamdeset devet dinara i pedeset para. Sreti se okrete sudnica. Tolika suma! Ko sme pomenuti ćir-Đorđu! Ali se Sreta ne dade zbuniti.

Izračuna šta staje četrdeset i jedna reč i nađe da će sve stati: dvesta šezdeset i šest dinara i pedeset para. — »Mnogo je, more!« reče u sebi Sreten, i pođe. »Pa i nije za takvu stvar!

— To je svega dvesta šezdeset i šest dinara i pedeset para. — Molim?! — veli ćir-Đorđe nestrpljivo. Sreta mu ponovi sumu. — E pa zašto sag pa to?

— veli Sreta — a da je ostala ona prva stilizacija, — platio bi tri hiljade sto trideset i devet dinara i pedeset para. A ja sam te štedio i ti si sad još u ćaru. — Kakav ćar, kakav ćar? Davno nema ćar ni od pametnu stvar!

Ja sum Kapetan-Mišin ortak, pa imam pare »za otečestvo!!« — Dvaes’ para pazar, hiljada groša šteta! Brazilija! Ćorava gu strana!

Zar sum gi ukrao, eli upljačkao na drum? Pare sum, more, dao! Vreme oskudno, para slabo pada. O bože, bože! Bog da čuva! — huče ćir-Đorđe čudeći se šta ga je sad opet snašlo. Pare sum dao! Pare!

A znao je, kažu, žestoko da igra. Bio je igrač da mu je trebalo para tražiti. Naučio je u vojsci mnoge »jevropejske« igre.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Tri grošića na početku preduge i gladne zime; Tri sirota polovnjaka, svakome sam dao ime: Para, Parić i Stoparić — kažnjenici na dnu ćuze. Praznu kasu do vrha su ispunile moje suze...

Požuri, da posle ne bude kasno, I da se ne kaješ u Kanosi!” „Pet banki stare il nove love, Samo da para ide na paru!

Svak bi hteo starost u tihoj luci, Kod kuće, ne u inozemstvu... Samo, bolje je mala para u ruci Od muškarca koji je uvek u bekstvu...” „Gle, kako joj je zena zaiskrila! Kroz suzu svet se vidi pristrasno.

Profesor matematike, koji je imao lepo mišljenje o mojim ogledanjima u stihu, dadne mi para za voznu kartu. Iste večeri zakonačim, na Čukarici, u kuhinji

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

iz jakog metalnog rezervoara smeštenog u unutrašnjosti kugle, kao i time što izdisana ugljena kiselina i vodena para bivaju apsorbovani naročitim hemikalijama kroz koje se vazduh u kugli proteruje ventilatorom; o azotu i minimalnim

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— Tetko, vrući! tri za dvaest para! A seljanke beže, sklanjaju se od nih, uverene da će im podvaliti. Ali najviše se sklanjaju i beže strepeći da ih ne

Misliš da tata laže, da ima para, nego tako hoće, ćef mu da te uda. I ako to misliš, onda — pogledaj tatu!... I razgrnu pred njom mintane, koliju.

Otac joj u pola novom odelu, a nije hteo sasvim novo da načini, da se ne bi kazalo da je to od Sofkinih para što je od svekra dobila. Po ceo dan bi bio kod kuće.

i praćen Sofkom sa svećom do kapije, uvek u potaji, krišom, da ga ne bi ko čuo, pitao bi je: — Da ti ne treba para? Da ti dâ tata. — Imamo, imamo, tato. | — Ama ne to.

A iz pravog amama će dopirati toplota, para i ona zagušljiva amamska ustajalost... Znala je i to da je sada, kada uđe, neće više gledati kao pre, kada je sa

I zato joj teže padalo. Gotovo sama, poklopljena ničke, opkoljena parom, vodom, pesmom, osećala je kako je para guši kako zajedno sa parom guta reči tih pesama.

Iz samog amama, kurne, jednako je ovamo na mahove, kako bi se vrata otvorila, dopirala para i toplota, i to tako jasno otuda na mahove pahtala, da je izgledala čisto kao nečiji uzdah, kao od onih tamo mramornih

I ta se toplota i para otuda ovamo sve više mešala sa svetlošću sveće i malo hladnijim vazduhom, i sve više punila vlagom i tamom ceo amam.

U kujni je krkljalo jelo u velikim loncima, i svuda masna para; iza kuće buktao je veliki oganj, treštao razgoren žar, na kome se okretali i pekli prasci i jaganjci; iz one komšijske

A ja ovamo mogu bez ičega. Ja i njena mati ništa, zaboravili na nas!“ I tada se Sofka seti da su možda odavno bez para, bez igde ičega, i sa jezom dočekujući ga poče sebi da prebacuje: što se nije setila i krišom, makar kradući, da im

Sve je propadalo. Ona je sasvim propadala, umirala. | Nje, Sofke, one Sofke nestajalo je. Posle ovih para, kupovine, ona je u Tomčinim očima postajala druga, obična, neka stvar, koja se, kao svaka stvar, može novcem kupiti.

Pandurović, Sima - PESME

Tako jesen nosi masku leta žarka, I prolaznost svojom nežnošću nas vara; Sve se gubi kao mladost, kao para, I oblači pokrov svaka zemna stvarka U životu što je sav, ludost i varka.

Mirno i čudno šušte stare breze. TRAG VREMENA Saranio sam svoju dobru dragu U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara; Saranio sam svoju dobru dragu, A nije znalo

— Duboko, mračno, nesrećno, i dublje, Saranio sam svoju dobru dragu: U dane što su iščezli k’o para, U mrkom, muklom, crnom sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara. Saranio sam svoju dobru dragu.

Preci će se naši iz grobova dići Za poslednju borbu! Dok se diže para Iz prosute krvi, dalje ćemo ići; Vodiće nas senka velikoga Cara, Polumesec dok se ne sruši u krvi, Il’ dok ne

što vara, Plemenita žrtva vlastelinke mlade Sa očima punim zvezdanoga praha, S dušom punom snova što prođu k’o para I sa srcem koje ostavljaju nade.

Jer, moja se duša ne nada nit’ vara: Ambicije njene iščezle su davno, Kao mladost, nade, kao san, k’o para, I umrle tiho, spokojno i slavno.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Koje? Šta? Šta je s mene?“ reče ona, naprežući se iz petnijeh da to izgovori oštro, jer joj para zaigra u kotlacu. „Ma, meni se čini da se on zagleda u te, a ti u nj, pa...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ide naprijed kâ i komad u šaci. Ima kao u kukavice gnijezdo. Ima pameti kao samar svile. Ima para kao žaba dlaka. Ispravno kao jarčev rog. Lep je kao lep na plotu. Ljube se kao luk i oči. Ljut kao ovca.

— Bogat je ko nije dužan a mlad ko je zdrav. — Stari dug kova naplata. O NOVCU — Novac je lovac. — Para bije gđe ni zrno neće. — Novac (je) dušogubac. — Novac je neveran sluga. — Novac je najbolji svetac.

— Para bije gđe ni zrno neće. — Novac (je) dušogubac. — Novac je neveran sluga. — Novac je najbolji svetac. — Para je velika namiguša. — Bez para ni u crkvu. — Prazna kesa — gotova groznica. — Novci sitno zveče, al’ se daleko čuju.

