Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A katkad bi mu, iz šešira Isakovičevog, samo rep virio. Pavle ga nije udario. On se zatim oblačio, mirno, u svoju, paradnu, kurtku, a u belom, okrečenom, zidu Žolobova, u drvetu, nije više video svoju pokojnu ženu, nego gospožu Evdokiju i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra pozove gospođu Soku na „sovjet“ u paradnu sobu. Sednu, pa gospodar Sofra započne: — Znaš, Soko, imam s tobom važnog razgovora. — Pa govorite šta ste radi.
— Vi ste već sasvim prepravni, počekajte malo, odma’ ću doći, idem po novce. Onda se udali. Gospodar Sofra ode u paradnu sobu, sleduje mu gospođa Soka.
Već je vreme ručku; idu unutra. Tu opet veselo poručaju. Svaki svoje primedbe o balu čini. Posle ručka mlađi odu u paradnu sobu, i najpre se razgovaraju. — Jel’te Herr von Kirić, naš bal je lepši od vašeg?
Pred veče Šamika iščekuje, kad eto na dvoje saonice Polačekovi u avliju. Sluga ponese prtljag, a Šamika ih prati u paradnu sobu. Presvuku se. Šamika izjavljuje im radost što su došli pa poziva sestru Katicu da je pretstavi. Dođe Katica.
Šamika ode sam u magistrat i pozove svedoke. Dok su ovi došli, gospodar Sofra dade se u paradnu sobu odneti, u krevet. Dođu svedoci. — Pišite testamenat. Predajem bogu dušu.