Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Pak lupne čizmom o patos. „Haj, haj, da hoćete samo poći, sad bi vas ja sobom u Pariz vodio, pak da vidite dobre i brze pomoći, a od Rusa se nikad nadati nemojte.
Onaj: „Horošo!” po ruski reče našem kočijašu: „pojdi za mnoju”. A on pred nama a mi za njim, do u traktir zovomi „Novi Pariz” blizo dvorca.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ja još nisam bio dalje od Pešte. — Ah, Beč, — to se ne zove putešestvije. Putešestvije je kad se ide nah Pariz, nah London, kao što je naša madam guvernant pravila — to je! — A jeste l’ bili kadgod u Beogradu? — Nisam.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Gospodo, evo vam poslednje, najnovije, evo gospodo... Evo šta Pariz javlja samo pre deset minuta. Tekst je depeše, evo od reči do reči: La ѕіtuatіon, kaže, ѕe trouve au poіnt de
Afrika
Seljani, što me prihvatiše i povedoše svojim domovima, rekoše mi da je njihovo selo Mali Pariz. Obradova me ta ideja. Nisu li nam za vreme povlačenja stanovnici Andrijevice sa ponosom pričali kako je kneginjica
nam za vreme povlačenja stanovnici Andrijevice sa ponosom pričali kako je kneginjica Ksenija smatrala da je Andrijevica Pariz u malome, i nisu li nam u Splitu govorili: „Ča je Londra pusta kontra Splitu gradu“?!
! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce. Njegove nove, čiste kolibice obojenje su crvenom afričkom zemljom a na samoj sredini
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
jednakost Nataroš, notaroš — beležnik, opštinski činovnik natentati — navesti nekoga na nešto, nagovoriti nah Pariz (nem. nach Parіs) — u Pariz; nah London (nem.
nach Parіs) — u Pariz; nah London (nem. nach London) u London nadžak — mala ubojna sekira nemeš — mađarski plemić, vlastelin; nemeškinja —
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dokazivali smo nepotrebno jedni drugima da se u vreme dok Pariz nije imao ni kanalizacije po našim srednjovekovnim dvorovima jelo zlatnim kašikama i viljuškama, a onda bismo uvek
sobe, u kojima se čulo meškoljenje spavača u snu, i tada, pošto je navukla rezu — pokazala mi kartu trećeg razreda za Pariz. Još i sad vidim u njenim koštunjavim prstima daktilografkinje dve mrke kartonske karte ulaznice za Vavilon! — Tvoje su!
— iz ovog tla, iz ovog podneblja, i štatijaznam; na kraju rekoh da je strašno lepo od nje što mi je kupila kartu za Pariz, ali da ja, na žalost, nemam uopšte pasoš, a ona me je samo gledala sa dva svica kroz polutamu sobe.
I tako, umesto nas, genijalaca, koji smo godinama pretili Evropi, u Pariz ode mala daktilografkinja. Ispratili smo je na železničku stanicu sa cvećem i nategnutim šalama. Bila je bleda.
Treći da sahrane staru majku. — Sirota starica! Ti je znaš? Helen i ja smo je zvali dođe u Pariz i živi sa nama, ali nije htela… Znam da nije htela. A znam i zašto. Nije mogla da se odvoji od groblja.
Ako ode, kazala mi je jedanput, ko će ih obilaziti? Biće sami. Zaboravljeni. Istina, Pariz je lep, a i Helen je dobra, ali navikla je nekako da nedeljom priča s njima, da ih obiđe, da se isplače.
Nije važno. Kofer je ostao zaplenjen zbog neplaćene stanarine. Uopšte, pre odlaska u Pariz Žan Žik je bio mnogima dužan.
Danas Žan Žik odlučuje šta će sutra nositi Pariz, a prekosutra i čitav svet! Stvarno si zaslužio svoj odmor, Žan Žik!
