Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pada kiša na doboše ZIMA U SRBIJI 1809. GODINE Ljuto pred turskom najezdom, dve vojvode, dva kneza, Miloje Petrović Trnavac i Petar Dobrnjac, zapeniše, uskipeše, zakrviše se - ko? - Petar i Miloje, - oko čega?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Čete oko Beograda predvodio je Radič Petrović koji je posle s Nemcima na Francuze kao kapetan vojevao i nemešag dobio, a uz Karađorđev rat to sve ostavio i nama u
[Jovan] Bežanović; a iz valjevske nahije bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac, Lazar Ilić; Mali Janko [Petrović] i Milisav Milošević lajtnanti; pop Ćuka [Popović?] bio je fendrik, a Đoka Mićanović stražmešter.
februara]. Iz Brankovine piše meni Đorđe Petrović, veli ovako: „Vaše su kuće i crkva popaljene, no vaša se familija spasla u tamnavskom zbegu zdravo i mirno.
Ovo sam zaboravio i preskočio. Kad je naša vojska, po drugi put, 8. maja 1806., izišla na Vračar, Miloje Petrović načini šanac u Ciganskoj Bari, kud protiče Mokri Lug preko livada u Savu; na sredi namesti nekoliko topova, puca na
U to vreme, čujući to Miloje Petrović, koji je imao šanac kod Beograda u Ciganskoj Bari, kud protiče Mokri Lug u Savu, da su Turci od Šapca pošli k
„Gospodaru, nije fajde plakati, no uzmi pasoš, idi u Brisel gdi se čuje Aleksander, i kaži mu: „Ja sam Černi Georgije Petrović, koji sam podigao moj narod, da ga od turskoga zuluma izbavim, i deset godina držao se; a sad dođe 20 Turaka na
I tako ga pozdravite”. Ode preko Kolubare. U to isto vreme došao iguman iz manastira Bogovađe (Petrović) Vasilije (Žarko). Ovaj Vasilije bio je rodom iz sela Paljuva nahije valjevske.
Kazao sam da smo na Vračar izišli s vojskom 1804. godine, 6. maja. U našoj vojsci bio je Živan Petrović iz Kalenića koji je bio kako moga oca Alekse, tako i naš glavni buljubaša; i svagda se uklanjao ispred Karađorđa, jerbo
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad je večernja svršena, učitelj se našao s pop-Spirom u porti crkvenoj i predstavio mu se: — Petar Petrović, svršeni klirik i izabrani i potvrđeni učitelj za ovo mesto!
— Klanjam se, gospođice! Petar Petrović, učitelj ovdašnji... to jest skorodošavši, novopostavljeni. Gospodin vaš otac imao je dobrotu da me svrati i dovede amo,
Došavši, pokloni se gostu, i ovaj njoj. — Moja supruga... g. Petar Petrović, naš nov učitelj, — predstavi ih pop Spira. — Milo mi je! — veli gđa Sida. I doista bilo joj je milo!
On neka vas podseti na moju molbu i na vaše obećanje — veli Melanija. — Sećaće me na vas... — Zbilja, gospodin’ Petrović’ — prekide ga Melanija znate li »govor cveća«? — Govor cveća? Ne znam, gospođice. — Šteta!
Afrika
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Vlada kaže da je bio šašav za starim Rimom, ali ja to ne znam. Petrović nije stigao da i meni predaje istoriju. Pokušah da ulovim Rašidin pogled, ali je sada njen otac stajao tako da sam
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
turska imena, te imamo ovakva neobična imena i prezimena: Mustafa Vuksanović, Murat Vuković, Ramo Lazarević, Turčin Petrović i sl.
²² Izuzetno, dojenje može da traje četiri, pet, šest, na i svih dvanaest godina! U Skopskoj Crnoj Gori, piše Atanasije Petrović, „nisu retki slučajevi da se dete odbije u četvrtoj pa čak i u petoj godini, a nekad sisa dok se samo ne odbije“.
