Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ivan, opet, pošto je video Aleksu, nikako da se smiri. On je video tek sad koliko je taj čovek propatio i koliko još pati... I nešto hladno prožma mu svu snagu... A Lazar?... Nije se baš ni on tako lepo osećao.
— Deva gotovo ima pravo!... Mnogo mi drobiš!... — Mnogom sam i udrobio! — Što ko radi, ono i pati! — reče Surep i popreti mu prstom. — Vala, i pravo je!... Nek poginem sutra, zamenio sam svoju glavu!... — To jesi!..
Dučić, Jovan - PESME
Ne znam; no na međi toga sna i jave, Vidim moje srce da čezne i pati. I suze kad dođu, rane zakrvave — Ja ni onda od tog ništa neću znati.
uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje da se večno pati.
Sad, u ovo dugo veče koje pati, Cela moja duša zatreperi gola, A čelom umornim od truda i bola, Smrt je prešla rukom, mekom, kao mati.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
sklupčane u živu ranu koju neki oštri nokti čupaju i kidaju i sva ta suma neizdržljivih muka i hiljade drugih zbog kojih pati ova moja kukavna duša, bije me i ubija nekim težim maljem nego sve njih zajedno Jer svi oni znaju zašto pate, i svaki od
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za Kajzerlinga reče da pati od kijavica. Za Volkova, da mu je umro otac. Za Trandafila, da ima ženu koja je pravi đavo.
Tako joj je o braku govorila i mati. Kao da pati od nekog ludila, Višnjevski se, posle odlaska Aninog iz Tokaja, nije smirio, nego se bio okomio na Varvaru.
A skoro se nasmeja, kad, u mislima, ugleda Kajzerlinga, velemožnog gospodina, koji pati od kijavice i drži noge u šafolju.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Sedite, molim vas. LjUBOMIR (sedajući): Radovao bih se kad bih vam mogao biti od koristi. PAVLE: Za onoga koji pati i iskreno saučešće je od koristi. LjUBOMIR (iznenađeno): Kako... Vi patite? PAVLE (trgne se): Ne, ne patim...
NOVAKOVIĆ (čita): „Bio sam neobično uzbuđen, nisam znao šta ću da radim toga trenutka”. ANTA (Rini): Pati li on od srca? SPASOJE: Ama, ne prekidajte! Čitajte, molim vas!
„Ilirija”! „Ilirija”! XIX ANTA, PREĐAŠNjI ANTA (upadne zadihan): Dobar dan! Gospođe, gospodo, važno saopštenje. Pati li ko od vas od srca? (Odleti zadnjim vratima, Sofiji.) Pet čaša vode!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Neprestano je teško, besno dahtao. Znajući da pati od zaguši i stomaka, otpasaše mu nekoliko kaiševa i razdrljiše mu grudi, gde među čipkama košulje nađoše kao travu,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
³⁴ Za razumevanje psihološke osnove i logike ljubavne magije neophodno je shvatiti koliko je čovek koji pati zbog neuzvraćene ljubavi podložan verovanju u svemoć želje.
U Crnoj Gori kažu: „Ako želiš da dijete ne pati mnogo od zubova kad mu izniču, objesi mu o grlo zub od vuka.“⁵⁸ Da bi zubi bili tvrdi, snažni i beli vrše se brojne
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
nedostižnim devojkama koje nas nisu htele — Vera je ublažavala naš ljubavni jad, a da se niko nikada nije zapitao pati li možda zbog toga što se ne zaljubljujemo u nju. Postoje, naime, takve devojke drugari kojima zauvek ostajemo dužnici.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U nepravednim društvenim sistemima dete pati koliko i odrasli. Ali potreba za igrom ni tada ne prestaje. Vučo u nju unosi nov sadržaj, daje joj poseban pravac: kroz
Vučov dečak bori se, voli i pati slobodno, kao samoodgovorni subjekat Vučova deca kao da i nemaju roditelja. Ljubav je dodirnuta i u Petlićima, i u
U romanima, komedijama, satiričnim pričama i pesmama, pa i u dečjim pesmama, Ćopić pati od površnosti, gubi se u plitkoumnim kombinacijama, pokazuje vidne tragove nepodnošljivog uprošćavanja, providno je
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On pati od straha da ne bude dovoljno otmen, da njegova poezija ne liči odveć na poeziju drugih pesnika. On poeziju shvata kao ne
Radičević, Branko - PESME
Ta časti nam Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina: Već dan jedan — već i drugi eto — Pate janjci, pati vince kleto — Već i treći — amo, pobre mio, No već si se, brate, zadocnio.