— Novac (je) dušogubac. — Novac je neveran sluga. — Novac je najbolji svetac. — Para je velika namiguša. — Bez para ni u crkvu. — Prazna kesa — gotova groznica. — Novci sitno zveče, al’ se daleko čuju. — Para kamen dubi.

— Bez para ni u crkvu. — Prazna kesa — gotova groznica. — Novci sitno zveče, al’ se daleko čuju. — Para kamen dubi. — Gdje novci tu i masni lonci. — Ide para na paru. — Dinar je milionu basamak.

— Novci sitno zveče, al’ se daleko čuju. — Para kamen dubi. — Gdje novci tu i masni lonci. — Ide para na paru. — Dinar je milionu basamak. — Gde zlato govori, usta ćute. — Novac planine probija.

— Ide para na paru. — Dinar je milionu basamak. — Gde zlato govori, usta ćute. — Novac planine probija. — Para vrti gde burgija neće. — Gvozdena vrata zlatna ruka razbija. — Novcu se svugde klanja.

— Bolje je site komarce trpljeti, nego gladne napuštati. — Više povuče ženska dlaka, nego dva para volova. — Volij’ bih zecove čuvati — no ženu. — Gde se konji tuku, tu magarci mrtvi padaju.

zapjevati, I žalosnoj majci zakukati, I strašljivoj kuci zalajati, Udovici sesti do bećara, A đevojci poiskati para, A udovcu uzet’ pušćenicu! Lasno ti je plandovati ovci A janjcima igrat’ na livadi!

11 Pitali Drobnjaci vojvodu Šuja: — Pošto bi, vojvoda, prodao dževerdan, boga ti? — Boga mi, đeco, nema para ko bi mi ga mogao platiti; a kad bi došla nužda, samo bih ga dao roblju za ručak. I ni za kakve pare druge!

(Voda) 428 — Šta se čuje a ne vidi? (Vetar) 429 — Što dođe kući bez šuška? (Dim, magla, oblak, para) 430 — Što je manje od makova zrna, a teže je od tovara soli?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

94. Puna crkva đaka, ni od kuda vrata. 95. Pun breg bubrega. 96. Pun do iverja. 97. Puče puška na ledu, ode para čak do cara. 98. Pušta šticu u more, a štica trakove, a trakovi cvjetove, a cvjetovi tumbeke; to se čulo u Mletke.

Turčinu se kroz pomrčinu učini da dečko radi onaj posao koji para s konja stera, pa i on čučne i jedva se s velikim natezanjem oneredi.

Sveti Sava - SABRANA DELA

(Mt. 7, 14) Jer put je kratak, braćo moja ljubljena, kojim tečemo. Dim je život naš, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, a brzo prolazi. Mali je trud života našeg, a veliko i beskonačno dobro nagrada.

' Zato uzalud metemo se: ,Put kratak je kojim tečemo, dim je život naš, para, zemlja i prah: za malo javlja se, a uskoro nestaje.' Zato, vaistinu, sujeta je sve. (Propov.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Treba i tebi nega za tu nogu. Ja imam nešto posteljine i sudova, a i para sam odvojila na stranu, pa mislim... ANĐELKO: Ama kakva sad posteljina?

Stanković, Borisav - JOVČA

Pa sad eto taj njen sin... Ti, kao što znaš, kad mi dade one pare da otvorim dućan, trgovinu, ja od tih para odvojih i dadoh i njemu, mome zetu, njenom mužu, njegovom ocu.

Zar imaš toliko para? MLADEN Pa imam. I bez ajluka, samo od tebe bakšiša što dobijem pa bi bilo dosta. VASKA Pa zar ti sve to čuvaš što

MLADEN Čuvam. Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk. Ne znam koliko ima. Sigurno dosta.

Sigurno dosta. VASKA Kako ne znaš? Zar ne služiš da stekneš? Sigurno jedva čekaš da malo zaradiš, imaš para, da ne bi više služio. A ovamo: ne znaš koliko ima. MLADEN Pa imam, imam dosta. Mogao bih da ne služim više.

« Znam, zbog plate, bakšiša, da stekneš što više para. (Smeje se.) MLADEN Ne, Vaska. I bez plate, bez bakšiša! Plata, bakšiš mi što — mogu tebe da služim.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Aratos, rečem, Carigrada i koliko je god u njemu [h]iljada para, pijastara i ruspija! Ako me gdi kuga zakvači i ščepa, što će mi onda pijastre pomoći?

Namesto deset para po pogodbi, dam mome barkaruolu, što me je tako lepo dovezao, trideset. Uljezem; nađem tu velikog nekakva prelata

paruka pesna —— pesma petak — novčić u vrednosti pet para pečal — tuga peškeš — poklon pešter(a) — pećina pijastar — groš pitatelan — hranljiv pitije — piće pjastar — v.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ja sam čuja di govore: „Kušmelj, brat Naćvarev, to ti je beštija i sprdnja ciloga Zvrljeva!“ A-nu, sad recite ima li mu para. E, u tvoje zdravlje!

„Kad gospodin oće da pedipše I u gnivu da nas za gri’ kara, Nekom šalje ružne, nikom lipše, Jednog boles, drugog munja para...“ — Početak mi se ne sviđa! — reče Blitvar.

u godinama i ružan, a žena mu ne samo mlađa dvadeset godina od njega, nego i tako neobično lijepa da bi joj teško mogao para naći, te, u svoj nalozi, ona veoma upade u oči, a i on zbog protivnosti. Njemu je bilo ime Ivan a njojzi Cvita.

Ćosić, Dobrica - KORENI

On je prkosno okrenuo glavu. Kad su kasnije izišli na ulicu, otac je, kao da se pravda, rekao: „Ti znaš da ja imam para da kupim celu Vasićevu magazu. Videćeš i sâm: najslađi je hleb koji sam zaradiš.

Hoćeš da te molim za oproštaj? Da te sačekam, poljubim ti ruku i skrušeno ćutim? dobro, oče. dobro! Usne mu zadrhtaše. Para iz usta zamagli prozor i sakri očima oca na belom konju. Vukašin se odmače od prozora.

— Noćas ništa ne plaćam. — Imaš pravo: dan je za brojanje para. — Mnogo sam pio... — Činilo mu se da će umreti od muke u grudima i stomaku.

Topla para peljala joj lice. Bućnula je rukom u vodu da proba njenu toplotu, a talasići i šljapat dlana po vodi podsetili su je na

Rasutu dugu kosu, u koju se utinjala vruća para, zabacila je na leđa, pa se dugo i usrdno krstila, nejasno šapućući reči svih molitava koje je čula i onih koje je

Spanđao se s nekom sobaricom i živi u kafani.“ Ona je pretrnula, a Nikola se radovao: „Ta će njemu smrsiti konce zbog para. Ti si mlada, ti si lepa, ti si... Biraj jabuke. Izaberi onu koja samo jedared rodi. To ja znam.“ Simki buknu lice.

“ „idim, nisi dobre vole. Imaš nekih briga?“ „Briga? Kad bi ti bio pametan...“ „Pravo je da onaj ko ima para ima i briga...“ „Nikakav ti čovek nisi. Počeo si da stariš. Vidi Ti se po vratu. Svuda ti se vidi.

Bio je pijan. Pred njom nije krio suze. „Od muke“, rekao je. „Ih, čiča, kad bih ja imala para kao ti. Jao, šta bih ja kupila...“ „Ako, ako. Srce mi je veće od Rtnja. Gazi, blago čiči. Svi gazite.