Ž. Petrović.¹³ 3. OD DEVOJČICE DO DEVOJKE Po mnogobrojnim spoljašnjim znacima, ponašanju i obrednim predmetima koje nose devojke se
634. ⁷ Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1985, s. 205. ⁸ Petrović, A., Narodni život i običaji u Skopskoj Crnoj Gori, SEZ, knj. VII, Beograd 1907, s. 387. ⁹ Bota, Đ.
, „Stara narodna vjerovanja na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s. 56. ¹² Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 206. ¹³ Petrović, A., isto, s. 387. ¹⁴ Trifković S., isto, s. 329. ¹⁵ Sličnu podelu pravi i Radenković, Lj.
188. ³⁶ Frojd, S., Tumačenje snova, II, Matica srpska, Novi Sad 1985, s. 12. ³⁷ Petrović, P. Ž., Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, Beograd 1948, s. 331. ³⁸ Milićević, M. Đ., isto, s. 190.
, „Narodne praznoverice u Kopaoničkim selima u Ibru“, GEM, 11, Beograd 1936, s. 47; Kulišić, Š., P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Nolit, Beograd 1970, s. 223— 224. ⁵³ Vrčević, V.
100—101; Mijatović, S. M., isto, s. 38—39. ⁶⁵ Milošević, M., isto, s. 46. ⁶⁶ Grbić, S. M., isto, s. 100. ⁶⁷ Petrović, V. K., „Nekoliko listića iz narodne pedagogije“, Učitelj, 3—4, Beograd 1897, s. 229. ⁶⁸ Đorđević, T. R.
244. ¹⁰ Frejzer, Dž. Dž., isto, s. 30. ¹¹ Petrović, V. K., „Nekoliko listića iz narodne pedagogije“, Učitelj, sv. 3—4, Beograd 1897, s. 231; Milosavljević, S. M.
, „Vračanje i gatanje u okolini Sarajevskoj“, Bosanska vila, 21, 1886, s. 330; Grbić, S. M., isto, s. 104. ¹² Petrović, P. Ž., Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, knj. XXVI, Beograd 1948, s. 322. ¹³ (Jukić, J. F.
M., isto, s. 105. ²⁴ Lično saopštenje (Milena Šćurić čula je za ovo od starice iz sokobanjskog kraja). ²⁵ Petrović, V. K., „Nekoliko listića iz narodne pedagogije“, Učitelj, sv. 3—4, 1897, s. 233; Milosavljević, S. M., isto, s. 89.
LXXXVI, Beograd 1974, s. 413; Milićević, M. Đ., isto, s. 191; Petrović, A., Narodni život i običaji u Skopskoj Crnoj Gori, SEZ, knj. VII, SKA, Beograd 1907, s. 451. ⁴¹ Karadžić, V. S.
Matavulj, Simo - USKOK
naši glavari dobro podnijeli, ali toga krvavog dana izniješe nogu pred drugima i mudrom upravom odvojiše: Savo Markov Petrović, guvernadur Vuko Stankov Radonjić i cetinjski serdar Điko Martinović! Što jest, jest. Je li ovako, braćo?
pomaže ništa, jer, vele, nije pomogla onome što ga posječe Stijepo Mrkov i onoj dvojici što ih posječe Joko Stijepov Petrović i mnogima još, i to sve oficirima, kojima crnogorski jatagani odrubiše glava!
Od tijeh ruševina vladika Danilo Petrović sagradi nov manastir na današnjem mjestu, ali i taj sruši Numan-paša Ćuprilović kad ono sa silnom vojskom pregazi Crnu
vladika, a sedamdeset godina po tome (1785) opet ga pohara i spali turska najezda, i opet ga opravi vladika Petar І Petrović.
