Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ono kuća što nije bilo izgorelo, Srbi raskopaju, pendžere i vrata i sve što se moglo odvojiti poodnosiše, i kad pljačke nesta, gotovo svi svojim kućama odoše a s nama malo
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A bio je prešao sedamdesetu. Posedeo bi kod Pavla, dan, dva, izbrojao vrata i pendžere, na kući, i čudio se koliko ih ima, koliko, pa bi zatim, isto tako pešice, skromno, srdačno, otišao.
Dizao je žižak, da te male ruke vidi. Čuo je, katkad, i detinji smeh, pa bi skočio, posrćući, a kad bi otvorio pendžere, ili jurnuo na vrata, da ih otvori, susreo bi Varvaru i Varvarine oči.
Bila je rasplela kosu. Iza njene glave, kroz otvorene pendžere, video je reku, koja je sad tekla mirno, i ostrvo, čiji su se jablanovi ogledali, u vodi, nepomično.
Pomisli, dakle, da će, tu, provesti prvu zimu. Da će tu, odsada, živeti. Ta prazna kuća, koja nije imala pendžere, a koja je sva još bila u dubokoj travi, bila je tužan doživljaj za Pavla, u Rosiji.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Vezir uzme džometu kavu i još ga obdari. Džomet čim izađe iz vezirova konaka uputi se u onu kavicu. Odmah zastre dobro pendžere, zapali svijeću i počne kopati one dukate. Nije malo kopô, ukaže se kazan pun dukata.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
vrijeme vi je. Priprav’te mi sve badnjake svilom kićene, A odaje i pendžere lovoričicom, A ikone i stolove masliničicom, Prostrite šenic’ slamu mjesto trpeze, A po njojzi trpežnjake zlatom
“ 114. Čudna ti mi godinica dođe! Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje. Kad ja vidim dragog u đečermi, Baš kakono mulu u mešćemi.
“ 167. Akšam đeldi — mrak na zemlju pade; Dragi dragoj pod pendžere dođe. U drage mi sijelo bijaše; Sijelo mi dragu rasplakalo: “Jadna draga, ženi ti se dragi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sadrazan na zapovjest carsku spremi se odmah i pođe po svijetu da ispituje to. Najprije stigne pod pendžere ingleske kraljice i vikne što je mogao bolje fise bilila, na što mu kraljica baci s pendžera stotinu dukata.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uđem u kuću, snimim s tavana tri vijenca onije' ljutije', crljenije' paprika, zaključam vrata na sobi, namaknem kapke na pendžere, pa onda, kako se vuruna spolja loži, turim one paprike i probijem pet-šest lončića na vuruni, zatvorim je sačom a i
Stanković, Borisav - TAŠANA
To bar nije ništa. TAŠANA Ne smem, jer kad se širom prozor otvori, onda će svet: Kako? Eto! Udovica već otvara pendžere, već hoće da gleda u svet, već hoće na koga da namiguje! MIRON A, ja, da... Imaš pravo... Jest. Svet je...
Šantić, Aleksa - PESME
O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi! Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti... Pa još, bolan druže, kad neđelja
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je Arap kulu načinio, udario stakla u pendžere, prostr'o je svilom i kadifom, pa je onda kuli govorio: „Što ćeš pusta u primorju, kulo, kad po tebe nitko šetat nema?
“ Pa poteže tešku topuzinu, njome lupa careve dvorove, sasu njemu stakla u pendžere. Kad se care viđe na nevolji, dade njemu curu na sramotu.
I to bih joj, brate, oprostio! Kad sagradi Smedereva grada, onda stade pa i kule zida, pozlaćuje vrata i pendžere, pa nametnu namet na vilajet, sve na kuću po tri litre zlata, — to je, brate, po trista dukata!
Gleda njega Džaferbegovica kroz pendžere sa bijele kule, pak dozivlje dijete Grujicu: „Gospodaru, robe dragokupe, što mi šetaš tako neveseo?
“ Pa potrže pinjal od pojasa, zakla pašu na bijeloj kuli, pa istrča kuli na pendžere, te opali dvije danickinje, haber dade u svoju družinu.
A jesi li, pobro, dolazio pod tananu Smiljanića kulu? Jesi li se penjô na pendžere? Jes’ vidio Kosu Smiljanića?“ Veli njemu Bojičić Alija: „Pobratime, Tanak Osman-aga ja sam bio skoro u Primorju, dolazio
Tanak Osman-aga ja sam bio skoro u Primorju, dolazio u vlaške Kotare, i pod tanku Smiljanića kulu, penjô sam se kuli na pendžere, vidio sam Kosu Smiljanića: kod nje sjedi Jela Mandušića, evo Kosa hitar vezak veze, kod nje Jela tanko ruho prede.
Tad pobježe Hasanaginica — da vrat lomi kule niz pendžere. Za njom trče dv’je ćere djevojke: „Vrati nam se, mila majko naša! Nije ovo babo Hasan-aga, već daidža Pintorović beže“.