Što je Simka bola od nje? S njom je svršeno. Ona, dok ja živ, neće prekoračiti prag njegove kuće. Ovoj će dati para koliko god hoće i odvesti je nekud dok ne rodi. Čim dete odbije od sise, uzeće joj ga.

A nema ni mesec dana kako joj je govorio: „Tebi u mojoj kući nema života. Još si mlada, spasavaj se. Daću ti para koliko zatražiš. da moja kuća ne ode u ambis.“ Trudna posle toliko godina.

“ Ja jesam siromah čovek, ali ga nisam zbog para prijavio. Ti znaš da sam ja na pretprošlim izborima tebe glasao i, onako, oduvek sam poštovao vašu kuću.

Samo mi ti brzo rasti. Dede, potrči! Čik da stigneš gusana!... Drži ga! Ne daj da ti pobegne!“ „Dosta sam para, sine, razdao danas na zajam. Dao sam Trojici Stragaraca po pet dukata na tri meseca.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tu je primisao gonio od sebe, sujeveran, ali stvarnost kao da ju je podržavala: sve mu je polazilo od ruke a para mu se lepila na paru.

Strava se, posle, kao paklena para, rasipala svud po okolnom glibu i razvlačila pod koracima prolaznika. Ali, i to nije bilo sve.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Tu blizu potok daljinu para, Tu se na cveću cveće odmara, Tu mene čeka ašikovanje O lakše samo kroz gusto granje! Pašću, umreću, duša mi

A ja pijem, jošte pijem U tom mi se srce para Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od andžara. Đ. Jakšić XVII JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna

Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. A. Šantić CXXI SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, k'o klasje zlatno kada dozdre, Prodire sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Otac ti je, koliko znam, ostavio lepo imanje“, reče on Aristotelu. „Da, dobih prilično para za nj“. „Ti si ga prodao! - Pa šta da počneš sa tim silnim novcem?“ „Hoću da se obrazujem“. „Dabome! To je sada adet.

Izvan toledskih gradskih zidova ne bi niko za nju ni doznao. Ja sam joj pribavio posla i para i razneo njenu slavu po celome svetu, ja i moji splemenici“. „A gde nađoste kupaca za svoje knjige?“ „Svugde!

Imaćeš ga, boljeg no što ga je Orlando nosio!“ - Don Alfonzo će ponizno da me zamoli: „Daj mi, Mardohaju, para!“ - Daj mi, done, dobar zalog, a je ću ti izbrojati zlatnike na dlan!

„Nisi ti podupirao njegov predlog iz rodoljublja, već iz koristoljublja da bi se svojom ciglanom namlatio debelih para. A sada izigravaš patriotu, ćifto!“ Reč po reč, pa se ova dvojica uhvatiše za kike.

Načinio sam daleko više projekata no što sam ih stvarno izveo, jer za njihovo izvršenje ne beše para. Kao načelnik varoši Magdenburga imao sam više muke da nabavim pare nego da ih pretvorim u građevine.

Moraš ih sutra odvesti na pijacu u Grentem; i tu će pasti koja para. Obazri se po varoši kod zlatara i kupi dva zlatna veridbena prstena; zatrebaće ti, nadam se, uskoro, a treba ih

kod zlatara i kupi dva zlatna veridbena prstena; zatrebaće ti, nadam se, uskoro, a treba ih nabaviti dok još imamo para“. Sin je pogleda sažaljivo. „Bojim se, majko, da od toga neće ništa biti“. „Pa ostavi mi, sine, makar nadu u duši.

„Jer znate da rakija škodi zdravlju“. „A, ne zbog toga“. „Nego?“ „Što nemam para za to uživanje“. „Ali Isak Njutn nije, koliko mi je poznato, čeznuo za rakijom kao vi“. „Nije - na žalost!

“ Svi se slatko smejemo i polazimo u spart zgrade gde se nalazi stan bračnog para Lavoazije. U SALONU GOSPOĐE LAVOAZIJE Čim se popesmo iz laboratorije Lavoazijea u njegov privatan stan, nađosmo se

“ „Ne mari ništa“. „Dužnosti krštenih kumova niste Vi i Vaš suprug imali kod tog bračnog para?“ „Ne ako se to shvati doslovce, ali je Lagranž u tome novom braku izrodio ceo roj duhovne dece krepke i napredne“.

Kao šegrt dođoh ovamo. Sva svoja znanja stekao sam kao autodidakt. U matematici to nije bilo mogućno, a ne imadoh para da plaćam učitelja. Nije čudo što sam u matematici ostao neuk“. „Niste li pokušavali da to nadoknadite kasnijim učenjem?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali bludna para slatke požude izbijala je pomamno iz žene, ona opoj se rasprostirala oko nje i bila jača od svega. Sve se oko mene

„Čim“, veli, „ovom sitom i besnom Beogradu ponestane para, a on daj neko slavlje, izmisli tek ma šta bilo, to oni jadni i blesavi deputirci, otud iz naroda, pone si i potroši

“ Tako je govorio Mitar dok je napolju iz mašine para šljiskala i na skori polazak voza opominjala. A vagon u kome su bili, podrhtavao je, kao što je podrhtavala i neka

— reče on opet. — Hoćemo — zagrmi ceo zbor. — Teraj dalje! — viknu neko nestrpljivo. — Narod hoće ’leba, hoće para, hoće zemlju! — A ko to neće? — prekida ga neko.

I kao ovi mlazevi, što onako fino predu i jecaju, i kao najfinija nevidljiva para svileno bruje, i nisu mlazevi, već istinsko brujanje što dopire iz beskrajnih nizova telegrafskih stubova koji promiču,

I prilično masnu — dodao sam važno namigujući. — Primio sam već i lepih para. Mora da mi niko tada to nije verovao, jer mi nijedan od onih kojima sam se hvalio ne potraži na zajam.

— Evo, veli, jedva nađo’, strana leva, numera desna: selo Vranjska, snaša lanjska; vrca, vrca, vrcara: tri groša i para.

— Eneder, jok, života mi, i para, ravno ravcato tri groša, i neće biti na vjedi, nego na pokoj, — brani se i praćaka zbog one jedne pare seljanka, —

— E pa nema se kud, tako ti stoji, evo vidi sama. — E nije, zdravlja mi, i para, e nije očiju mi, e nije, velju, tako mi... — De, de, dobro, — popušta on — ne kuni se, daj mi tri groša, džaba ti para!

— De, de, dobro, — popušta on — ne kuni se, daj mi tri groša, džaba ti para! I tako uzima Iketa tri groša od seljanke, koju nikad očima nije video, ali joj poklanja ogledalce, belilo, šećerleme

— Ja. Deder pokaži sve sorte. A on vadi iz rafa i uslužno ređa na tezgi. — Ovi su ti belgijski po sto para, za ove ti, veli, galantiram, a ovi ovde po dva groša, za njih ne galantiram.

iz drugog rafa i paketa, a seljak odlazi sav blažen i srećan što je za dva groša kupio od onih brijača što su po sto para. Ali ponekad i njemu poneko doskoči, i to ga još više veseli.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Poetske vrijednosti teksta prevode se u para-poetske. Eto: taj postupak prevođenja vrednota, ta ponovna, „umjetna” koloracija prethodno dekoloriranog lirskog glasa,

A nije imao ni para. Sve u svemu, slabo vjerovatno. Ali vjerovatnosti su vjerovatnosti, a mogućnosti su mogućnosti. U ovakvim, pak,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

A čim nastane jesen, počeo bi terati drva u varoš na tuđim kolima, od čega mu je takođe ostajala po neka para. Ali, pri svem tom, nije bilo dana, kad se on nije osećao kao puki siromah.

