Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
meseca otišao je Šaca zajedno s Julom u Beč, da tamo dovrši hirurgiju i zubnu lekariju, pošto je pokojnoj strini dao parastos, a tetka-Makru preselio kod tasta.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Docnije dozidana jedna oveća, dugačka soba sa drvenom sofrom, u koju bi, kad pada kiša a parastos je, podušje nekome, imali gde da se sklone i trpezu postave. U klisarnici stanovao je klisar i klisarica.
Pa kad ocu, materi daju parastos, spomen, oni ujedno i njemu. Iz očajanja. Ne znaju šta da rade. Što više stari, raste, tim gori. Niti živi, niti mre.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Među Alkom i Svilokosićem svršena je stvar da će se uzeti, no dočekaće godišnji parastos. Ne bi lepo bilo da se pre toga venčaju. Ipak Milivoj Alku svaki dan posećuje, iz crkve ispod ruke prati.
Povraćena je i Micina tepsija. Samo ljubav Rogozićevoj kući nije povraćena. Prođe godišnji parastos Jefti. Po varoši se govori da će Alka, kako crninu skine, venčati se sa Milivojem. Mica od žalosti bolesna.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nikad ne mogu je zaboraviti, tu dobru moju mater. — Koji dan biće godina kako je umrla, biće parastos. Ja crnilo nikad neću skidati, ali ti si mlad, ti ćeš skinuti, pa sebi traži, nađi ženu, gazdaricu, koja će i mene u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Selo je njeno u ravnici. Hiljadu dvesta duša, sami starci. Deca im dolaze za parastos. Uteraju kola u dvorište, pa ih njuše svinje i psi, a pilići se pod njih podvlače.
Kostić, Laza - PESME
Sprovedimo mu prtljag, braćo, taj. a doma je već otputovô sam. NA PARASTOSU VUKA ST. KARADžIĆA Parastos opet: vera, ljubav, smrt Od neko doba vile srpske glas parastosa se ne naparasi. Parastos Vuku, umro nam je Vuk. Pa šta?
KARADžIĆA Parastos opet: vera, ljubav, smrt Od neko doba vile srpske glas parastosa se ne naparasi. Parastos Vuku, umro nam je Vuk. Pa šta? pa ko je samrtnik nam taj!
to je Vuk; al' o tom Vuku što ga mislim ja ne priliči mi ovde pričati, jer Vuk je taj, taj pokojnik je živ, a živima parastos ne biva. Da, još je živ!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
To je porodica pokojnog Mate Todorovića koja se vraća sa groblja, gde je održan sedmodnevni parastos pokojniku. Cela porodica je u crnini i pogružena. Svi ćuteći zauzimaju mesta.
Što kažu, eto, pre sedam dana bio je tu, ovde, u kući... a danas?... SIMKA: A danas, eto, održasmo mu sedmodnevni parastos. VIDA: Istina, kad već pomenu parastos, baš pravo da vam kažem, nije lepo što je danas samo jedan sveštenik služio.
a danas?... SIMKA: A danas, eto, održasmo mu sedmodnevni parastos. VIDA: Istina, kad već pomenu parastos, baš pravo da vam kažem, nije lepo što je danas samo jedan sveštenik služio.
MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao. SARKA: Sramota od sveta! Ovo je prvi, sedmodnevni, parastos, pa jedan sveštenik! GINA: Jesi li ti to, prijatelj-Agatone, tako naredio? AGATON: Otkud ja? Ko mene pita?
GINA: To nek ostane njemu za parastos; taman da se plate tri sveštenika, a ne jedan, kao što mu je njegov staralac platio.
GINA: Pa primiću, nije da neću primiti, ali mu neću kazati hvala; niti ću mu otići na parastos; niti ću mu poželeti laku zemlju. VIDA: Ni ja, bome!
TANASIJE: Mene i poseče i sahrani. Možete, ako hoćete, sad doći meni na parastos. VIDA: Eto ti, Agatone, što ti nama pričaš kako je pokojnik bio dobar i plemenit čovek.