Uđoše glavari. Savo Markov uvede i Janka. Najstariji Petrović prvi nazdravi vladici, čestitajući mu Novu godinu, pa svi redom, kako koji primi čašu, zaište blagoslov i želi srećan
— Jeste li zadovoljni? — zapita ga najposlije Petrović. Janko se trže kao da se probudi iza sna: — Oprostite, gospodine, ja... ja... — Razumijem ja to dobro.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU 34 2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA 37 HRISTIFOR ŽEFAROVIĆ 39 VASILIJE PETROVIĆ 40 PAVLE ĐULINAC 42 JOVAN RAJIĆ 44 ZAHARIJA STEFANOVIĆ ORFELIN 50 JOZEFINIZAM 54 DOSITEJ OBRADOVIĆ 58 JOVAN
POPOVIĆ 126 PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ 133 JOVAN STEJIĆ 140 JOVAN HADžIĆ 142 ĐORĐE MALETIĆ 144 JOVAN SUBOTIĆ 146 NIKANOR GRUJIĆ 148 VASA
ILIĆ 307 VLADIMIR M. JOVANOVIĆ 314 MILORAD J. MITROVIĆ 316 ALEKSA ŠANTIĆ 318 MILETA JAKŠIĆ 319 MILORAD PETROVIĆ 320 BRANISLAV Đ.
LUKOVIĆ 357 SVETISLAV STEFANOVIĆ 358 MILAN ĆURČIN 359 VELjKO PETROVIĆ 360 DANICA MARKOVIĆ 361 VELIMIR RAJIĆ 362 SIMA PANDUROVIĆ 363 2) PRIPOVEDAČI 364 BORISAV STANKOVIĆ 365 IVO
Milićević, Vladimir Jovanović, Milorad Petrović, nekoliko najnoviJih pisaca). Pored obilnije sadržine, ova knjiga je drugače i pisana.
Vladika Vasilije Petrović, u pisanju svoje Istorie o Černoй Gorы, 1754, služio se nešto malo starijim rukopisima, rodoslovima i pričama o boju
U Moskvi je 1754. vladika Vasilije Petrović štampao svoju Istorію o Černoй Gorы, a u Lajpcigu, u štampariji Johana Gotloba Brajtkopfa, od 1783.
Srpske crkvene starešine potajno održavaju bliske veze sa Rusijom. Arsenije III, Mojsej Petrović, Vićentije Jovanović u otporu protiv unije traže pomoć od pravoslavne Rusije i iz nje nabavljaju opreme i knjige za crkve.
Mojsej Petrović je naročito video da je jedini način da se pravoslavlje kod Srba održi oslonac na Rusiju i pomoć od Rusije.
Mitropoliti Mojsej Petrović i Vićentije Jovanović, u interesu pravoslavlja i radi crkvenog jedinstva sa Rusima, naređuju da se po crkvama služi »po
* VASILIJE PETROVIĆ Rođen 1709. u Njegušima u Crnoj Gori, sinovac vladike Danila, Vasilije Petrović je bio namenjen za vladičanski čin.
* VASILIJE PETROVIĆ Rođen 1709. u Njegušima u Crnoj Gori, sinovac vladike Danila, Vasilije Petrović je bio namenjen za vladičanski čin. 1749. on je arhimandrit cetinjski, 1750. zavladičen je u Beogradu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Penju se do stana krajnjim naporima, držeći se za gelender. Njihov idejni inspirator, izvesna gospođa Jelisaveta T. Petrović-Popović-Šulce-Timofejev, naterala ih da drže dijetu, čiji je krajnji cilj vitkost!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa title se skruni titlić u zamišljen Žitomislić. PRIZREN, GNjILANE ...da viđu Prizren! Nikola І Petrović Njegoš: Onamo, 'namo Zec iz grma, s panja lane. Fijuk metka: muk - Gnjilane.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović LjUDI GOVORE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović LjUDI GOVORE Sadržaj I 3 II 34 III 52 LjUDI GOVORE Ovu sam knjigu napisao za vreme jednog putovanja.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Dimitrijević, trgovac Proka Purić, opštinski činovnik Trifun Spasić, nezaposleni građanin Mića Stanimirović dr Petrović, advokat Simka, Agatonova žena Vida, Tanasijeva žena Gina, Prokina žena Sarka, udovica Tetka Danica Događa se svakad i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I niko se ne seća da nas odmeni... Traže još?... Dobro!... Zabeležite: ja se zovem Stanislav Petrović. — Reče odlučno i okrete se vojnicima: — Napred! Osećao sam se malen prema ovome velikom dečaku. Bilo me je stid.
