Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A ja, koji nisam Konstantin Filozof, i koji nemam njegovo zlatno pero, kojim ispisuje žitija, skazanja i munju preko nebeskoga svoda, ja, koji umačem pero u divit, i pišem cenovnike,
i koji nemam njegovo zlatno pero, kojim ispisuje žitija, skazanja i munju preko nebeskoga svoda, ja, koji umačem pero u divit, i pišem cenovnike, tapije i račune, ja ne znam šta je vrh Beograda! Al mislim da je prag Beograda voda!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U ovom mom pripovedanju ne tražite savršenstvo istoriopisca, ni strogi red događaja. Za to treba veštije pero; i ja se nadam u kom narodu pojave se junaci i ljudi zaslužni za otečestvo, taj će narod roditi i one ljude koji će
Ja znam da će iste događaje docnije mlogo pero opisati veštije, ali istinitije neće. Ja sam se rodio 1777. godine u selu Brankovini, sat i po od Valjeva, od oca
A on na to reče: „Idi, oče Jakove, donesi mu što treba za pisanje”. Popa Jakov otrča na kočije i donese mi divit, pero i četiri tabaka ̓artije.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ama neka ko god zamoči pero, odmah ti tu potegne kapetana: te ne znam — u crvenim jemenijama s repićima; te — tur mu do zemlje; te prekrstio noge
— Tebi je, čini mi se, svaka godina Dobra, a? — Ne brini se ti za nj, gospodine — upada u reč pop Pero. — Žnje on dobro i bez srpa... Ha, ha, ha! Je li, Dašo? Na ovu dosetku popovu osu se među gostima grohotom: Ha, ha, ha!
Hoćemo li mu skoro da dreknemo s jaretom? Ha, ha, ha! — pita i smeje se kapetan preko masnog zalogaja piletine. Pop Pero uhvati se za bradu i učini kao jarac: »Mehe-heee!« I svi se gosti grehotom nasmejaše. — Keca, pope u — ševar!
Prođe iza roka po čitava tri meseca. Veli: »Ne može se«, a ovamo neće da radi, pa se još i propio... Utom pop Pero s učiteljima zaturi se da divani, a David i kapetan nastaviše svoje.
Hajd u zdravlje kapetanovo... Nazdravide, pop-Pero! — ponudiše pop-Peru da očita zdravicu. — Neka nazdravi učitelj Ivo — veli pop. — De ti, Ivo! Ti umeš bolje.
Na tebe je red. Svi graknuše: — Pop Pera!... Pop Pera!... Dela, pope!... Diže se pop Pero i nazdravi zaista lepu zdravicu u zdravlje kapetanovo. Nakiti, bogo moj, što može lepše biti!
David nudi da se popije bar još po jedna za srećna puta — onako s nogu. Pop Pero opet nazdravi tako žestoko zdravicu da virauni već promukoše vičući: »zooort!
Epa dajte divit amo i malo 'artije! — okrete se mehandžiji. Mehandžija donese divit, jedan čokanj s malo mastila, pero i jedan tabak prilično izgužvane hartije. Vidak uze i ode za drugi sto ukraju da piše.
Posle duge vike, koja je trajala u sreskoj kancelariji, zapovedi Strahinja da i parničari i svedoci iziđu. I on uze pero i na aktu napisa ovako rešenje: »Da se Milun odbije od traženja; da Sreten nije dužan davati nikakve naknade Milunu, a
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja. – Ne možeš, Pero, ne možeš! — veli Lazar ponosito. – A vi ne možete ni donde! – Pa i mnogo je! — rekoše neki.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude! Dođoše oni svi jedno veče. Dođe s njima još nekakav Pero Zelenbać, nekakav svinjarski trgovac koji, vele, „radi s Peštom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kome treba, taj se samo potrudi i nađe ga, dozove ga kući, pa hartiju i bokal vina pred njega, a već pero i mastilo nosio je uvek on sam sa sobom.
Zatim sedne za sto pa samo promućka malo divit, nategne bokal i pohvali vino, a zatim oproba pero na noktu od levog palca pa zapita: — Šta ’oćete i kome ’oćete da pišete?
Treba samo da izađe iz kujne pa da vikne: »O Neco, Pero (ili) Rado!« a ono tek polete najpre šeširi a odmah i oni s grane k’o majmuni uz stablo pa pred nju po dva tri tresnu
Pisac lepo sebi predstavlja sve to u pameti, ali mu je slabo pero, slab sav pisaći pribor da to verno nacrta; zato moli čitaoce nek se potrude pa neka to oni sami predstave sebi, jer
— Hoćete l’ da vam baš kažem? — pita Pera. — Ju, slat — ...pardon... gospodin’ Pero, ovako vas molimo, — reče i sklopi ruke — i ja i Jula. — Pa, eto...
— Gospodin-Pero, kakvu kafu volete, slađu ili običnu? — O, gospođice Melanija, iz vaših ruku svaka je stvar preslatka.
— Perso, dede malo vina — veli pop Ćira. — Gospodin-Pero, ta dete, nemojte se tu snebivati i ženirati zbog promene, moja kuća i gospodin Spirina kuća, to je jedno isto.
— I vama se to dopada!? čudi se očevidno malo uplašeno gđa Persa. — Bože, gospodin’ Pero, baš ste vi... baš je ova sadašnja mládež! Svaka joj se ženska dopada...
— Znate li vi da nijedan vaš pogled na nju nije izmakao mom oštrom oku! Čuvajte se, gospodin’ Pero! Znate li vi šta to znači: do srca uvređena sujeta? Znate li šta sve može jedna očajnica da učini?!...
Prvi put, pa toliko da traje vizita... — Prvi put, al’ nemojte poslednji put da bude — veli gđa Persa. — Gospodin’ Pero, ja ću celu noć misliti na vas kako ste mi obećali knjigu. Dogod mi je ne donesete, misliću na vas, samo na vas.
nego i jedan i drugi kad nešto ima da kaže, a on govori i gleda u onaj pismeni akt, ili okreće plajvaz, ili namešta pero u držaljici, ili tako ma štogod, tek da se nađe u poslu.
A nije ni čudo. Ta već su ga u pop-Ćirinoj kući zvali prosto: »sine Pero« ili »sinko«, a on njih »otac«, »mati«, ili »roditelji«.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ne može načisto da dođe — veliki je račun! Uđe u dućan, sedne na tezgu, uzme pero i hartiju, pa ovakav račun pravi: „Radi ženidbe kupio sam kola sa arnjevima; da se nisam ženio, ne bi mi trebala —
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A za onim pisaćim stolom Hristić se i dalje mučio, znojio, kidao, borio. Pero je škripelo i svaki čas nervozno i ljutito precrtavalo ono dotle napisano a lice mu izgledalo očajničko i sve ružnije.