87. Istina je, špag mu pati, Da mu katkad vri po glavi; No kad svoje zlato lati, Odma na sve zaboravi; Čini mu se danas luče Jošte lepše
II Lepa l' beše, Bože silni, Pa sa toga sad i pati; On ugleda cvet umilni, Za srce ga silno vati, Te opruži belu ruku, I dovati cvetka ljupka.
kolena pred njeg' pada, I otvara srce živo I moli se žalostivo: Da to oko svoje blago Na njezino baci drago, Da ne pati tako, jao, — Da l' je Višnji uslišao?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
koji su bili većinom siroti, seljaci, skori doseljenici; a i zbog braće, da mu se ne bi svetili kad bi čuli kako se on pati, muči... i zbog toga valjda bio je povučen i uvek ozbiljan. Ionako visok, širok, izgledao je još ozbiljniji.
Oni su se već navikli. Ali da imaju, te bar ako su se oni mučili, on, sin im, Mita posle da se ne muči, pati. Sve su se nadali na Mitu, čuvali za njega, da posle s njim, i oni svi zajedno...
Kostić, Laza - PESME
I ovim kutom grešnoga sveta da kadgod zađe stopa ti sveta! Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što igda može!
I ovim kutom grešnoga sveta da kadgod zađe stopa ti sveta! Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što igda može!
„Zar opet bula, budalo stara? Ko će da pati, ko da odgovara? Zar ne znaš, bolan, ne znao boga? Zar ne znaš vole paše čestitoga?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
glavi francuskim ključem (sistem „Pepeljuga“), pa se zbog toga smatraš francuskim đakom; mislim, valjaj bilo šta, samo ne pati tako amaterski, tako ti svega na svetu!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
V Uz nečuj-bronzu neblago što prati, kud grabiš bregom, žuta smutisanko? Senokos žuti, lampa dnevi pati u zlatu rđe - kao nekad Branko. o gromki bore, srčikom, kroz cepke, rashuji brežjem s drevnih zora klepke!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Nalazim da je to uopšte glupo. — Šta? — Nalazim da je glupo živeti; eto to. Evo, ceo svet žali ovu ženu zato što pati, i ova je kao sve žene zaista jadnica, ali, što se mene tiče, ja žalim pre svega toga što se rađa.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na to i nebo hoće da pokaže neke velike reči i počne da pati od uveličanja plavet postaje masna kao koža kita i slova nebeskog naslova više niko ne može da pročita šta im je
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
on, pokoran sudbini spremi se za dalja stradanja, držeći da to tako mora biti, da je se i rodio za to: da strada, da se pati večno... Dođe i Ljubica. Izmenila se. Zdravlje je popravila, ali ona došla nekako sasvim drukčija.
Eno je, sedi na stolici i plače, a on hoda po sobi i mršti se... O, pa ona strada!... I ona pati !... Pa što je dolazila ovamo... što je došla?...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Čuti ili naš vapaj ili naš usklik. Boluje li jedan ud, bolesan je ceo organizam, celo telo. Pati li selo, pati ceo departman ili kanton; pati li departman ili kanton, pati i cela Srbija. To je zakon; od iskona!
Čuti ili naš vapaj ili naš usklik. Boluje li jedan ud, bolesan je ceo organizam, celo telo. Pati li selo, pati ceo departman ili kanton; pati li departman ili kanton, pati i cela Srbija. To je zakon; od iskona!
Boluje li jedan ud, bolesan je ceo organizam, celo telo. Pati li selo, pati ceo departman ili kanton; pati li departman ili kanton, pati i cela Srbija. To je zakon; od iskona! Fakta govore, istorija zapisuje; sušta istina!