Dakle, prijatelju, kucnimo se! — iščita apotekar čitavu deklamaciju. — Ej, Tanasijo, pošlji mi dvaeset para jalovu papriku — viknu Mitko aščija, preko od kancelarije. »Ala žive ova gospoda!

A ja ti glavu dajem, kao što sam ti i pre govorio, da ću te čuvati, dok god sam živ. Posle već, kad nakupiš para, možeš kud hoćeš. — A kako da iziđem odavde? — To je moja briga, samo ti kaži.

Onaj siromašak seo pod zapis, oborio glavu i gleda šta se čini. — Šest dinara i deset para... prvi i drugi put! — viče opštinski birov. — Nemoj, Miloše, da grešiš duše, tako ti slave i dece!

— Brže govori gde su pare, ili ćemo sad da koljemo! — Ne, duše ti; samo njega nemoj. Evo para, eno ih u vajatu. Zlikovci je poteraše pred sobom u vajat.

— Hajde sad, požuri! — reče mu Vujo i pođe da zatvori prozor. — A ima li što para? — zapita Simo. — Ima nešto... biće, biće !

« San ga prevari, i on zaspa. Izjutra, kad pođoše, Đurica zaostade kod Vuja. — Da mi odvojiš malo od onih para; treba da nosim majci — reče Đurica. Vuju ne bi pravo, ali odgovori običnim glasom: — Je li dosta dva dukata?

A ona ?... Ocu ne može, jatacima ne može, mojoj kući... i gore!... A-ja!... Opet je, ono najbolje: nakupi para, pa beži u svet. Da mi je samo da nakupim pet stotina dukata... Ali prvo mora da se plati jatacima...

Pogledavši još jedared Đuricu i videvši ga dobro raspoložena, on se odluči. — Đuro, znaš ... meni bi trebalo para. Baš mi je jaka potreba. Okupile ove proklete dacije... — Znam ja, ne beri Ti brigu.

— Što, nano, otkud to? — Kažu mi ljudi jednako reži na tebe što ga ne slušaš. Žao mu onolikih para, što si ih sam podelio jatacima, krivo mu što si otišao bez njegova znanja, čujem da te krivi i za Radovana što je

— reče on, mašajući se džepa. — Pa... kako hoćeš — odgovori Novica oveselivši. — Pouzdanija mi je para u mom džepu no u tvom. Đurica se nasmeja; odbroja sto banknota iz krvava zaveska i pruži ih Novici. — Je li dosta?

»A najpametnije sam uradio, što nisam juče: pristao da idem k njemu s onolikim novcem. Đavo je para... navede čoveka na ono, o čemu i ne sanja« — pomisli Đurica, pa opet stade da razgleda pred sobom i da stupa sve

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ova je voda veoma skupa. — Pa neka je! Platiću ti. Ostavio mi je babo, hvala bogu, dosta mala i para. Imam, hvala bogu, oklen platiti. — Dobro, dobro, kad je tako.

Bogme, prodaj danas čitluk, pa odmah u mehanu, a iz nje ne izlazi dok ono sve para ne uputi. Tako danas, tako sjutra.

Kad dođe u dućan, poče turati pare u ćesu, kad čuda! Što god u nju metni, svaka se para stvori dukatom. Videći ovo vezirović, obradova se veoma i pomisli: — Baš mi je otac — alah rahmetile — ostavio blago

— E, lahko je meni trošiti, — odgovori on meni je rahmetli babo ostavio čudotvornu ćesu, pa neće nikad nestati u njoj para. — A gđe ti je ta ćesa? — Evo je! — progovori on, te je izvadi i njoj dodade.

tri sina, pa ih jednom svu trojicu zovne i da im svakome po sto i pedeset groša, pa im reče: — Eto svakom podjednako para, pa radite njima kako najbolje znate heftu dana, pa onda dođite svaki da mi predate hesap, da vidim šta je koji uradio.

— Dobro, — reče otac. — Vama dvojici ću otvoriti dućane ovdje, a ti, sinko, treba da stečeš i para i pameti, treba ti ići u tu i tu varoš i tu dućan otvoriti.

— odgovori sadrazan — da te bijem, nego da te pitam što sjediš ovđe, pa ti svijet udara šamare, a ti mu za to daješ para? — Udri mi i ti dva šamara, — reče dedo — pa ću ti odgovoriti.

Zavika derviš: „Daj harare!“ Ja uzmem harare, te četrdeset i osam harara nasusmo para, a derviš još iz pećine uzme jedno malo ogledalo. Natovarismo sve harare na konje i otolen se krenemo dalje.

Natovarismo sve harare na konje i otolen se krenemo dalje. Kad smo bili u putu, ja zaištem u derviša jedna tovar para, a on mi ga drage volje dade. Meni se to učini malo, pa zaiskah u njega još jedan tovar para, a on mi i drugi dade.

Meni se to učini malo, pa zaiskah u njega još jedan tovar para, a on mi i drugi dade. Opet mi malo, te ja u derviša zaiskah sve pare, a on mi sve dade, te tako dvadeset i četiri

Opet mi malo, te ja u derviša zaiskah sve pare, a on mi sve dade, te tako dvadeset i četiri tovara imadijah sve para što mi ih je derviš poklonio.

Ali ja pomislim da više vrijedi ono malo u derviša ogledalo nego sve dvadeset i četiri tovara para, pa rekoh dervišu da mi i ono ogledalo pokloni. On mi odgovori da će mi ga dati, samo, ako ga uzmem, da ću se kajati.

Petković, Vladislav Dis - PESME

me gleda pogledom trupina, Kao ostatak od strašnog požara: Ja ga se klonim k'o crnih kupina, Kao i trnja, što grebe i para. Moj svet me gleda pogledom trupina.

I još uvek sat za satom tiho pada, Oko glave, k'o oreol, dim i para. Oko glave, k'o oreol, pusti snovi, A u srcu izmirenje i dobrota, I još malo zadovoljstvo, što su novi Moji dani

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

je pokazalo da efikasnost ostaje ista, bez obzira na medijum koji se koristi, bilo da je to vazduh, vodonik, živina para, ulje ili elektronski snop. Ovaj zakon u mnogo čemu podseća na zakon o pretvaranju mehaničke energije.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

A šta može pružiti mladi doseljenik koji nema para u džepu, nije vičan bilo kakvom poslu, nema zanat i ne poznaje jezik zemlje u koju je došao? Očigledno ništa.

Ta proza je interesovala ložača Džima kao i učitelje u školi Kuper unije. Oni nisu lupali glavu o tome šta je para, nego šta je para u stanju da učini.

Oni nisu lupali glavu o tome šta je para, nego šta je para u stanju da učini. Moja slovenska čežnja da saznam šta je to para, bila je uskoro ispunjena kada sam pročitao jednu pesmu

Oni nisu lupali glavu o tome šta je para, nego šta je para u stanju da učini. Moja slovenska čežnja da saznam šta je to para, bila je uskoro ispunjena kada sam pročitao jednu pesmu u prozi koja objašnjava suštinu toplote. Ali o tome kasnije.