I opet rukama živog ajduka uhvate, a pušku i ne opale. U srezu je stanovao i čim svane on za pero, a uveče piše prema lojanoj sveći i sam kupuje sveće za svoje pare.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
neki uzroka na svet izići na može — sočinio, gdišto pak i na pečatnju izdao; no počem s jedne strane dugovremena bolest pero iz moji ruku istrgne, s druge pak promenuto zvanije mene za sobom povuče, i nehoteću mi, morala je moja i moji
!! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji.
(Prokleta Eva mu mignila!) Gospodar notarius, dajte to cedulja. Vidim da moram da propadnim. (Uzme pero i spupajući k astalu.) Evo da žertvuim pô forinta. MIŠIĆ: Oho! Manje se ne prima od deset forinti.
POZORIJE 4. BIVŠI, PETAR JANjA: Eto moja verna Petra. — Sinko Pero, da sučiš rukava i deriš Miško i Galin, da si pomognimo u naša nevolja. Jesi razumio? PETAR: A?
PREĐAŠNjI, KATICA KATICA: Ovaj se s vami razgovara, gospodin Mišić, a ne zna da ga je moj otac vikao. (Petru.) Čiča Pero, idi brže. Traži te gospodar. PETAR: Naći ću ja majstore za kože, koliko god oće, tek moja ruka neće pristupiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imala je lice anđela, bila je riđokosa, nasmejana, nafrakana, sa očima plavim. U kosi je imala nojevo pero. Krinolina joj beše rasečena, duž oba kuka, tako da joj se lepa, gola, butina videla, iznad kolena.
) To je, kao da se nešto izvinjava, izbrbljao. Tek što to reče, a Kajzerling odgurnu hartije i tresnu guščije pero i viknu, ponova, da je Vasilije obešenjak (grof reče: „ein alberner Mönch“). Avanturist!
Ispod toga ima nekoliko linija, koje su kao staze u bespuću. Na kraju, guščje pero je zabeležilo nekoliko kovrdža, kao da neke divlje guske odlaze, u maglu.
U poslednje vreme, pravo da mu kaže, krv im je jurila u glavu, kad vide austrijski šešir i nojevo pero. Doći će dan, kad će oni zažaliti za nama. Kad budu videli, duž turskih granica, prazninu.
kao da ih je, tobože, neki njihov poznanik, oficir, pisao, a sva su počinjala ovako: „Sedoh, serce, na klupicu, uzeh pero u ručicu...” a zašto u ručicu?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
On čini utisak iscrpelog i slabog čoveka. Prolazeći pored njega Sekula mu otme zlatno pero kojim je ukrašena njegova glava i beži. Nepoznati ga počne goniti moleći ga da mu vrati zlatno pero.
Nepoznati ga počne goniti moleći ga da mu vrati zlatno pero. Ali Sekula ne sluša i sve se više udaljuje. Tada nepoznati obode svoga konja, koji skoči u visinu za tri koplja i brzo
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Vrlo rado, samo sam ti ja slab pismenko — odgovori krčmar, pa odnekle donese ogromnu mastionicu, bijelo guščje pero i hartiju za pakovanje sjekira i sve postavi na veliki krčmarski sto.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ode kod Nestora Čavića-Profita u dućan. — Dobar dan, Nestore. — Bog dobro dao, Pero! Otkud ti? Čujem da si se već uselio u tvoju kuću; dobio si, kao što čujem, i hiljadu forinti; tu se već može šta
Koliko hoćeš? — Treba mi nekoliko holbi. — Našto ti toliko? — Imam veliku baštu — smeši se i pali lulu. — Ti si, Pero, nešto dobre volje! — A zašt’ da ne budem dobre volje?
Kupô se jedared u laguni, baš blizu mora, i to je morska voda. Pre nego što će se svući, ište papir i pero da ocu napiše pismo. I onako treba mu novaca, istrošio se, pa će baš ovom prilikom oca iznenaditi.
Pred ogledalom češlja lepu vranu kosu, gleda se, vidi svoje uvenulo lice, ruke suve kao pero. I opet se sama obukla. Već je sasvim obučena, samo još venac meće na glavu i pred ogledalom udešava.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Sutradan, ako je to pero veće od onoga drugoga — udaće se, a ako su jednaka, ostaće još da čeka.“² Postupci u sistemu ljubavnog proricanja imaju
Paunovo pero, neobične lepote i upadljivog izgleda, mlada nosi na venčanju upravo zato da bi skrenula pogled zlih očiju sa sebe na
¹³ Neke trudnice u boljevačkom srezu paze kad petao jari kokošku, pa kad s nje padne pero, uzmu ga i sagore, a njegov gar popiju da bi lakše rodile.
U Homolju stare žene kade na ovaj način: „Nabave paučinu s tri prsta salaša i po jednu slamku i po jedno pero iz tri pusta gnezda, pa uveče metnu to na žar i nakade bolesnu porodilju.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Spavaće u hladnoj sobi ispod ogledala za koje je zataknuto paunovo pero. U zoru, ispod tople perine, osetiće da ga neko gleda.
Matavulj, Simo - USKOK
Za Rakom pođoše: Markiša Stevov, Pero Puroh i Krcun Serdarev, sva tri vrlo mlada, iako dva prva oženjena, onda se Crnogorci ženjahu u petnaestoj-šesnaestoj
— Ma đe je ta Lika? — pita Markiša. — Ja mnim đe i Dalmacija! — objasni Pero Purov. — Nije! — odsječe Krcun. — Odmah iza dubrovačkog je dalmacija, đe je hodio i striko drago, kad’no naši pođoše
— A sve li znaš, jadove, đavo te znavao! — reče Pero Purov. Brkonja Rako nastavi svoj pređašnji govor, kao da nije ni bilo tih dugačkih umetaka: — No se tuže, kneže, na
Eto, kneže, na što se tuže! Knez ne reče ništa, kao da se zarekao bješe da će ih dražiti. Pero Purov reče: — Tako ti je, da-ti, svuđ, đe našima ne sudi krst od tri prsta! — Je li? — učini na to starac.
— Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče! Pođoše. Ali mlađi ljudi nastaviše razgovor. Pero Purov zapita učevnog Krcuna: — Čujao sam e je mnogo lukav ovi današnji ćesar. Kako ga ono zovu?
Da ne bješe usred zime, pomislili bi e puče grom; tako se sjetiše da u Kotoru puče top. — Ha! — viknu Pero. — Puče top, uteče rob! — Uteče, ako bog dâ, mladi princip! — viknu Krcun Serdarev.
— Nako što je plav! Oko principa zavrže se mala prepirka, jer Krcun, Pero, pristav, Anđe, Gorde i one tri pretržnice tvrđahu da su ga viđali, ali se ne mogahu složiti kakav je na oči!
— Ko si? — ponovi pop i koraknu ka njekoj prilici, koja stojaše uz liticu. Rako, Markiša, Pero i Krcun opkoliše noćnika, koji odgovori na prekid: — Ja sam soldat! Bježim u Crnu Goru, kod vladike!
Oro! Svi nagrnuše za njim. Milica pripali zublju. Pop Marko, Rako Mrgudov, Krcun Serdarev i Pero Purov odvojiše se da pjevaju. Ostala gomila uvrsta se u polukrug.