Matavulj, Simo - USKOK
Vladika otpravi Sava Plamenca u Pariz, gdje se nahodio ruski car, moleći ga da ne razdvaja Boku od Crne Gore, ali prije no što će se Plamenac i vratiti,
Iguman Đorđe i đakon Ivo nadmetahu se u šalama, serdar Plamenac pričaše o svome putovanju u Rusiju i u Pariz, vojvoda Bošković zapodjenu razgovor o događajima u Srbiji, o Bjelopavlovićima koji se nalažahu s Jovanom Dobračom.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
naše kulturne i građanske samosvesti, u borbi za osmišljavanje života, za osvajanje njegovog dostojanstva i časti. Pariz, 22. septembra 1984.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
putovao je u Pariz i London, gde je ostao tri meseca. Preko Nemačke, gde se opet neko vreme zadržao, vrati se u Beč, gde je ostao od 1785.
Od 1844. do 1848. bio je student na univerzitetima u Pragu, Berlinu i Hajdelbergu, i tada je putovao u Švajcarsku i u Pariz. Po povratku, 1848, postao je profesor beogradskog Liceja.
1833, prognan iz Toskane, ode u Francusku, prvo u Eks, u Provansi, potom u Pariz i na Korziku. Amnestovan 1840, vrati se u Italiju, dođe do zavičaja, na grob svojih roditelja, potom se nastani u
Pošto je proglašena republika, on postane njen ministar prosvete, potom ode za poslanika Mletačke Republike u Pariz. Kada su Austrijanci 1849. ponova zauzeli Mletke, Tomazeo odbegne na Krf, gde ostane do 1854.
Milićević, Vuk - Bespuće
Pisahu neki seljaci kući iz Amerike da su vidjeli Gavru Đakovića u Valparezu. London, 1905. i 1906, i Pariz, 1907.
Kostić, Laza - PESME
— Slika mi živa tek sada srce spomenom steže, s njome mi sviće, s njom mi se leže, — noćas te sniva': Ne beše Pariz, ni svetsko glede, žena to beše golema, gola, u krilu čedo skorašnjeg bola, ženino dete; Ženino samo?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR (sam, drži jedno pismo u ruci): Ne mogu mu pomoći, jer bi radio protiv moje slave. Zar je to malo, da ceo Pariz za mene zna i da moja knjiga bude sačinjena i na francuski?
PIJADA: E doci cu, kad je tako lepo drustvo. Osobito mi je milo, kako Velimir ume da pravi kur. LjUBA: E more, Pariz! Nije šala. 9. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo frornes. LjUBA (uzme služavnik): donesi jedan i za frajlu Pijadu.
VELIMIR: Zašto se ne bi jele žabe? STANIJA (lupa se u prsi): Ej kuku! Proklet bio, koji posla decu u crni Pariz, te da opogane svet. LjUBA: A kakvo je konjsko meso, Velimire? VELIMIR: Ima jednu kiselinu, ali je inače prijatno.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Izlazim na terasu koja gleda pravo na stari Pariz, dole ispod mene su Jelisejska polja, i uopšte, sve osvetljeno, sve kao fol francuski, a suze mi liju niz obraze tako da
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Dakle vi i španski znate? ALEKSA: Ja sam bio šest meseci u Madridu. To vam je varoš! Šta je Beč, Pariz i London! Ima šeset hiljada samo crkvi; sto trideset i pet pijaca veliki, osim mali, koje se ne mogu ni izbrojati.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Njega pitam! VASILIJE: Poštujem vas, naravno! DROBAC: Ja kad uđem u hotel „Pariz”, svi ućute! Za koji astal sednem, svi smesta ustanu! Iz poštovanja! Kad idem čaršijom, prelaze na drugu stranu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I one koji su bili ostali neodštampani uništio je, pred svoj odlazak u Pariz iz Beograda, godine 1920. Pesme koje su ušle u zbirku Lirika Itake pesnik je pisao, i štampao, za vreme prvog svetskog
Oktobra 1920, ja sam se bio rešio da odem iz Beograda i čekao sam na to, sa stanom u jednoj sobi hotela „Pariz“, u Beogradu. Sa mnom, u istoj sobi, stanovao je i slikar Petar Dobrović. Petar se, sa mnom zajedno, i u Pariz spremao.
Sa mnom, u istoj sobi, stanovao je i slikar Petar Dobrović. Petar se, sa mnom zajedno, i u Pariz spremao. Tu mi je jednog dana saopšteno da u Dnevnik o Čarnojeviću, ne može ući više od 5 tabaka.