Sve te divne naprave koje pokreće para ili životinje, a koje su doprinele razvoju velike ekonomske mogućnosti Sjedinjenih Država, prikazane su veoma upečatljivo.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

stoga je ona morala svoju postaviti sa strane, na dva kamena, i čekati da voda uzavri, pa da najedared uspe brašno. Para se sa dna silom podizala i klokotala, vrhom prodirala i prskala.

Nije joj se žurilo, moraše je briga: kako će bez para doći bolesnome čoveku? Odluči da za koji dan potraži rada u varoši.

—Hoćemo li mahom kući? — upita Marko. —Bez para smo, sine, — odgovori Cveta. Ako nađemo rada, da ostanemo ovdje koji dan... Digoše se.

Kapetan pogleda u novac, pa na košaricu, i veli joj: — Još dvadeset para za robu. Starica ćuteći plati i to. Uto blizu smo luke, a i oluja popušta. Kapetan uzlazi uza stube, a mi za njim.

kod mora, podiže nova hrišćanska crkva, da primaju na radnju i njih, Crnogorce, i da već mnogi od njih tamo rade i stiču para.

ceo božji dan, a kad ih nakon petnaest dana isplatiše, pogledavši u prebrojani novac, oči im se u čudu sukobiše: para beše manje no se nadahu. I radom nastaviše.

A obiknuvši radu i videći da se pak štogod štedi od dobivenih para, odluči da izdrži do kraja. Ali jednoga popodneva, noseći tešku dasku za merenje dubine u vodi, oseti se slab i oronuo.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RAKA: A i ja. Znaš, jedva sam kupio dvanaest brojeva. Onaj Karagu plaća po dvadeset para komad, pa sve njemu prodaju.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Dedi, hadži-Arsi, koji je bio prvi, čuven, u bisagama para donosio, imao tolike čivluke, njive, vinograde. Čak i paše po svojoj volji birao i nameštao.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Starac kao gromovnik planu: — Neću ja odavde pare!... Ovde treba svi da donesemo, a ne da uzimamo... Imam ja para, ne me žalite!... I drhtava ruka starčeva snažno izvuče iz nedara prljavu prtenu kesu, pa mi je baci na sto.

i... za druge narodske rabote... A za mojega sina neka je aram, ako otide ijedna narodna para!... Kršten je Mojsil, džanum!... Zapanjismo se.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Čista rečca duha iskrnjega Nek’ kâ munja oblačinu para Tako s’ đetić doba negdanjega S omladinom svojom razgovara. Omladino, na života pragu; Omladino, u razvoju svome;

Lađar vesla, ne mari Što je vreme burno, A Čivutin dukate Obrezuje žurno. Švalja sedi do zore Da zaradi para, A birtaši pretaču Piće iz bunara.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Druga bi načinila komplament, a ona... SARA: Ala boner! To će biti mamzel, što će se para tražiti. Verujte vi meni, madam, u Parizu neće biti takove. Imate li volju udati je?

VASILIJE: Da vidiš kad zgrnem dvanaest iljada. Onda neću u ovakvom janklu ići, nego gerok od najlepše čoje i dva para pantalona. A tebi ću načiniti vikler od same svile. EVICA: Nemoj vikler. Bolje iberok.

(Soba kod Feme) SARA i RUŽIČIĆ stupe SARA: Ova je kuća gospoje ot Mirič. To vam je žena, to je gospoja što joj nema para. Što ona časti, ne časti nijedna. Osobito je za nobilitetom poginula.

Krakov, Stanislav - KRILA

Vatra je puckarala pored porušenog zida. Garava manjerka lagano je vrila, i iz nje se dizala uvis para. Vojnici se primakli vatri. Oči su suzile od dima. Mršavi bataljonski pisar seo je na bakvicu sa vinom za oficire.

— Ma đavo sa ženom, ali deca... Ljudi se budili. Vraćali se u kuće i zalazili dublje. Kotlovi su ključali u njima. Para je bila meka i opojna. Sa lišća su padale sitne kapljice tuge. Prve zvezde na nebu se zamaglile.

Brojao je dugmeta na masnoj bluzi i hteo reći: ne, kada se na njemu ustavio teški pogled majorskih očiju. Para od konjaka je jurila na njega.

Petrović, Rastko - AFRIKA

zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga bračnoga para, brata i snahe malopređašnje lepotice. Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put.

miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene površine i vodenih para. Crnac koji vesla treperi ispred nas, čas naduvavan, čas splašnjavan, usred ove gasne lupe.

Do pred podne skoro nebo je teško, sumračno, od silnih isparenja; nad vodom vrela i zagušna para kao u kupatilima. Ova ubistvena svetlost oblačnog ekvatorskog neba uništava fotografske ploče ostavljajući po njima

od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s kojih se diže para. Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Gde to, gde, veliš, da imaš para? — pita neko treći sastrag. »Trbo« se kucnu prstima po pojasu na levom kuku: — Evo ovde.

Mi smo pri tome tražili da bude neke kontrole nad trošenjem tih para. Jedan od naših reče: »Jako se bojim da ovo, što se ovako u pomrčini rešava, pomrčina i ne pojede.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Sutradan, pošto smo se u paviljonu „prebrojali“ koliko nam je još ostalo para od novčane hrane, sišli smo pred kafanu, ispod platana.

Iz njenih usta izlazila je laka para, i ja sam se naginjao ne bih li udahnuo dah iz njenih grudi. Toma nam priđe, uhvati Arletu pod ruku i reče joj: —

Pred nama su se izdizali u plavetnilu dana ogromni planinski masivi. A okolo nas odisala je sa zemlje laka para. Polja bila zasađena.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

): Ljudska znanja sva su neznan. Kosti u prah, prah u ništo, Duša para, para vjetar — Gle na čem je nadežda nam Sveg života osnovana! Kam' blaženstvo u vazduhu? Be li svijet a pod zemljom?

): Ljudska znanja sva su neznan. Kosti u prah, prah u ništo, Duša para, para vjetar — Gle na čem je nadežda nam Sveg života osnovana! Kam' blaženstvo u vazduhu? Be li svijet a pod zemljom?

Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Tur mi se para, Čizma mi pukla, Svila mi se po rukavu Cepa na fraku.

Dočekavši majka s puta Pitomicu instituta, Svoju milu Femu, Kliknu srcem nežnog žara: „Ima li joj, Bože, para U čitavom Sremu?

Laksemburg je bašta prekrasna, i nema joj para: Svako milinom mesto zasipa oči novom. Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće

Šešir mi se beli, Marama žuti, A dugmeta na prsluku Nema ni jednog. Čizma mi je pukla, Tur mi se para, A čoja mi fina Na fraku se cepa. Gospoje nemam, Frajle me neće, Kojekakve drolje neću, — Moje nevolje!

Kola su skupa, Karuce su još skuplje, A za hintov mnogo ištu, Rješke ne mogu. Tur mi se para, Čizme imam stare, Na kaputu ni dugmeta Nemam nikakvog.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Pomela i' je mećava kad su se vraćali iz čaršije, na 'voj planini. — Nađoste li para pri njemu? — upitah ja Dulu. — Našli smo dvadeset i pet vorinti.

