Jakšić, Đura - PROZA
Ja vičem: „Odneće me voda!“, a oni u dućanu broje pare: novac je vreo, voda je hladna, a njino srce je led. Do starice smešteno beše još nekoliko bolesnika.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Da se oće naći ko, da uđe u crkvu! Da razjuri volove, golubove, ovce! Da raspe pare, da ispretura stolove! Da izbaci tezge i trgovce!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
plaćalo se veziru, porez na mešćemsku glavu po sto groša, a katkad i poviše, a caru plaćalo se arača po 3 groša i 2 pare. Knezovi krili su glave, pa kad u vilajetu porežu sve danke, dolazilo je po 7 ili najviše po 8 groša na glavu.
Iz naše kuće sva čeljad i deca poskidali su svoj nakit, poodrezivale žene sa podbradnika i pare sitne, i poslali za otkup knezova, da bi se tim bajagi Fočić uverio da već drugi̓ novaca nemamo, i ne bi li se sažalio
” — A moj otac jednako viče: „Ne daj, Jakove, ne daj pare, ne ostavljaj mi dece pod dugom da robuju. On će i novce uzeti i nas iseći.
Iz ovog sindžira i iz ovi̓ lisica ne misli on nas žive pustiti. No kažem ti: ne daj ni pare, ne ostajte pod dugom, da mi deca prose”. — Međutim i ja se usudim i odem u Valjevo.
— Svi vele: „Idi, šta čekaš?” a nijedan ne daje pare. No ja, kad sam otišao do kuće da se spremim, poneo sam dvesta pedeset dukata svoji̓ sopstveni̓; ali to je malo za
000 groša i dovedoše 80 dobri̓ konja. Jakov i Milan broje pare i podeljuju konje, a meni daju jednoga vrlo dobra hata pod dobrim takumom i raktom. No evo sad nešto novije!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan... Uvrati se pred ručak na moju kuću da ti dam pare... Simo, tako ti svega na svetu, nemoj da se čuje!...
— E, e, vi̓te, to je lepo — kad seljani vole tako svoje starešine. — Lepo je. — A kupili ste za vaše pare? — Nije. On je dao. — Da, da, za njegove pare kupili ste. Lepo, lepo... Vi̓te on će to da gradi deci lokumiće.
— Lepo je. — A kupili ste za vaše pare? — Nije. On je dao. — Da, da, za njegove pare kupili ste. Lepo, lepo... Vi̓te on će to da gradi deci lokumiće. — Hoće, hoće da gradi, ja!
— Šta ćeš, kud ćeš?... Daj da se zaduži, dase načini makar malo krova nad glavom. Kad al̓ hoćeš... Ne mo̓š iščupati pare da klečiš! Daju ti, ali po duplo. Najposle zažmurim, pa hajd, onom našem Čivutinu, Uzloviću poganom.
Aja! Neće ni glave da okrepe, nego veli: »Pare na plac, jali ću te sudu!...« O, nevolje i muke moje! Poteci na sve strane. Ne mo̓š iz zemlje iskopati.
— E neka je za dukat... Ljudi smo naši, a tri cvancika nije bogzna šta... dajte pare, eto zove me kapetan; pohitajte i vi. Sad je baš i u redu, kao na polasku da mu date...
— Drage volje, gospodine, samo da mi se dokopati... — Hm, i ti još — samo da ti se dokopati!? Stegni ti njega: »Pare, more, trebaju mi!« On neće imati, a mi ćemo njemu jarca pred kuću, pa eto si se dokopao!...
— Samo ako gde zapne — meni ti njih, pa će mo mi njima doboš pred kuću!... Doboš ja! Što bre, uzimaš pare kad ne moš vratiti!... U mene, Dašo, nema šale! — Tu se kapetan maši rukom za čašu u kojoj beše dopola vina.
Samo da ti kažem. Dođe neki Mileta iz Miokusa da potvrdi procenu. Nužda čoveku, hoće da izvadi pare iz fonda — stegli ga neki dužnici. Snuždio se, neveseo: pustim ga u kancelariju kapetanu, pa se naslonim da slušam.
Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare. Kad blizu Miluna, on izvadi deset para, pa zovnu: — Odi, more, amo! Baš iako ne igram, vredi dati takom sviraču!
Obogatio se onako isto kao što su se obogatili mnogi i mnogi opštinski pisari po selima, piskarajući seljacima za skupe pare, advokatišući im takođe za skupe pare, dajući im novce u zajam opet za skupe pare.
mnogi i mnogi opštinski pisari po selima, piskarajući seljacima za skupe pare, advokatišući im takođe za skupe pare, dajući im novce u zajam opet za skupe pare. On je gotovo najbolji prijatelj Milunov, a Milun njegov.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Marinko se podiže. — Hvala ti, čestiti efendija!... Kad uradim, videćeš. Ja ne radim za pare. Tvoju ljubav ne može mi niko platiti! — Idi, Marinko, idi!... I neka je sa srećom!
Marinko je gledao nekim životinjskim pogledom, pa se nasmeja. — Para!... Para!... A što će meni pare? Zar su pare za budale?... Meni to ne treba! Što mi treba, da mi moj Kruška, bog mu zdravljica dao!...
Marinko je gledao nekim životinjskim pogledom, pa se nasmeja. — Para!... Para!... A što će meni pare? Zar su pare za budale?... Meni to ne treba! Što mi treba, da mi moj Kruška, bog mu zdravljica dao!... I on svakad lepo sa miom...
— To znam... Ha! A kaži ti meni ima li u tvojega baba para? – Ima. – Znaš li gdje mu stoje pare? – Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem? – Jesu. – Je li i Stanko znao za te pare?
– Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem? – Jesu. – Je li i Stanko znao za te pare? – Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna? – Jeste. Naše su kuće kao jedna.
Lazar se poče dosećati. — Sad idi kradom kući... Idi pravce u vajat, razbij sanduk, uzmi pare pa skloni gdjegod!... A sjutra kaži da si pucao na Stanka zato što te je pokrao!... Jesi razumio?...
Odem da vidim nema li koje od kućana. Kad tamo — razbijen sanduk i odnete pare... Ja ti se naljutim, dokopam pištolj, pa za njim...” — Ivane! — reče pop. — Ne greši duše!... — Ama, popo, boga mi!...
— Ali kako onda? — poče Aleksa. — Kako?... kako?... Zar nema nevaljalih ljudi?... Zar nisu mogli podmetnuti onde pare? — Tek, tek, teško nama!... Naša je kuća prokleta!... Na nju pljuju i bolji i gori!... Čak Sima...
A zar on, turski izmećar, nije mogao sam onde, po zapovesti Turčinovoj, pare zakopati?... Pop zinu od čuda... — Znam, ali razbijen sanduk, pa onda... — poče pop.
Ivan ga pogleda. — Šta veliš, pope, šta? — Velim da on nije lopov! — Pa ko je onda pokrao moje pare? — Znaćeš. — Ali ja hoću sad da znam! — reče Ivan i stade pred popa. — Sad se to tebi ne može ni dokazati. — Što?
— Pa tvoj sin. — Moj sin nije lopov. Sva Crna Bara zna da je tvoj sin one pare pokrao i onde zakopao. — Hajdučka sorto! — Bolje biti i hajduk nego turska ulizica! — Ko je ulizica? — Ti!...
Dučić, Jovan - PESME
Letopisi kažu: Beše mudrost sama... Sto godišta življe za muze i pare... No slast ženskog tela ne pozna, od srama Umre... sed ko ovca, malen kao jare...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
On skupio novac, zadržao ga kod sebe i rekao joj: — E sad dobro. Pare neka stoje kod mene. A ja ću da pišem vladici i čim on odobri, venčaću vas.
I ko nju ima, biva bogat, mnogo bogat. Pred njom se sve otvara. Pare zakopane u zemlji, lale — sestro! same one iz zemlje izlaze čim se raskovnikom dotakne mesto gde su bile zakopane...
Pa čak, kao što se sad radi, da kupi kišobran i da ga u kolu otvori. I, da držeći ga otvorena više glave, igra a „pare“ da joj zveckaju na prsima, vezena futa oko nje da se širi i krši, a visoke, na „kopče“ cipele da joj škripe.
— Ništa ja, Copo, ništa ja nisam. Ali bi Copa bacio te njegove pare. — Neću! Šta će mi to? — izdirao bi se on na gazdu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Mogao je uzeti sirote, koje su oko na njega bacile, ali nemaju prebijene pare. Koje su iole što imale, očevi ni da se dadu osoliti za Ljubu. — Šta će mi taj bekrija i kartaš!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Traže mi i Francuzi i Englezi i Talijani, naši saveznici, svi čuli pa mi traže i velike pare daju. Jure me svuda. A ja velim: sin sam ove zemlje, odavno istina u njoj ne živim, pa je pravo da joj se odužim.
„E, veli, ne valja mu otac ni dve pare, nije se vladao kao čovek“. Znam, reko', i sama. Još turskog rata upropastio se negde oko Bitolja, pa posle piše, piše
Nit' živi jadno, nit' mre. Sad zapomaže i moli za oproštaj: ne žali, veli, pare, ako Boga znaš, idi kod sviju lekara.
On misli da para tu nešto vredi, samo žali Bože; a i te su mu pare proklete: kockarske pare nikom dobra nisu donele.
On misli da para tu nešto vredi, samo žali Bože; a i te su mu pare proklete: kockarske pare nikom dobra nisu donele.
A sutra dan obriše brkove, poljubi se sa ženom Cvetom i krane u ime Boga. Pred njim, u bisazima, pare lepo spakovane, a za njim brkata jedna pandurina od dva metra i obojica za silavima natrpali sijaset neki kubura i
U srezu je stanovao i čim svane on za pero, a uveče piše prema lojanoj sveći i sam kupuje sveće za svoje pare. A imao je lep rukopis, čist i pravilan, te i samom kralju Milanu pao taj rukopis u oči.