Pa sam i ono što nije moglo da uđe u Dnevnik spalio. Dobrović se tome, grohotom, smejao. Veli, kad pođe za Pariz, i on će svoje stare slike tako. Petar je autor vinjete na naslovnim stranama biblioteke Albatros (po Bodleru).
štampam Sumatru u Književnom glasniku i objašnjenje svoje poezije. Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila.
“ A dodaje i to: da je svejedno, da li ja, ili ko drugi. U Pariz su, tada, pre mene, već bili otišli moji prijatelji: Sibe Miličić, Rastko Petrović, Sava Šumanović.
Obećava mi i platu u Parizu. Koju nisam dobio. Ja onda prodajem kuću očevu, iseljavam mater, i odlazim u Pariz. Načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, Nušić, daje nam, svakom ko odlazi za Pariz, franaka 500.
Načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, Nušić, daje nam, svakom ko odlazi za Pariz, franaka 500. Da nam se nađe. Tako se onda išlo, na ćabu, u Pariz.
Da nam se nađe. Tako se onda išlo, na ćabu, u Pariz. Pre svog odlaska iz Beograda završavam i svoju političku karijeru, katastrofalno.
Kao da plaća porez. Dok polazim u Pariz, susrećem, poslednjih dana, na kaldrmi Beograda, i onog Birimca, koga je čitalac poznao na početku ovih komentara, u
tužno, pa da bih ga razveselio, kažem mu: „Prodaj, Milošu, jednog od onih tvojih ajgira u Bašahidu, pa hajde sa mnom u Pariz, da živimo tamo kao što smo živeli u Beču.“ Veli, ti ajgiri su crkli davno.
Treba otići u Pariz, obrstiti Narodnu biblioteku, sa trista knjiga o romantizmu, dati svoju tezu o L. Kostiću i vratiti se, pa opet
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Bože, vidiš li ovu nepravdu, Ovo gaženje osnovnih ljudskih prava? Flagrantno gaženje! Pariz i Beč Morali bi osuditi postupak grubi!” Flagrantno, ponavlja, i ta reč Čini da mu cvokoću zubi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
poviše rekao, da valja da se bojiš tvoji[h] Srbalja, ja sam iz šale to rekao, jer, kako kažeš da nameravaš odavde poći u Pariz i London, mučno će te kad tvoje otečestvo viditi.
Ona nimalo za šalu ne zna, niti će mariti što ja jošt nisam Pariz ni London vidio. Najmim momka | da mi ponese moje vešti do mora; tu uzmem barku da me odveze u koji mu drago korabalj
i treću godinu u Lajpsiku zaostati; no, predvideći, da, ako to učinim, ostaću bez novca, pak posle kako bi[h] u Pariz i London pošao?
u divnom gradu Frankfurtu zadržim se s re|čenim [I]talijancem (koji i sâm u Pariz iđaše), četiri dana, hodajući po gradu i naokolo. Manhajm u Palatinatu - i on nas zadrži dva dni u sebi.
Moj [I]talijan i ja, ni mi nismo hoteli ništa drugo piti nego šampanjsko vino; ovuda je izobilno i jeftino. Pariz me je zadržao tri nedelje ravno. Da sam se mogao u kesu pouzdati, bi[h] i triput tri meseca.
Kakova slatka besmertnago života nadežda! Zbogom, dakle, nek ostane, ne samo London i Pariz, nego koje mu drago na svetu mesto gdi ja ovu moju verhovnejšu želju ispolniti ne bi[h] mogao.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Setio se Vukašina u gunju i čakširama pored voza za Pariz, pa je poraženo i razočarano viknuo: „Kako te nije stid da u tom zelenom iziđeš na ulicu?
) Pa jeste, i za Božić. Toliko godina nisam bio kod kuće za Božić. Nisam te video... da, da, sedam godila. Pariz, pa odmah služba, državni činovnik... (On! Žao mi, šta motu?) dobro veče, Đorđe. Stigoh sad, sa kočijašem iz Palanke...
Na stanici, pored voza za Pariz, otac mu je stavio ruku na rame: „Vukašine, da učiš što igda možeš. Tamo, Evropi, pokaži ko je Srbin.
Koliko li mu je novca izdao do sada? Osamnaest puta... A hrana, a odelo? Ne, prvo u gotovini. Palanka, pa Beograd, pa Pariz, i opet Beograd... Rojevi brojeva kovitlali su se u otvorenim očima i glavi. Računu nije bilo kraja, nikako da sabere.
