Jakšić, Đura - PROZA
igračicu, i hiljadu usta govori o umilno lakome pokretu te i te, ove il’ one igračice koja se ovih dana u Beču il’ u Parizu pokazivala... A mi?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Pade mi, dakle, na pamet da sam ja „bio u Parizu” i da sam „svetski čovek”, pa izgnječim svoje srce kao chapeau claque i slobodno koračim napred.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Mala Žana iz Klermona? Pa nju je već prihvatila mlađa generacija. — Lažeš. Još te juri po Parizu. — Znaš li šta? Oženi se pa se razvedi. — Ne, ne treba, to nije potrebno.
Afrika
Pričam mu kako sam se jednom u Parizu, pošto sam najpre molio prijatelje da me ne prate na stanicu, osetio odjednom tako nesrećan što napuštam taj grad koji
Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!“ — porodica tražila da ili stupi u stranu legiju ili da se izgubi u kakvoj koloniji.
Zgrada pripada predstavništvu jedne moćne trgovačke kompanije čije je središte u Parizu i koja nosi skraćeni naziv Tri Se I („Kolonijalna Kompanija za Trgovinu i Industriju“).
ali odjednom videh u njoj Rembrantovu Betzabe, koju sam jedno vreme u Parizu svaki dan pozdravljao. To je bio isti setni osmeh žene koja docvetava, isti pokret starice koja je kaniše za svadbu.
Čak se i noću šetam po krovu neogrnut gornjim kaputom. Radio javlja da je u Parizu petnaest ispod nule. Posmatramo aeroplane koji lete nad nama, i brodove, kojih je sve više na pučini; ratne brodove
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao što je Sankt-Petersburg bio, na finskom zalivu, i na Nevi, zidan, da bude sličan Parizu i Londonu, onog vremena, tako se i Kostjurin trudio da mu kuća liči na petrogradske dvorce.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Čitav život! Naivno sam verovao da to neću doživeti, a svo me kako, ne bez izvesnog uzbuđenja, pišem o tome kako sam u Parizu, u otmenom »Raspućinu«, posle dvadeset godina video Veru.
kao alibi, a za njim je došao Tomas Hartvik, već oženjen i na ivici ludila od pića, a za njim jedan argentinski slikar u Parizu, Antonio Diego Garsija, pa italijanski glumac iz koprodukcija Roberto Bali, i svi oni drugi.
Rekao je da ćemo dobiti bebu… — nasmešila se na onaj svoj sanjivi način. INKOGNITO Žan Žik i ne primeti kako mu u Parizu prohuja osamnaest godina otkako nije bio u domovini.
« Sve je počelo tako što 1959. Žan Žik opet nije imao gde da stanuje. Kad čovek nema stana u Beogradu ili Parizu, mislio je, onda je mnogo bolje da ga nema u Parizu. Otputovao je bez prtljaga.
Kad čovek nema stana u Beogradu ili Parizu, mislio je, onda je mnogo bolje da ga nema u Parizu. Otputovao je bez prtljaga.
— sama kost i koža impregnirana dimom večitog »goluaza« u zubima — vlasnik je trećeg modnog studija po veličini u Parizu.
— Šta je sa Čitom? — upita. — Poginuo je u saobraćajnoj nesreći... — A Pop? — Maneken za muški veš u Parizu. —Zatim dodati malo suvog grožđa, izručiti sve na zdelu, oprostite, hej, polako s tim!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ne zbog nagrade; ne ni zbog književnosti. One godine sam živeo u Parizu. Povremeno sam mu se javljao preko telefona. On meni, nikad. U to mi doglase iz NIN-a da sam dobio narečenu nagradu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1882. proveo je nekoliko meseca u Parizu. Od 1883. do 1887. bio je nastavnik crnogorskom prestolonasledniku Danilu. 1887.
Kostić, Laza - PESME
43 EJ, ROPSKI SVETE! 45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I MED SNOM 66 MEĐU JAVOM I MED SNOM 67 DIM 68 POSTANAK PESME 71 U NOĆI 73 MOJA DANGUBA 74 SPOMENI 76 NAD
Pa nek i tvoje srce prehladni, tek da te pauk ne jede gladni, tek da mi nisi strvini strv! PARIZU 1867 — 1870. Ponosna glavo sviju gradova, kamo divote tvojih kudara, tvojih bulvara i alkazara, tvojih prado-va?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
PUTNIK: Nije mi poznato. ŠALjIVAC: Vidite, kod nas čujete što nigdi nema na svetu. DOKTOR: U Parizu ste bili? PUTNIK: Zdržavao sam se tri nedelje. Zaista varoš neopisana.
