Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
PANDUROVIĆ 363 2) PRIPOVEDAČI 364 BORISAV STANKOVIĆ 365 IVO ĆIPIKO 367 PETAR KOČIĆ 369 MILUTIN USKOKOVIĆ 371 RADOVAN PEROVIĆ NEVESINjSKI 372 VELjKO M.
RADOVAN PEROVIĆ NEVESINjSKI Od mlađih pripovedača, Radovan Perović Nevesinjski (1878*), rodom Hercegovac, oživeo je staru folklornu
RADOVAN PEROVIĆ NEVESINjSKI Od mlađih pripovedača, Radovan Perović Nevesinjski (1878*), rodom Hercegovac, oživeo je staru folklornu pripovetku Stjepana Mitrova Ljubiše.
Sem toga znatan broj njegovih pripovedaka rasturen je po listovima i časopisima. Perović, prikazujući život hercegovačkih i crnogorskih brđana, pokazuje dobro poznavanje sredine i narodnog života, unosi svoj
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Našto me vara sa prizrakom umlja? Našto mi oči Kad večno tonem u tami neznanja! M. Perović CXXVII DOLAP Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, Stoji kao spomen iz prastarih dana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
PREDRAG I NENAD 787 79 HASANAGINICA 796 80 JETRVICA ADAMSKO KOLENO 801 PESME NOVIJIH VREMENA 807 81 PEROVIĆ BATRIĆ 808 82 TRI SUŽNjA 814 83 POČETAK BUNE PROTIV DAHIJA 820 84 BOJ NA ČOKEŠINI 847 85 KNEZ IVAN
da je vila, na više bi bila; da je guja, pod kamen bi bila, Nit' je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović Batriću u rupama Ćorović-Osmana... (Perović Batrić) Šta se b'jeli u gori zelenoj? Al' je snijeg, al' su labudovi?
(Perović Batrić) Šta se b'jeli u gori zelenoj? Al' je snijeg, al' su labudovi? Da je snijeg, već bi okopnio, labudovi već bi pol
“ PESME NOVIJIH VREMENA 81 PEROVIĆ BATRIĆ Bože mili, čuda velikoga! Što procvile u Banjane Gornje? Da l’ je vila, da li guja ljuta?
Da je vila, na više bi bila; da je guja, pod kamen bi bila. Nit’ je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović Batriću u rukama Ćorović-Osmana.
Osman pustit šćaše, vrag donese od Tupana Panta, te Osmanu riječ besjedio: „Oj Turčine, Ćorović-Osmane, nemoj pustit Perović-Batrića: što ti daje nebrojeno blago, uzeo je blago od Turaka; što l’ ti daje sedam dževerdara, s taki ih je skinuo
“ To izreče od Tupana Panto, zemlji pade, pušci oganj dade, te pogodi Perović-Batrića posred pasa, ukide ga s glasa, mrtav pade u travu zelenu; a Osman mu osiječe glavu.
Glas dopade u selo Zaljuti, milu babu Perović-Batrića. Tad zakuka sinja kukavica usred zime, kad joj roka nije, u Zaljuti, selu malenome; to ne bila sinja
zime, kad joj roka nije, u Zaljuti, selu malenome; to ne bila sinja kukavica, već to bio Vučićević Pero, mio babo Perović-Batrića: „Avaj mene do boga miloga, đe mi Batrić brata ne ostavi koji bi ga mogô osvetiti!
“ Tješi njega Perović Radule: „Ta ne boj se, moj mio babajko! Čekaj mene do Đurđeva dana, dok se gora preođene listom, crna zemlja travom i
Četu kupi Perović Radule, s njome ide pravo u Banjane, u Utes je planinu do’dio. Tu mi stade tri bijela dana, pravo gleda Gacku prostranome
“ Društvo pade po travi zelenoj, Radul pade drumu na sredinu; u to doba Ćorović Osmane, no se skoči Perović Radule, te on vata Ćorović-Osmana: jednom rukom konja za dizgene, drugom rukom Turčina za prsi, obali ga u travu zelenu.