Bojić, Milutin - PESME

Vrište mlade srne, kaplje miris nara, U oblak se diže kâd od mandragore I gubi kô život, kô dim, kao para. O, živite život uz zvuke sosana! Za vas cvate loza. Saloma je stara.

Sve tutnji u snazi napregnute volje, Krši se i pišti i seva i para, Razjaren se orkan s nebesima kolje, Polusmrznut Neptun s Adom razgovara.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para? JEROTIJE: Ima, nego! I ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseci kako je u ovome srezu, a

ANĐA (krsti se): Budiboksnama, a da kažeš bar da je rđav čovek. Eto baš malopre razgovaramo ja i otac; veli ima para, a i voli te čovek, kazao je ocu da te voli. MARICA (dočera čašu s cvećem koja sšoji na stolu i tresne je o zemlju).

BOKA: To što piše. KAPETAN: Čitaj, gospodin-Vićo, dale! VIĆA: „Šest košulja, tri peškira, četiri para gaća”. KAPETAN: Hm! Hm! „Šest košulja, Tri peškira, četiri para gaća”.

VIĆA: „Šest košulja, tri peškira, četiri para gaća”. KAPETAN: Hm! Hm! „Šest košulja, Tri peškira, četiri para gaća”. Zar mu to ne dođe, gospodin-Žiko, kao neki raspored vojnih jedinica? A? VIĆA: „Dve jegerke”.

Dvanaest marama za nos, peškiri, gaće. Kamo ti puške, bombe, a ne „četiri para gaća”! Pa onda, mesto da si napisao ljudski kakvu proklamaciju da je policiji čisto milo da ti metne bukagije na noge,

Jakšić, Đura - PESME

A ja pijem, jošte pijem — U tom mi se srce para — Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od handžara... 1861. PADAJTE, BRAĆO... Padajte, braćo! Plin’te u krvi!

Tu blizu potok daljinu para, Tu se na cveću cveće odmara, Tu mene čeka ašikovanje; — O, lakše samo kroz gusto granje!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Sve što nije moglo odmah da se troši. Čak i sam je Mladen za to već slušao da je u njemu bilo i para što ih je zakopala baba.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Zrna j., potopljena u vodi, lek za krvinu od proliva (SEZ, 19, 409); para od j. lek konju od gunturaća (SEZ, 17, 581).

»Trava se stavi u lonac s nenačetom vodom, koji je tako zatvoren da para iz njega ne izlazi. Kad voda provri, sud se donese i prevrne u ćasu ili lavor nad bolesnikom.

iznad koga je — kao žrtva — zaklan petao (tako »da kapne nekoja kap krvi u žito«); i, sem toga, stavlja se u seme bela para (da pšenica bude čista i bela), jaje (da bude krupna i jedra), češalj (da bude gusta).

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Deset kruna i šest para Vojkanu Vujiću, — javi se jedan od dvojice dućanskih momaka, poredavši prodanu robu na dućanski banak. —Vojkanu? Hm!

Sa troškovima došlo ti je na tristo kruna i osamdeset para, a interes ti je na novac, po običaju, pletu na talijer. Vaso krenu glavom na dva varošana, što se nađoše u dućanu,

—Što i drugi ljudi, gospodaru. —Eno ti Vase. —Ali ja bih, — i počeša se po glavi, ja bih nešto i gotovih para, treba mi platiti porez, i za neke potrkušice. — Otkud sada gotovih para, bog s tobom?! Dadoh sve za sijeno.

— Otkud sada gotovih para, bog s tobom?! Dadoh sve za sijeno. —Ima ih kod vas, a imate se od šta naplatiti. —Čisto ti kažem: nemam.

— Došao si, — veli mu. I zaklopivši kutijicu stavi je na stranu. Ravno Vojkana pogleda u oči: —Nemam gotovih para. — Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza.

—Imam, gospodaru, žita u kući. —Čekaj, budalo! Uzmi kukuruz, pa ga u čaršiji prodaj , — eto para ..... A koliko trebaš? —Tridesetak talijera...

De, živi bili, vi i svi vaši, uzmite ga vi! ..... Ali da, — dosjeti se, — nemate ni vi gotovih para. Gazda se ljuti, veli: — Uvijek si mi za napast .. . a žao mi te! 'Ajde—de, uzeću ga ja, kad si baš najašio.

—Gospodarica si da radiš što ti je volja, opazi pisar, — ali .... — Evo para! — prekide Petar. — Evo ih vama! — i uruči kesu pisaru.

—I nasmija se. — A da! Da vam pravo kažem: Petar kupuje mačka u vreći. Ja ne bih, ali svako je gospodar svojih para! Starci i sestra slušaju. Pomisliše: „Ako bi Petar i prevario, neće zakon, a oni se puštaju čovjeku od zakona u ruke!

— Ne puštam ni pare! —Ha, razumijem, zato maloprije udari u pitome besjede... 'Vala ti, brate! Treba ti para, a? Hoćeš li? — i diže se iza stola. — Tražiš moje, — veli Ilija i, plativši račun, iziđe iz krčme.

Dva sina, kao dva grada, donijeli jesenas lijepih para. Mišljahu onim platiti i kamatu i „ratu”, i godišnje dućanske potrkušice, a kad tamo — ne dostiže ni za kamate.

—Ne budali! — veljaše ženi Maši, kad ga od toga odvraćaše. — Što ću sa ovo para, a ako su nakastili odnijeti mi ih... fala bogu, neka nose!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

prizor, gizdavu gospodu što je stajala u crkvenoj lađi, dok su episkopi pojali molitve za dug život kraljevskog para, srce mi se paralo od tuge za tom devojčicom, našom kraljicom, koju su ko zna kakvi vetrovi, kao nemoćnu belu

Nozdrve mu raširene, para iz njih bije, koža podrhtava. Ali on, moj konjanik, je nepomičan. Zagledan negde u daljinu. Odsutan.

“ Opet grmi. Galama tog pobesnelog klipana para mi uši i ja jedva izdržavam da ne skočim i pobegnem napolje. Dorotej ga gleda mirno, bezizrazno.

Ono što je on pristao da im da to su tri nove težinove košulje i tri para opanaka od teleće kože, sve to dobro poškropljeno svetom vodicom, okađeno tamjanom i obilno posuto pepelom od glogovine.

Njegov parip igra pod njim, iz nozdrva mu suklja para, sapi mu drhture od besa i siline, silna maška mu mlatara pod trbuhom.

Otužni vonj ovčjeg loja kojim starca svako veče trljaju po kostobolnom telu, para što se diže iz lonca u kome ključa mrka vodurina sa patrljcima korena belog sleza, latice zovinog cveta, trščice sporiša

Ilić, Vojislav J. - PESME

naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Vodena para, uzdignuta Sunčevim zracima iz tih voda u vazdušne visine, stvara oblake, koji šaraju ili sasvim pokrivaju nebeski

zlatnu grivnu, a ja ću se zadovoljiti jednom mladom orijentalnom robinjicom; kažu da su vrlo privržene - a to vredi para! Čaršija, kroz koju prolazimo, prava je i široka, presecana sporednim ulicama.

„ne bi Bog, pravedni, požar, vlastitom svojom rukom, ugasio. A ako ovu robu uzmognem prodati i para zaraditi, neću se brinuti da li je otrovana, ta niko je neće jesti.“ - Mi stigosmo u njegovu telalnicu.