ŠALjIVAC: Kako? DOKTOR: Moje Zemljeopisanije pobudilo je najveće vnimanije u Parizu. ŠALjIVAC: O tome ne sumnjam Samo treba čovek da čita; a da će se potom čuditi, to je izvesno.
LjUBA: Majka, ovo je moj instruktor. STANIJA: A šta je on? LjUBA: Činovnik ovde, bio je zajedno s Velimirom u Parizu. STANIJA: Da ga bog živi, vidi se dobar dečko, škoda što je slep. LjUBA: Kako slep?
VELIMIR: A koji je narod prosvješteniji od francuskog? LjUBA: Zašto ne pripovedaš što majki, kako se živi u Parizu. Dela, vere ti (uzme mu novine iz ruke i metne na astal), pripovedaj što. VELIMIR: Šta ću da joj pripovedam?
STANIJA (seda): Što da čujem, kad unuk neće babu ni u ruku da poljubi? VELIMIR: U Parizu se rod ne ljubi u ruku. STANIJA: Ete! Ne l’ ja reko da je zemlja Inđija? Ne poštuje mlađi starijega.
STANIJA (trese glavom): Kraj sveta. LjUBA: Kad večerate u Parizu, Velimire? VELIMIR: Ti znaš, u jedanaest saati. LjUBA: Vidiš, majka, to je pet saati posle akšama.
NEŠA: Pravo kaže majka. Ova mladež uze ma. Što je vidilo u Parizu, što u Beču, haa u Beograd! Ama svaki ti oće da je pametniji. Piši, piši, niti znaš zašto, ni krošgo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
što je u Engleskoj, pretpostavljam, sva trava engleska trava, dok su u Beču sve šnicle bečke osim — pariskih, koje su u Parizu sve do jedne pariske!
u crnim šeširima i sa tašnama u ruci, a reporter stoji li, stoji nasred ulice i izveštava li, izveštava, kao, fol, u Parizu nikom ništa — Nova godina im nije artikal, ne troše je, nego više Četrnaesti juli, a u Jordanu prekinuli vatru, dok
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
A francuski govori kao da se u Parizu rodio. MARKO: Bre, mani se Pariza, već kako ti zna ovo mesto, kanda je odrastao kod nas. Pa onda, i onu devojku... Hm!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bežao sam zato iz njegove kuće i sedeo i vrteo se na onom točku koji u Beču igra onu ulogu koju Ajfelova kula igra u Parizu. Sad ga gledam, ofucanog, na filmu o okupiranom Beču, Orsona Velsa.
Može biti. Meni to nije poznato. Znam samo da sam živeo u Beču, a želeo da živim u Parizu. Na žalost, ja sam ubrzo napustio i želju da učim medicinu.
o našim studentima koji su učili, pre prvog svetskog rata, na univerzitetima u Beču, Hajdelbergu, Petrogradu, Cirihu, Parizu. Ja mislim da je u tuđini mnogo naših mladića propalo.
A oni koji su proveli rat u Francuskoj, u Parizu, vratili su se odeveni, kao! neka, naša, aristokratija. Hranili smo se po prčvarnicama, a imali smo i studentsku
Ja sam onda već bio u Parizu. Kritika na Itaku bila je violentna, naročito u Srpskom književnom glasniku. Što je glavni kritik Glasnika tvrdio da
Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila.
Vidanović me onda postavlja za privremenog, predmetnog, nastavnika, u Kragujevcu, ali mi odobrava odsustvo, u Parizu. Obećava mi i platu u Parizu. Koju nisam dobio. Ja onda prodajem kuću očevu, iseljavam mater, i odlazim u Pariz.
