Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U ratu smo, kaže, svi k’o braća rođena živeli i jedni s drugima parče peksimita delili, a sad se k’o žuti mravi među sobom satiremo.
nešto sasvim drugo; jedna engleska bolnica i nekoliko naših magacina hrane pred kojima su ogromne kamare sanduka od peksimita i veliki plastovi sena bili naslagani.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sada već znamo da ćemo se iskrcati na Krfu. Nama, koji preostasmo, dadoše po tri konzerve i nekoliko peksimita, i narediše da idemo do Valone. Tu ćemo se, kažu, ukrcati. — Tu je još malo i Krf.
SMEJALI SMO SE GLADNI... Sedimo zamišljeno oko vatre i ćutimo. Sve što smo imali, rekli smo... Peksimita je ponestalo, konzervi više nema. A ne vredi ni jadikovati, još manje buniti se.
Mrtva mašina sve dotle radi, dokle ima gorivog materijala. I telo naše traži hrane, a već je peksimita nestalo. Telo se sve više iznurava, duševni život lagano zamire, čovek nije svestan svoga položaja, i seda na vlažnu