Ili sam ja sam tome kriv? Zašto nisam privezao svoje misli na bliske predmete, nego im dozvoljavam da se, kao vodena para, razlebde po prostoru dok se, kao i ova, ne zgusnu i ne sruče na zemlju.

Sa njim pregovaram već mesec dana o trgovačkom ugovoru između naše republike i ćesara. Caru treba para, a mi smo voljni da sve olakšice koje nam dadne za naš trgovački posao platimo u gotovu.

Meseci prohujaše u tom bezuspešnom trudu. Potišten i ponižen dođe kući i uzdahnu: „Evo, da dođem do para koje mi po zakonu pripadaju, utroših uzaludno svoje vreme, a ne stigoh da radim na nauci!“ - „To si i zaslužio!

Ti elementi nalaze se u spoljnjem sloju Sunca u gasovitom stanju, pa je već tu temperatura veoma visoka. Usijana para gvožđa nije mala stvar, a tek kolika je usijana para platine.

Usijana para gvožđa nije mala stvar, a tek kolika je usijana para platine. Da dobijemo približan pojam o tim temperaturama, valja zamisliti prvo onu temperaturu pri kojoj se platina

topi, zatim onu pri kojoj ta rastopljena platina ključa i pretvara se u paru, pa, naposletku, onu pri kojoj se ta para toliko usija da svetli svojom vlastitom svetlošću.

000 i 600.000 pre Hrista, manifestovala sa dva para talasa hladnoće. To su bili, u glavnom, rezultati mojih računa koje sam poslao Kepenu.

Ušli smo, dakle, u onu zonu atmosfere u kojoj se ne može više obrazovati ni kapljica vode. Vodena para je ovde suvi idealni gas; od para lebde u ovom delu atmosfere samo metalne.

Vodena para je ovde suvi idealni gas; od para lebde u ovom delu atmosfere samo metalne. Ona sićušna kap srebrne rose što se kondenzovala na staklo našeg prozora, to

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

MOLITVA BRANKO RADIČEVIĆ Mesec jasni, zvezda jato I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara A i munju što ga para, I tu silnu groma buku i holuje strašnu fuku, Ti satvori velji Bože Ko ovako jošte može!

Pa se krve crne hale Oko zvezda – suha zlata, Oko starih mamljivica, Grešnih para i dukata! A ja gledim … kad će boga Gnevan hramu svom da dospe, Da tu bruku nogom gurne – Da na zemlju dole prospe?

Stanković, Borisav - TAŠANA

I onda svaki pruža duvan i časti. A gde pazarim, naplaćuje manje, te mi po neki put i gotova para u džepu ostane. TAŠANA (dobrodušno): De, de... neka te čuje samo hadži Rista i drugi pa ćeš videti!

MIRON Eh, ima! Ali ti to ne možeš. — Za to treba mnogo para. A ja bih baš voleo kada bi ti to mogla. (Sam sebi): A, to bi dobro bilo. Otkada mislim na to.

Zar na teb da ne otvorem? Zar na teb, seftedžiju? Od teb sefte, a od gospoda berićet, te da i begovska para kapne u moja ćesa! (Slugama): Ristaći, Kostaći, ustanajte bre i ložite vatra! (Sarošu): Sag, sag, pile moje.

NAZA Rešid—beže, evo me. REŠID BEG (barata po pojasu): Nazo, čekaj! Kod mene se sad buni, vri. Čekaj! A para biće. (Vadi iz pojasa jednu kesu s parama.

Da nećeš na kakav sabor, među ženske, u kakva ora? MITA (prkosno): I hoću. Nego da ideš gore i baba da mi da para. SLUŠKINjA Pa što ne potražiš od oca? MITA Neću on da me zna. Nego baba neka mi da para.

SLUŠKINjA Pa što ne potražiš od oca? MITA Neću on da me zna. Nego baba neka mi da para. Ti joj kaži da sam ja dolazio i tražio para, i ona će ti dati. SLUŠKINjA Pa kad je luda neka vam daje.

MITA Neću on da me zna. Nego baba neka mi da para. Ti joj kaži da sam ja dolazio i tražio para, i ona će ti dati. SLUŠKINjA Pa kad je luda neka vam daje. Niko neće da od nje ište, da joj samo ne bi dolazio.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Sigurno si pun para. Tamo kod tvoje stara-majke svraća Gospod Savaot, pa vam je svima dobro... E, lepo, lepo, da si živ i zdrav.

Svršeno, ništa me se više ne tiče! Kako znate i hoćete... Da, ona moja plata da mi se šalje na minut tačno, ni para više ali ni para manje!... i, Paula i Ljuba da se premeste na njivu pod šikarom...

Kako znate i hoćete... Da, ona moja plata da mi se šalje na minut tačno, ni para više ali ni para manje!... i, Paula i Ljuba da se premeste na njivu pod šikarom...

Mnogo šta je kod nas uzavrelo... pazi, dete moje, preklinjem se ja, Nana tvoja, znaš ti dobro, kad para digne zaklopac, onda je već...

Dućani buđavi. Po dućanima, gazde, šegrti, i mušterije žučno raspravljaju, jer svaki čas nestane neka para, nije dobar račun. Nekoliko mutnih advokatskih i mutnih berberskih pendžera imaju iste žute zastore.

Učitelj gleda za njima, i smešno mu: ispod ogromnog kišobrana vide se samo tri para tankih, malih nožica. Pa mu odjedared došlo nešto teško: učinio mu se, naprotiv, da ta deca još nikada nisu bila

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

»O, nebo, o, sudbino, kakvo čuvstvovanije prsi moje obuzima, kakva nema pečal dušu moju para kad na vas pomislim, angelska moja gospodična!

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

posla; kilo pirinča četiri groša, zakineš mušteriji na meri nekoliko grama, pa šta, jedva mu zakineš deset i dvadeset para. A tako ti je i šećer i brašno i sve ostalo.

Tako, na primer, kada mu je kobasičarev sin jednoga dana doneo četiri para kobasica, ta je priča glasila: — Bila dva dečka, Sima i Nenad.

Tako, na primer: Simu Jankovića koštalo je 380 jaja; Peru Vukića dva para gusaka, pet pari pilića i 140 jaja; Milenka Purića 100 glavica kupusa, sedamnaest venaca crnoga luka i deset pari

— Donesi! — odgovorila je ona ljupko. — Oh, dušo moja, kako si dobra. Doneću tri košulje i četiri para gaća, anđele moj!

se u petak ujutru uvučem u šifonjer i poodsecam sa očevih zimskih haljina dvadeset dugmeta te ih prodam u školi za deset para, koliko mi je trebalo za kiflu.

Ili šta drugo: da braniš nevine ili možda krive? Nevini malo plaćaju, a krivci nemaju para. Ili da daješ, možda, savete ženama kako da se razvode sa muževima, ili kirajdžijama kako da ne plaćaju kiriju, ili

predrasudama gostiju, preskočio sobu broj 13, pa je obeležio dve sa dvanaest, 12a i 12b, koje su zauzela dva bračna para i počela u početku pogrešno da ulaze jedno drugom u sobu, a zatim se tako izmešali, tako među sobom banjski zbrkali, da

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Gr-r-r-ru! Prsti su mi zariveni u zemlju, kao da bih hteo da se slepim sa njom. Ah, bože, ala sad osu! Nešto se cepa, para. Gr-ru! Slučajno se oslonih na nogu. Hvala bogu. Grr-r-rrru! Uh, neizdržljivo. Hladan me znoj probi. Gr-r-ru!

