Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
GLAVA PETA U kojoj je opisan raport koji je Erža sluškinja donela i raportirala ga gđi Persi. U njoj će već čitatelj naslutiti sukob i zaplet, bez kojega je svaka pripovetka dosadna.
videla je lepo kad je pop-Spira ušao u kuću, a pred njim ušao jedan stran čovek, i odmah je to raportirala gđa-Persi. — Eto! Šta sam rekla! — reče ljutito gđa Persa. — Onaj paor ga već upec’o. Uncut jedan!
— dakle, vi znate da sam ja prijateljica i gospoja-Sidi i gospoja-Persi; ne znam već, gnedige, koju većma i više volem. K’o da smo sestre, ili tako štogođ.
Ah, Arkadija, ti si mi sve to napravio! Moram! Šta je, tu je! — veli pop Ćira polako gđa Persi. I ona uviđa i pristaje, i daje savet pop-Ćiri, i veli mu polako: — Pa, nemoj da popušćaš, nego drži srce.
— veli iskreno pop Ćira. — Upravo, — veli domaćin, — sva zasluga ima se pripisati vašoj poštovanoj supruzi, gospoja-Persi, jer, što kažu: »Vidi mater, pa prosi ćer!«... Daklem, ako smem uzeti sebi slobodu...
Erža je posle sve još toga večera referisala gđi Persi. — Preselo im, da bog dâ — veli gđa Persa kad je saslušala Eržin referat.
Napomenuću samo to da je gđa Sida učinila sve što mržnja i ljubav jedne domaćice učiniti može (mržnja prema gđa-Persi i ljubav prema gostima i svatovima), da stvar ispadne što lepše.
A njen Pera je i počasni član neke tamošnje oficirske kasine. To mu je Melanija olakšala pristup u te krugove. Gđi-Persi je osobito milo bilo kad je čula za to, pa je ushiđeno govorila: »O, Pera je napravio terno, hauptrefer je napravio
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tamo je mlada udovica, jedva joj je dvaest godina, a prilična, ima sermije oko devet hiljada forinti. Mladoj gospođi Persi otac je tutor. — Kola sa arnjevima već su u pripravnosti, i posle jednog sata već su prosioci na putu.
Kada su kući došli, počnu nanovo razmišljati. Ljuba misli kako će ta stvar ispasti. Ako Persi u kuću dođe, mora svoju ostaviti, pa nije pravi gospodar; rad bi Persu u svoju kuću dovesti, sa svim imanjem i detetom,
Ljuba je sve to unapred znao, pa niti je više gospođi Persi išao, niti je što pisao, nego se brinuo o novoj kakvoj partiji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je stigao pred most, na kapiji, Isakovič komandova, „pred persi“, dva‑tri puta, i uđe u varoš paradnim maršem, tako da se kapija tresla.
paradnim korakom grofa Merci, sa leva i desna, a kad bi se sreli, licem u lice, nosom u nos, uzimali bi pušku „pred persi“, nekoliko puta.
U nedoumici, kuda će, tri puta se okretao, a šiljbok je triput pred njim „pred persi“ uzimao. Ono što mu Engelshofen kaza, podrugljivo, nije mu više, iz glave izlazilo. Nek se oni samo sele u Rosiju!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mučeći se čitav sat, Isakovič ih ispravljaše, jašući duž redova, uzimajući nekoliko puta „pred persi“, dok ih najzad dobi baš kako treba, u dva reda, prava, prema zastavi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Tući? To niko od nas ne zahteva; premda žar rodoljubija može potpaliti i nježne persi krasnoga pola. Primjera ima dosta u istoriji. Vama valjda nije poznato opredjelenije amazonkinja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad ujutru ja ustah, napolje iziđoh, Nebo vidjeh ot ljutine svud okolo riđo. Ciča meni persi tako silno shvati, Da dahnuti ne mogoh ni upravo stati.
Izlišnost želje sreži ravno Silama; biće ti duša mirna. Zatvori tvoje bitije u persi, I te ogradi mudrošću; nećeš mi Ti zle bit sreće. Zlo najteže Sad si ga priveo samim sobom!
j. približio se je pod iznetom begunca k sultanu i probo ga je svoim nožem kroz persi. Eto kako izporčeno i učen Nemac u samom Beču i najnovijeg vremena predmete naše istorije (!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zadigla joj je zatim suknjicu i počela joj je s te strane isterivati one osećaje koji su Persi duboko u srcu bili usađeni. Zbog tih batina Persa me je omrzla i tako se svršila moja prva ljubav.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tim dobi sama je sveta Bogorodica njih od te mu smrti odbranila. Tadar Julijan s Persi se bijaše i govoraše dok se vrati, po Kapadoćiji sve hristjane da pogubi.
Eto ti, jednom dobi videše Persi gde jedna vrla gospođa kroz kapiju gradsku izađe u njihov tabor s mnogima hubavo odenuti fracimerki i s mladi ičoglani
CARIGRAD ili Povest polazna s davnašnjega ukaza složena izarad pamtenja onoga divnoga golema čuda svete Bogorodice, kada Persi i Tatari Carigrad oblegoše s velikom silesijom uzimati ga, pak s božijim sudom izarad te im probe, svi izginuše ljuto a
Sede u jednu galiju i ode po Evksinopontu, to jest Crnim morem odplinu i tamo gde jošte Persi ne bijahu doprli oko velikoga mora, skupi nešto svoje vojske grčke.
Što je za malo građanom tuga bila se zdesila, to posle zlotvore im sustiže taj belaj. U to dobi Persi jošte bijahu Halkidon; izokola mu sve vatrom paljahu i bližnja sela žegući harahu, male kaštilje razmetahu.
Što da čini? Teke uprkos da ne ostane na prazno, saglasi se s Persi da ga zajedno dobijaju; oni s mora, a on sa suha.
I Tatari po moru svoje čunove naređivahu tuštene da bi zajedno s Persi morem u jedno dobi i jednim časom grohnuli svi pod grad jednako po moru i po suhu.
Kade već svi širom dopadoše i gronuše ka šaška pod grad biti ga sa sviju strana, onda tim mahom Persi još ne bijahu stigli.
taki poizbirnu nekoliko svojih brzokonjika i ode sam š njima na ušće k velikom moru, ukazujući se e da bi ga smotrili Persi da pohite skorije doći u pomoć.
A građani po bedenu stojeći kad i oni videše jer se na moru svi im neprijatelji potopiše i Tatari i Persi, tako s božjom tom pomoću im i presvete Bogorodice s nadgledanjem, vrlo se obsnažaše i svi ostaše veseli da skačući
I sramotno ode u svoju zemlju. A i tamo car Iraklije opet mnogu persijsku zemlju bijaše poharao... II Otkako su bili Persi i Skiti bojujući na Carigrad razbijeni i morem istopljeni, malo ih se vrnulo natrag u svoj im vilajet s poborenjem