Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Budala ja! Četrdeset druge, ljeti, istog dana kad su partizani oslobodili Bosansku Krupu, neprijateljski bombarder prepolovio je ujakovu kuću.
— Ko će, još ti pitaš? Četnici, Talijani, ustaše, partizani, a mogu, vala, još i ovi najnoviji, ni farbe im ne znam. — Proleteri? — Sve ti znaš što ne treba ...Oni, dabome.
Bog zna kako li tek ti plijeve, jadna ti majka. — Ovi ne plijeve — namerno žvaće momčina. — Ti su isto što i partizani, samo su malo probrani, prosijani na sitno sito. — Kad stiže da i tu mudrost pokupiš, a? — Ne galami, uši mi probi.
Tu su se sustizali partizani i ostali svijet i zgomilavali se s obje strane potoka, jer je preko zaleđena brvna valjalo polako i oprezno prelaziti.
Glavno je da će tamo u selu ostati ono čeljadi. Partizani ne diraju djecu ni ženske, to im je tako u zakonu. Oko bande u trouglu sve se više zgušnjava i steže obruč narodne
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A oni ostali štreberi, oni će biti, kao, partizani — oslobodioci šta li? Znate li kada bi ovaj grad bio oslobođen da su ga nešto oslobađale one tatine i mamine maze?
grada da zauzmemo položaje, s kojih će nas, prema scenariju našeg Ajzenhauera, tačno u desetku pre podne oterati lažni partizani. —Tamo ste do deset časova, nula, nula! Jasno? — završi svoju govoranciju naš maršal Peten.
Keve mi! A mesečari, koji su do tada smatrali da su neranjivi, počeše da viču: „Pa, mi smo partizani! Profesor je kazao da se povlačite, prijavićemo vas, na časnu reč!“ Krenuše onda još jedanput i ponovo ispadoše čabar!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
je već mjesec dana od toga razgovora u kukuruzima, od onoga vatrenog dvadeset sedmog jula, kad su krajiški ustanici, partizani, oslobodili Drvar od neprijatelja.
Nije se znalo je li neprijatelj prodro dalje, do njihovih kuća. Po pričanju poljara Lijana, partizani su zauzimali položaj u prvim šumarcima iza Gaja spremajući se da neprijatelju spriječe prodor dalje u selo.
Kad u Jovančetovim rukama spazi onu veliku električnu lampu, Stric samo izbeči oči. — To su partizani sigurno oteli od njemačkoga generala.
Devojčica se za desetak minuta stvori pored patrole. — Gdje su? — upita starac. — Eno ih u jaruzi, prave nešto. Partizani se tako iznenada sjuriše u jarugu do nepoznatih ljudi da ovi nemadoše kad ni da skoče na noge.