Obećava mi i platu u Parizu. Koju nisam dobio. Ja onda prodajem kuću očevu, iseljavam mater, i odlazim u Pariz. Načelnik Umetničkog odeljenja
Sad ga čitaju. Tagora je bio u Parizu. Jedva je mogao da održi predavanje. Bio je suviše iskren i nije im laskao. Napali su ga i nazvali banalnim i
To je užasna neukusnost jednog prijatelja. Čitao sam, nedavno, u jednom zagrebačkom listu, kako u Parizu naši, osobito skulptor Stojanović, na Jesenjem salonu nisu primećeni. To je neukusnost jednog neprijatelja.
Trebalo bi sad boriti se, ali to kod nas znači dreku. Treba pisati o dvojici slikara naših u Parizu: o Milunoviću i Šumanoviću. Ali to kad se svi vratimo. Najviše i najradije hteo sam da pišem o književnosti. Odustajem.
Imao je banku. Ja sam svoje kritičare, banaćanski, caknuo, i otišao. Ni danas mi nije žao. U Parizu, tada, našu grupu književnika bio je zahvatio talas oduševljenja, da uđemo u francusku književnost, u književnost
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gde si sad, Đoko Đorđeviću, kume, Da me izbaviš iz nevolje? Jesi li u Londonu, Parizu, Oslu? Možda si prispeo u Montevideo? Stalno na važnom državnom poslu: Trideset godina te nisam video!
Posveta joj je, očigledno, nešto značila. „Pesme za vrlo pametnu decu” pisao sam u Parizu, tokom 1990. i 1991. Izmišljao sam ih u svom prizemnom stanu, u Devetnaestom kvartu.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
što je knez od Monaka žrtvovao i uradio za nauku, došlo je podizanje opet o njegovom trošku Oceanografskog Instituta u Parizu, koji danas radi punom snagom, spremajući stručnjake za oceanografska istraživanja i proučavajući mora i okeane moćnim
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Od Lajpsika, s ove tri nedelje u Parizu, ode četrdeset dukata; kamo, gdi je London? Nije do stajanja. Napred! Namere se dva poštena trgovca uprav za Kales, s
Ćosić, Dobrica - KORENI
čuo, iako mu je toliko puta rekao da će mu glupaci i laktaši zauzeti mesto i da mu ništa neće vredeti pamet i škola u Parizu, ni što mu je otac Aćim Katić.
Lepo... Školovao ga. Jeste. Daje ostao u selu, ne bi ni umeo tako da uvredi oca; da nije bio u Parizu, ne bi znao da mu kaže sve što mu je večeras rekao.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Prikupih i proučih njihove biografije i doba u kojem su živeli. To je bilo doba francuske revolucije. Onda su živeli u Parizu, okupljeni u francuskoj Akademiji, pored Lagranža i Laplasa, i drugi veliki naučnici koji su ostavili duboki trag u
Što sam naumio, to sam učinio. Trećeg maja, lepog proletnjeg dana godine 1789. rano ujutro, pojavih se u Parizu, savremeno odeven, u crnom odelu, sa kratkim čakširama, visokim čarapama, plitkim cipelama, sa trouglastim šeširom na
svojim maršalima koji mu ostadoše verni i svojom gardom, očekivao bolnim srcem dalji razvoj događaja, okupiše se u Parizu od 142 članova Senata njih 63 da Francuskoj dadu novu vladu i novi ustav.
„Kneza poznajem lično; Taleran me sa njime upoznao još za vreme carstva kada je knez bio poslanik ćesarov u Parizu. Već onda sam imao visoku čast i osobito zadovoljstvo da bivam dočekivan u njegovom gostoljubivom domu“.
Napomenuh i to da je moj boravak u Parizu čisto privatne prirode i da nema nikakve veze sa politikom. Kivije se smeši šeretski i daje mi time na znanje da je
„Torbar! Takvih ima, istina, u Australiji i u Americi, ali ovde u Evropi, i to baš u samom Parizu - ne, dragi kolega, vi terate šegu sa nama!
„Tako?“ „Ona živi, duboko ostarela, u Parizu i okuplja u svom domu, poslednjem od nekadanjih slavnih pariskih salona, najveće korifeje nauke“.
“ „Kad se Napoleon ženio Marijom Lujzom, ćerkom mog vladara, prisustvovao sam svadbenim svečanostima u Parizu kao član jednog naročitog austriskog izaslanstva.
