Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Koliko svetla u reči prizma, kad zračno prožme grižu savesti čarom jeseni - puklih cipela, s razvrz-pertlama - što se ispela vrh proplanka mi tmurne podsvesti! A plamsaj bića - kao sudbina prati mi senkom ruža Budima.