— Elamo, vaistinu! — odazva se stara Krstinja i stade prema njemu. Krcun i Pero zapjevaše jednakim glasovima, jednak zastajući i udarajući o slogove: „Vi-no pi-ju po tri po-o-o-bra-a-a-a-ti-i-ma!
Kao što vidjesmo, Pero bješe oženjen, a žena mu Kiće nemađaše više od šesnaest godina! Puro je bio mučaljiv čovjek, što je rijetkost među
do grudi vladičinijeh; na koljenima mu bijaše njekakva velika knjiga, na njoj list hartije i divit, u ruci držaše guščje pero; na licu mu se ogledaše velika pomnja, jer, uz guslarevo pjevanje, vladika mu često nješto došaptavaše, što bi on bilježio
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Za Sorijana su „Pero, Andersen, Žil Vern... Tajanstvene ličnosti koje nisu uspele ni u jednoj knjizi za odrasle, i koje su dosegle
Lolastije lole nema ispod neba: pojeo je više batina neg' leba. Krečio je pero, propise je dero, Knjige nije čuvo, već se njima grudo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je u pero beležio narodni govor i fotografski snimao narodne običaje, tako da njegova književna dela čine utisak poslova jednog
Milićević, Vuk - Bespuće
i krivim redovima i puno grešaka; isprekidano, sa zbunjenim, poplašenim, potiskivanim mislima koje su se gurale pod pero; sa puno mrlja od mastila i sa mnogo isprevlačenih i brižljivo zamazanih redova i riječi pod kojima se skrivala
dijete volilo, dolaze tako rijetko; da će proći mjeseci da ona radi mirno u svom ćošku svoj školski zadatak, da škripi pero i da se čuje kako ona svaki čas namiješta stolicu, — a da njezina mati koja sjedi nepomično sa radom koji zabavlja ruke,
Sremac, Stevan - PROZA
I olako mu se prošlo! Bio je samo iznenađen jednoga dana. Kad je jednoga dana seo već za sto i uzeo pero i oprobao ga na noktu levog palca spremajući se da nešto prepisuje, priđe mu šef i kaza mu da je otpušten.
Diže se užasna vika. Jova veli da je to domaćinov posao, a Kaja opet njemu da on neće to znati, da je njegov alat pero, a ne veliki kujnski nož. Jova se hvali da je on majstor u tome: dvadeset i pet godina »tranžira« on svakoga Božića.
Jova mu primače mastilo, koje drži u levoj ruca, a desnom mu predaje u ruke pero, a gđa Kaja se naslonila iza leđa na polaženika, pa mu jednom rukom meće »puslicu« u usta, a drugom ga blago pomilova
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ode, vjere mi, ko na Kosovo! — Ehej, pogledaj ga, posljednje krejino pero na kićenoj kapi hajdučkoj. Iz žandarmerijske kasarne Savu prebaciše u sreski zatvor, dobro znanu buvaru, „ćuzu“, a
Komandir poče zapisivati, zatim spusti pero i u neprilici ubrzano zatrepta. Pjesnik je nastavljao dalje, nadahnuto, ništa ne primjećujući: Teško stoci kad je gone
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dâ u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika
— Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i BašČelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ću onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć. Carević uzme pero te pođe.
Carević uzme pero te pođe. Putujući opet po svijetu dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka:
car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu ga dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskreši vatru pa ga zapali, a ja ću ti onda doći s mojom silom u pomoć.
Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj što god zaište. od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ćeš ih pustiti sve.
od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ćeš ih pustiti sve.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Kad ne spremam, opet psuješ. MAKSIM: U moje poslove da mi se niko ne meša. Eno ste mi i pero zabacili. SOFIJA: U fioki je. Ostavila sam ga da se ne izgubi. MAKSIM: Tako. Tražim, da poludim.
ADVOKAT (ide po sobi): Da, da, to je tako, hm, i nije baš. No zato ništa. Vidite li ovo pero? Ono je grom za svakoga? Idite vi sad kući I posle po sata dođite, ja ću međutim urediti da vam bolje bude.
nasrnuti, — nasrnuti — nema. Hm! To je zubnja bolest. Al ništa, ѕtylo curіalі nasrnuti, naѕrnіre, tako (uzme pero i počne dalje pisati)... nihilominus tamen іpѕa naѕmіvіt іn іllam.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
stavih dlan na usta i u mrtvačkoj tišini ispustih svoj čuveni ratni poklič iz plemena Sijuksa, na šta doktoru ispade pero iz ruke. Kada sam prestala da arlaučem, kristalni luster u njegovoj ordinaciji još uvek se tresao kao šlogiran.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Krvopilac gde krv pije, igra rubac od mantije. Grabež-senke, pri fenjeru, večeraju greh-večeru. Vito pero od čempresa umiruje ruku besa. Tamna krila vrh kandila rasplaminja Božja sila.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Kako igra? ALEKSA: Kao pero. No opet mesečnjacima se dopao moj štelung, premda moram i to ispovjediti da sam sva mogućna upotrebio, kako bi carici
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
LIJIN OGLAS U gustoj travi nadomak reke, kraj neke staze uske, našla sam sinoć, u sami suton, pero gospođe Guske. Neka se Guska u šumu svrati da joj ga tetka vrati.
“ Mastilo tu je, hartija čista, pero, slobodno vreme, knjigama tuđim delija lista, vešto kraducka teme. Iz „Hajduk Stanka“ pokrade Janka Kȏ kuca tuđu
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu. Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime.. I za tim u budžak ode.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
li poznati kneza Lazara Mogla bih seko poznati i da mi nisi kazala po dugoj haljini i zlatnom pervazu Paunovo pero pada mu do peta poznala bih kneza na mostu i na prelazu Na stavama Save i Dunava Vedrina rujna polazi od Zemuna i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kad Stojan ode pred Gojka, ovaj već pisaše nešto ljutito. Ruke mu drhtahu, a pero ga nikako ne slušaše, no izvijaše puno nepotrebnih crta.
srp., kako se to ponekad radi, nego baš otegao celom širinom. Ljubica pognu glavu, pa veoma poslušno i usrdno uze pero i potpisa kako joj je rečeno. — Šta kaže? zapita Gojko šapćući, kad mu Stojan predade hartiju. — Šta će reći...
Pa onda maznem preko nosa: fik ! a nos u travu... On vrišti, kuka... Stoj, gospodine Pero, da znaš kako je beščastiti učiteljske porodice!...
Posle ručka vođaše se među drugovima živ razgovor u učionici. Velja sedi kraj stola, držeći umočeno pero nad hartijom, a Gojko hoda preko škole i zastane, kad ga Velja što upita. — Eto ti, brate... šta ćeš više!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Pošalji mi drvo šimširovo, Šimšir drvo dima ne imade, Pošalji mi pero paunovo, Mešću dvore, praha biti neće, Pošalji mi od zlata maštrafu, Kad donesem studene vodice, U maštrafi trunja
“ “Ono je Stojna popova, Što nosi pero na ero, Što nosi dukat na čelo!“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli.