„U Parizu ima mnogo velikih ljudi“. „Olimpos bogova!“ „Istina je. O tome sam se osvedočio kad sam godine 1814 bio sa Devijem u
„Olimpos bogova!“ „Istina je. O tome sam se osvedočio kad sam godine 1814 bio sa Devijem u Parizu. No Lagranž ne beše tada među njima“. „Umro je godinu dana ranije“. „Dakle, to vam je Lagranž rekao“. „Da.
carski savetniče, vidite nešto još lepše, prvu mašinu za stvaranje električnih struja; konstruisao ju je Piksi u Parizu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bio je to moj četvrt sata, neću da kažem slave, ali nekakvog renomea. Upoznali smo se u Parizu na jednoj večeri. Pristupio mi je i rekao da me je slušao na jednom koncertu. Nadodao je nekoliko toplih riječi.
opet sjetio te upitao šta je od njih, ljudi nisu znali da mi odgovore, ili bih doznao da jedan od njih životari negdje u Parizu ili da je drugi umro negdje u Buenos Airesu. A ja sam i dalje gazio svojom nizbrdicom.
Puteva kojima smo gazili poslije našeg poslednjeg viđenja u Parizu nismo se dotakli ni jednom jedinom riječi: kao da smo o tome već nekad nadugo razgovarali.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada sam boravio u Parizu 1883. godine, jedan ugledni francuski fabrikant me je pozvao u lov, i ja sam prihvatio njegov poziv.
pomoć, organizator poduhvata gospodin Puškaš (Puskas), posle završetka svoga posla u Budimpešti, ponudio mi je mesto u Parizu, koje sam rado prihvatio. Nikada neću zaboraviti snažan utisak koji je taj čarobni grad ostavio na mene.
U sledećoj slici koja je izronila iz izmaglice zaborava, video sam sebe u hotelu Da la Pe (Notel de Paix) u Parizu kako upravo dolazim k sebi iz jednog od onih mojih stanja polusvesti izazvanog prevelikim naporom mozga.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo
Pozdravio sam se sa prijateljima iz maloga Pornika i sledećeg dana, 14. jula 1884. godine, našao sam se u Parizu. Pariz je tada veselo proslavljao nacionalni praznik - godišnjicu pada Bastilje godine 1789.
U to sam se uverio posle uspešnog dešifrovanja prvih nekoliko strana ovog traktata u Parizu, što ću kasnije ispričati. Ovo delo je imalo značajnog udela u mom životu.
Obećao sam bio majci da ću je ponovo posetiti istog leta. Zato sam, bez mnogo zadržavanja u veselom Parizu, produžio put za Idvor.
Na kraju prvog semestra, a na predlog Vebstera, nas dvojica smo u leto 1887. godine otišli u kratku posetu Parizu. Hteli smo da vidimo šta se dešava sa fizičkim naukama na Sorboni i u Francuskom koledžu, i da uporedimo akademski
smo da vidimo šta se dešava sa fizičkim naukama na Sorboni i u Francuskom koledžu, i da uporedimo akademski život u Parizu i Berlinu. Ostali smo tamo tri nedelje i naučili mnogo novih i interesantnih stvari.
Nasleđe jednog slavnog perioda fizičkih nauka u Francuskoj bilo je impresivnije u Parizu, nego odgovarajuće nasleđe u Berlinu.
Ali na svakog velikog naučnika u fizici i matematici, koji su u to vreme radili u Parizu, kao što su Poenkare, Hermit, Darbu, Apel, Lipman, dolazilo je po nekoliko naučnika u Berlinu.
A po mom mišljenju u Parizu nije bilo nikoga ko bi se mogao meriti sa Helmholcom, Kirhofom i Diboa Rejmondom. Nije bilo ni državnika kalibra
Cilj moje posete Parizu bio je upoznavanje s akademskim svetom Francuske i, u izvesnoj meri, u traganju za novim idejama u vezi mog problema iz
Nešto sam postigao u tom pogledu, ali ono što je najviše bilo u mojim mislima u Parizu, nije imalo veze sa fizičkom hemijom ili sa akademskom Francuskom.
