Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
autorove i Sofkine tačke gledišta Telo Sofkino, kao što će se kasnije videti, u romanu tako često usmerava čitaočevu percepciju (taktilnu, prostornu, vizuelnu i akustičku, recimo) da se to pri tumačenju mora uzeti u obzir.
raspinju junakinju prenose se, dakle, na njena uznemirena čula, i na njenu kroz čin venčanja protkanu i vanredno pojačanu percepciju.
Kažemo pokretna zato što je Crnjanskom stalo da prikaže i neke vrlo sitne pojedinosti onako kako su one za konkretnu percepciju date, kako ih u jednom neponovljivom trenu može videti individualno oko.
nije slučajna, i verovatno dolazi otuda što je Crnjanski bio kadar da i u ovolicnome komadiću teksta nagovesti osobitu percepciju prostora. I, to što čitalac u deliću magnovenja obavlja, ovako bi se moglo razglobiti.
On do te mere aktivira neposrednu, živu percepciju da i u njegovome opisu sve oživljava, i kao da se kreće: zajedno sa kretanjem Vuka Isakoviča i njegovih ratnika, sa
Služeći se čas jednim čas drugim položajem tela junakovog, Crnjanski u visokoj meri dinamizuje percepciju, pa tako i postiže književno dejstvo koje su ruski formalisti nazvali očuđavanje, tj.
obalama razmaknutim „na dva-tri sata hoda” samo je još jedan primer za neposrednu, u trenutnome doživljaju prelomljenu percepciju prostora. A ta percepcija kod Crnjanskog služi kao podloga za pesnički šifrovanu sliku.