Potpukovnik Petar mahnu tužno glavom: — Malo im je što su se napunili para dok smo mi ratovali... Sada su lihvari prvi koji sahranjuju državu, iako smo mi još živi. Pred radnjom Luka sjaha.

Zaustavismo konje, sa kojih je odilazila para. — Svršeno je, gospodine potporučniče — progovori Gruja. Vrane i gavrani zagraktaše nad našim glavama...

Prenesi dalje! glas se gubi prema ravnici. Vojnici sedaju na sneg, brišući znojavo lice. Konji brekću i sa njih se puši para. Sa planine duva oštar i hladan vetar.

Na brkovima ljudi se uhvatio led, a iz usta bije gusta para. Nailazimo na sve deblji sneg, ali oni pred nama su već ugazili staze. Poneki se oklizne i konj naleti na njega.

Verovatno su premoreni vojnici. Krećemo se padinom neke kose i oštar vetar kao da para naše lice, naterujući nam snežnu prašinu u oči...

Ali, usled jare, sprčila se koža na sarama, te sad ne može da ih navuče. Mora da para sare. Vojnici seku hleb, greju kriške na vatri, da bi malo omekšao. To im je jedina hrana za ceo dan.

Sunce obliva zracima svojim planinske vrhove, koji blešte na ovome decembarskom danu. Ali vazduh rezni i para suklja iz usta. Razgovaramo, šta bi bilo da se zaključi mir, a mi da smo bogati.

Senjali su i čuvali konje, jer su te životinje i njima bile potrebne. U varoš nisu odlazili, jer nisu imali para. A po okolini nisu skitali, pošto im je predočeno da su Arnauti nepoverljivi.

A kada se iziđe na ocedno mesto, voda pišti iz pocepanih čizama. Onda opet nastaje krš. Oštro kamenje para raskvašenu obuću, ili sa cipela i čizama otpadaju i onako iscepana pendžeta, te ljudi gaze bosim nogama.

Kiša namah prestade. Nebo zaplavi i sunce granu. Sa zemlje je odisala laka para, kao da se puši, a sivozeleni listovi maslina postadoše opet sjajni i sva priroda nasmejana.

Novca nije imao, strani govor nije razumeo, i onda je razmišljao kako bi mogao doći do para... Seti se on svoga trika, na pristaništu u San Đovaniju...

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Još je jedna jedina čahura od čitavog snopa bila neotvorena, a onda se i ona raspuknu i tri para svetlih očiju pogledaše ženu. Kao malena sunca zračila su im lica, blještale oči, žena uzdahnu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Svi su tamo. VASKA Jest, svi. A što on da je? E, kad on ne bi bio, onda ko bi njoj po tri para haljina krojio i ne dukatima već dublama je kitio? STANA (uplašeno, da ko ne čuje): Ćuti, Vaska, ćuti!

Šantić, Aleksa - PESME

Sudba je moja kô sudba ratara: Plodove svoje tekô sam u trudu, I moje čelo mnogo trnje para. Kao rijeka kroz otpornu spilu, Svojom sam snagom svoje našô pute, I gordo gledô svih prepona silu Vjerujuć,

Moj život nije protekô zaludu! Plodove svoje tekô sam u trudu, I moje čelo mnogo trnje para. 1908. PUTNIK Ne mogu dalje! Ovdje ću stati, Gora će meni pokoja dati.

Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910. SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, kô klasje zlatno kada dozdre, Izbija sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih.

I dok se svrh sela Plava, tanka para u pramenju kupi. Ona mi se prignu pa, sjajna i vrela, Poljubi me. I njen poljubac se upi U san moj, od zlatnih nita

On mi u te veru stvara, Reč je prazni šum i para. O kuni se, samo kuni, Sve verujem što ćeš reći! Ja na tvoja nedra padam I verujem u svoj sreći: Ljubićeš me

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

nećeš: jer si, sine, jako nerazuman, još ti nema ni šesnaest leta, a Turčin je junak od mejdana, da mu nema u krajini para; na njemu je ruvo straovito: risovina i samurovina, a na konju sama međedina, bojno koplje vukom pokrojeno; samo ćeš se

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

“On je, ruku vezanih sprijeda, koračao sam, bez svoga para, a za desnu ruku bila mu je vezana Jovančetova kapa koju je ovaj na proboju izgubio.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ADAM Meso od zemlje, kosti iz kamena, oči od vode, krv od rose, para i odihivanje od vetra, razum, pamet od oblaka, umlje s anđelske brzine... Kad umre, u to mu se telo opet i raziđe.

A Grk je bio o svemu vešt, tako, da mu onde nije para bilo. PREPODOBNI MAKARIJE MIRI BOGA S ĐAVOLOM U jedno dobi sveti prepodobni Makarije probaljivaše to, može li se đavo

vrli na glasu vitez bijaše osvestan, mudar i junačan eškile, friško se okreta pravi vojinik, tako da mu ne bijaše para među mnogim društvom.

I ne znam kako to zakon donosi: muči i osuđuje iz para jedno, jedno što je slabije, a drugo, poglavitije, opako da rečem, oprašta!

Proznaj sebe samoga. Jesi li siromah, s bogatim se ne pačaj! S konja sesti na samar. Ostar je mač jezik i srdca para. Zao i dobar čovek kroz jezik svoj proznat je. Muzi mleko i bitće maslo iz njega!

Gavril Ta ja te dobro znam kako si ti čista i poštena devojka tako da ti na svetu nejma devojačkog para. Zato sam ja od Boga i poslat doći k tebi na pouzdano.

ja u onom svetu slepa bila, nit sam na što gledala, niti mi je što valjalo; ja sam bestelesna i jedan sam isto duh i para. Nit sam što jela ni pila, nit sam ikoga greha mogla učiniti; niti je za me bio, ni mi je valjao.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I sam Manasija — „čapkun Mane“ nazvan — kujundžija, koliko je puta — on, čapkun i nesrećnik da mu je trebalo para tražiti!

Kad god bi svršio kakav posao i zaradio dobro, tada ne bi žalio ni vremena ni para da se proveseli i prodžumbusa malo s društvom.

tako silno da bi im papuče poletele čak u štukator, i lepio bi im stoparce i dinare i uveravao ih da prime: jer je ta para, kaže, „alal-para!

im papuče poletele čak u štukator, i lepio bi im stoparce i dinare i uveravao ih da prime: jer je ta para, kaže, „alal-para!

Valjda se još nije ta srećna, ta tvoja buduća, rodila? Ili, veli, valjda tražiš mnogo para!“ — „Zdravlja ti? To baš kaže?“ — „Ama, molim te, ni reči!“ veli onaj tajanstveno.

zborim gu pa ja. Ako je k’smet, pa pobolje za Munalaća nego za Manu; para paru vukuje, a čorbadžijski sin čorbadžijsku kerku, — toj si je, vikam, red u ovaj svet.

tih dana ga trgovački poslovi odazivaju na duži put u Leskovac i okolinu — da kupi propalu veresiju, od koje, ako što para skupi, da posle kupuje kudelju i kuskune... Tada se jedva jednom razvedri i sinu lice Zonino.