Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Baš ću vas nešto zamoliti, slatka gospoja Sido, pa ma se ljutili na mene, — rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa da vi
— He, slatka moja, — veli ponosito gospoja Persa, — nije to svakom baš ni dâto! Al’ zato je trebalo imati dobrog učitelja, a ja sam ga baš imala!
— Baš dobro te se setiste i nakaniste, a mi, boga mi, skoro zadremali. — Beštija jedna — misli u sebi gospoja Persa, — mora ona svud svoj nos da zabode! Ništa drugo nego je došla samo zato da vidi šta večeramo. A baš je i potrefila!
Ništa drugo nego je došla samo zato da vidi šta večeramo. A baš je i potrefila! — kida se gospođa Persa, a smeška se i veli: — Eh, eh, ama k’o da sam poručila, e baš dobro!
— veli pop Spira. — Rek’o bi da je dobar sat... mog’o bi još da posluži. — Ta, man’te ga dođavola, — veli gospoja Persa zevajući i zaklanjajući usta, — a šta već nismo probali, i kud ga nismo šiljali, pa ništa. — Nepopravim je!
— Nepopravim je! — veli pop Ćira. — Ne da se popraviti, on tera svoje: »Tera Jela što je započela«, — veli gospođa Persa. — Dođe mi ponekad da ga ščepam pa da ga tresnem na sokak! Nego i jeste čudan bio taj duvarski sahat.
Sahat je davnašnji. Pamti ga gospoja Persa još detetom dok je bila, kad je donet; od ono doba pa do danas nisu se više rastavljali.
E, vreme je da se ide! — veli pop Spira. — Ajd’mo, diž’te se, da idemo. — Ju, zar već! — zaustavlja ih gospoja Persa. — Pa vi’te da nas vaš sat opominje. Sedamnaest sati; ako to nije dockan, onda nikad neće ni biti.
Sedamnaest sati; ako to nije dockan, onda nikad neće ni biti. — Ta man’te ga dođavola! — veli gospoja Persa. — Moram, slatka, — veli joj gospoja Sida.
a morala sam danas da prekinem čerez petka. — Onda niste trebali ni dolaziti! — prebacuje joj gospoja Persa. — Znam, slatka, — brani se gospoja Sida, — al’ kad čovek dođe kod vas, a vi onda ne znate šta je dosta; vi onda
Zacrnili oblaci! — veli pop Spira. — Taman za kukuruz k’o poručeno, — veli gospoja Persa, zevajući i dižući sveću. — Paz’te, gospodin-Spiro, da se ne sapletete na grablje!
’Ajde-de da je snev’o moj popa, pa da mi nije ni čudo. — A šta ste to snevali? — pita je gospoja Persa i izašla već na sokak. — Ta man’te me, znam da ćete mi se smejati. O ženo, časni te! Ta pomislite samo!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kad dođe jedno devojče, ište od birtašice jednu zemičku, a ovamo pilji Ljubi u oči. Poslala je gospođa Persa da vidi kakvi su stranci u bircauzu. Ljuba se okrene birtašici. — Gospođo birtašice!
Ljuba se okrene birtašici. — Gospođo birtašice! Kažite mi gde sedi ovde mlada gospođa Persa trgovkinja? Ima dućan, veliku trafiku i kuću. — Ta ovo devojče je baš njena sluškinja!
Samo da najpre pošljem po mog tatu. On mi je kurator, a tutor mom detetu, — odgovori stidljivo-smešno gospođa Persa. — Imate i familije, moliću? — zapita Ljuba. — Imam jednog sinčića. Sad će doći. Samo, oprostite, da pošaljem po tatu.
— zapita Ljuba. — Imam jednog sinčića. Sad će doći. Samo, oprostite, da pošaljem po tatu. Sad iziđe gđa Persa napolje i pošlje sluškinju po tatu. Donde je sa gostima frajla drugarica koja se s njima razgovara, ali ujedno i meri ih.
Ne zna se ko je đuvegija. Ljuba je mlađi, a čika Gavra mladolik. Dođe gospođa Persa sa sinčićem. Slabo, čađavo dete od godine i po. — Evo mog sina. — Drago mi je! Koliko mu je godina? Nešto je slab.
