Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Teško onome koji prvu čašu svake svoje naklonosti do dna ispije! U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i ne velike nauke, no što se tiče krstiti i
Ja onako radostan pređem na čardak boljevački. Dođe lajtnant i pop Jakov, paroh boljevački, sa kočijama; ja se poče̓ hvaliti i kazivati, kako su Turci onu noć iz Valjeva pobegli, kako i̓ je moj stric
Sad naš komšija i paroh, pop Panta, skoči s konja i starca sveže. Ovu sam puščicu gledao u popa Pante; malo je duža od jednog aršina, ne valja
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ovim se umirio i pomislio u sebi: »Blagoobrazan mladić! Isti ja!« A zatim produži glasno: — Milo mi je... Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno! Mogu misliti da vam je teško bilo rastati se i doći amo.
Za sada kao učitelj đacima, pastir jarića, k’o što rekoste, a posle, ako bog dâ, kao paroh pastir bogobojažljivim ovcama. Postepeno, samo postepeno.
— Šta?! Zar onaj paorenda i dalje da bude paroh tu di si i ti?! — praska gđa Persa šetajući po sobi, pa od vremena na vreme zastaje, briše porculan keceljom, gleda
Teško njemu!... A da neko, k’o udovac na primer, ima domostroiteljku po primeru inovernih popova; ili da se paroh s parohom na sablazan stada svoga svađa, — no, toga bi’ vol’o videti ko bi mu smeo izići na oči!
! — veli pop Spira, kome se ni najmanje nisu dopadali razgovori o strogim episkopima i arhiepiskopima. — ... A da paroh paroha tuži i tužaka episkopu, — nastavlja domaćin, — i da to još parohijani znaju!.. Taman posla!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1841. došao je u Vršac na bogosloviju, i tu bio jedan od osnivača družine Srbske sloge banatske. 1846. postao je paroh u Pančevu i učestvovao u 1848. Ceo svoj život proveo je u Pančevu kao duša ondašnjeg Srpstva. Od 1864.
Kao paroh slovačke protestantske opštine u Pešti, on je imao velikih veza sa Srbima, naročito sa Vukom Karadžićem i Teodorom Pavlo
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« I zvonari se digoše, pa, stenjući i kašljucajući, stadoše silaziti niz stepenice. Prođe nedelja dana. Umro pop Kosta, paroh crkve. Slučajno je Marko stupio u službu kao zvonar baš istog dana, kad se pop Kosta đakonio.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Vranješević, trgovac; — u Paklenici: Mitar Vukotić, dobrostojnik; — u Pardanju: Đorđe Petrović, paroh; — u Franjevu: Mladen Madžarov, bilježnik, i Petračić, profesor; — u Sentomašu: Jovan Nastić, učitelь II.
klase; — u Somboru: Dimitrije Popović, paroh i namjesnik; — u Srpskom Bečeju: Đorđe Glibonjski, učitelj; — u Staroj Gradiški: Kosto Ugrinić.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Mi smo drugovali toliko godina zajedno kad je bio paroh u K!“ I pop Ilija (tako se zvao) poče da priča o njihovu drugovanju.
To je bio jedini način da se paroh obezbijedi. Contronu pak nije mogao zaustaviti da ne liječi djecu po selu od sugreba i uroka...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
podne, ne krsti se niti se obazire na čeljad što se razilazi svojim kućama, već čeka na vratima dok izađe mladi paroh iz crkve, — čeka ga, a male, upale oči sjaje se i izražaja su kao da uvijek nešto istražuju, pa ne zna kud će s njima;
— Samo dvi beside ! — reče stari odlučno i uniđe za njim. — Znam zašto si došao, ali uzaludu ti je, odgovori paroh prije no će ući u sobu. — Kako sam danas s oltara navijestio, onako ću i učiniti. — Ma ustrpi se, pustite me reći!
— Ma ustrpi se, pustite me reći! — presječe ga stari Žižica. —Ala, da! — navali paroh nestrpljivo. Bilo bi bolje radi mira u puku. Kad ni druge, neka na otaru ostanu oba kipa! — Dakako!
—Reci im što si čuo! — odluči se paroh. —Dakle, zbilja uklonićete ga s otara?... —Ukloniću ga i spaliću ga... Neću trpjeti idolatrije, — zaključi paroh i
—Dakle, zbilja uklonićete ga s otara?... —Ukloniću ga i spaliću ga... Neću trpjeti idolatrije, — zaključi paroh i uniđe u sobu. — Spalićete našega staroga sveca...našega zavitnika?! — povika za njim Žižica. A, nećete, poboga!
Učiniću ča budem mogao. — Valja, — potvrdi Bukalo. I mahom krenuše po selu da svojim jednomišljenicima jave što je paroh naumio da učini sa starim kipom svetoga Spiridiuna. ...
Mladi paroh dum Andrija, malen, s naočarima, vrti se i nadiže između gomile naroda. Ne boji se; zna da njegovi župljani dobre su
—Neka gre Žižica i Bukalo! — predloži Jače. —Neka idu! — prihvati većina ih. U parohijalnoj kući paroh ponudi svoje pratioce da sjednu, a on se smjesti do prozora.
— Onda ča je bilo i potriba metnit drugoga na njegovo pristolje? — nabaci svoju Bukalo i izvadi iz usta lulicu. Paroh ustrpljivo čeka i hoće da opet prihvati riječ, no Žižica je sve žešći: — Pravo ću vam reći, ja vam se čudim...
— veli Žškica na koga naljeze, u brizi, žureći se preko sela. Paroh se nije nadao tolikoj navali ni slavi, a našao se nepripravan, ne zna što bi radio, pa se prilagodi volji naroda.
Ali ispovednik, ugojeni paroh, pogleda na kolače, odluči onoga načetoga, povrati mu ga i, išamaravši ga, otera iz crkve.
jasno i sveže kao mlazovi vode iz planinskoga izvora, i časom mu ispred očiju iskrsnu i majka, i stari kaštel, i paroh Keko, i polje sa brežuljcima u pozadini, i morske oluje, i onaj oštar rt podno polja što daleko u more zadire, jednako
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sudeći, Rajićeva pesma je bila i prepisivana: prepisao ju je, svakako negde već krajem XVIII veka, Vasilije Krstić, paroh rumski i osnivač srpske gimnazije u Rumi u XVIII veku; prepis se nije očuvao, ali je u porodici Krstića ostalo sećanje
koje na našoj gori raste, u krilo prosipa”), izveštaj se završava ovako: „Po svršetku slova ovog uzvisio je mili paroh naš Čokerljan glas svoj, i ne samo da je suze iz očiju naših izmamio, no i na veći prilog Matice srpske nas pobudio.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: Kome reče da se potužim? Sudac: Parohu dotičnom? David: Šta je sad jope' paroh? Pisarčić: Pop, pop, Davide. David: A, pop!