Proveo sam sedam nedelja u Parizu. Premijer Pašić uveravao me je da su rezultati ove moje akcije bili dobri. Pozvao me je u Beograd da budem gost vlade
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u stihovima, nego nas upućuju na evrazijsku teoriju koju su dvadesetih godina, upravo u Beogradu kao i u Sofiji i Parizu, zastupali ruski naučnici u emigraciji, među kojima i istaknuti lingvist N. S. Trubeckoj.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Ala boner! To će biti mamzel, što će se para tražiti. Verujte vi meni, madam, u Parizu neće biti takove. Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles!
SARA: O, ma shère, imam vam jednog mladoženju, to vam je mladoženja, u Parizu nema takovog. Spuštajte samo: on je od karaktera filozof. FEMA: Vilozov?
SARA: Ah, gledajte kako ste srećni, kako ste aloboner. Gospodin filozof, moj rođak, koji se u Parizu mogao oženiti, moj rođak, ja se dičim, sklonio se, oćete li moći pogoditi? Sklonio se... FEMA: Uzeti moju kćer...
Istina, ovde se takovo što i ne vidi, ali ovde i nema pravi noblesa. SARA: Ma šer, to je u Parizu samo u modi. Verujte mi, vi ćete veliku paradu s otim učiniti.
FEMA (metne ruku na čelo, sasvim žalostivo): Kon nit, kon nit. MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu. FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera, mlogo je, a kamoli tri godine.
FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera, mlogo je, a kamoli tri godine. MITAR: U Parizu svaka gospođa ima po dva muža. FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom tercom više.) Oh!...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pričam mu kako sam se jednom u Parizu, pošto sam najpre molio prijatelje da me ne prate na stanicu, osetio odjednom tako nesrećan što napuštam taj grad koji
Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!“ — porodica tražila da ili stupi u stranu legiju ili da se izgubi u kakvoj koloniji.
Zgrada pripada predstavništvu jedne moćne trgovačke kompanije čije je središte u Parizu i koja nosi skraćeni naziv Tri Se I („Kolonijalna Kompanija za Trgovinu i Industriju“).
ali odjednom videh u njoj Rembrantovu Betzabe, koju sam jedno vreme u Parizu svaki dan pozdravljao. To je bio isti setni osmeh žene koja docvetava, isti pokret starice koja je kaniše za svadbu.
Čak se i noću šetam po krovu neogrnut gornjim kaputom. Radio javlja da je u Parizu petnaest ispod nule. Posmatramo aeroplane koji lete nad nama, i brodove, kojih je sve više na pučini; ratne brodove
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Jeste li odavno u Grenoblu? — Deux moіѕ déjà. — A pre Grenobla? — Bili smo u Parizu. — Vi ste sa roditeljima ovde? — Da, ovde su moj papa i mama. Naš brat i muž de madame Paulette nalaze se na frontu.
— A sada sviram... — I mislite na vašeg dečka u Parizu? — A, ne, ne, ja nemam dečka — govorila je živo. — Ali Tom mi je rekao... — On je méshapt.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Dositej se sasvim okreće Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope, sluša predavanja na univerzitetima u Nemačkoj, boravi u Parizu i Londonu, brzo i lako savlađuje oba klasična i sve glavne evropske jezike i prevodi s njih.
S novim težnjama u umetnosti upoznao se u Parizu, gde se školovao posle povlačenja sa srpskom vojskom preko Albanije. Pod snažnim uticajem psihoanalize, iz svesnoga
U Beogradu se zapravo već od 1922. nadrealizam paralelno razvija s istoimenim Bretonovim pokretom u Parizu. Marko Ristić (1902-1984) preuzima ulogu rukovodioca i teoretičara.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
i na građevinama koje su se tom prilikom izvele u Parizu, dobila svog poleta i u Austriji. Pet velikih bečkih preduzeća koja su se dotle bavila nearmiranim betonom počela su
Tako sam ga novim očima, prelistavao skoro ceo dan. Publikovano je 1920-te godine na francuskom jeziku u Parizu, i nosi naslov „Matematička teorija toplotnih pojava, prouzrokovanih Sunčevim zracima“.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
školske lektire, izdaju se prvi listovi i časopisi, namenjeni pre svega nastavnicima, a zatim i učenicima (na primer, u Parizu 1757. izlazi Dečji magazin Žan-Mari Leprens de Bomon, spisateljice poznate po bajci „Lepotica i zver“).