215. Udaralo u tamburu đače: Tambura mu od suvoga zlata, Žice su mu kose devojčake, A terzijan pero sokolovo. Gledala ga s čardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: “Bože mili! da čudna junaka!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
je predvodio general Boža Janković, koji je onda ličio na Kuropatkina, a njegovi oficiri imali su na kapi rajerovo belo pero. Ja sam to pero, zatim, godinama nosio zabodeno u moju ludu glavu.
Ja sam to pero, zatim, godinama nosio zabodeno u moju ludu glavu. Prilikom tog mog izleta u Srbiju, dok sam po Beogradu šetao, nije
Sva je u mesečini i cveću. Hodam po kući kao veštac, sa svećom u ruci, i tražim svoje knjige, mastilo i pero. Poljak ih je smestio u jednu praznu sobu. Sedam na svoj sanduk i pišem.
Bogdan je onda – pričao je on sam – kad je idući put pisao o prevodima Kostića, rešio „da pritisne pero“, pišući o Šekspiru Kostića. Tog neuljudnog čoveka.
Državi je tada bilo potrebno pero i hor, koji će pevati, kako su Dučić, Rakić, Bojić, Jelić, pevali. Za čitalačku publiku. Državotvorno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A Pero se privuk'o polako, pa srkuće iz ćase, a svoju čašu sa rakijom drži pored sebe. Jovica se pridiže, odmače se u mrak, pa
— Ko to dirka ćasu? viknu Blagoje. Pero se ućuta i poče da srče iz svoje čaše. Srknu dvaput pa dreknu: — Uh, pos' mu njegov, ko je ovo?!....
Nađi i jednu ženu. — Strina Joka će poći i Mićo, Pero i č'a Tanasije. — More, ne poveravaj se čiči! — Ne beri brige, znam ja njega. Ide taj na veselje, k'o slepci na daću.
« Posle nastade nekakva tama, n on čuje da ide neko u papučama po sobi... — Pero, — zovnu ga nežan i blag glas njegove majke. On se trže i probudi se. — Što ne legneš, moje dete, nego se tako mučiš.
— Pero, kako se zvaše ono mesto, gde je Eduard III pobedio Filipa IV? — zapita ga jedan. — Ne znam ti ni Eduarda ni Filipa, a
— Jok. Tamo se ide zbog grešne duše, da se njoj olakšaju muke na onom svetu, a telu kako da Bog. — Znam, znam, čiča Pero, reći će koji dečko — ali ti se valjad’ ne moliš Bogu jednako ?... — — He-he, kako bi ti hteo mnogo da znaš.
Dim od cigara koluta se, stomak usrdno vari i izaziva drem, od koga se teško braniti... — Pero, pričaj štogod, da ne zaspimo. Za tvoga duga učiteljevanja, valj’da si doživeo štogod zanimljivo... neobično... — The...
gleda... ne diše. — Tetice! ... Načini mi, bolan, Zorki šešir. Ono staro pero ne valja... I noga joj se pokvarila. Na ovaku molbu, tetica bi se do sada prenula živo, i odmah stala nameštati
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (još se snebiva): Znaš, mislio sam... SEKULIĆ (trpa mu pero u ruke): Ama, nemaš ti tu šta da misliš. Neka misle oni u Beogradu, kojima ti trebaš. Platiće oni to, ako ti ne platiš.
U zdravlje! (Ode). VI JEVREM, SPIRA, SPIRINICA JEVREM (ostaje ukipljen, držeći još uvek pero u ruci. On uznosi obrve razmišljajući i izdržavajući nezadovoljstvo).
(Govori.) Evo, ova je polovina čista. (Ocepi i da joj.) Piši, molim te! DANICA (umoči pero i seda). JEVREM (šeta uzbuđeno, misli i gricka nokte): Da l' da kažem „Gospodo”? Ne, bolje je Građani”!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
pa gledaj... — Pa, videću. Da spasemo koliko se može. To reče Sreten i ode u svoju sobu. Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu. Zatim ustade, stade hodati, sede opet i stade misliti.
U njoj ima i nekoliko propalih rezolucija. I Sreta sede odmah tu u mehani i zatraži pero, mastilo i hartiju. Zac donese sve iz sudnice.
Đorđe, Sreto, Pero, Mićo, Žiko, Ljubica, Krsman, Jelesije«. Izračuna šta staje četrdeset i jedna reč i nađe da će sve stati: dvesta
— zapita Krsman dripac. — Onako na kancelarijski trošak bar ako ne može besplatno da se otpravi, a Pero? — zapita Jelesije. — Ne može, — veli Pera ćata.
Šta je sve to! Pero nije u stanju opisati to; trebalo je biti tamo pa videti tu lepotu. Odavno se zakopao Prudelj na tom mestu gde je
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al u nebu se vide međe Svake šume i svake njive. PREDVEČERJE Vilin konjic ukoso vodi Tanko pero po mirnoj vodi. I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica.
Rakić, Milan - PESME
SERENADA I ALLEGRO Sa tri svirača u crnome plaštu, Sa šeširom na kom se pero vije, Uzev u pomoć istočnjačku maštu, Prikrašću se, ko lopov što se krije, Sa tri svirača u crnome plaštu.
SONETI I Surovo će vreme naša dela strti, Pisalo ih pero, il̓ puške i mači. Lagano, a stalno, njih mrvi i tlači Strahoviti žrvanj neizbežne smrti. Nek propadnu dela!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
moje oči izvađene, očni vide! Kome braću ti ostavi, bratska hvalo, i staroga baba Pera, kuku, Pero! i tri mlade sestre tvoje, kukavice? Sedam snahah što ošiša? njima prazno!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Proteče im tako dosta vremena, da jedan s drugoga očiju ne svrnuše. „No sam ti grdan san usnio, moj Pero, doma, prije no što krenusmo!“ „A šta brate da čujem!
Cura prinese uho k njegovim usnama, da se uvjeri diše li. Slabačko bješe disanje mu. Zatijem ona dohvati kokošinje pero, koje umočeno stojaše u čaši sa medovinom, pa njim premaza mu usne. Ranjenik otvori oči i uzdahnu.
“ „Ako uzmeš moju sestru!“ odgovori Jan, rastežući i razdvajajući svaku riječ, kao da ih nekome u pero kazuje. Adolf zinu i izbulji oči.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla.
Osta (ime bolesnika) lak k’o pero, čist k’o srebro. 2 Ide crveni čovek na crvenom konju i nosi crveni nož, da o’seče crveni vetar, i otera ga u more, u
Da ja ovnu soli dam, Da mi ovan loja da, Da ja loj maci dam, Da mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja knjigu bogu dam, Da
dam, Da mi ovan loja da, Da ja loj maci dam, Da mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja knjigu bogu dam, Da mi bog sreću da,
MAGLI 1 Beži, maglo, vihorom I na pero i na rog: Eto popa za tobom, Vuče sablju za sobom, Gde te stigne, da te šine, Gde počineš, da pogineš!