Odoše u one grobnice pune leševa, da i oni ostave tamo svoje izmučeno telo. I on s njima. Stanislav Petrović, mlad potporučnik od dvadeset godina... Okretoh se unazad, radostan što nisam u njihovoj koži.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Laza Petrović, ovdašnji učitelj. Ona promuca nešto u odgovor, rukova se sa njim mehanički, ne misleći i korači napred...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
U UŽICU (Rakijska pijaca, na kojoj se, uokrug, nalazi neka od sledećih radnji: KAFANA „KOD PEVCA”, SODA-VODA SAJDžIJA PETROVIĆ, PEKARA, RAKIJSKI PODRUM. Ispred rakojskog podruma nekoliko buradi i poneki sanduk sa flašama.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kao i Rastko Petrović, Deroko, Dedinac, i ja sam ostao veran moru. Ne samo u slabim stihovima i na jeziku. Kada su radnici, iz kancelarije
Sima Aleksić, iz Novog Sada. Čapa Radovančev, iz Pančeva. Ostalima ne pamtim imena. Mene je spasao Šaca Petrović, lekar iz Kikinde, koga sam znao i pre rata.
Međutim, kad je pao mrak, ja se pojavih na previjalištu, i Petrović me je našao u senu, na tavanu previjališta, gde me je Radovančev bio smestio.
Onaj među njima koji bi prestao da pruža, žedan, ruku, smirio bi se, zauvek, u blatu. Petrović je tvrdio da mi ništa naročito nije u nosu, a ljutio se što nemam bar temperaturu. Veli, ne može to tako.
Taj moj drug bio je Ilija Petrović, prevodilac Bajrona. On je, već posle drugog broja, otišao u Ameriku, a meni predao redakciju Dana, i svoj mali stan,
U Pariz su, tada, pre mene, već bili otišli moji prijatelji: Sibe Miličić, Rastko Petrović, Sava Šumanović. Tamo se nalazio onda i Dušan Matić.
To je bio pomenuti Ilija Petrović, prevodilac Bajrona, koji je imao nekakve veze sa šefovima socijalista. Kad je on otišao, ja sam izleteo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U istoj palanci A..... o kojoj govori priča naša, beše jedan bogat trgovac Petrović, koji je raspolagao grdnim imanjem. On imađaše jednog kalfu, koji htede naći ženu sa dobrim mirazom i s njim otvoriti
Ona je pobrojala sve što je znala da ima trgovac Petrović, pa čak i više. Otac devojčin pristane da dâ dete, samo prethodno će doći u A..... i videti momka i ostalo.
i videti momka i ostalo. U prvu nedelju posle toga on dođe, odvedu ga kući Petrovićevoj, gazda Petrović ode u selo, čeljad se raziđu i ostane sam momak, koji ga stane uvoditi u svoje odaje i pokazivati mu svoje dobro.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Da razgovoriš... o izborima, je l'? IVKOVIĆ: O izborima, o kandidatu. JEVREM: Kako o kandidatu? Zar nije Petrović vaš kandidat? IVKOVIĆ: On je bio prošloga puta. Ali sad... videćemo... možda nećemo njega. JEVREM: Hoćete novoga?
A sad se nekako smekšalo. Zar ne vidiš da sad u svakome poslu ortakuju partije? Ako je trgovina, čitaš: „Simić i Petrović”; raspitaš se, a ono Simić vladina stranka, a Petrović opozicija, pa de, nek izmakne liferacija ako može!