Gimnaziju je završio u Beogradu, a zatim je studirao filozofiju u Beču, Minhenu, Parizu i Oksfordu. Bio je profesor filozofije na Velikoj školi i član Kraljevske akademije nauka i umetnosti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A nekako zajedno s tim je snevao da postane bankar, u Parizu ili Egiptu, i da vlada nad brodovima, i nad robom celog sveta, i ima novaca svih vladara i država na svetu.
— Frau Roza mora biti da je počela čitati fantastične romane! — A kako li će Pavle razgovarati u Parizu! — Ovo poslednje pitanje postavila je gospođa apotekarka, velika pomodarka varošice, koja je najzad uterala gospođama
— Nije mogućno, gospođo, da vama nije milo što će naša varošica imati sad studenta i u Parizu, i studenta koji nas sigurno neće osramotiti.
Pavle je pričao o Parizu sa dosta francuskih izraza i uzrečica, i s gestikulacijom koja je bila potpuno nova. Ali konversacija njegova odavala
To je tužno. Upoznao sam se u Parizu s jednom jevrejskom porodicom: otac, mati, sin i kći, svi zajedno jedva nešto preko stotinak godina, ali to je zrelo,
ode u Pariz na tri meseca, a zatim, ako bude mogućno, na tri meseca u Rim, a ako ne, svih šest meseci da provede u Parizu. Njih dvojica, kao da se sve više vole. Imaju potrebu da to na neki način jedan drugom i kažu.
Zbližavajte se još... Ako se budem ovako osećala kao sad, ići ću i ja s tobom u Pariz, da znaš. Da vidim u Parizu moga Pavla, moje dobro dete.
On je, međutim, ušao, sa dobrom platom i još boljom zaradom u jednu veliku jevrejsku trgovačku kuću u Parizu. Ne može zato, na žalost, dočekati druga u Parizu sad; po trgovačkim poslovima baš o Božiću mora putovati u Afriku, u
Ne može zato, na žalost, dočekati druga u Parizu sad; po trgovačkim poslovima baš o Božiću mora putovati u Afriku, u francuske kolonije: a zatim, po istim poslovima, u
— uostalom, po cenu da ostane mator momak i bez dece — ali veruj mi, ja više ne bih hteo biti gospodin Joksim ni u Parizu, a kamo li u našoj varošici na Tisi... A sad o tebi, druže. Muči me stalno tvoj položaj i tvoje sirotovanje.
Ja sâm ne mogu tebe zamisliti na poslu koji ja radim. Ti želiš Pariz da studiraš i pišeš raspravu, a ja u Parizu stičem novac. Tebi treba sloboda duha, a meni, sem toga, i jevrejska samostalnost.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kakvo je to pitanje? Tko je taj koji ništa ne želi? — »Ja bi želila češalj s dijamantima; ja bi aljinu kao što se u Parizu nosi; a ja da najviše na balu igram; a ja bi opet želila da se onaj u mene zaljubi koga ja oću«.
pribavlenije k ovim pamtenja dostojnim žitijima dolazi da, sledom neki novina, jedan magarac sada strašno vnimanije u Parizu podiže.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ĆU OD SMEJALICE 32 BIO JEDNOM JEDAN VUK 33 GLAVA MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS
skuter Zubi mi ne trnu Volim kafu belu Pio bih i crnu Tako u načelu Svaka kafa Čeka svoga lafa JEDANPUT U PARIZU Jedanput u Parizu Na Monmartru Il blizu Videh lepu markizu BONJOUR MADAME Prošli put u Milanu Sve je išlo Po
ne trnu Volim kafu belu Pio bih i crnu Tako u načelu Svaka kafa Čeka svoga lafa JEDANPUT U PARIZU Jedanput u Parizu Na Monmartru Il blizu Videh lepu markizu BONJOUR MADAME Prošli put u Milanu Sve je išlo Po planu Sreo sam
se brani lepotom I čašću i znanjem Domovina se branim životom I lepim vaspitanjem USLED PROLEĆA Usled proleća u Parizu Sada se nosi japanska svila A u Ljubišu koji je blizu Nosi se cveće iz aprila Usled proleća u Sahari Sada se nosi