(Vatra i vatrište) 64 — Govori bez usta i jezika? (Pero kojim se piše) 65 — Golo momče proz goru promače i iznese kosu u zubima?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
34. Glavica bijeloga luka. 35. Kokoš, kad snese jaje. 36. Grmljava. 37. Lubenica. 38. Saonice. 39. Uzda. 40. Pero. 41. Čobani kad zovu žene, da ponesu muzlice, da muzu ovce. 42. Ognjilo i kremen, i varnica i trud. 43.
Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj štogod zaište. Od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ćeš ih pustiti sve.
Od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ćeš ih pustiti sve.
sjutra dan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izva- | di jedno pero pa mu ga da u ruke, i ovako mu reče: „Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda
„Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš-Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ću onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć.“ Carević uzme pero te pođe.
“ Carević uzme pero te pođe. Putujući opet po svijetu dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka:
car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu ga dade govoreći: „Na ti“ veli „to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskreši vatru pa ga zapali, a ja ću ti onda doći s mojom silom u pomoć.
““ „Ništa za to“ starac odgovori; „evo ja imam pri sebi kalamar i pero, ako umiješ pisati da mi se potpišeš, od svega svoga, što bi i gda imao, da ćeš mi polovicu dati.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A za tvoj kamen ne brini! Kad sam natovaren, osećam se ko pero! Samo još da se podigne letnja bugija, pa da me ponese, da me ponese...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A, vire mi, to je dobar način za mlade, jake ljude. Kad proždereš zrno, poslin nikoliko vrimena ćutiš se lasan kâ pero!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Napisaću ti priznanicu samo na sumu koju sam primio — tvrdo reče, uze sa stola svoju nekadašnju đačku mastionicu i pero, izvuče iz džepa parče hartije i, ne sedajući, poče da piše priznanicu. — Ne pristajem.
— On je štampao plakat o tvojoj ženidbi. — To me se sada ne tiče. — Mlada ti nije neka lepotica — odloži pero i zapuši mastionicu. — Kad ste je videli?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta će joj onda korenje? Veštice i čarobnice koriste krilo slepog miša, zmijin zub, sovino pero. Možda Tataga nije ni veštica, ni čarobnica? Ali zašto je zveri slede, a šuma krije?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
) Tu, na maloj raskrsnici Jevremove sa Višnjićevom ulicom, uz Muzej i deo dvorišta Osnovne škole „Pero Popović Aga“, u toku svakoga dana padne najviše svetlosti, jer je baš tu ono mesto na kojem, na celoj padini prema
koja ovde nikad nije siva, gleda oblake koji dolaze od Kalemegdana i seća se kako je onde gde je sad Osnovna škola „Pero Popović Aga“ bila njegova, Jovanova pijaca na kojoj se moglo naći sve, od dimljenih jegulja i šarplaninskog meda do
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić LIII SERENADA (1—Z) 1 Allegro Sa tri svirača u crnome plaštu, Sa šeširom na kom se pero vije, Uzev u pomoć istočnjačku maštu, Prikrašću se k'o lopov što se krije, Sa tri svirača u crnome plaštu.
Krčmar je dremao mirno držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe, i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime... I zatim u budžak ode.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Genijalna podvala!“ „Na takvu optužbu uze moj muž pero u ruke i dokaza da, kada bi duvanu zaista bila dodata ona količina vode koju su potkazivači bili izračunali, on bi
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Koliko sam puta pokušavao da pišem, pa u bezumnoj groznici sumnje bacao pero pitajući se: kome da pišem, zar su oni živi, zar je To moguće, zar mi nije bliže i samo nebo od njih?
Upravo otud mi jedino i moć da držim pero. A ako se sve lepo svrši, što bih ja želeo svom dušom, i leptir odleti odakle je i došao, tebi ću dugovati život, koji
Najzad se stiglo pred stanicu. Tu je gazda Trifun naredio, da se od njegove kuće donese pero i mastilo, predlažući da svi odu tamo na kafu. To razume se nije usvojeno.
To razume se nije usvojeno. Očekujući pero i mastilo, referent artiljerije je osmatrao ulice, kojima se prilazilo stanici. Tamo se još čula paljba.
‘ Nisam vam, zaista, nikako pisao, a sad ovom prilikom zadovoljno uzimam pero i jesam vinansijski narednik iz Čevrntije, vaš Milić Sandučarević, pa ti se mnogo nadam i u nedelju čekaću te.
Tada Gospod, ne mogući dalje da je podnosi, ostavi pero, podiže glavu, pa oslušnu i zamisli se, trudeći se da pojmi one čudne uzroke jedne tako nečuvene i paklene uzbune.
Gospod beše dobre volje zamisli se malo, ostavi pero, podiže glavu i opet blago pozva sv. Petra pa mu naredi da se ponova potrudi do Zemlje i tamo izvidi u čemu je stvar.
Sedeo je tako Gospod sa sv. Petrom i sa njim ćaskao o svačemu, pa će tek najedanput reći: — Ama, Pero! A sv. Petar pokloni se i odgovori: — Molim, Gospode! — Ama, boga ti, upitao bih te nešto. — Da čujem, Gospode!
Veliko je bilo nestrpljenje u Gospoda kad je sv. Petar naišao. A čim svetac stade pred Njega On ga dočeka: — Pero, vere ti, šta bi? Govori, pronađe li ih? Jedva te sačekah da čujem šta Mi donosiš. — Pronađoh, Gospode!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zatim promiču, žustro i dosta veselo, dva mlada doktora u bijelim kapama. Vratar je jednog zaustavio. On vadi pero i potpisuje mu neke papire. Zabavljam se gledajući tu moju malu fatamorganu.
Ili bar zabavno, kao dječja bajka. Pogriješio si put: mjesto violine, morao si uzeti u ruke pero. Taman posla! — mislio sam u sebi.
Pogriješio si put: mjesto violine, morao si uzeti u ruke pero. Taman posla! — mislio sam u sebi. Da sam uzeo pero, danas bi mi isto tako govorili: „pogriješio si, za tebe je bila violina”. Znam ja već te stvari!
Ipak, katkad sam pokušavao da ih poslušam. No ubrzo sam, i s osjećanjem neiskazanog olakšanja, odbacivao pero. Uviđao sam: nema šta, riječ uvijek iznevjeri misao! A pogotovu iznevjeri osjećanje.
Najzad se nadovezao mene. — Hoću da pravim testament. Molim vas, vi pišite, a ja ću vam kazivati u pero. — Ali za koga testament, kad nikoga svoga nemaš? — nastojao sam da ga razuvjerim.
— Pa dobro! Kad hoćeš, pišimo! — i uzeo sam pero u ruke. — Neka mu bude! Neka mu bude, kad ga to zabavlja! Tako govorim sada i sam sebi: — Neka mi bude!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pođe mu srdžba uz grudi, ali se on uzdrža. U tom se začu iz kuće slabačak i promukao glas: — Evo me, Pero, sad ću. Odmah zatim pojavi se na vratima baba Mara, Đuričina majka.