Afrika
Nov put od sedam kilometara navući će mi groznicu a na putu je ovih dana primećeno masa zmija–pljuvačica koje se sad pare, zbog čega su strašno razdražene.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stritceski je rekao Pavlu da mu daje, na tri dana, i kuću, u Neoplatensi, i vinograd u Varadinu, i majur u Futogu, i pare, i muzikante, i piće i jela, da može pozvati celu Bačku. Jedino ga moli da mu šizmatičkog popa ne dovodi u kuću.
Ali kad mu mati reče: Idi! Vidiš li, daće ti para! On priđe. Zatim otrča materi i dade pare njoj: Na, Pepo! Čuvaj mi ovo! Da vidi deda Gavrilo, šta sam dobio! A mati mu uze pare, pa mu reče, tiše: Idi sad dedi!
Zatim otrča materi i dade pare njoj: Na, Pepo! Čuvaj mi ovo! Da vidi deda Gavrilo, šta sam dobio! A mati mu uze pare, pa mu reče, tiše: Idi sad dedi! Poljubi ga u ruku!
Agagijanijan mu se smejao! Nikakvu važnost, u velikom svetu, kaže, nemaju nacioni! Nego pare i brilijanti! Glavno je da se Pavle ne prepadne i da bar jedan čin više traži! To su dobili svi serbski oficiri.
U tom izveštaju, Imbriani piše da je dobio, za pare, i lepa obećanja, i žensku, nove, brze, podatke, od popa Mikaila, o Črnogorcima, i nekom oficiru, rosijskog, posola,
izveštavati o tim Črnogorcima i tom oficiru, šta bude bilo, moli samo da mu se, ugovorenim putem, dostave, što pre, pare, koje mu nisu isplaćene.
Na sastanku, međutim, Isakoviča i Mikaila Vani, kaluđer je bio očarao Isakoviča, i uzeo mu, odmah, i prijateljstvo, i pare.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ĐAKOVIĆ: Da, logika, to je moja moć! Bog, vidite, svakom čoveku daruje po nešto; vama je, na primer, dao pare, meni je dao logiku. On ne daje jednome sve, a drugome ništa.
On ne daje jednome sve, a drugome ništa. Ne može on vama dati logiku i pare, je l' te; to dvoje ne ide zajedno. On je meni dao ovo, a vama ono i rekao: evo vam, pa se vi sad razmenjujte.
Ti stavi gazdaSpasoju u službu tvoju logiku, a on će tebi staviti u službu svoje pare. SPASOJE: Kako: staviti u službu svoje pare?
SPASOJE: Kako: staviti u službu svoje pare? ĐAKOVIĆ: Pa tako, ja ću to što vi želite lepo napisati, a vi ćete to što ja napišem lepo platiti, je l' tako?
SPASOJE: O, pa posao će biti ogroman. ANTA: Pa dobro, zar za mene nema tu posla? SPASOJE: Nemaš brate, pare, a tu su potrebne pare. Eto, da nisi zajeo onih 10.000 dinara, mogao bi za taj novac da kupiš akcije...
ANTA: Pa dobro, zar za mene nema tu posla? SPASOJE: Nemaš brate, pare, a tu su potrebne pare. Eto, da nisi zajeo onih 10.000 dinara, mogao bi za taj novac da kupiš akcije... ANTA: Ne moram ja biti akcionar.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
IV - Keziš se kao idiot! - rekla je Rašida kad sam se pojavio na rampi. - Da nisi izvukao bapcu pare? - protrljala je nos najmlađem koje se kačilo za njenu suknju a onda se nasmejala obuhvativši pogledom nasip sa
— potresao me je Ataman za ramena. — Objasni joj da ćemo na put samo zbog kukavičluka krenuti bez prebijene pare u džepu! Nisam želeo da objašnjavam.
Močvara se naglo isparavala na suncu, tako naglo da ste mogli da vidite kako se uvis dižu pramenovi vodene pare obavijajući vrhove trski nežnom, beličastom izmaglicom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ugarske, Serbie, Bugarske, Bosne, Grčke, Dalmacije, Horvatske, Slavonije, i celog Ilirika, koji će još trebati njegove pare. Što se pak tiče tih para, on ih odmah i pokaza, izručivši u svoje krilo dve kese dukata.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Šesnaest, osamnaest, dvadeset... Dvadeset su bile najšire! Pristao bih i na najšire, da je neko želeo da uloži pare u moje duge, elegantne pantalone. Ali četrnaestogodišnjaci rastu kao iz vode i svi štede na njihovoj eleganciji.
Odjednom, momak se pažljivo zagleda u mene. Zavukoh ruku u džep — pare su bile tu, znači, sve je u redu! Idućeg trenutka smo se prepoznali. Htedoh da ga zagrlim.
— Uzmi... — reče. — To više nisu iste pare! — Koliko sad košta četrdeset hiljada? — upita Žan Žik. — Otprilike osamdeset!
Kada ti drugi zavide što imaš vikendicu, je li to? – Ajde, ajde... – Šta, ajde, ajde? Za te pare mogli smo pet puta oploviti svet i stanovati u najboljim hotelima! Dve godine nisam videla mora.
Mogli smo za te pare kuću da podignemo!« A posle, kad odu, ona zmija će, naravno, prva reći: »Odakle im samo pare za onoliku kuću! Sigurno ne od plate! Naravno da nije od plate. Danas svi kradu!
životinjica kroz travu oko kuće, škrgut konjskih zuba i tupi noćni odjeci kopita u štali— krikovi noćnih ptica što se pare i proždiru jedna drugu u pomrčini; čuju cviljenje otkinutih vratnica, a posle jutarnji vetar kroz rosu i petlove i tihu
Matavulj, Simo - USKOK
godine kasnije, u četovanju, u Nikšićkoj Rudini, baš one godine kad je vladika Sava hodio u Rusiju da primi one silne pare od carice Jelisavete! I znaj lijepo, da ne ležah u ranama, ćaše me vladika povesti sa sobom u Rusiju.
“ Crmnica vam vinom rađa, ali ga Katunjani piju; Crmnica vam voćem rađa, ali se drugi njim slade! Sve dadoste za puste pare, a pare u zamotuljak! Đakon ih podbode: — Ovaj, bogme, na dvojicu odjednom, a sve njekako u njegovu šalu ulazi trbuh!
Sve dadoste za puste pare, a pare u zamotuljak! Đakon ih podbode: — Ovaj, bogme, na dvojicu odjednom, a sve njekako u njegovu šalu ulazi trbuh!
— Bi, ali to bi bila sramota! — Sva sramota na moj obraz, ako se za te stvari mogu uzeti gotove pare, pa da za njih kupimo praha i olova! Ta nije grijeh bio zalagati mitre i jevanđelja, a kamoli te starudije.
Kad onamo, čovjek malo prozebao i leškari. Čim se pozdravismo, Savo će: „A za vašeg Janka došle sinoć pare i knjiga. Donio ih naročit čovjek iz grada, a došle su na ime Žutkovića, kako uglavismo. Jadan Janko.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
čak ovakvi, deklarativni stihovi, poseduju neku draž, ili se, barem, mogu podneti: Najvećim delom sveta danas krekeću pare, Umesto plodnih njiva dremaju smrdljive bare; Najvećim delom sveta danas su jedino siti Hulje i paraziti.
Osim onog „krekeću pare”, sve ostalo su opšta mesta leve publicistike. Pošto je, međutim, ta frazeologija očigledno pozajmljena, pošto sebe ne
Sremac, Stevan - PROZA
— E, pa, rođače, baš mi je milo. Velim, bolje svome da dam pare nego nekom tuđinu. Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama... — veli seljak, pa gleda još jedared prase.
— U zdravlju da provedeš Božić, rođače, i da ga pojedeš! — veli seljak, pošto izbroja pare i nađe da je sve tačno. Poželevši i Jova seljaku da mu pare budu airli, pođe s prasetom kući.
— veli seljak, pošto izbroja pare i nađe da je sve tačno. Poželevši i Jova seljaku da mu pare budu airli, pođe s prasetom kući.
pogladi i skupi bradu u desnu šaku, pa onako obešenjački zatrese glavom i nastavi — pa ti ja, priko, kupim za te pare sebi jedan zimski kaput, pa kad ga doneso’ kući, a ja poljubim Kaju, pa joj kažem: »Ovo tebi, a ovo meni«.
pade Jovi na pamet danas na Božić. Sedeo bi tako, pa bi samo pisao knjige, prodavao bi ih i tekao pare. Obogatio bi se, lepo bi živeo, i kakve bi tek tada prijatelje imao!
Pa ako mi jedan drugom nećemo da pomognemo, a da ko će. — Eh, za to Moša Kalderon ne da ni prebijene pare! — veli Jova. — E, baš mi je krivo, priko, što ne mogu sad da ti dokažem, prangijo jedna, koliko sam ti prijatelj!
Tvoj je posao sveti, a mi smo sluge njegovog veličanstva naroda, izvora i utoke; za tvoje je pare sve to sagrađeno, podlogo društvena, a ne za gospo’ske — reče i posadi majstora na mesto na kome on obično seđaše.
Radičević, Branko - PESME
Tice poju: Blago li si nama! Pa se pare svuda po granama, — Glednem tamo, zapevam ovako: (Ta ko b' onda pevao inako?