U korenu iščupane vrbe dete. Vetar iščupao vrbu. I dete i lišće doneo. A ja, njegov unuk, ujutru putujem u Pariz, misli, slap mesečine sliva mu se na glavu i reka ne prestaje da teče.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sirakuza u doba Arhimeda, Toledo u doba Gerarda, Rim u doba Kopernika, Magdeburg i Beč polovinom sedamnaestog, a Pariz i London polovinom devetnaestog veka i kakvi su bili običaji, način života i nošnje u tim vremenima.
- Knjige dolaze sada, kako se to kaže, u modu i postaju trgovačka roba. Mlađi ljudi žele da postanu učeni, idu u Pariz, Bolonju, Padovu ili Salerno da steknu onde doktorski šešir, ili posećuju manastirske škole i crkvene seminare.
Pravi „bidermajer“! Hajde da se i ja uživim u njegovo doba i raspoloženje i u odelu kakvo je on nosio pođem u Pariz, kakav je izgledao 1820 godine i onde posetim udovicu Lavoazijea.
kralj Maksimilijan, a Rumfordova politička ubeđenja nisu se podudarala sa nazorima tog novog vladara, preselio se u Pariz. Tu je dočakan sa velikim počastima, a stekao je i blagonaklonost Napoleona.
„A Napoleonovo carstvo bilo je kratkog veka“. „Nažalost! Kada su pobedonosni saveznici ušli u Pariz 31 marta 1814 godine, a Napoleon, okružen svojim maršalima koji mu ostadoše verni i svojom gardom, očekivao bolnim
Stigoh u Pariz i evo me gde šetam južnom obalom Sene. Njeni stari mostovi što preturiše vekove preko svoje grbače i stara monumentalna
politički nos, kojega svojom džepnom maramicom oslobodio poslednjih ostataka mog burmuta, ipak namirisao da sam došao u Pariz da bih se na licu mesta obavestio o dejstvima julske revolucije.
On se nasmeši. „Da, u prošlost. Pričaću vam“. I on pričaše. „Kad dođoh u Pariz i preuzeh zbirke ovog muzeja, nađoh u njima i kosture fosilnih slonova koje je još Bifon nabavio.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Eto, ti ništa ne osećaš. Mogu ti ova derlad skakati po glavi — ti ništa. Sutra da čuješ: pao Pariz — ništa; Nemci ušli u Petrograd — ništa; predala se sva vojska Bugarima, ti opet ništa.
svoj marseljski doživljaj, ovako: Čitam novine jednoga dana pred kafanom na La Cannabiére i vidim, Nemci pritiskuju li Pariz pritiskuju. „Boga mu, mislim, propali smo. Propadnu li saveznici propali smo i mi.“ I obuze me užas.
Udaraj posle i gađaj, ako ti je volja i haubicom i merzerom, i onom bertom što je gađala Pariz, baš me ič nije briga! I, eto, sa takvim istim pogledima i nazorima dočekao je on i onu čuvenu i retku svečanost
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Na povratku u Pariz, predao sam jednom od činovnika kompanije, gospodinu Ro (Rau), plan za usavršavanje dinama i pružena mi je prilika.
Moj prijatelj me je uporno požurivao da se što pre vratim u Pariz i tamo zatražim pomoć. Jedva sam čekao da to učinim, ali su se moj posao i pregovori otegli zbog raznoraznih malih
U proleće 1884. sve razlike su usklađene, postrojenje je formalno prihvaćeno i ja sam se vratio u Pariz sa prijatnim predosećajem.
Nameravao sam da zbog jedne slične obaveze odmah produžim u Pariz, međutim ser Džejms Divar (James Dewar) zahtevao je od mene da se pojavim i pred članovima Kraljevskog instituta.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine, onda kada je Stiven Parkinson bio ”senior rengler”. Tomson je otišao iz Kembridža u Pariz kod čuvenog fizičara Renjoa da bi od njega naučio ono što nije mogao u Kembridžu.
Pozdravio sam se sa prijateljima iz maloga Pornika i sledećeg dana, 14. jula 1884. godine, našao sam se u Parizu. Pariz je tada veselo proslavljao nacionalni praznik - godišnjicu pada Bastilje godine 1789.
