Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pod nogama nam se raspadao izgoreli parket – trag vatri na kojima su se grejale nepoznate vojske. Živeli smo između dve igranke, od subote do subote.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Tu me on načisto ispusti iz ruku; pravo na parket, toliko se bio zapanjio što umem da govorim! Nije uopšte znao. A u stvari, ja sam od samog početka umela da brbljam,
znoja (alergična sam na njega), a tu su onda i one prašnjave patike, smrad parketa u sali koju premazuju najsmrdljivijom parket-mašću na svetu!
Zdravo, deco …apćiha… samo se vi lepo zabavljajte! Nazdravlje! Osetih da propadam kroz rasušeni parket. Bakuta nikako da se zaustavi s kijanjem. — Šta radiš tu? — vrisnuh, spremna na sve.
Tu se izgrle i izljube na mrtvo ime, a začuju se i dva tupa udarca o parket — to im je popadalo kamenje sa srca! Odu do Zokijevog bifea da se povrate od straha sa po jednim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i ratnika, nema govora, ali mnogo više one takozvane debele pozadine, koja bolje poznaje puder od baruta i mnogo bolje parket-patos od ledine.