Ta stenje kr'a s' i svaljuje, pobro, Al' mora biti, pa zato je dobro. Da bure nije, ko b' odagnô pare, Što sadelaše iz gliba omare; Da bura nikad tu se ne osili, Pauci bi nam nebo zamrežili, I sakrili nam sunce
Stade velja ti pušaka cika, Posuktaše iz korica mači, Nad poljem se začas naoblači, Ta od pusta dima iz pušaka I od pare konja i junaka. Sunce granu, al' oblak legao, Niko kroza nj sunca ne zgledao.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ne vredi da kažeš, ako on nije kazao! HUSO: I baš razjurio? SULjO: Ma, kao kokoši! A dali smo poslednje pare, poslali u kasabu Ibrahima, kao, on je najveštiji!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čak su me neki i zapitkivali: da li viđam kod nje starinske velike, zlatne pare? OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće.
Uđoh pravo tamo. U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog. Tek posle videh punu sobu ljudi i žena. Oni behu ustali, pomakli se i načinili mi mesta ćuteći.
On zastane, nasloni se na zid, pa je gleda nekim čudnim pogledom. — A što? ti li si mi dala?... Moje pare! — I, kao u inat njoj, seda na zemlju, prekrsti noge, baca kapu, vadi iz pojasa staklo rakije, pije iz njega i produžava
Šta će mi to, a?... On ćuti i češe se po glavi. — Kazuj, šta će mi to? Gde nađe pare? Neću ti ovo, neću! — I poče da baca i gura od sebe. On se sagao, pa ono što ona baci skuplja i ponovo joj pruža.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ne ćedne ulaziti u varoš, nego se zamisli i reče: — Šta ću ja u ova doba u varoši, a u kesi ni prebijene pare nemam. Blizu te varoši bili su nekakvi stari mlini. On se svrati u jedan od tih mlinova da prenoći.
Kad je berber došô upita ga vezir: — Bi li ti prodô onu tvoju kavu? Berber rekne: — Bih za dobre pare! Vezir uzme džometu kavu i još ga obdari. Džomet čim izađe iz vezirova konaka uputi se u onu kavicu.
A oni mu kažu: — Četiri pare. — E — veli — dobro! Četiri pare danas, četiri sjutra, to je osam, a četiri prekosjutra, to je dvanaest i tako svaki
A oni mu kažu: — Četiri pare. — E — veli — dobro! Četiri pare danas, četiri sjutra, to je osam, a četiri prekosjutra, to je dvanaest i tako svaki dan.
Taman čoban zamače, dok eto ti đe se pomoli uz polje jedan star prosjak. Izdrpan je, jadan je, nema na njemu četiri pare haljina. Kad prosjak ugleda vrelo, priđe bliže i sjede da se malo odmori i da se umije.
— Jok vala, ja nijesam nikoga vidio, — odgovori prosjak. Onda junak brže bolje potrči pa ono mjesto đe je pare ostavio, al' jest: ni ćemera, ni od ćemera traga! Kopaj, traži, nema pa nema.
Boš, junak neće ni da čuje, već navalio na prosjaka: — Ja pare na srijedu, ja ćeš danas ovđe poginuti! Kad se prosjak opet stade pravdati i kleti se da on o parama nit' zna niti ih
Čobanin odnio pare, jer su njegove i bile a nije ni on sam znao. Otac onoga prosjaka bio je hajduk, pa je na pravdi ubio oca onoga junaka,
Handžija se kobajagi začudi: — Kakvu aspru išteš? Ti meni nijesi dao ama baš ni pare. Putnik se prepade i pogleda začuđeno, misleći opet da se handžija šali.
Mene je taj i taj handžija prevario. Ja mu sinoć dadoh novce da mi ih pričuva, a on mi danas kaže da mu ni pare nijesam dao.
Car, premda je znao da on nema ni pare, opet pomisli u sebi da ga nije podgovorio ko drugi, ko ima novaca, pa pošto se obreče, ne može se natrag udariti, i
sutradan Mujo ne dođe u određeno vrijeme s novcima, car pošalje te ga dovedu; no sad Mujo trijezan prizna da nema ni pare, a kamo li da kupi Carigrad ili polovinu njega.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) Oh, oh, oh, prava bošča! Dobro ti žive gospoda, kako dođe mesec, uzme svoje pare, pa mir. Ja da sam išo u čkolu, kako su me zvali, eto Vučko gospodin; a ćirica, rđava posla.
LjUBA: Da doneseš gefrorenes. VUČKO: Hm!. LjUBA: Šta je „hm“? VUČKO: Da se troše pare. LjUBA: To tvoja briga nije. Idi, kad ti kažem. VUČKO: Lepo, lepo. (Odlazi.) STANIJA: Dobro se momče vidi.
LjUBA: Svaki put po dva cvancika. STANIJA: Prosićeš, moja skerko, prosićeš, kad za takve budalaštine trošiš pare. LjUBA: Ali ima i drugi stvari. STANIJA: Valjda se devojka ljubi sas momkom. LjUBA: E, to obično biva.
MARKO: Idi, čiča, bog s tobom. Nego, kupi ga, daćemo ga jeftino. SELjAK: Bogme ni za dve pare, jer me jedanput već opario. MILOŠ: Uzmi, čiča, kajaćeš se! SELjAK: Kajaće se onaj koji ga kupi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Zar nećeš druže, lekove svoje, ta sve se babe oko njih roje i tebi pare u šešir broje?“ začu se šapat nečiji mekan. „Ta nisam ni ja toliki zvekan!
„Ta nisam ni ja toliki zvekan!“ — dreknu bolesnik uz pokret nagao — „To sam ti samo babe lagao, pare dizao gde sam stizao!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Svakako da je strašno dockan. Neko dolazi iza kuće noseći nešto tamno i veliko, s čega se rasprostire miris tople pare. — Donela si? — Eto. Bolje bi bilo lupati na vrata.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TANASIJE: I onda, 'ajde njoj, što kažu: ćerka mu je, pa kakva je da je, ali što ostavi crkvi i prosveti tolike pare? Zar nije bolje bilo da se ja izvučem iz stečaja? Crkva i prosveta nisu pod stečajem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici donose vodu kofama i umivaju se. A iza baterije naložena velika vatra, gde se greje voda da pare odelo. Pričaju mi, kako je komandant puka pohvalio komandanta diviziona, a ovaj komandira zbog uspešnog dejstva
Iz našega mesta sve što gamiže otišlo je u rat. Ostao je ćopavi sin onoga bakalina preko puta crkve i, vele, pare je napravio. I još nekoliko gazdaških sinova, koji liferuju vojsci brašno...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Vi mi to nabavite, pa ja vam ne tražim ni pare. — Tako je, tako je, ubrza obradovan učitelj, što mu se dala prilika da joj ma šta rekne.
One letošnje opravke i nabavke, to ti je sav izdatak. Ovi dvoje nisu primili kvartirine ni pare. Kmet obori glavu neraspoloženo, kao krivac kad se uhvati na delu. — To ćemo već ja i ti na samo... videćemo.
Pisar brojaše pare, a Ljubica gledaše začuđeno u gomilu banknota i stade ih kupiti i slagati jednu na drugu. Gojko beše sav crven,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Neće da se smiluje nikom! Ni mladom, ni starom, ni bolesnom! Neće da se smiluje ni za pare! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat!
Zato bi bilo najbolje da otputujemo odmah. SIMKA: Nećemo praviti pitanje oko kirije! Prenoćite, i ne mislite na pare! A posle policijskog časa ionako ne biste smeli nigde da se maknete! Još bi mi trebalo da i vas nosim na duši!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svet se smejao, a jedan Amerikanac kupio je sliku za skupe pare. Ipak se stari filozof izvukao iz svega toga ljupko i veselo.
Ja iznenada, prebacujem sve: oceve, što traže pare, devojke što traže pare, majke kojima smeta kći, i sva ta ugojena lica, brbljava usta, i to cerekaše njino, što se svud
Ja iznenada, prebacujem sve: oceve, što traže pare, devojke što traže pare, majke kojima smeta kći, i sva ta ugojena lica, brbljava usta, i to cerekaše njino, što se svud razleže.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„S polovinom ću plate služiti” , veli on meni. „Ne može da bude” , rekoh; „ja jesam ministar, ali ovo nisu moje pare, već narodne, krvavo stečene, i ja moram o svakom dinaru voditi ozbiljna računa.
— Šta je tvoja uloga? — pita prvog. — Moja je uloga da interpelišem vladu što se državne pare troše uludo. — Šta će na to vlada odgovoriti? — Vlada će reći da je to zbog oskudice u novcu.
— Šta će vlada odgovoriti? — Vlada će reći da joj trebaju pare. — Šta ćeš ti na to? — Ja ću reći da sam tako jakim razlozima potpuno ubeđen i da sam sa odgovorom zadovoljan.
Iskreno da govorimo, nekoliko dana su se junački, ponosno držali; dok je trajalo i poslednje pare u državnoj kasi, oni su prekodan vesela i vedra lica primali silne deputacije iz naroda i držali dirljive govore o
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Šta, zar su se odavno pogađali? — Triput mu je obricala, samo nije pare uzimala pa posle pokvari. A larma još traje. Samo ko je bio nem — nije ništa rek'o o begstvu Miličinom...
Da ubije odmetnika — dobiva odmah pare, i to kakve pare — čitavo imanje! Ali on zna da ga ne može ubiti. I da mu dođe na pušku, on zna da neće pucati, jer
Da ubije odmetnika — dobiva odmah pare, i to kakve pare — čitavo imanje! Ali on zna da ga ne može ubiti. I da mu dođe na pušku, on zna da neće pucati, jer neće smeti.
Potegnem iz puške: dum! — on se zakoprca. Aja, ne valja; ne bi mi dali pare, ubio ga na spavanju... A može biti da bi dali: kmet je pročit'o da je njegova glava ucenjena, pa kad donesem glavu, mora
Vala i ovaj Bog baš neće »ljucki« poneki put: kad mora jednom ginuti, što ga ne dâ meni, da ga upljeskam, pa da uzmem pare...« — Ako naiđe na Orašane, ubiće ga, — reče neko iza njega. — More, ljudi, znate li vi da njega kuršum ne bije!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Uze je svet u usta pa: a-u, a-u, a-u... te eno i sad sedi i broji dane. DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima... PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub... DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?...