— Bog s tobom, gospodine, zar moje dete!... — poče da nariče baba. — Nemoj duše grešiti, valj'da znaš šta je dete... Pero, po Bogu si brate, ti znaš... — Mak' se otale, babo, Dok nisi zlo prošla!
kô svud: po dva na struk — odgovori ovaj. — Pa zar u sto klipova tovar žita!... — viknu Đurica. — More nije, vi’š, Pero ti kaže: samo da ga zaplašimo... Znaš, brate, nije ni meni lako gledati, da mi propada toliki mal.
Jovan skoči veseo. — E, ’vala ti, Miloše, kâ bratu. To je pošteno i pravo. — Kmet Pero — reče Đurica — ako još jednom čujem da se ovako šališ sa našim ludima, ja ću ti suditi. A sad sedite svi.
Ali se Marko već beše odlučio. Izjutra zorom otide Marko do svoga suseda Petra. — Da mi daš, Pero, onaj tvoj garabilj, ako je opravan. — Što će ti, more; da nećeš i ti u hajduke? — Hoću ja, ali na lisice.
— Blago meni, kad je’ vaka devojka izabrala moga Đuru. — Ako danas ili sutra, počem, dođe Pero — prekide je Đurica — kazaćeš mu da mi čuva devojku, da se glavom ne šali... od vlasti nek je krije, dok se god može...
Tamo ne može probaviti ni nedelju dana, vlast će je uhvatiti i zatvoriti, čim dozna... — Kakva vlast! Pero će je čuvati, a posle toga i ja ću otvoriti oči — prekide ga Đurica. — Slušaj što ti govorim!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dade u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika
— Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš—Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ćy onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć. Carević uzme pero te pođe.
Carević uzme pero te pođe. Putujući opet po svijetu, dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš, poviče opet jedna đevojka sa čardaka:
car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskreši vatru pa ga zapali, a ja ćy ti onda doći s mojom silom u pomoć.
Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj što god zaište. Od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedio pero, pa ćeš ih pustiti sve.
Od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedio pero, pa ćeš ih pustiti sve.
— jedanput na dan jesti kanica — kavanica (koja je često i berbernica) kada (kaduna) — turska gospođa kalamar — pero od trske kamara soba: hrpa, gomila karoca — kočija karpuze — lubenice kasida — vrsta novca katil — krvnik kahva
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Cveta se tek s nekoliko reči zdravi s družinom i odmah pristupi svojoj deci, te jedno za drugim izgrli. —A kud je Pero? — napokon brižno upita i zagleda se u čeljad. Svi zamukoše, niko ne mrdnu. Ona pretrnu, nasluti nešto teško.
Časom se uzdrži i upilji pogled u čeljad. Niko ne trenu okom. Taj podmukli mir uveri je o nesreći. Gorko zarida: —Pero, hranitelju, kuda ode? — i prostre se po tlehu, bijući se šakama po glavi i prsima. I mali se Marko rasplače.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ja, ovaj... ja sam došao da vam javim da ste postali ministar. POPOVIĆ: Znam ja to, gospodine Pero. PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da vam javim. POPOVIĆ: Hvala, hvala!
POPOVIĆ: Hvala, hvala! ŽIVKA: Hoćete li vi, gopodine Pero, sad u ministarstvo? PERA: Na službi, gospođo ministarka.
Hoću da se provozam triput od Kalemegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero! PERA: Razumem, gospođo ministarka. (Klanja se izlazeći.) Pera pisar iz administrativnog odeljenja!...
ŽIVKA: Uha! PERA: Pa ipak, gospođo, tako ćemo još najpre saznati... ŽIVKA: E pa, 'ajde, gospodine Pero. Uhvatite tu žensku liniju, pa saznajte.
A kad saznam, lele majci, taj će me zapamtiti. 'Ajde, 'ajde, požurite, gospodine Pero! PERA: Molim! (Ode.) VIII ŽIVKA, VASA ŽIVKA: Boga ti, Vaso, reci ti meni: poznaješ li ti koliko-toliko zakone?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
1888. NE ŽALIM Imao sam dobru misô (Tako mislim bar), A u meni gorucô je Sa Parnasa žar. Sveća gori, pero spremno, Hartija je tu; E, sad sedi pa napiši Lepu pesmicu.
Čim ja počnem, evo ti ga Da skoči u plam; Bacim pero, od sveće ga Dalje oteram. Ja hartiji, leptir sveći. Znam, ne prkosi, — Al’ svoj tako kratak život U grob unosi.
Rodio se Hristos, ali ne za mame Koji ’no se plaše i od svoje senke, Kojima se vije po svakome vetru Kukavičje pero vrh sramne čelenke.
Oporuku činim, omladino draga, Ma da nemam zlata, ma da nemam blaga; Je l’ mi pero skvrno, ti ga samo prebi, — I dugove moje sve ostavljav tebi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
obuše mi ruske čizme od juhta, pripasaše sablju (koja je slobodno mogla izostati), posadiše me za sto, uklopiše u ruke pero, pa sad hajd' šifriraj i dešifriraj depeše, prevodi s ruskoga i francuskoga na srpski i sa srpskoga na ruski i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oružija sva moja vrag moj zatupio, pero svoje sa mojom sabljom zaoštrio: u krv moju umače, na me zlobu piše, čada moja nogami gazeć, zlobom diše.
Tim joj ti, mene, Naroda Genije, Navek učini: mudrost nam dolazi S Olimpa. Daj kazuj pod pero Pravila polezna; put ko sreći Otvori. Čujte! „Narod će s’ rodit iz Vas serpski.
Tu će se tvom svakom udaru glasi odzivat, Kao kad zlatno pero zlatne se kosne žice. Nebesna luča nek’ ti čiste boje razgara, Nek ti rajskom rosom sokovi buje bistri; Anđeo
avgusta 1842, č. 10, str. 52a, bez potpisa, sledeću svoju pesmu, unevši je docnije u zbirku svojih pesama Mač i pero, Bgd 1846, 21—2 (toj knjizi Zmajev Starmali iz 1880. god.
god. dugao se da joj je pravi naslov Mačije pero loša Popovića): Ja sam verni srpstva sin, Miloš imenom, Mom ću srpstvu starat se Kazat vremenom: Što je srpsko
Bojić, Milutin - PESME
A kad moja ruka kradom pero takne, Tvoj osetim stisak, zadršćem bez java, Ceo zid se jedan kô zavesa smakne I ja vidim samo red smrvljenih lava.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Deder, izvadi ga! (Milisav vadi iz fioke jedan protokol.) Zavedi! (Milisav umoči pero i očekuje.) „Kapetan ovoga sreza, Gospodina ministra unutrašnjih dela izveštava depešom da je u svome srezu pronašao i
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
To je. Živa ja tamo više neću!« U prvi mah, od jeda, ljutnje, umalo što se Mladen ne zaboravi, što ne prelomi pero, ne baci tevter i ne skoči da pravo tamo, kod nje, ode, da je zauvek, zasvagda, izgrdi, pa čak i izbije, na mrtvo ime
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Devojke udavače uoči Đurđevdana otkinu podjednako dva pera na struku b. l., pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće, neće (SEZ, 32, 1925, 40; slično ljubavno gatanje i u Karadžić, 3, 1901, 123).