GINA: Šta će nam biti isplaćeno? AGATON: Biće vam isplaćeno što vam po testamentu pripada i na četrdesetodnevni parastos ne morate ni doći. SVI: I nećemo!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da se to svrši. Sve nešto oteže i odugovlači: te čekaj ispit, te bar polugodišnji parastos... Koješta! A mati me lepo savetova; da ne bi nje, ko zna kako bi bilo...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sve neki s koca i konopca! IKONIJA: Ne greši duše, sevap je! Da nije nekad sarana, parastos, četresnica, il zadušnice, od čega bi se naranio? A ne zna se šta nosi dan, šta noć! Ni ko će kome da zatreba!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On je uvek rado pričao kako je tamo jedinstveno bio slušan i navodio za primer onaj dan, kada je održan parastos umrlim članovima dinastije Romanova.
sledeće naređenje jednom grčkom učitelju koji nije znao srpski, i koji je govorio francuski; on mu je rekao: „Demain parastos; posle parastosa da dođete k meni na zakusku vouѕ, pop i tri ugledna građanina“.
Tu skoro održan je parastos izginulim borcima iz prošlih ratova. Crkva puna ožalošćenog sveta i svečane tišine. Kao najstarije vojno lice major
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ta vest bi, velim, tužno radosna Razorila mi crnu hraminu, U kojoj jedan život nesrećan Parastos drži mrtvoj prošlosti; A prošlost mi je sva: Venecija!... I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati...
Stanković, Borisav - TAŠANA
Zovem ga da ga pitam kad pada, kad treba trogodišnji parastos u pokoj duše da dam. HADžI RISTA (zaradovan odobrava): A za to: za parastos, podušje, za groblje ako, kćeri!
HADžI RISTA (zaradovan odobrava): A za to: za parastos, podušje, za groblje ako, kćeri! Za to ga zovi, pitaj. I njega, dedu, popa našega, duhovnika našeg, za svašta zovi, za
Da ne treba kakvih molitva, kakav parastos, ili pa što drugo? (Odlazi.) TAŠANA (za sebe): Ne treba, niko mi više ne treba.
Pa da ne treba kakva molitva, kakav parastos? TAŠANA (neugodno Kati): Ama nije to. Ne znaš ti. KATA Pa dobro, čedo, onda eto ti deda pa mu kaži.
SAROŠ (pokazuje joj da sedne): Sedi. Hoću veselje. Sahranjujem se, iza moj parastos ovo poslednje veselje! NAZA Lele! Da te opet kod kakve bule ili hrišćanke ne uhvatiše? SAROŠ Još gore.
Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji dan pada? MIRON Kakav: »parastos«, »pomen«? Kome za dušu? MLADEN (začuđeno): Dedo, što pitaš tako?
MIRON Kakav: »parastos«, »pomen«? Kome za dušu? MLADEN (začuđeno): Dedo, što pitaš tako? Pa znaš: parastos mom zetu, hadži-Stevanovom sinu, koji je umro pre tri godine. MIRON Njemu li? Kći tvoja ne sme dati parastos.
Pa znaš: parastos mom zetu, hadži-Stevanovom sinu, koji je umro pre tri godine. MIRON Njemu li? Kći tvoja ne sme dati parastos. MLADEN (začuđenije): Kako to, dedo? MIRON (značajno): Srete li Saroša? MLADEN Jest, na kraju ulice.
MLADEN (posrće). MIRON Eto ti! Jutros, ovde, dat je parastos, pomen pokojniku. Ovde, eno tamo, zatekao sam njega i nju, tvoju i našu Tašanu, u zagrljaju. (Polazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Treba u pravila o fondu uneti: Kad crkva postane srpska, onda, u veliki post, jedared godišnje, parastos svima Grcima koji su ovde živeli, lepo živeli, život je lep! bili imućni, pomrli, izumrli...