SEKULIĆ: E, sinko, mandat se ne stiče glavom, nego kesom i nogama. Ti pare, ja pendžeta, a narod mandat! JEVREM (snebiva se i lomi): Znam, al' to... (Trgne se.) A, jok, neću to da potpišem!
Eto, kažite sami! JEVREM: Gle sad! Na šta pa ona računa! Pa zar, bre, dajem pare, pa dajem nameštaj, pa dajem devojku; pa sad još i celu familiju da mu dam?
DANICA: A kako će stvar izgledati kad ne bude otac izabran, možeš i sama zamisliti. Potrošio tolike pare, zavadio se s tolikim ljudima, izgrdili ga, izrezilili ga preko novina, dućan mu zatvoren, a i poharali ga i, preko
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Gazda Đorđe kad je pravio, nije pare žalio. Naročito je pozvao jednoga molera iz varoši, pa mu je ovaj izmalao celu mehanu.
A kad nije to dvoje u kafani, ni seljacima se nije sedelo; nema Krsmana da ga diraju, ni Gizele da pare oči, pa se tako večeras jedan po jedan izvukli iz mehane, neko sa »laku noć« a neko i bez toga; neko platio trošak, a
Šest stotin i pedest dinara i trideset pet pare ja plati’, gospodine, globe sal za ovu godinu, za ništa, bre brate; za jedna moja poštena i česna spekulacija što gu
— Ama nisam mislio... — pravda se Borko.. — Ajde popi si to čokanče, — veli ćir Đorđe, — pare ti ne tražim. — Ama, molim te... nisam ništa ružno... — Ama nije čovek mislio... — umiruju ga svi.
— veli Mića. — A što, što misliš?! Zar mangupi da pazare po dućan bez pare?! A? — oseče se ćir Đorđe na Miću, a ovaj na njega, i umalo se ne zavadiše da ne beše tu Srete.
— Jesum, jesum! — Dakle na posao! — reče Sreta. — Sal’ učitelju, da ne koštaje mnogo pare sirotinju i narod! — savetuje ih Đorđe. — Neće, neće! — veli Sreta. — ’Ajde pa pazite da nam obelite obraz!
našao ćupovi s dukati i taliri od Marije Terezije, eli sum neki liferant, eli sum neki kaznačej, pa da imam tol’ke pare! — džapa se i otima ćir Đorđe, koji je obično menjao narečje čim se naljuti malo više.
— Ama, molim te, daj; ti dvesta, a resto ćemo iz kancelarijskih troškova dokusuriti. Eto, ti dvesta... — S pare šala nema! — planu ćir Đorđe i odjedared puče jedan tako strašan šamar, da se valjda čak tamo u Braziliji čuo.
— Hehe! Dvesta šeset i šest dinara! Malko pare! što je toj za ćir-Đorđeva kuća!! Ćorava posla! — Ama, pa ti si čovek bogat — veli Sreta.
Ja sum Kapetan-Mišin ortak, pa imam pare »za otečestvo!!« — Dvaes’ para pazar, hiljada groša šteta! Brazilija! Ćorava gu strana!
Da ga napišeš: toj vi se pozdravio predsednik Đorđe iz Prudelj. Tol’ko! — Ama čuj me... — A od pare da mi ne zboriš, gospodin-daskalo, ič, zašto sum čovek krvnik!
Ali se ćir Đorđe džapa, ne da nikako. — Ja sum pare, bre, dao za to; men’ me neje to za džabe došlo. Zar sum gi ukrao, eli upljačkao na drum? Pare sum, more, dao!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Bar da su u pitanju pare velike: Pedeset dinara! Al pre neg sa pučine Krenu dolari iz Amerike Traži se i od domaćih da učine Što mogu: da
Kad ništa nemam, sve je moguće, Što imam to mi je davno preselo!” „Prodajem sve svoje i sve tuđe: Šta čekate, pare na videlo! Nudim okućnicu i imanje, Svu nekretninu više-manje, Ćilimove, srebro, posuđe — Samo nek se živi veselo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Otuda mu to sada da šalje po glasnicima ove pare i darove, i sada eto dolazi da kuću preda kupcu a njih sobom da u Tursku vodi.
Neka svet vidi! Neka svet čuje! I ustade. — Neka svet čuje! — govorio je idući, onako u čarapama, i ponesavši sobom pare, koje mati beše uvezala u peškir, ka otvorenom prozoru. Pare baci u ćoše na minderluk, među jastuke.
— govorio je idući, onako u čarapama, i ponesavši sobom pare, koje mati beše uvezala u peškir, ka otvorenom prozoru. Pare baci u ćoše na minderluk, među jastuke. Od njih se ču onaj tupi, sitan zlatni zvek.
Da ti dâ tata. — Imamo, imamo, tato. | — Ama ne to. Nego za tebe, da svoje pare imaš, pa ako ti što treba, što zaželiš, da kupiš sebi.
Ali se trže i sama otvori druga vrata i uđe u amam. Isprva se nije moglo od pare ništa da vidi. Jedino je odozgo kroz zrakasta stakla dolazila svetlost i osvetljavala sredinu, „teršene“, a okolo po
A iz krajnjih tamnih kutova, gde se od pare nisu mogle da vide, počeše glasno da pevaju tad novu pesmu: Žali, diko, i ja ću žaliti. Odmah sve prihvatiše.
A međutim, Sofkinim odlaskom, žene i de— vojke kao da se sasvim oslobodile. Od pare, toplote, rasparene i omekšane do kostiju, da izlude od besa, pevale su. Amam bruji. Čak i amamdžika ušla.
Boga mi, ja ni za kakve pare! — i to Tomčino odbijanje nije bilo odbijanje, odricanje da mu neće dati, nego detinjsko uveravanje, kao kad neko skrivi,
— Pare! — ču Sofka očev glas, promukao, i gotovo poprskan pljuvačkom. I to ne od besnila što mu ovaj odriče, ne da pare, nego š
— Pare! — ču Sofka očev glas, promukao, i gotovo poprskan pljuvačkom. I to ne od besnila što mu ovaj odriče, ne da pare, nego što su ga oni: ona, njegova Sofka, i on, tobož njegov zet, balavac, dovde | doveli, da eto on, on, oh, on, traži,
nad Tomčom naginjući se, da ga udari, viknu: — Zar da mi nije onaj, tvoj otac (nije hteo ni ime da mu spomene) obećao pare, zar bi ja za tebe, pezevenk jedan, dao moju kćer?
Ne tako, ne to, bre! — Da! — još bešnje, još obezumljenije, ču kako joj otac nastavi. — Zar da nije obećao pare, i to kakve, zar bih ja dao, ne za tebe nego za vas, moje čedo, kćer? Ko si ti? Šta si ti? Kerpič jedan, seljak jedan!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Crmnica vi vinom rađa, ali vi ga drugi piju. Crmnica vi voćem rađa, ali drugi š njim usta slade. Sve dadoste za puste pare, a pare u zamotuljke. U struku ste tanani, kao nevjestice, ne što ste od soja, no ste uvijek gladni pa isukani.
Crmnica vi voćem rađa, ali drugi š njim usta slade. Sve dadoste za puste pare, a pare u zamotuljke. U struku ste tanani, kao nevjestice, ne što ste od soja, no ste uvijek gladni pa isukani.
Ovaj se stade nećkati, da je on nevješt tome, da neće; ali kad navališe, on pristade. „Hoćemo li pare najprije?“ „A da kako!“ odgovoriše drugovi mu u glas.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića! Ako sam (ukrâ pare) išâ kuda i one (pare) odu! Dabogda mi svaka sreća posahnula i ne imala napretka kao slamka po jutros!
2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića! Ako sam (ukrâ pare) išâ kuda i one (pare) odu! Dabogda mi svaka sreća posahnula i ne imala napretka kao slamka po jutros! (— i tu prelomi slamku).
Lasno je tebe, al’ je teško poštenom čoveku. Mogao si za te pare i novo kupiti! Možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem. Na čunu katana.
sâm u sebi misli: sad ću lepo tog zeca uhvatiti, odneti gospodaru, pa ću za nj dobiti četiri seksera, pa ću onda za te pare kupiti malo prase, pa će narasti krmača, ona će se oprasiti, pa će biti čitav čopor, pa ću sve za njima vikati: „Uj,
I ni za kakve pare druge! 12 Pitao Primorac Crnogorca: — Znaš li talijanski? — Ja za tuđim nikad ne čeznem. 13 Pitao Hercegovac
— Evo ću vam kazati sve pravo i zdravo, a znate da ja do danas nijesam ni za pare, a kamoli badava lagao i zubove tupio!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A oni mu kažu: „Četiri pare.“ — „E! (veli) dobro! četiri pare danas, četiri sjutra, to je osam, a četiri preko sjutra, to je dvanaest i t. d.
“ A oni mu kažu: „Četiri pare.“ — „E! (veli) dobro! četiri pare danas, četiri sjutra, to je osam, a četiri preko sjutra, to je dvanaest i t. d.
” A oni mi kažu: ,,Četiri pare.” „E!” veli „dobro! četiri pare danas, četiri sjutra, to je osam, a četiri prekosjutra, to je dvanaest i t. d.
” A oni mi kažu: ,,Četiri pare.” „E!” veli „dobro! četiri pare danas, četiri sjutra, to je osam, a četiri prekosjutra, to je dvanaest i t. d.
“ Car prem da je znao, da on nema ni pare, opet pomisli u sebi, da ga nije podgovorio ko drugi, ko ima novaca, pa pošto se obreče, ne može se natrag udariti, i
Mujo ne dođe u određeno vrijeme s nov- | cima, car pošalje, te ga dovedu; no sad Mujo trijezan prizna, da nema ni pare a kamo li da kupi Carigrad ili polovinu njega.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
JAGODA: On je visoko iznad toga! Istina, malo je stariji, farba brkove, al ne može se i jare i pare odjednom! Čovek treba da bude realan!
