Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Već sav trezan, previjajući se od bola, iz petinih žila uspe da ne padne sa sedlom, čiji kolan beše popustio, uhvativši najposle za rep konja, koji se vrteo.
Tiha radost pođe mu opet od petinih žila pa do potiljka, kao jeza, i zato, udariv konja mamuzama, pojaha žurno, klateći se prema vojnicima, da ih povede.