Ako je trgovina, čitaš: „Simić i Petrović”; raspitaš se, a ono Simić vladina stranka, a Petrović opozicija, pa de, nek izmakne liferacija ako može!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mihailo Petrović Alas ROMAN JEGULjE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mihailo Petrović Alas ROMAN JEGULjE Sadržaj PRVI ODELjAK: VEKOVNA PRIRODNA ZAGONETKA 2 I. Misterija jegulje 3 II.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
goda SOČINITELj LICA VLADIKA DANILO IGUMAN STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
SERDAR IVAN PETROVIĆ S Muhamedom i glupost u glavu! Tȅško, Turci, vašijem dušama, što obliste zemlju njenom krvlju! Malene su jasli za dva
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tišina bijaše nastala. „Ne pamtim da nas se manje okupilo na ovaj god!“ reći će Savo Petrović. „Vaistinu, žao mi je da ste se i vi izmučili po ovome zlu vremenu, ono jest, potrebno je bilo da se skupite, jer
“ „Aferim, đakone! veseli čovječe! Đe si ti, puna je kuća veselja! Dobro nam došao! Ajdemo!“ prihvati Savo Petrović. Gomila se odmah razdvoji i Gospodar uđe u kuću, u kojoj se rodio.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Peičić, fizik varoški, i S. Vranješević, trgovac; — u Paklenici: Mitar Vukotić, dobrostojnik; — u Pardanju: Đorđe Petrović, paroh; — u Franjevu: Mladen Madžarov, bilježnik, i Petračić, profesor; — u Sentomašu: Jovan Nastić, učitelь II.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Onamo!... Pokoj dobiću duši Kad Srbin više ne bude rob. Nikola I Petrović Njegoš IV DED I UNUK Uz'o deda svog unuka, Metn'o ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu Što je negda bilo.
V. Petrović CLIX NA BRODU Petoro sedimo na krovu od broda, Zgureni, sumorni, zlovoljni i mračni. Zapljuskava, šumi, penuši se voda;
V. Petrović CLX USEDELICA Kada te u crnom, starinskom odelu, S ugašenim okom i prsima spalim, Vidim na dosadnom kako te poselu Po
V. Petrović CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA... I posle ručka tako mnogo jela I pića stoji na stolu. Kroz stakla Pr
Mi verujemo! i stisnutih pesti, Sa ruku naših lance ćemo stresti! V. Petrović CLXVII ZAROBLjENOJ BRAĆI Stari snovi naši nisu bili varka: Na Srpskome Jugu nema više roba; Prenula je snaga Miloša i
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Petar Petrović Njegoš LUČA MIKROKOZMA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Petar Petrović Njegoš LUČA MIKROKOZMA Sadržaj I 13 II 29 III 44 IV 60 V 70 VI 93 LUČA MIKROKOZMA POSVEĆENO G. S.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Već dva dana u divizijskom štabu govori se samo o p. pukovniku Vasiću. Referent saniteta, doktor Petrović priča, da je svojim očima video p.
Kad vide nas, major Petrović izađe iza jedne žive ograde i pođe k divizijaru, ali mi produžismo dalje, zastajkujući samo, kad je trebalo osuditi na
— Ama koji je to? — grmi pukovnik Nedić. — To je major Ilija Petrović, — odgovori odsečno potpukovnik Vasić. U tom trenutku, iz gomile komordžija, Arnauta, topova, pešaka i kara, krenu
usne, ispod presovane kape viri neuređena kosa, odelo mokro i kaljavo, snaga visi, a ne stoji — to beše major Ilija Petrović. — Molim Vas, da objasnim, gospodine pukovniče! — Šta imaš da objasniš, kučko jedna!
Divizijski štab osta tu, na izlasku iz Ferizovića. Major Ilija Petrović osta s nama. Ja se odvojih nešto ustranu. Suze mi same udariše.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
je predmet mog izlaganja srpska književnost i kultura, napomenućy da je početkom veka naš izvrsni matematičar Mihailo Petrović tada novu teoriju modelovanja zasnovao na odnosu skupova, od kojih jedan služi kao slika na koju se drugi preslikava,
To je njena donja granica. Književnost proizilazi iz jezika podrazumevajući ga, ali ga i nadilazi. Gornju granicu Petrović je označio kao početak naučnog modelovanja, kad se pojavljuje „apstraktni tip činjenica, u kojima sastavci gube svako
Izrazito avangardni pisac Rastko Petrović izgleda da ih je prvi pažljivo otkrivao i analizirao u skladu s novom poetikom koju je obrazlagao.