Pati li selo, pati ceo departman ili kanton; pati li departman ili kanton, pati i cela Srbija. To je zakon; od iskona! Fakta govore, istorija zapisuje; sušta istina! Zar nije?! Recite, građani! A?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” O, bogo sveti, Pa čemu onda škole i fakulteti? Duhovna sirotinja bar ne pati od nesna, Ali svojih prednosti nimalo nije svesna, A oni koji imaju i novca i znanja Očekuju, od neba, pohvale i
FENEK Fenek je mala lisica. Da bi je Video, otidi do Arabije, Ili, još bolje, do Sahare. Od umerenosti on ne pati: Ušat je ko zec ili magare, A repat ko što su lisci svi repati.
Nikog da je uzme, kući ponese: Šta će mu leva, kad nema desne! Leva, na ulici, gorko pati: Ne ume kući da se vrati; I desnu čeka kraj neslavan: Zabaciće je negde na tavan.
Rakić, Milan - PESME
Svršiće se. Ali niko neće znati Šta sve s nama pade u otmenom bolu, Ni kol̓ko se čezne, ni koliko pati, Pre no graknu vrane u pustome dolu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
žene i to stare, | sasvim u godinama, jer ona je bila najmlađa međ njima, pa zato sada mora najviše od muških i da „pati“.
Pandurović, Sima - PESME
Pored ljudskih srca ti prolaziš holo, Bez strasti, i mirna, ne znajući išta O tome da često pati ko te vol’o, — Sem milosti tvoje da ne traži ništa.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Bogat je tko u drugoga ne ište. — Bogat kako hoće, a ubog kako može. — Ko ima da trati, ko nema da pati. — Bogatstvu je mati sirotinja. — Bogat jede kad hoće, a siromah kad može. — Bogata Vlaha i šteta pomaže.
— Zla godina saterala orla u dolinu s kokošima zimu da prezimi. — Tko ne pati, ne uživa. — Ne pada sneg da pomori svet, nego da svaka zverka pokaže svoj trag.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O vrati se o vrati. Lomi se već tvoja trska Na vetru. I kiša prska Po golom mesu što pati. BUKET Karanfil, crvenkast kao stid, Otvara slatku laticu sećanja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ti si nešto mnogo gore. Ja sve znam, pa ćutim. Vidiš li kako ova moja pati? Čula me! štrecnu Nikolu, pa brzo reče: — Kad bi sve žene živele kao tvoja ćerka, Boga ne bi ni bilo.
Za trice će da te kuli. — Juri vepra, ne daj, teraj ga iz kuće, Tole... Zbog tebe, nesrećnica, pati. Ukleo si je. Osušio se, jalovak si. Ne rađam ja tebi sluge. Pet sinova imam. Ej, pet! Jednoga ti ne dam za celo imanje.
Više od nje. Kao da su se sve žile njegovog života zarile u nju: iz nje se on hrani, truje, pati i raduje. Ćuti, krivac. Slab i neotporan, čeka njene prekore i udarce.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
živi, da lišće ima miris sna, i da vidi belu i hladnu krv statua gde struji kroz mirni kamen, i čini da i on živi i pati dubokom i silnom strašću ljudi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Neka me čuju. Ali ja moram da kažem kako mi je onaj što ga ja nazivam dušmaninom, u rovu prema meni, koji pati kao i ja i koga sam poslan da ubijem, Miliji, bliži i draži uvek bio od onoga pozadi mene, vajnoga brata moga, što je
I kako je užasno to da čovek, čijoj se snažnoj prirodi treba diviti, jedan čovek koji iz nekih uzroka pati od duže uzdržljivosti, pa pored toga nekako očuvao i mladost srca, izgleda komičan nekome u nekim prilikama, a naročito
“ Uz Mitra do samoga prozora zauzeo je mesto starac jedan izmučenoga lika. Pati on od sipnje, te se žali na rđavo vreme.
Bio je, uz to, mršav i nervozan, ostavljajući utisak izmoždena čoveka, i žalio se da pati od proširenih vena, što ih je zadobio kao trgovački pomoćnik, večito stojeći za tezgom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
u njima učestvovao ma i trunkom svoga bića drukčije nego isključivo i potpuno kao go čovjek, kao zgoljna gruda mesa koja pati?
Zar ono što se „samo misli”, što se čuvstvuje, doživljava, pati, ne potresa moćno same temelje našeg bića, i nije li to često po nas presudnije i posljedičnije od onoga što nam se
A nešto nas goni da zapaženo i pomišljeno odmah sebi formuliramo najpreciznijim riječima. Pored onog ja koje pati, smjesta nikne ono ja koje tu patnju okrutno zapaža i hladno zarezuje.