Sad počnu pevati. Gospođa Persa imala je lep glas. Ljuba je nju svojim jakim glasom potpomagao. Mnogo su pevali. Kada su pevali: „U mjestu prijatnom”,
Mnogo su pevali. Kada su pevali: „U mjestu prijatnom”, Ljuba je uzdahnuo, a gospođa Persa se zarumenila; ljubav je bila gotova. Svi se dobro proveseliše, pa tek posle ponoći digoše se da idu spavati.
Još su se neko doba šuškajući razgovarali i isplanirali kako će se sutra zbog ženidbe razgovarati. Gospođa Persa sa frajlom takođe je imala razgovor o mladoženji, pa onda pospaše. Frajla je o čikaGavri snivala.
Mušterija u dućanu lupa, ište cigarete. Gospođa Persa iziđe. Dolaze i druge mušterije; dotle se u sobi bez Perse razgovaraju.
Dolaze i druge mušterije; dotle se u sobi bez Perse razgovaraju. — Dakle, ako smem pitati, šta ima gospođa Persa? — pita čika-Gavra.
— Dakle, ako smem pitati, šta ima gospođa Persa? — pita čika-Gavra. — Moja Persa ima šildgerehtikajt, pa onda veliku trafiku i sav dućan je njen; pored toga ima sedam motika vinograda, jedno na drugo
— Ta, već gospođa Persa kako bi se udala, dobila bi lako majorenstvo. — Nisam rad da dobije majorenstvo pre dvaest četvrte godine, jer mada
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Vidite, otkad nisam i ja aljinu promenula, pak ne protestiram. JUCA: Kad si luda. I odonomad mije kuma Persa u crkvi pregovorila da smo već poslednje gotovo u varoši. Gledim druge, bože moj, nakićene!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Priđoh mu i upitah ga učtivo: — Smem li znati za vaše ime? — Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno. No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ? — Hm... znate...
Gospodin ili bolje reći gospođa Persa stidljivo obori trepavice i poče da diše ubrzano, baš kao kakva curica iz našeg veka posle nežnog poljupca.
— Ah? — Izvol’te samo za mnom. I gospođa direktor me povede na jedna vrata, koja nam uslužni gospodin Persa otvori.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svirjepa sila neprijateljskih načala, koja hrabromu borcu u otečestvenoj službi persa razbi, ne razbi duh persiju tvorca ovih pjesama u kojim je onaj svagda junošestveno-bodri obitavao.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Manda, dakle, neka se po modi kaže Mendin; — Sara, Siren; — Nasta, Nerina; — Persa, Isidora ili Sida; — Makra, Migren; — Pela, Bianka; — Roksa, Rozmarin; — Fema, Filis ili Filida; — Alka, Luiz; —
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
je ograđen šljivak; H nogare za struganje drva; U raklje za ražanj; T čiviluk za vešanje odela; D turski nužnik, a F tetka Persa, famulusova žena, koja je odista nesnosno ziparala po školskom hodniku, naslanjajući uvek ruke na kukove, te ličila na
Zaljubio sam se u Persu, našu komšiku, jer ona mi je bila najbliža. Persa je bila pegava, nosila je žute čarape i uvek su joj bile iskrivljene štikle na cipelama.
Ja izvadih iz džepa kutiju sa palidrvcima. — Šta ćemo sad? — pita Persa. — Da jedemo palidrvca. — Kako da jedemo? — Eto ovako!
Zbog tih batina Persa me je omrzla i tako se svršila moja prva ljubav. PRVA I POSLEDNjA PESMA Napisao sam svega dve pesme u životu i sa
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
je bilo da neće, i da veruju čaršijskim glasovima, jer je Uranija odmah sutradan čula — dostavljeno joj je — da se Persa, Manulaćeva majka, jasno i razgovetno izrazila na jednom mestu kod žena da zato neće Zonu za sina što iz njihove
a Mane je, veli, tek nešto više: rastapa zlato, okiva ikone, kuje minđuše i belenzuke, pa i ovo sad sa Zonom, završi Persa Jordanovica, može da ispadne po onom narodnom: „Zlatu će se kujundžija naći“...