Sa Anđelkom se bavio kriminalima, pa ga i ocinkario, da bi mu ostale pare! CMILjA (Stavri): Da se ti nisi našo da me utešiš...
GOSPAVA: Nije vradžbine, budala, nego pare! A on da nađe onu klapušaru! Mojim joj parama plaćo krmenadle! Mojim parama bioskope i susam!
Stanković, Borisav - JOVČA
Pa sad eto taj njen sin... Ti, kao što znaš, kad mi dade one pare da otvorim dućan, trgovinu, ja od tih para odvojih i dadoh i njemu, mome zetu, njenom mužu, njegovom ocu.
I kao što mi ti naredi, nisam hteo da mu kažem da su to tvoje pare, da se ne bi olenjio, nego sam kazao da sam od drugoga, komšije, uzeo pod interes i da, ako ne vratimo na vreme, da će
A i ona (pokazuje na Anđu) i ona mu je pomagala. Ali, ona sigurno je znala da te pare nisu moje već da su to tvoje, od tebe, bato, pa samo da se ne obruka pred tobom, i ona, dan i noć je sa njim radila,
Obećaj prilog crkvi. deset oka zejtina, voska, kandilo, ikonu. Pare ne žalim. I moli, preklinji, da navrati sutra sâm ovamo, ako on... Oh, teško nama!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Tu ćemo vas držati, ako hoćete, tri meseca ili tri godine, da ni pare ne potrošite. Ako li vam se smili, ostanite s nami za života; nami će tako milo biti, koliko da vas je bog s neba k
— dopisnik korfiotski — s ostrva Krfa kost — hrana koštovati — stajati (u ceni) krajcara — novčić u vrednosti 4 pare (U Dositejevo doba) krasnejši — najlepši krasnovidan — lepog izgleda krasnoličan — v.
Ćosić, Dobrica - KORENI
goluždravo i živo, jer se smeje Tola, nadničar, što je u njegovoj kući odrastao, njegovim hlebom decu hrani, njegove su pare, njegova je rakija, pa su veseli, a radovali bi se da mu razbojnici smrskaju glavu.
Taj nebrat koji me se seti samo kad mi pare traži... Zlotvori moji, jedna čekate kad će Tola smrznutog da me stovari pred kuću, a ja nikome ne trebam, ni vama!
Te godine, kad je zapazio bradu na njemu, prvi put je pomislio na žene. „Samo da mu prva ne bude za pare. Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.
Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz odškrinuta vrata.
Kroz ledeni vez Aćim ponovo gleda na put. Zašto bar nije odgovorio na moje poslednje pismo? A zna da piše kad mu pare trebaju. Kroz otvorene vratnice konji lako ukasaše u dvorište, pa odjednom stadoše kao da udariše u zid.
Neka izgubimo hiljadu dukata, reč Katića ne sme da se pogazi. — Reč? Čija reč? Moje su pare i moje su reči. Ja sam život satro u radu i po putevima, svaki dukat krvi me košta, pa ću sada, zbog tvoje politike...
— A zar nas malo košta njegova škola? — krišom briše lice i zbog Đorđa govori o novcu. — Grdne pare. Mnogo košta. — Ti si se mučio... — Mučio sam se. — I sad treba da otcepi polutku.
Pamet im pokaži, a dukate ne žali. Troši kao da si knez, nek vide da mi, Srbi, svaki red znamo. Piši za pare pre nego što ih potrošiš, ali gunj i opanke ne skidaj. Ne srami se zbog toga, jer oni To nemaju.
Koliko mi je zakinuo? pita se Vukašin samo radoznalo. — Izbroj! — Verujem ti. — Pare su za brojanje. Vukašin, mnogo viši od brata, gleda ga odozgo, u teme: manji mu je no ikada. Svisnuće.
— Ne pristajem. Pare ti ne dam, a ti povedi parnicu za svoju očevinu. Nije bratski... Nisam zaslužio... — Đorđe jedva govori, uzbuđen,
Hteo je da žmuri, a gledao je, jer već nekoliko dana, da bi se dodvorio odu, ide na zborove, daje pare kafedžijama, odlaže seljacima isplatu dugova, obećava žito. Svakog dana gubi po nekoliko dukata samo da bi ugodio ocu.
Korito se smanjilo, i ona, u oblačiću pare, na svojim rukama vide dete, golo i debeljuškasto, s belim žirom među nožicama presavijenim u kolenima, maše ručicama,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Koliko je Karađorđevo, na primer, bilo da vojuje i brine o sirotinji, toliko je Dobračino, zar ne, bilo da trguje i pare ulaže a već je imalo, hvala bogu, i onih koji će se o školama starati. Učeni o školama a oni, neučeni, o drugome.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Letopisi kažu: - Beše mudrost sama... Sto godišta življe za muze i pare... No slast ženskog tela ne pozna: od srama Umre... sed k'o ovca, malen kao jare...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ej, sinovče, baš si pravi žutokljunac! - Čudna mi čuda, sazidati sve ovo kad se i šakom i kapom rasipaju pare, kao što je Perikles uradio i potrošio veći deo državnih prihoda za ove građevine.
“ „Dobro, dobro, ne kažem da nisu lepe; njihov pentelikonski mermer beli se kao sveži sneg, ali se te pare mogoše pametnije upotrebiti. Sa njima se mogla opremiti vojska, sposobna da osvoji pola sveta.
Valjda ću moći ovde naći kakvog dobrog učitelja geometrije?“ „Za dobre pare, koliko god ih zaželiš. - Ostaćeš, dakle, ovde?“ „Hoću. Ali pre svega moram da potražim sebi stan“.
Kad ih gdegod pronađe, kupi ih, ma i za teške pare. Naš plemeniti nadbiskup plaćao je uvek za ta dela što god se zatražilo, jer je znao da ona više vrede no suvo zlato.
Ali kad se naš dobri nadbiskup preseli u večnost, njegov naslednik ne htede nam dati ni prebijene pare za nabavku arapskih spisa“. „Pa šta učiniste onda?“ „I tu nam oštroumni Mardohaj priskoči u pomoć.
„Toliko? - Pa to je vrlo malo!“ „Pa i nije. Kada se vredno radi, zarade se lepe pare, a pri tom imamo čist račun. U ostalom, ne radimo za novac, već uživamo u tome što svojim radom služimo nauci“.
„A kuda ste knjigu udomili za tako ogromne pare?“ „U Firencu. To je već drugi primerak ove knjige što sam ga prodao“. On poče da uzdiše.
“ upitah Mardohaja. „Bogme teško! Imam samo taj jedini primerak, nabavljen za gotove pare“. Položih pet zlatnih forinti na sto. „Poručite za sebe jedan drugi spisak!
„A da li je dobro plaćen na tom svom novom položaju?“ „Sigurno! Poznata je stvar da Bolonja ne štedi pare za održavanje i napredak svoga slavnog Univerziteta“. „Znam: polovina državnih prihoda daje se Univerzitetu“.
Potroši silne pare za nabavku tih spisa da njima snabde biblioteku koju je osnovao u svom Vatikanu“. Kopernikove oči zasijaše pri ovim
„Eto vidiš da sam onda imao pravo što ti izvukoh asuru ispod nogu!“ „Ja, lažljivče, zarađujem pare poštenim poslom, a ne zelenaštvom kao ti“. Naposletku ućutaše, valjalo je misliti na sadašnjicu.
Kao načelnik varoši Magdenburga imao sam više muke da nabavim pare nego da ih pretvorim u građevine. Ali sve to ne beše ono što me baci nauci u naručje“. „Već šta?“ „Sad ću vam kazati.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prodaješ mleko, gazda si pa opet prosiš. — Lažeš! — I nagovarao si me da ubijemo Sekulu i da mu uzmemo pare. Kaži, ako smeš, da nisi. I zato si ga zvao na večeru, da prođete onim putem pored ciglana...
A kad zatvori suprotna vrata i izgubi se, onda se mlazevi pohotljive pare još viju po paviljonu i drhte nozdrve i pucaju zglavkovi koščatih ruku rekonvalescenata što se sladostrasno protežu
U kolima se ne može opstati, a mi smo platili, to jest gospodin je platio jer ja nemam ni prebijene pare, da se vozimo.
ga kako mamuza svoga konja, koji prelazi u galop i snažno frkće nozdrvama iz kojih izlaze dva mlaza guste jutarnje pare, čuh samo jednu njegovu reč: — Zbogom! Ja mu doviknuh: — Srećan vam put!
Moj klijenat bez reči izvadi iz svog velikog novčanika tri nove petodinarke i postavi ih na moj pisaći sto. Pare prijatno zveknuše, a ja se ne mogah uzdržati da svoju golemu radost obuzdam i nasmejah se pre nego što se on uhvati za
života mi, i para, ravno ravcato tri groša, i neće biti na vjedi, nego na pokoj, — brani se i praćaka zbog one jedne pare seljanka, — viđi bolje, viđi bolje! — E pa nema se kud, tako ti stoji, evo vidi sama.
i gađa u drugo, još dalje od onoga, i opet svi da izađu iz pameti kakvo je čudo ona njegova puška, koju on ni za kakve pare ne bi prodao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Neki od muškaraca iz trupe nađu kakvu nižu privremenu zaradu. Jedan se pokazao vješt bačvarskom poslu. Za male pare popravljao je krčmaru u susjedstvu naše kuće podrumsko suđe za još nesagledivo daleku berbu.