uz Perunovu (?) hipokoristiku: »Kaloper Pero Leljo« (Vuk, Pjesme, 1, 376). Kao u nemačkom, tako i u nas, sudeći po etimologiji, k. stoji u vezi sa Bogorodicom.
l., i to jedno vežu zlatnim, a drugo svilenim koncem: ako posle nekoliko dana izraste više ono pero što je zlatom vezano, biće u braku srećna (ZNŽOJS, 16, 159). C. l.
uoči Ivanjdana, devojka, misleći na nekoga mladića, otkine list sa smokve i metne ga na prozor: ako sutradan ujutru pero bude sveže i zeleno, to znači da je mladić voli, a ako je uvelo, onda ne (ZNŽOJS, 39, 1957, 69).
U Kastavštini upotrebljavaju je u gatanju deca i devojke. Ubravši je, dete kida pero po pero govoreći: »Raj, pakal, prkatorij« i ovu radnju ponavlja sve dok ne »pride zadnje pero na raj«; devojka, pak,
U Kastavštini upotrebljavaju je u gatanju deca i devojke. Ubravši je, dete kida pero po pero govoreći: »Raj, pakal, prkatorij« i ovu radnju ponavlja sve dok ne »pride zadnje pero na raj«; devojka, pak, »žuta zrnca,
Ubravši je, dete kida pero po pero govoreći: »Raj, pakal, prkatorij« i ovu radnju ponavlja sve dok ne »pride zadnje pero na raj«; devojka, pak, »žuta zrnca, ka su nasred margareti«, okruni i baci u vazduh: imaće onoliko dece koliko joj
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vaso krenu glavom na dva varošana, što se nađoše u dućanu, da potpišu „zadužnicu”. Jedan od dvojice pruži pero Vojkanu da „postavi križ” potpisaše. — Daj mu robu, — zapovjedi gospodar onome dućanskom momku, a njih napoj rakijom!
— veli pisar uozbiljivši se. I prebira bilješke po ostrišcima hartije. Pa, sjevši, držeći pero u ruci, gleda u Petra. — Nemoj pisati, — opazi baba, — dok ne čujemo što daje. — Ja odoh!
— Ja odoh! Nema ovdje moga čovjeka, — sjeti se iznebuha sestra Petrova ugledavši pero u pisarevoj ruci. —Gospodarica si da radiš što ti je volja, opazi pisar, — ali .... — Evo para! — prekide Petar.
U hitnji sluša pisara i gleda kako novac dijeli starcu i ženama. — Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi. A kad sestra oklijevaše da prihvati za pero, naljuti se. — Nemam vremena dangubiti!
— Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi. A kad sestra oklijevaše da prihvati za pero, naljuti se. — Nemam vremena dangubiti! — povika na nju, i žena, u strahu, drhtećom rukom postavi križ.
Pop Vrane zbunio se i traži pero po stolu, čisto preneražen, jer nije vičan takovim odgovorima; sjede i napisa cedulju; pišući snađe se i, pružajući mu
Vojkan protrne. Mora da sudac rđavo nešto piše, žuri mu se, pero mu leti po hartiji... Sudac izreče osudu: Vojkan se osuđuje da ima da isplati Petru dvanaest kruna za kukuruz i na
Premišljajući o svačemu, pade mu na pamet da je sjutra subota, ne osjeća se lagodan u životu, pa neće ići u grad. Uze pero i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji put ugovorili, i o čemu ona mu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
odbio sam ga glatko, izgovarajući se da sam bolestan, a mogao sam naći drugi razlog: da je nedolično upotrebljavati pero u službu mača, da sam ja perom pripisivao Sveto pismo, Reč božiju, reč o miru, bratstvu, blagosti, ljubavi, da će se
u službu mača, da sam ja perom pripisivao Sveto pismo, Reč božiju, reč o miru, bratstvu, blagosti, ljubavi, da će se pero oskrnaviti obeležim li njime glavu čoveka nad kojim će blesnuti krvožedna sekira.
Ostao je tako nepomičan. Najzad, kad smo mi tu prisutni počeli da se vrpoljimo od nestrpljenja, zamočio je guščije pero u rastvor čađi ili drugog nečega crnog i ljigavog i počeo da piše.
Dimitrije, Dimitrije, ja tvoj Pilat, opravši ruke, uzeh tvoje pero, da nastavim tvoj posao, opravši ruke, Dimitrije, uzeh haraksal, zamočih pero u razmućenu čađ, i evo me kako stisnutih
ja tvoj Pilat, opravši ruke, uzeh tvoje pero, da nastavim tvoj posao, opravši ruke, Dimitrije, uzeh haraksal, zamočih pero u razmućenu čađ, i evo me kako stisnutih zuba ispisujem dalje: „Kad Pilat ču, upita je li taj čovek Galilejac.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime I zatim u budžak ode.
Mladi Slepčević sedi u svojoj sobi i baš se ozbiljno dao u misli. Kosu je đenijalno rasturio, a za ušima ima držalje i pero.
Ta to nije teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero. Aja, to ne ide.
to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero. Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide...
Uzme ponova pero, ostavlja ga i sasvim se ozbiljno nreda mislima. Mora mislen čovek jako da se čudi, Kakvo je to doba, kakvi su to ljudi?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
XI CARIGRAD. U FANARU Carigrad Moje pero stoji unezvereno i ne zna čim da počne. U ovim prvim danima moga boravka u Carigradu svaki je momenat po jedan veliki
Ovo moje zlatno pero, to je oluk kroz koji se moje misli i neispunjene želje talože na hartiju. Milo mi je da ste moju pošiljku primili u
Ja počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke moje verno pero, i stadoh da pišem i računam. Kada sam se posle ponoći obazreo po sobici, dugo nisam mogao da dokučim gde se nalazim.
Izbačen iz opservatorije, gde se morao baviti dosadnim računima, on se, kad je sada okušao svoje pero, bacio na žurnalistiku i lepu književnost.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Marko je bio čovek silnog kostura. Sedeo je u naročitim stolicama. Šaka mu pravi buzdovan. Kad bi uzeo guščje pero da piše, morao ga je noktima držati. Žena mu je jedva stizala do struka.
Jednoga dana je morao da projaše kroz varošicu, i da ostane u njoj nekoliko sati. A kad se vratio na selo, uzeo je pero i napisao na listu hartije ovo: „Zapisnik s jednog ljudskog zbora... Svi bili prisutni...