Tako je i Rastko Petrović, prvi na srpskom jeziku, u književnoj rekonstrukciji i deformaciji dao gotovo ceo panteon starih slovenskih božanstava
Ali možda upravo zato u njoj, što cmo bliže našem vremenu, sve istaknutije mesto dobijaju pisci koji kao Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević i, u naše dane, Vasko Popa književnim sredstvima aktiviraju sve starije slojeve kulturnog pamćenja.
Ovima drugima izvorni tekst je Biblija, na koju se stalno moramo vraćati. Još dvadesetih godina Rastko Petrović je na više raznolikih primera pokazao u eseju „Narodna reč i genije hrišćanstva“25 kako se začinje i kako protiče
A ko bi to drugi mogao biti ako ne pesnik? Zanimljivo je da ni Crnjanski, kao ni Petrović, nije naveo stvarno ime pesnikovo. Ostavljeno je nama da ga u oba slučaja naslućujemo i najzad otkrijemo.
maja 1898. po starom, a 16. maja po novom kalendaru, u Beogradu je u jutarnjim časovima rođen Rastko Petrović, nedaleko od Instituta za književnost i umetnost (u kome se sada nalazimo), u nekadašnjoj Ratarskoj ulici, koja je pod
Opšte je poznato, naime, da je Rastko Petrović dvadesetih godina kao sopstveno, novo tematsko jezgro u srpsku poeziju uveo „tajnu rođenja“, po svemu sudeći naspram
Dobro je poznato da se Rastko Petrović, već posle prvih publikacija u periodici (1920), kao i prvih knjiga proze (romana Burleska gospodina Peruna boga groma,
Ona je zapravo postala temporalni oslonac za pesničku sliku sveta. A Rastko Petrović taj temporalni oslonac premešta na suprotnu stranu: smešta ga u proleće.
Ako je Rastko Petrović dvadesetih godina ičemu težio u poeziji, onda će to najpre biti doticaj s „nedirnutim“. Bila je to u neku ruku i opšta
Petrović, Rastko - AFRIKA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović AFRIKA Sadržaj GLAVA PRVA 2 GLAVA DRUGA 17 GLAVA TREĆA 33 GLAVA ČETVRTA 50 GLAVA PETA 66 GLAVA ŠESTA 86 GLAVA
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
obranbene linije, gde je stajao potpukovnik Malinovski s 5 bataljona, i Katun s našega fronta, gde je stajao major joda Petrović sa 4 bataljona i jednim eskadronom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ „Jesi li ti, Vlajko?“ — i jedna se prilika spusti pored mene. — Ko si ti? „Ja sam kapetan Petrović, komandir treće čete.“ — A, jeste li prešli? — obradovao sam se. Reče mi da je prešao još u devet časova.
Komandant je pozvao ađutanta da mu kao sanćim nešto saopšti. Ali se ovaj do mraka nije pojavio. Kapetan Petrović pokupio je tada svoje vojnike, i prešao reku bez ijednog gubitka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Boško Petrović, književnik, prilikom svoga boravka u Beču u junu 1953. godine dao je da se za mene fotografiše u tamošnjoj Muzičkoj
Rajković pisao, istovetni pojmovi. — O Stevanu Gavriloviću v.: Veljko Petrović, Srpska umetnost u Vojvodini, Novi Sad 1927, 72; Veljko Petrović, Stanojevićeva Narodna enciklopedija I, 451; dr Milan
— O Stevanu Gavriloviću v.: Veljko Petrović, Srpska umetnost u Vojvodini, Novi Sad 1927, 72; Veljko Petrović, Stanojevićeva Narodna enciklopedija I, 451; dr Milan Kašanin, Dva veka srpske umetnosti, Bgd 1942, 17.
) na jezik i akcenat (v. Prepisku II, 189). — Zanimljivo je i lepo, a umnogom i prihvatljivo objašnjenje Teodore Petrović Mušickoga stava prema romantičnom patriotizmu Srba u njenoj studiji Lukijan Mušicki i naša narodna pesma.
godine; o tim pitanjima, kao i inače o Borojeviću, v. rad Teodore Petrović Odlomci iz autobiografije Nikole Borojevića, Zbornik MS za književnost i jezik, IX—X, 1962, 182—5, naročito belešku br.