Odlazio je, možda, i na željeznički nadvožnjak i dugo stajao nalakćen na ogradi zakađivan odozdo sukljajima bijele pare iz lokomotiva koje su manevrirale u kratkim, zasoptanim pomacima, sve dok s drugog kraja nije pošao prema njemu
Ali vlasnik, seljak, neće da proda. Nudio sam mu tri puta više nego što faktično vrijedi. Za te pare mogao je kupiti na drugoj strani tri, četiri puta toliko zemlje! Ali on se kapricirao pa neće i neće!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
klali nejač i pekli ljude, vraćali su se sa svojih pustolovina pravo k njemu i izručivali mu u krilo sve do poslednje pare, što su po skupe žrtve nagrabili.
Ti ćeš ga, Đurica, zaustaviti i uzeti pare, a ova dvojica će biti s tobom. Radovan će ti sve kazati šta imaš da činiš; on je najbolji majstor za te stvari.
I ko zna dokle bi tako radio, da Pantovac ne povika: — Pare!... Bacaj pare! Mehandžija izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik
I ko zna dokle bi tako radio, da Pantovac ne povika: — Pare!... Bacaj pare! Mehandžija izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik pade u
— moli onaj siromašak. — Vratiću ti, čim stigne kukuruz. — Sad pare ili kukuruz, to ti je. Ne dam ja moj mal da ga svaki upropašćuje. — Pa nije ti, bolan, još ni stigô ovaj kukuruz.
Ja ću se posle sa njima nakusurati po našoj pogodbi, ali im ti ne daj ni pare. — Jesi li i Radovanu kazao to za novce? — Jesam.
Đurica pogleda Sremca, a ovaj odmah otrča u kuću, i naskoro zatim deca se umiriše. — Brže pare daj, nemamo kad da razgovaramo s tobom! — viknu Radovan i opet podiže nož.
Danas nemam više od sto groša kod sebe. — A gde su onih šest stotina dukata, što si onomad primio od Niketića? Pare ovamo, ili sad gineš! — viknu Đurica. — Možete me ubiti, ali sad nemam.
Ona skoči, pa zakuka: — Ne, ne ako Boga znaš, samo mi njega ne diraj ; išti šta hoćeš! — Brže govori gde su pare, ili ćemo sad da koljemo! — Ne, duše ti; samo njega nemoj. Evo para, eno ih u vajatu.
sve veća i veća ucena, što više budeš radio, a seljak će te ubiti za stotinu dve dukata, pa da si mu iz oka ispao. Pare su to, hej ! Đurica se zloćudo namršti i uvuče pune grudi vazduha.
Vuju sevnuše oči zadovoljno. — Što će ti sad pare? — Bez njih se ništa ne može, to znam. A ja ih moram sad bacati na sve strane.
— Ništa ne možemo učiniti... Ja jesam pozaimao gotovo svima Vujovim ljudima, i oni su mi pošteno vraćali, ali tolike pare niti sam imao odjednom, niti sam ih davao. A pravo da ti rečem, i kad bih imao, ne bih ti toliko dao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA ZAKLETVA 156 USUD 160 PRAVDA I KRIVDA 167 PRAVDA 169 OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE 174 IMA JUNAKA NAD JUNAKOM 179 VILOVSKA KOČIJA 181 ČUDNOVATA DLAKA 183 TAMNI VILAJET 185 KAKO JE POSTALA
Međer je i on bio nekad siromašan kô i ja; ama makar! Uzeću je. Mogu mećati u nju majstorove rove pare, — te je turi u džep, pa se uputi u dućan. Kad dođe u dućan, poče turati pare u ćesu, kad čuda!
Mogu mećati u nju majstorove rove pare, — te je turi u džep, pa se uputi u dućan. Kad dođe u dućan, poče turati pare u ćesu, kad čuda! Što god u nju metni, svaka se para stvori dukatom.
Kad ga ona viđe, reče mu: — E, momče, momče! Kako ti nije žao trošiti tolike pare uzalud? — E, lahko je meni trošiti, — odgovori on meni je rahmetli babo ostavio čudotvornu ćesu, pa neće nikad
Kad on otvori sobu, nađe jednu sandučinu i u njoj jedne gaćetine, a ne bi ih mogô Ciganin za dvije pare prodati! Začudivši se pomisli u sebi: „Hvala bogu, šta će ovo sad biti?“ obuče gaće i pođe u dućan.
Za harač evo vam svakom đundeluka po tri groša, tijem se možete izdržavati a da ne krećete u glavnicu. Braća uzeše pare, pa pođoše svaki na svoju stranu u trgovinu.
— Bogme, lijepo, a ako mi ne plati, ja ću ga rasjeći pa od njega ispeći sapun, da svoje pare izvadim. Veziroviću se na to sažali, pa izvadi sto groša i dade Čivutu: — Na, pa ostavi toga mrtva čovjeka, nalet te
Kad dođe vrijeme da svi predaju hesap ocu, predadoše dva starija pare i pokazaše ponešto ćara, a najmlađi stade savijati ramenima. — U što si, more, poharčio pare? — zavikaće otac.
— U što si, more, poharčio pare? — zavikaće otac. — Bogme, babo, vidio sam što prije nikad nijesam vidio: jedan Čivut bije mrtva čovjeka, da mu plati
I ja još vama pripovidam o pravdi, a tuđe tikve lupam! OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE Jedan car sjedio jednom sa svojijem sadrazanom na divanu, pa mu reče: — Ima li iko bolji i bogatiji od mene, kad ja
Car se začudi, pa ga upita: — Oklen ingleskoj kraljici tolike pare? — a on mu odgovori da ne zna. — To moraš znati i meni kazati, — rekne sadrazanu car — ili pa tebi nije glave!
On se na ovo začudi, tja me upita: „Oklen ingleskoj kraljici tolike pare? na što mu ja odgovorih da ne znam. „To moraš znati i meni kazati“. reče mi car, „ili na tebi nije glave!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu,
Ali doživeti da budem vraćen bez pare u džepu i bez ružičastih snova, bilo bi previše za svakog čoveka, osim ako nije lišen svakog tananijeg osećanja.
Ali kada sam posmatrao snažne plamenove pod Džimovim kazanima i kada sam razumeo one silne napore pare da svaki točak u Tvornici snabde pokretačkom silom, prvi put sam razumeo da u fizičkim pojavama ima i proze, koja je
i videćeš da u njoj sve ide svojim redom: centralni upravljač reguliše brzinu mašine, osigurač ograničava pritisak pare, svaka peć ima spravu koja reguliše provetravanje vazduha ili pokazuje temperaturu.
Džeja, pa i pored svih njih ipak izaberu za predsednika svoje godine srpskog seljačkog sina koji nema ni prebijene pare u džepu, zato što cene njegove ne samo umne i fizičke napore nego i tradicije Kolumbije, sa sigurnošću se može tvrditi
Nije bilo ni jedne osobe u Idvoru koja bi dala dve pare za ove teorije, pa ipak je većina izgledala srećna kao, na primer, Gavra koji će se oženiti na svetog Mihajla.
U toku boravka u Berlinu, bavio sam se istraživanjem pritiska pare slanih rastvora. Za pripremu eksperimentalne aparature, bio mi je potreban dobar duvač stakla.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
ljudi ipak nađoše mjesta da se ogreju, dok mlađi posedaše gde mu drago, nastojeći da barem iz daljega oči na plamenu pare; kad ga vide, kao da ih i grije.
Pošto Ilija i Lazo dobiše novac, iziđoše na ulicu. —Ni pare više! — reče Ilija pribirajući novac pri svetlosti lampe. —Nijesam se ničemu ni nadao, odgovori Lazo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Platićemo ti pošteno i interes, a za tri meseca imaš svoje pare. Slušaj, ne bila ja Živka ako ga ne nateram da se uvuče u kakvu komisiju. Šta tu partija!
ŽIVKA: Pa de, što se prisećaš, za zajam? SAVKA: A za to? Pa kako da ti kažem: volela bih da ne diram u te pare, ali ako je nužda... ŽIVKA: Ju, baš ti hvala, slatka tetka, nikad ti to neću zaboraviti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Take li je? — Pa, aga... — Ubavo!... Vrati li ti toj stari poturski pes? — Vratio mi je sve. I pare i konja. Sam je došao kod mene da broji pare, a njegov sluga je doneo punu tepsiju baklave. — A što ti reče najzad?
— Ubavo!... Vrati li ti toj stari poturski pes? — Vratio mi je sve. I pare i konja. Sam je došao kod mene da broji pare, a njegov sluga je doneo punu tepsiju baklave. — A što ti reče najzad? Misli ubavo, pa da mi kažeš!
Ali age i Arnauti hoće njegovu zemlju. Prete mu, nude otkup, daju velike novce. Ne da on zemlju, ne da je ni za kakve pare. I neće da je ostavi.
Pomenusmo novac. Starac kao gromovnik planu: — Neću ja odavde pare!... Ovde treba svi da donesemo, a ne da uzimamo... Imam ja para, ne me žalite!...
Krakov, Stanislav - KRILA
Drugi dečko sa masnom keceljom gledao je uplašeno u malog poručnika Luku, i njegove žute oči pitale su: — A pare? – Diži se! Oznojena tela dizala se leno, i zabacivala gunđajući na umorna pleća sav teret ranaca i spreme.
— Da platiš, šta bi hteo, da pobegneš? — Pokupio nam pare pa hoće da beži... — Odmah pare, položaro, ili ću te... Na osvetljenim krilima šatorskim vide se crne senke kako
— Da platiš, šta bi hteo, da pobegneš? — Pokupio nam pare pa hoće da beži... — Odmah pare, položaro, ili ću te... Na osvetljenim krilima šatorskim vide se crne senke kako drhte. — Na, to je vaše...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nov put od sedam kilometara navući će mi groznicu a na putu je ovih dana primećeno masa zmija–pljuvačica koje se sad pare, zbog čega su strašno razdražene.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I sad najedanput presečen ceo taj svet misli i osećaja. Jedno parčence olova, u vrednosti od dve pare, palo je y ono skupoceno, sitno i zapleteno tkivo što se zove život čovečiji i — svi su konci zamršeni, sve žice
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Braćo, dalje od žice ne možemo. — Na svoje smo pare uvek — dodaje Sima „Jarebica“. Raport je bio kratak: pod sud, ili u komandu. — Na front! — povikali smo svi uglas.