E, sad, pošto metlu i portviš nikada nisam uzeo u ruku — u sudu — a pero ne ispuštam iz ruku, mislim da nisam poslužitelj, i da nekako dolazim uz činovnike.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
To bi po našem mneniju najbolje bilo taki spočetka pero ostaviti.« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja. Ja, istina, zanat spisatelja vodim od sedam godina i trudim se doznati
pročitavati, tako da kukavni slišatelji moraju, il’ im se oće ili neće, tamo misli upravljati kud ji suvo sočinitelja pero vodi.
No kako gođ što se onaj magarac lavovom kožom uvio, tako i mi s tuđima mislima vranije pero naše uvivši, vranu s tuđim perjem predstavljamo. »G.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je uživo srebro oblače Pevam I palim jedno pero iz levog krila Da mi pesma bude primljena BOJ NA KOSOVU POLjU Jašemo pevajući poljem U susret oklopljenim zmajevima Naš
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na pogači, koja je pred mene bila stavljena, bila je jedna knjiga, novac, pero i ključ, kao atributi: nauke, bogatstva, književnosti i domaćinstva.
I reč bi odmah bila ispisana. — Deder ti, Pero, napiši reč dud! Razume se da bi se i Pera zbunio dok mu ne bi učitelj rekao: — Zamisli jagnje na ražnju izmeđ' dva
Koliko sam puta bio već i zamočio pero, u mastilo, pa se ipak uzdržao. — Ali zapišite, molim vas, zapišite makar jedan stih! — šapću vam njena usta „rujna“.
— Ali zapišite, molim vas, zapišite makar jedan stih! — šapću vam njena usta „rujna“. Ja ponova umačem pero u mastilo i ponova se uzdržavam. — Molim! — ponavlja ona. — Izvinite, ali ja sam na dijeti! — pravdam se.
Šta će, molim vas, jednom pešaku češagija? — Sasvim, sasvim! — reče kapetan ubeđen i uze pero te zapisa moje objašnjenje i isprati me umirujući me: — Dobro ste uradili što ste došli lično da se objasnimo; to ste
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ne vidim ni belu mačku sada, toliko me bole noge... — Ali ovo je laka... Pazi! Pero ima, tica nije... Pušku nosi, vojnik nije... Plašljiv jest, zec nije... Šta je?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pogledajte kako blistam! — isturi šeširić pogledima radoznalaca svoje zeleno pero, ali se seti gde je i ućuta. Dole, u travi činilo mu se da čuje neko kucanje, neko čangrljanje iz kojeg se izvi tiha i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kao mamac nosi na glavi zlatno pero. Zar može nasilnik da prođe pored takvog jadnika i da ga ne opljačka? No u tome slučaju đogat bi prestao da ramlje,
Kad to začu careva đevojka, skoči mlada na noge lagane, pak dovati pero i hartiju, u lice je perom udarila, od obraza krvi otvorila, Marku sitnu knjigu napisala: „Bogom brate, Kraljeviću
Jednak njega ljuba poslušala, ona uze dora debeloga, odvede ga Petru nalbantinu. Kad je viđe Pero nalbantine, još je njojzi bio govorio: „Snaho moja, tanka Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti vodiš dora na
Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti vodiš dora na prodaju“ Ja govori dilber Anđelija: „Moj đevere, nalbantine Pero, nije tebe pobro preminuo, no se tebe pobro pozdravio da mu kuješ veresijom dora — da on ide Arapu na mejdan; kad se
Progovara nalbantine Pero: „Anđelija, moja snaho mila, ja ne kujem konje veresijom; da mi dadeš tvoje oke čarne — da ih ljubim dok se pobro
“ Progovara Pero nalbantine: „Pobratime, bolani Dojčine, nijesam ti dora potkovao: ja se, brate, malo našalio, Anđelija ljuta i
Moj ujače, Crnojević-Ivo, da ja tebe jedne jade kažem: sinoć polju legoh pod čadorom, dopadoše dvije moje sluge, na pero me ćurkom pokrivaše i gospodski lice zavijaše; oči sklopih, grdan sanak viđeh, — grdan sanak, da ga bog ubije!
je na njem ljepše odijelo; na Vuliću, bratu Milićevu, na glavi mu čekrkli-čelenka, baš čelenka od dvanaest pera, svako pero po od litru zlata“.
Radulova hoće dati v’jence i oboce, majka moja Cuckinju robinju, još ostalo ruho iz sanduka; a moj babo Vučićević Pero hoće dati konja ispod sebe, još uz konja stotinu dukata!
sinja kukavica usred zime, kad joj roka nije, u Zaljuti, selu malenome; to ne bila sinja kukavica, već to bio Vučićević Pero, mio babo Perović-Batrića: „Avaj mene do boga miloga, đe mi Batrić brata ne ostavi koji bi ga mogô osvetiti!
Za zdravo se natrag povratiše; dok dođoše lomnoj Gori Crnoj, u Zaljuti, selu malenome, susrete ga Vučićević Pero, ruke širi, u lice ga ljubi, Radul njega u skut i u ruku, darova mu Osmanovu glavu.
Jošte reče Vučićević Pero: „Blago mene jutros i dov’jeka, kad ja viđeh za života svoga đe osvetih mojega Batrića!“ To izusti, a dušu ispusti...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jovanče stade da se smije krišom, u šaku, pa gurnu druga ispred sebe: — Pero, ovaj se učitelj zove gospodin Paprika. Javljaj dalje.
Stric je našao pero divljeg luka. Pjesnik tek što ga omirisa, već se namršti. — Phi, od ovoga bi samo dobio volju da se svađam.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jezik mu je Kano pero skoropisca književna — Ne piše ni s perom, Nego sa svojim prstom Bez mastila. FINIK »Finici pronalikuju junačkom okretu
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
momci i devojke ljuljaju bele nedelje na „nišaljkama“, i gde se zagrljeni momak i devojka ljuljaju, a društvo im peva: „Čije pero na nišaljku, gajtane moj!“ Zona još nije igrala u oru niti se ljuljala na nišaljci, — ona je samo gledala.
Tu je u blizini i nišaljka (ljuljaška), i oko nje puno sveta. Ljuljaju se i pevaju „Čije pero na nišaljku, gajtane moj“! Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa nišaljke idu u hvataju se u kolo.
materijala, a da će ga umeti obraditi, — to je već njegova briga, upravo, nije ga ni briga bilo za to, jer njegovo je pero i u Beogradu cenjeno bilo. Što on napiše, to je bilo napisano.
Što on napiše, to je bilo napisano. A i to mu je ne jedan rekao da je njegovo pero, kojim on piše, prosto jedna žaoka umočena u žuč, a i on sam se često s uzdahom izražavao da „piše krvlju srca svojega
Nije mu se dalo da svrši akademiju, da mu mač bude oružje, ali, kao što vidite, postade borac ipak: mesto mača izabra pero, da ga ono hrani i brani, — pero, koje ni za koje novce ne prodaje!
da mu mač bude oružje, ali, kao što vidite, postade borac ipak: mesto mača izabra pero, da ga ono hrani i brani, — pero, koje ni za koje novce ne prodaje!