Povodom štampanja Subotićeve Pesme u prvom izdanju ove Antologije Kosta Petrović je u članku Opis Stražilova iz 1836. godine (Zbornik MS za književnost i jezik II, 1954, 196—7), po podacima iz
Majalos ispade prekrasno i donese upravitelju samo priznanje i pohvalu.” K. Petrović dalje zaključuje: „Kada je priređivanje majalosa ušlo u tradiciju, ne može se pouzdano utvrditi”, ali odmah potom
Ne manje su me obavezali najraznovrsnijim obaveštenjima i uslugama: akademik Petar Konjović iz Beograda; Boško Petrović, književnik iz Novog Sada; Milan Tokin, književnik iz Vršca; Mirjana Mihalek, nastavnica Muzičke škole iz Vršca; Vlada
Univerziteta iz Beograda; Mile Klopčič, književnik iz Ljubljane; dr Pavel Kalan, docent Univerziteta iz Ljubljane; Teodora Petrović, upravnik Državne arhive u Sremskim Karlovcima; Janoš Herceg, književnik iz Sombora; Svetislav Marić, penzionisani
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veka dobija svog najvećeg pesnika. Petar Petrović Njegoš (1813-1851), vladika i vladar Crne Gore, u svom pesničkom razvoju obuhvatio je čitavu tu epohu, od narodne
Tu nije prekidan kontinuitet razvoja s književnošću 19. v. Slično Šantiću, pesnik iz Vojvodine Veljko Petrović (1884-1967) takođe je doprineo obnovi patriotske poezije (Rodoljubive pesme, 1912, zatim Na pragu, 1914).
U književnim inovacijama dalje je išao Rastko Petrović (1898-1949). U Otkrovenju (1922) napušta sva obeležja starog stiha, a u romanu sa temom o životu starih slovenskih
Slično Selimoviću, Boško Petrović (1915) posle pesama i pripovedaka prvi roman Dolazak na kraj leta objavljuje tek 1970. Njegovo najznačajnije delo je,
Vito Marković (1935), Milovan Danojlić (1937), koji je sve značajniji kao stilski briljantan prozni pisac, Branislav Petrović (1937) i Alek Vukadinović (1938).
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Za zreliju mladež srpsku (prevod i prerada) 1868. Rođen Mihailo S. Petrović Alas Milan Milićević u Beogradu pokrenuo Školu, list za učitelje, roditelje i decu 1869.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sad je red na Čajnovića, na našeg liričara. Ja ga vidim, bogami počesto, s Ninuškom Petrović na vežbi, i uveren sam da će njegova priča, ili drama — sve mislim da će on dramu izabrati — poneti mladež, a ne stare
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ilić, Svetolik Ranković, Ilija Vukićević, Aleksa Šantić, Milorad Mitrović, Ivo Ćipiko, Svetozar Ćorović, Milorad Petrović, Boža Knežević, Bora Stanković i Radoje Domanović.
Petrović, Rastko - PESME
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović PESME Sadržaj RANE PESME 2 NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM 3 O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA 5 JEDNA STARA ARIJA NA
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
O Senjaninu Tadiji istorija ne zna mnogo. Svakako je to bio Tadija Petrović, savremenik Senjanina Iva, a postoji i pretpostavka da je to mogao biti i neki kotarski junak — Mandušićev sestrić
Vuka beležili su i objavljivali junačke pesme: Sima Milutinović (Pjevanija crnogorska i hercegovačka, 1837), Petar Petrović Njegoš (Ogledalo srpsko, 1845), Jukić i Martić (Narodne pjesme bosanske i hercegovačke, 1858), Bogoljub Petranović
uvod, III, 7 Senjanin Tadija — (svakako) Tadija Petrović, savremenik Senjanina Ive, a postoji i pretpostavka da to može biti i neki kotarski junak — Mandušićev sestrić Tadija
Crvene st’jene — nalaze se blizu Zadra crvenika vino — crveno vino crljen — crven Crni Đorđe (Karađorđe) — Đorđe Petrović (1752— 1817), vođa prvog ustanka u Srbiji, ubijen po zapovesti kneza Miloša 1817.