Gledam bezizrazno u presečeno drvo i puštam dim iz cigarete, koji se nije razlikovao od zgusnute pare što je izlazila iz mojih grudi. — Čini mi se, magla se razređuje. Požurimo! — reče Gruja.
— To je dužnost naša. Eto, i mi smo ga izvukli odozgo „brez“ pare. Setio sam se te i njima dvojici dadoh da podele. Oprostio sam se srdačno od Gruje. — Kuda treba da idem sada?
— Ženska i po!... Našao sam je u Beas-kuli. Druže, proveo sam kod nje šest dana i šest noći. Ja njoj pare, a ona meni sliku. Ali ne žalim. Jedva čekam kad ću opet u Solun.
Ali ne žalim. Jedva čekam kad ću opet u Solun. — Razmeštajući čaše po stolu: — Kad pođemo u Srbiju, drugi će poneti pare, a ja nemam ništa više do te slike. Ali... „Nek laje, dok traje. Kad nestane, nek prestane“. Baš me briga.
Ali meni se prohtelo — on se obrati posilnom: — Evo ti deset drahmi i kupi za sve pare. — More, ostavi, bogati!... Ne dozvoljavam da u mojoj kući kupuješ vino ti. Daću mu pare... Ustao je i Bora.
— More, ostavi, bogati!... Ne dozvoljavam da u mojoj kući kupuješ vino ti. Daću mu pare... Ustao je i Bora. — Ljutiš me. Ostavi novac!... Džamiću, pođi sa mnom — i Radoslav iziđe.
hiljadu, pa neka vuku klipka, neka igraju ragbi, najzad, majčina im, neka se kolju kad su ludi, i ko pobedi, nek nosi pare. Našto ceo narod stavljati pod nož za... ne znam čiji račun! — Nemoj da se „prebacivaš“ toliko! — veli Luka. — Zašto?.
A mi gi pretekosmo i podelismo nas trojica pare sproćom sebe. — Koliko je još od starih ljudi ostalo u bateriji? — Kako da vi kažem...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
snažno zagrle, I zaveriv se čuda stvarati, Poštenje kolju, gone nevinost I svaku iskru dobra, kreposti Otrovom svoje pare kaljaju... MIRA: Jaoh, Staniša!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— viknu promuklo. — Pokradoše te, oteše ti sve... Onome si psu juče krstio dijete... Jesi li de?! Danas ti reče pare donijeti, pa, eto, vidiš! Ama ne vjeruj 'rišćaninu, sunce ga nebesko sagorilo!
Ne da se Bradara ni dići. Veli: — Da te poslô mutesarip banjalučki, ne dam! Ne dam, brate, ni za pare, ni za ljubav, ne dam nikako! Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad!
Biće valjda brat ovog lopova. U'vati me carski šumar i oglobi s pet vorinti. Kad metnu pare u džep, oštro mi zaprijeti: „Ne smiješ to više činiti, jer i jazavca današnji zakon brani.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ali i da ga istera, misliš mari on? Skrckao je taj paricu, pa mu se može i bez službe. Sedeće godinu-dve i davaće pare na zajam seljacima. Ako baš hoće nanovo službu, sačekaće dok padne vlada, pa će ga posle druga sa klasom u službu.
JEROTIJE: Bre, gospodine Milisave, gde bi ti bio kraj da si ostao u Vojsci pa da osvajaš tako Evrope. Ovaj plan ti pare vredi. Samo, ne reče šta ćemo sa g. Žikom. (Potraži ga i vidi na stolici kako spava.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I posle večere, kada bi mati, Mladen polegali, ugasili sveću, otac bi još tamo kod babe ostajao brojeći pare i dajući joj računa šta je, koliko i od koga pazario, kupio...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Voda u kojoj je skuvana zob daje se kao lek od velikog kašlja (ŽSS, 294); na pari od z. pare se bolesnici od vodene bolesti (SEZ, 19, 217). Iako je prvi naziv ovas, u tekstu je svuda zob.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Što je to!? — čudio bi se seljak. — Pomozi, Vaso, ako boga znaš! — Uložiću za te utok i ne plaćaj mi ni pare dok ne vidimo šta će starija vlast ..... Ima, bolan, i težih od naših! — rekao bi Vaso; osvrćući se da ga ko ne čuje.
—Bi li preprod'o, gospodaru? Gazda ga pogleda, osmjehnu se i mirno odgovori: —Nijesam pretrga... ali za dobre pare sve se može .. . Ali, samo za dobe pare! ... One oranice ne stide se Misira, a livada? — Dobra zemlja!
ali za dobre pare sve se može .. . Ali, samo za dobe pare! ... One oranice ne stide se Misira, a livada? — Dobra zemlja! — veli Ilija kao za se. —A što pitaš za nju, gospodaru?
Ako ima duga, ima i zemlje, a ona je naša hraniteljica! .. . Vadićemo pare iz blaga i iz zemlje ... Sadićemo više duvana ..... ugojićemo dvoje—troje krmadi...
—A vidi li tvoj čovjek? —Brige njega, on kupi pare... Prisluškuje na sudu tuđe poslove.. . Ali, Rade, ne spominji mi ga! .... —A što? —Ne mogu da ga već vidim živa! ...
— Ha, ovce! Fuk je meni za njih! ... Ovce prodao, brate; doći će još danas čovjek po njih; kao velim: bolje imati pare u ruci nego čekati rubača, pa opet, znaš, motao bi vuk doći... Ha, ha!
Pusti kraju, biće njima još posla... —Radi kako znaš, ali moga ne puštam! — istrča se Ilija. — Ne puštam ni pare! —Ha, razumijem, zato maloprije udari u pitome besjede... 'Vala ti, brate! Treba ti para, a? Hoćeš li?
Za nj je sreća što mu sinovi zarađuju i nose novac iz svijeta, ali koja vajda kad od glavnoga duga nikad ne možeš pare otkinuti? Tako bar Petar veli.
— Šta je, dakle? — sjevši upita gazda. — Donio sam pare. . —Sve? —Što gođ mogah izbiti... —Nije, brate, meni stalo što mogoh, što ne motoh; jesi li donio da vas dug
Ali kao sjeti se i uzmakne. — Da, brate, trebam pare! Rade ne odgovori, već priđe k stolu, položi na nj torbu, i iz nje vadi odjelito uvezani novac: — Evo, — veli
Pa mu pade na pamet: — Možda me gazda plaši da više istrgne? I gleda u pare, i ćuti ... Iz dućana do njih dopire žagor ljudskih glasova Radi u ćutanju dolaze u pamet nekakvi ulomci sitnih misli i
—Potreba mi... —Da, da mu je potreba, potvrdi jedan drugi vremešan čovjek. I nadoda: — Prikuplja čovjek pare da zajazi onu bezdanu jamu u varoši... — Ne zajazi ono niko! — sjeti se Ždrale. — A jeste li čuli?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Okolo izgužvana brda, bez rastinja, gola i sura. Iz pukotina na stenju izbijaju gusti pramenovi pare. Negde na sredini ravnice treba da se dogodi naš susret, ali njega još nema.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa džinovskim zamahom dao se Eumenes na taj posao i skupljao za velike pare spise i naučna dela. Od svih njih najviše su bila cenjena dela velikog sirakuškog geometra i mehaničara Arhimeda, pa je
Od nas načiniše prepise i sirske prevode. Krajem devetog veka dođosmo, kulljeni za teške pare, na dvor kalifa Almutadida u Bagdad.
To je ona kritična temperatura vodene pare pri kojoj se ova nikakvim pritiskom ne može zgusnuti. Ušli smo, dakle, u onu zonu atmosfere u kojoj se ne može više
Ona sićušna kap srebrne rose što se kondenzovala na staklo našeg prozora, to je rosa živine pare. Oko nas vlada mrkla noć.
bilo je sve kamenje njene današnje kore istopljeno, i sva njena voda isparena, tako da se, u obliku pregrejane vodene pare, obavila kao atmosferski plašt oko naše Zemlje.
No tek kada se veći deo vodene pare istaložio iz atmosfere, prodreše prvi Sunčevi zraci do Zemljine površine i otpoče promena dana i noći.
njegovog polaska, kao što se to radi sa topovskim đuletom, nego bismo tu energiju atomizirali, razmenili u sitne pare, pa trošili postepeno, prema potrebi i našem ličnom nahođenju.
„Treba da ga patentiraš“, rekoh mu ja. On me pogleda potsmešljivo. „Pa i ti si nekada bio pronalazač i zarađivao pare sa patentima, da ih potrošiš sa ženama. Valjda znaš da patent ne traje duže od petnaest godina.
Te polarne kalote su najočigledniji dokaz Marsove atmosfere i vodene pare sadržane u njoj. Novija astronomska posmatranja pokazala su da se u Marsovoj atmosferi stvaraju oblaci, magla i
toj, od Sunca zaklonjenoj, polutini vladala bi, prirodno, bez prestanka, ciča zima koja bi svaki delić vode ili njezine pare pretvorila u sneg ili led i istaložila ga na površini planete.
No između Sunca i Jupitra postoji jedna znatna razlika. Jupiter ne svetli! On je opkoljen gustom atmosferom, punom pare i oblaka. Ona je obavila njegovo telo i sakrila ga našim pogledima.