Ponekad bi naišao gost, koji u piću pati od nastupa velikodušnosti te na silu xoće da časti i „muziku”. Na Gejši i Matschitschima obnavljali su se tekstovi,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To je od vajkada najpouzdaniji način bogaćenja po našim selima. Kad mu poraste Mileta, najstariji sin, poče da pati mnogu stoku, koja takođe veliki prihod donosi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
gde zima i leto, proleće i jesen vlada, Gde čovek živi u borbi sa ljudima i samim sobom, Gde bezazlena nevinost večito pati i strada, Vetar potresa ogolele grane nad tvojim grobom.
mrtve ruže srca dece nežne, Što će živeti, a bol neće znati, Kao ni cveće ispod kore snežne, Što se kameni, i ipak ne pati. Grob velik k'o put smrti neizbežne. Znam, dete neću nikad biti više.
Kao sunce, i ja ništa neću znati: Ni raniji život nemiran i loman, Ni da drugi danas zbog mog mira pati, Da je moja pratnja neveseli roman.
Bio sam miran što sam sazn'o tada Da je svet ovaj isti odnekada, I da će takav i ostati vazda: Da večno pati s unutrašnjeg rada, Da zalud traže onog ko ga sazda, I kome idu njihovi milioni.
Odaje se kreću u tišinu samu. Na kolevci praznoj mir duboki spava. Na zidu još pati u crnome ramu I očiju crnih jedna lepa glava. Jedna lepa glava. Mre postelja bela, Nameštaj, svi znaci ljubavi i pošte.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
je pokrenuo one donje, elementarne narodne slojeve, primordijalne snage narodnoga bića, gde se na neponovljiv način i pati i likuje, povukao je za sobom i elementarne, iskonske i predajne slojeve jezika: Stojanka majka Knežopoljka sva je
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A kuda će Srbin? — Zar on da se dade Putu na kom nema zakona ni pravde. Šta se nama pati, to mi Srbi znamo, Al’ u patnji našoj ponosa imamo, A taj ponos ne dâ da primimo dara Koji braću našu hoće da obara.
Il’ nalegnu sunca zraci, — Od omare, žege derne Sasuše se bistijerne; Kamen nema vodu dati, Pa se soko žeđu pati. Il’ obrne nerodica, Gora Crna Nema zrna, I ma da joj malo treba, Ni toliko nema hleba.
Videćeš ga na Golgoti Kako mirno, svesno pati, I sa krsta, u mukama Nov će život obećati, — Među zlima dobar strada, Vrlina se docne štuje; Ti ga vidiš kako
Miljković, Branko - PESME
ZA ONE KOJI ŽIVE 182 ZAPIS 184 SUZA 185 ČOVEK SA SUNCEM 186 ZAVOĐENjE 187 ORFIČKO ZAVEŠTANjE 188 NE PATI...
među predelima, Stražilovo zemljo preko moga zaspalog uma dok list po list umire šuma Dete sakriveno u jednom poljupcu pati sutra rođeno.
Vratiće te vreme. Klečaće i vlati Ko u Matječi, na gori što pati, Dok te u dubini preuređuju zvezde, Koje ne vidiš, al vidiš zvezdanost Presvislu u vodi bez čari što zanos Tvog srca
Da umesto mene pati, pesme eto! Ispražnjeno srce još je uvek živo. Za veliko sunce u kamenu sažeto Kristal isturi prozirnost ko sečivo.
Nek ti ime čeznu ostrva u plimi, Anđele, i pesma koja mesto mene Pati, jer pakao i moje srce primi, Da bela iznutra crnim tragom krene.
gomile Raznežuje ih prostaštvo i gugutka Ali opasnosti prevaziđene metaforom Na drugome će mestu zapevati opasnije NE PATI...