Kao spomenik veličanstvene stare civilizacije, Pariz je, po mom mišljenju, bio daleko ispred Berlina. Duh Laplasa, Lagranža, Furijera, Ampera, Aragoa, Frenela, Fukoa i Fizoa
godina i bilo mi je žao. Dve godine ranije prolazio sam kroz Pariz na putu iz Pornika u Idvor i poneo sam sobom mnogo lepšu sliku o njemu.
Ako Pariz odražava duh Francuske, a Berlin duh Nemačke, tada je Francuska po meni predstavljala sokola slomljenih krila, a Nemačka
Marta 19 19. godine jugoslovenska delegacija na pariskoj mirovnoj konferenciji pozvala me je u Pariz, očekujući da će moje znanje engleskog jezika i anglo-saksonskog mentaliteta pomoći ovoj delegaciji.
Tako je dobijen ovaj rat. Pođite sada u Pariz i posmatrajte ono što se sad radi na mirovnoj konferenciji, kao što sam činio ja za ovih poslednjih sedam nedelja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
PERA: Pa... kako da vam kažem, gospođo... čita. Sad sam baš prošao kraj hotela „Pariz”, pa skupili se oko stola, a jedan glasno čita. ŽIVKA: Pa dabome, kad u ovoj zemlji nema zakona.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Vasiliju.) Samo francuz sun mamzel. MITAR: Nemaj brige... Zbilja, Femo, da l’ bi ti imala volju ići u Pariz? FEMA (izvrće oči): Ah! Les Pariz, les nobles, les modes, les intov.
MITAR: Nemaj brige... Zbilja, Femo, da l’ bi ti imala volju ići u Pariz? FEMA (izvrće oči): Ah! Les Pariz, les nobles, les modes, les intov.
FEMA (izvrće oči): Ah! Les Pariz, les nobles, les modes, les intov. MITAR: Viciš, ja bi te sam o mom trošku u Pariz odveo, samo kad bi mi obećala tri godine onako postupiti kao što ja oću. FEMA: Da budem paorka? Oh, kon nit, kon nit.
FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom tercom više.) Oh!... Libri pruder, vodi me u Pariz, vodi me u Pariz. Vidiš kako nobles živi? Ah, po dva muža, razumeš? Po dva muža, ah, ah, a kukavne proste?
FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom tercom više.) Oh!... Libri pruder, vodi me u Pariz, vodi me u Pariz. Vidiš kako nobles živi? Ah, po dva muža, razumeš? Po dva muža, ah, ah, a kukavne proste? MITAR: E, one imaju po tri.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Seljani, što me prihvatiše i povedoše svojim domovima, rekoše mi da je njihovo selo Mali Pariz. Obradova me ta ideja. Nisu li nam za vreme povlačenja stanovnici Andrijevice sa ponosom pričali kako je kneginjica
nam za vreme povlačenja stanovnici Andrijevice sa ponosom pričali kako je kneginjica Ksenija smatrala da je Andrijevica Pariz u malome, i nisu li nam u Splitu govorili: „Ča je Londra pusta kontra Splitu gradu“?!
! Daleko od toga da liči na Pariz, mali Mongazi je ipak divno seoce. Njegove nove, čiste kolibice obojenje su crvenom afričkom zemljom a na samoj sredini
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Rat je nju zatekao kao učenicu treće godine nekog liceja. Onda su prešli u Pariz. Tu je pohađala opet neku školu, sve do pre tri meseca, kada su došle u Grenobl. — A sada sviram...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Turčin ima Carigrad, Francuz Pariz svoj: Meni sve je Srbinu Ime, jezik moj! Pravi srpski sin. Zato svaki neka mre Koji m’ ime, jezik tre, — Veli srpskog
1856. Jovan Subotić V DORIBAH Beč je pun svake krasote i svake miline, I sam mora Pariz kapu pred njime skinut, Ali krvna ima dva dušmana, vetar i kišu, Ti su mu seli za vrat, pa mu ne dadu dahnut.
u romanu Trpen spasen (Odabrana dela Jakova Ignjatovića, Matica srpska, Novi Sad 1949, IV, 141): „Novi Sad — srpski Pariz.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Crni domino 22. januara 1887. g. Ali slabo bogami da ću kazati gde sam. TELEGRAMI Akademiji nauka Pariz Genije ljudskoga roda, Naš Bogdan Popović mladi, Javite, je li već stigô I šta međ vama radi?