Ogrtač Jupitrov, sastavljen iz lakih gazova i vodene pare, ne bi mogao, po tim računima, biti deblji, ni u kom slučaju, od 220 kilometara.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
đaku se „katkad čini“ da je nebo „grdna sovra mermerova“ po kojoj se kotrljaju zvezde, metaforički viđene kao „pare i dukati“, te vragolasto priželjkuje božji gnev koji će poboljšati njegovu materijalnu situaciju (da „boga“ rastera crne
Stanković, Borisav - TAŠANA
Omiljen kod sviju. Pri ulazu, pijan i zavaljen, peva: Katarinče, devojče, Ajde da se zemame. Kako da se zemame, Kad si pare nemame? STANA (sama za sebe): Eh, keleš, i ti će nekog da zemaš, — a ni čakšire nemaš!
Ne možeš da zaboraviš svoj nekadašnji užarski zanat. BEKČE (produžava pevati): Ako si pare nemame, Oku i pol sevdah imame. STANA Propao si, ali ti je glas topao. I još si me tražio za ženu!
Evo nikako ne spavam. I sad, poslednje vesele, poslednje piće! (Vadi kesu): Da popijem ove pare prljave, što sam zaradio pijući i pevajući begovima.
Kod mene se sad buni, vri. Čekaj! A para biće. (Vadi iz pojasa jednu kesu s parama.) Vidiš ove pare, ovu kesu, ona je odvojena — to je zakupnina od njena čivluka.
Od Vaskinog napoličarskog rada, od njene njive, bašte, to su ovde pare. I pare u njeno ime, u njen i moj sevdah će da idu. Od sevdaha su one došle, u sevdah nek idu! Na, evo ti!
Od Vaskinog napoličarskog rada, od njene njive, bašte, to su ovde pare. I pare u njeno ime, u njen i moj sevdah će da idu. Od sevdaha su one došle, u sevdah nek idu! Na, evo ti!
MITA (švićkajući se po listovima tom granom): Ja! A šta će vam? (Polazi.) Nego molim te kaži joj za pare. I neka ti ona da. Pa ću ja posle da navratim i od tebe da uzmem. (U poverenju, moleći je): I znaš šta još?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Promeće se, a ne živi. Ne znaš mu pravo zanimanje ni prave potrebe. Može da opstane bez pare u džepu; i mogao bi, što ovde kažu, sfiskati carstvo za dva dana. Sad je na salašu, sad je negde u trgovini.
I Pavle je rado bacao pare u „turčina” ili u ”fratra”, i naučio od matere da stane i oslušne zvek novca, i raduje se što sad taj sekser više ne
— Govorilo se da je u nekom ortakluku s jednom ribarskom družinom, da mlati pare i pare, da neće da se uda... Briga je! — uzdisale su udate Gornjovarošanke.
— Govorilo se da je u nekom ortakluku s jednom ribarskom družinom, da mlati pare i pare, da neće da se uda... Briga je! — uzdisale su udate Gornjovarošanke. Orah je tih godina dodao još jedan sprat na krunu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
drvena posuda gde se mete, bućka maslo; (kod Domanovića) bure sa vodom za rashlađivanje i kondenzaciju alkoholne pare pri pečenju rakije TAKI (pokr.) — odmah, smesta TAROK (nem. Tarock, iz ital.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A poručnik Luka naređivao je svome posilnom: — Prvo ponudi pare. Ako neće, ti gledaj da ga digneš. Ako ni to ne možeš, napravi ga.
Ako ne umeš da ga napraviš, onda „fatiraj“ leđa, da natovarim na tebe. — A ako ga ukradem, mogu li ja da dignem pare? — pita šeretski posilni Isajlo. — Kipislcauf! — odobrava Luka.
— Dvadeset dinara! — povikasmo u čudu. — Očiju mi... Bolje da glođemo koru, nego tolike pare da damo. Pronalazimo poslednje ostatke šećera i kave. Sve što imamo delimo sa vojnicima.
— Uvek sam išao s poslednju jedinicu, jer ona kupi „šnjur“, i imao sam pare. 3apitah ga gde je mogao da kupi „šnjur“ kroz Albaniju, — E, tu sa jednu komandu osvanem a s drugu omrknem...
Onda se opet vratio kod svojih Engleza i objasnio im nekako da je on siromah čovek, da nema ni prebijene pare i da je morao... — Duša ni iska! — veli Tanasije da je rekao Englezima.
— E... baš! — Luka se povede, ali ga Isajlo zadrži. — Je li... a... zaš’o sam ja p-pijan? — Zato što imate pare, gospo’n poručnik. I ja bih, ali nemam. — E... kad je tako... na! — Ama hvala, gospo’n poručnik... — Var-varda1...
Živadin me gurnu. — Vidi ćemeraša!... Jednom nogom u grobu, a niko se nije više uplašio od njega. — Kaplarske pare taj ima — dodaje Kosta „Turčin“. u neko doba tek ugledasmo u daljini siluete naših torpiljera. Opet svi oživeše.
Ajd sad kralj... Aha... Održ!... Oćeš ljudski, sveca ti tvoga, pa me i drugi put prati. Oho... ho, baš su slatke tvoje pare. — A, ljudi... a, čovek umre! protestuje Kosta. Trgao sam se i otvorio oči. Kosta je gledao u levi ugao.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (vadi novac i daje joj, ređa po čelu, licu): Da te darujem, da ti dam... Da ti dam bele pare za crni dni. A crni dni ti dođoše! (Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv!
svatovima i sa svirkom odvode drumom, koji vodi ka Banji i pri čijem kraju i sama se Banja nazire puna dima, magle i pare banjske.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Veli njemu care gospodine: „Dao bih mu na Bosni vezirstvo bez promjene za devet godina, da ne tražim pare ni dinara“.
Bože mili, na svemu ti vala kad ja viđeh savezana Marka! Pojiću te, Brđanine Đemo, bez bijele pare i dinara, baš ak’ hoćeš tri bijela dana“. Pa pod Đemom konja uvatila, odvede ga u mehanu bilu, donese mu vina i rakije.
tri godine dana, i ja vukoh drvlje i kamenje sve uz moja kola i volove, i za pune do tri godinice — ja ne stekoh pare ni dinara, ni zaslužih na noge opanke! I to bih joj, brate, oprostio!
Ni imamo vina, ni duvana, nit̓ imamo pare, ni dinara“. Al̓ govori Starina Novače: „Ne boj mi se, deli-Radivoje! Ako nema vina ni duvana, i ako je blaga
Gleda Hajka iz zelene trave, često gleda pod Kunor planinu, al’ se pramen zapođede tame a od pare konjske i junačke, pozna brata Mustaj-bega Ličkog i za njime tridest Udbinjana, a ne smije Stojana da budi, već proljeva
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
LEPIM GLAVAMA 82 U ZASEDI IZA PETNAESTE 83 JEDNOG ZELENOG DANA 84 MA ŠTA MI REČE OVE PESME NE VREDE NI PREBIJENE PARE DOK IH NE PROČITAŠ. MRTVA SLOVA NA PAPIRU.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Žensko ti se s tim rodi. Žena ti ima za to nos da napipa gdje njezin čiča krije pare i rakiju, pogađa u kom dućanu ima šarenih marama i drugih besposlica za njenu dušu, osjeća još po koraku da li se njezin
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ja što bi za one rekli kojino bezposleni povazdan na pijarci pare oči pregledajuć mlade i devojke ja li gde u tancu ka prikovani na lancu zacene se od mnoge želje neothodno sa
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
!... Jok, brate. „Mi će si u lojze iskočimo!“ Pa ponesu i šta će da pojedu i šta će da popiju — niko pare njihove ne vide! A ja sam svetski čovek: ja hoću dobro da pojedem, pa, brate, i da popijem hoću...
Plati za putine osam dinara — em bele pare, bre brate, reče, malko li je!?... Ama znaješ kako be’u cvrste i jake putine, pa em sas potkovice!
Ič da mu nikoj ne dava pare, zašto ne preznavam Mitančin, reče, arč...“ — Eh, tugo! Neje trebalo baš tol’ko da je... Sin mu je...
!... Pa ti se, mori, u pare ne razbiraš; ne znavaš što je poviše: dva groša eli milanče!? Eh, adžamija što je — pa ludo!...
i ne puštaju ga lako, baš i kad bi on sam hteo: što je on jedini konzervatorist među njima, i drugo: što im daje pare na čuvanje ili na zajam bez interesa, pa on njima ne traži interes, a oni njemu, opet, ni glavno ne vraćaju...
Nemaš te pare!... — pa uze ispred nosa zabezeknutom mušteriji poređane stvari i iziđe brzo iz dućana. Zaredio je po sokacima i
— veli mali Manulać, oliznu nos i predade majci skoro snesena i još vruća jaja. — Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca.
kada im on onako zaduvan, stane da grdi „Titinku“ i „Pirgu“ što arče njihov mâl po komšiluku, i doda: da su sag skupe pare, — otac se prosto topi od silne sreće! — Sag su skupe pare! — ponavlja mali Manulać. — Sag je oskudacija!
— Sag su skupe pare! — ponavlja mali Manulać. — Sag je oskudacija! Kad ču reč „oskudacija“, čorbadži-Jordan se samo lupi šakom po kolenu od
— Kako ga kaza onuj reč, ešeku nijedan?... — navađa ga otac da još jednom kaže... A, što je sag za pare? A... kako ga reče? — Oskudacija! ponavlja mali Manulać oliznuv nosić, a turio prst u usta, pa se stidi.
Ima si, bre, i kasu za pare i espap, kako jedan trgovac, a ne kuta pare po avliju i po tavan, kako, ete, mačka što si kuta...
Ima si, bre, i kasu za pare i espap, kako jedan trgovac, a ne kuta pare po avliju i po tavan, kako, ete, mačka što si kuta... Stade prvi kujundžija od Beograd do Peć i do Prizren!...