Ne pati, jer ćeš zakasniti; čudesno Videti nećeš: orla koji se strovaljuje, Ispunjen ponorom dok ga ne potroši, U svoju ranu koja
će osetiti samo najhrabriji Poslušni će držati cvet u ruci Dok se srce ne pretvori u šljunak i vreme ne Zarđa Ne pati, jer ćeš zakasniti; čudesno Čuti nećeš: divni podtekst groma, I pse koji čuvaju svete oblasti U otvorenom potiljku koji
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
užički i čačanski) javljaju kako mnogi begunci iz Hercegovine i Bosne prelaze na srpsko zemljište, kako se ta sirotinja pati i propada, kako Turci na našu granicu itd. Ministri su govorili da treba pomagati braći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali po tamnim kolutovima ispod očiju i dubokoj bori između obrva, videlo se da mnogo pati. — Jesi li ranjen? — pitao sam ga. — Udari me u nogu... Jaoj, braćo, polako.
ali sam mislima bio u onom malom parku, preko Izera, u onom skrivenom kutku, gde mala Arleta grize usne i verovatno pati što nisam pokraj nje. Društvo je bilo veselo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
oko njega viju; Zaslužilo da ga grozna vatra pali, da ga peče tjaško, al' da ga ne spali; Zaslužilo telo da sad zjelo pati kad nije umelo jezik sačuvati. Nije jezik na to da madame psuje, neg' umno, umilno da štogod kazuje.
Bojić, Milutin - PESME
Njin gospodski pogled svud me prati. Ja bivam nema i bezvoljna lutka Iznad koje se niz oblaka jati, A pati Što krv će tvoja u nju da se utka.
Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?
raskoš dati, Da srce krišom tajnu slast prosniva U kaplji svetoj što se ćutke sliva, Za kojom žudno sav moj život pati. No nikad možda ta nevina želja, Ta liska krila od čednosti belja, Neće kô kruna i dar sudbe biti.
I neću mu reći da se za to kajem.'' I reći će Gospod: ''Raj ti neću dati, Tu bolnicu gde se od dosade pati. Ni pakao neću: stvorićeš ga rajem. Nagradu dobijaš kô ni jedan čovek: Bićeš večno ništa od danas i dovek.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
E pa, brate, to ne vredi tako, za sitne stvari. Zbog toga pati država, a treba i o tome koji put voditi računa. VIĆA: Pa treba, dabome!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kad god bi došla, uvek bi zadrhtala. Ne od bola, ne od ljubavi, već od njega. Sve se bojala da možda on u potaji ne pati, ne tuži za njom, i da kad je još vidi, onda da mu nije još teže. Da mu nije teško viđenje, govor s njom.
Nemam ih više. Jedno imam. I što da se i ono muči, pati? Kada nije za ženidbu, što se ženio? Ne dam. Č̓a Marko, unezveren, preplašen a čujući otuda Jovankino grcanje, plač,
Bog Gospod! Bog! I ako je Bog! Bog naredi da se pati, muči. [Mladen je uspeo da natera Jovanku da se vrati mužu.] Ponekad se ustumara.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tej od b. pije se protiv pljuvanja krvi (ZNŽOJS, 14, 68). Ko pati od »želudaca« (proširenje stomaka?) treba da iskopa b. i da joj kaže: »Travo b., pomozi!
Od malog zelenog lubenčeta, naročito međudnevičkog, daje se da jede onome koji pati od sušice i vrućice (SEZ, 7, 110; 13, 1909, 380).
, 296). Najviše se u narodnoj medicini upotrebljuje b. lišće: ono se oblaže na prsi i vrat detetu koje pati od glista (GZM, 12, 1900, 138; 151); na glavu bolesniku od zapaljenja mozga (SEZ, 13, 377); na leđa konju kome su ona
On se daje i stoci »da bi izdržala svaku bolest« (SEZ, 17, 582). Na dimu od zapaljenog b. korena nakađuje se konj koji pati od sipnje (SEZ, 19, 333). BRŠLjAN Efeu (hedera helіx).
Zatim prilepi sveću na vrbu, žito i so prospe pod nju, pa beži kući bez obzira (ŽSS, 279). Ko pati od glavobolje, načini toliku voštanu sveću da je može obaviti oko svoje glave, pa onda ode kakvoj v.