„Brka“ Brci Beograd Bogdan je još juče stigô, I javljamo vam ovo: U čast je njegovu Renan Držao pozdravno slovo. Pariz je okićen sjajno, Zastave svuda se dižu, A deputati razni Iz cele Francuske stižu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
nego u našim, kako je to u stvari opazio Riše na svojoj naučnoj ekspediciji u Kajeni, gde je sat, regulisan za Pariz, zaostajao dnevno za dva minuta.
Ono onde? Čekajte da pogledam kroz ovaj dogled: Pariz sa svojim gvozdenim tornjem. Tamo, sasvim na horizontu, odblesak staklenog čerpića. To je Kanal La Manš.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Studirao je u Pragu, Berlinu, Hajdelbergu; putovao je u Švajcarsku i Pariz. Bio je profesor beogradskog liceja, ministar prosvete i sekretar poslanstva u Carigradu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Što niko dotle u palanci, Pavle stade spremati prtljag za odlazak u Pariz, na tamošnji pravni fakultet. Varošica se prosto okužila zavišću. — Zar to uopšte može biti! frau Rozin sin ide u Pariz!
Varošica se prosto okužila zavišću. — Zar to uopšte može biti! frau Rozin sin ide u Pariz! Šta košta Pariz! — Pavle, međutim, mirno sprema odlazak.
Varošica se prosto okužila zavišću. — Zar to uopšte može biti! frau Rozin sin ide u Pariz! Šta košta Pariz! — Pavle, međutim, mirno sprema odlazak.
Palanka najzad uvide da sudbina neće da interveniše, i da će Pavle istinski otići u Pariz. Zavist ustuknu, i načini mesta ironiji. — Krili su, jer sigurno ni sami nisu mogli da veruju da će ih to snaći.
Mislim, muči se mladić s časovima i sa onim glavonjom gospa Manjinim, kad tamo... Kako-tako Pavle ide u Pariz... Mi ga svi od srca žalili kad je jedini od svojih drugova ostao ovde, a on nam se smejao, izdavao stanove, prodavao
Nisam volela nikada da imam dece, ali sad mi je, verujte, žao što nisam imala sina, pa da se vidi šta je za Pariz! — Kako se gospođa apotekarka baš ozbiljno uzbudila, sva gospoda stadoše da je umiruju. — Krivo činite Pavlu, gospođo.
Pa dodade: da bi on došao da vidi druga i da se nisu putevi slučajno poklopili. — Ostavljam ja, Milane, za sada Pariz, ostajem kraj tebe dok ti ne bude bolje... Milane, ja sam tvoj stari Pavle...
Malo tragova od nekadašnjih sasvim mladih mladića. Na Pavlu se video Pariz. A videla se i ona tajanstvena godina trgovačke škole i raznoraznih preduzeća. Videla se neka istrošenost.
Svi zarađuju, svi znaju Pariz napamet, svi su ozbiljni i na oprezi, svima je šala oštra, malo i jetka, bogami malo i pakosna...
Govorim o Italiji, spremam se jednako i kod tebe u Pariz, a šta je moj najverovatniji i najbolji slučaj i mogućnost? Ako, a k o stečem doktorat, postaću najviše profesor
Znaš li ti šta to znači, i za Pavla i za nas!... Pavle i ja ostavljamo novac da Branko ide kod Pavla u Pariz... Sedi! gotova sam.
A Pavle se opet radovao ogromnom napretku Brankovu u francuskom jeziku. Obojica se bezmalo raduju da Branko ode u Pariz na tri meseca, a zatim, ako bude mogućno, na tri meseca u Rim, a ako ne, svih šest meseci da provede u Parizu.
Petrović, Rastko - PESME
Gle, besa! Materice, ja bih da zderem sa tebe tu patnju! Pariz, 1922. ZVERSTVA Da, čini mi se, smeću da pevam tvoje ruke, Tvoj trbuh namagnetisani, tvoje grudi, Na životvorjašče
katarkom oborenom zdruzganih creva izdisasmo tad prvi A već se za nas rađalo i rađalo mirijadama novih crvi. Pariz, 1922.