Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Među njima je bila opaka pukotina. Pukotine je nestalo onog dana kada je ubila Petriju. Taj dan je bio izvanredan, pun mekih osvetljenja pod kojima je, u proleću, na svakoj vlati vidna bezazlenost od buđenja.
Gospodarevu postelju, naišla je Ljubica, prošla pored nje, uzela sa zida, nad posteljom, napunjenu Miloševu kuburu i ubila Petriju, na mestu. Za sve vreme bila je spremna na svaku neočekivanost.
Zato što ona, Ljubica, nije njemu oprostila Petriju; i zato što od njega, pravog krivca, nije ni mogla da prihvati oproštaj; najviše zato što je taj već svemoćni Gospodar,
Nije se kajala što je ubila Petriju; kajala se što je zaboravila na dete u sebi. Stigla je pred Miloša, skinula dve male puške koje je nosila za pojasom a