U Omolju meću mlade pod pojas l., da bi rađale mušku decu (ib., 98, »lešnik« je imenica muškoga roda). Ko pati od čireva, okupa se u vodi u kojoj su bili potopljeni orasi i l.
d. u vrućoj vodi oblaže se na usta onom kome se grče vilice pa ne može da govori (SEZ, 14, 239), ili ko pati od lišaja (SEZ, 19, 226). U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše m. d.
petom, zaokruže drvetom ono što je o. zahvatio, pa isti o. obese nad vatrom da se osuši (ŽSS, 283). Ko pati od čireva, okupa se u vodi u kojoj su potopljeni o.
i lešnici, pa ove baci pa put: ko ih uzme, na njega će preći čirevi (ŽSS, 266). Ko pati od »žute rane«, on na nju natrlja o., baci ga na ulicu, i beži bez obzira: ko taj o.
sredu rano pođe majka sa detetom uz vodu i baca jedan klin na suvo a jedan u vodu, verujući da će prvi pomoći ako dete pati od suvih klinova, a drugi ako pati od vodenih (ibid., 433).
vodu i baca jedan klin na suvo a jedan u vodu, verujući da će prvi pomoći ako dete pati od suvih klinova, a drugi ako pati od vodenih (ibid., 433). Kad je mrtvački sprovod na pola puta do groblja, zabode se č.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
nar.) — zaista, zbilja, dakle MELANHOLIK — melanholičar, čovek melanholičnog temperamenta, koji pati od potištenosti, sete, crnih misli METEMPSIHOZISTA — zastupnik shvatanja da se duša (grč.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Najpre sve tetke i strine, a zatim i oni besplatni porodični savetnici od kojih gotovo svaka porodica pati. Razume se da je kod mene stvar komplicirala i okolnost što sam u detinjstvu imao tako raznolike sklonosti da je to
Petrović, Rastko - PESME
neba nit greha gde ne može nam biti dom Da praštati mi verno nije on nikad, nikad prestao, U časovima patnje ove da pati sa mnom i on. Al da me vuče stalno sobom, u težnji svojoj za savršenstvo O bol, o bol!
Šantić, Aleksa - PESME
I stišavam srce i njime se mučim, Pa do zore tako pameti ga učim; Ali ludo srce ne čuje šta zborim, Nego me sve pati udarima gorim, I dršće i strepi, kao list sa pruta, I zove me tamo odmah preko puta, Pod širokim dudom od stoljetnih
Ne plačem samo s bolom svoga srca Rad' zemlje ove uboge i gole; Mene sve rane moga roda bole, I moja duša s njim pati i grca.
Ne tuži! Gordo u uzdanju pati, Još ima Boga i raspete trajno S lovorom čeka vječna slava mati... Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim
Sjutra, kad oštri zablistaju srpi I snop do snopa kao zlato pane, Snova će teći krv iz moje rane — I snova pati, seljače, i trpi... Svu muku tvoju, napor crnog roba, Poješće silni pri gozbi i piru...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
koja zloba i pizma karimna jednako useli se među ljude, i među sveštenici, onda duhovni korab, sveta crkva, golemu bedu pati i potaplja se.
Merila Božija svuda mere se po naši deli, te ovoga visi a toga snizuje ovde ... Tko što čini to svuda i pati! Očima to dobro vidimo da smo svi jednako dvonošci ljudi, ako i nismo svi jednake ćudi ka ni kokoši jednolična perja, a
Mrtvi se konji ne potkivaju. Krušac svojim podanikom vrhu na glavi. Tko što čini, to svuda i pati. Budite zdržnici, a ne samo dočuoci uzalud. Vreme svakoj veštini ima.
Šuga s šugom se udilj i sastaje. Uzalud je kamen mekšati i mrtvome što obricati. Ko se zapovedi boji, taj ne pati i zdrava su mu leđa. Bog venca nikom na prazno ne daje. Suzami ka iz kabla s vodom.
telo svoje izaradi greha krivi govoreći: — Ja, gospodi, ništa nisam o tom kriva; što je moje telo činilo, nek ono to i pati.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Oseća da joj je nešto milo i tužno nešto; oseća da pati, a ne zna još od čega pati. A prijatna joj ta samoća, koja je zaklanja od pogleda ukućana, koji su joj pogledi od neko
Oseća da joj je nešto milo i tužno nešto; oseća da pati, a ne zna još od čega pati. A prijatna joj ta samoća, koja je zaklanja od pogleda ukućana, koji su joj pogledi od neko doba užasno dosadni postali.