Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
S POVREMENIM PADANjEM U EPSKI DESETERAC Moćni komandanti, trupa i armija, komandanti oklopnih divizija, konjice, pešadije i artiljerije, lule pale bacačem plamena!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U šanac je smestio nešto pešadije, a ostalo je razasuo po onim čestama. Vojska što je u šancu bila nije vodila borbu; to je bila glavna trupa; a čarku
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Međutim, i u tom najkritičnijem trenutku i kad su i poslednja creva pešadije zamakla za kukuruze, peta baterija, koja je dejstvovala kartečom, još nije imala naređenje da se pozuče.
tačku“, (i ubode čiodu) ili: „ja sam obasipao vatrom ovaj prostor;“ ili „dobijem ja naređenje da izvidim teren H ispred pešadije, to je sa svim severno, evo ovde, evo baš ovde, vidite li?
bilo je od Jurišića, gde mu on, onako po njegovski, brutalno i bez okolišenja javlja: da ga neki vojnici — očevici iz pešadije gadno optužuju, da se istraga protiv njega strogo povela i da je potrebno što pre da se vrati u bateriju i onu sramotu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Crveni, serbski, gunj, pamtio se, neko vreme, u svim vojskama. Posle su, međutim, tolike pešadije imale crvene šinjele. A ta pehota, većinom u opancima, i u ratovima, sa dva pištolja i jataganom u pojasu, pamtila se
Isakovič je uvideo, iako je bio samouk, i to, da je džida, azijska, slabo oružje protiv franceskih lovaca i prajske pešadije, koja može da opali plotun svakog minuta. Konjanik, međutim, u Isakoviču, nije pristajao na nestanak konjice iz armija.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Spremna da udari, ta vojska je bila sastavljena iz hrvatskih, mađarskih i srpskih konjičkih pukova i birane graničarske pešadije, pandura i hajduka, kojima beše dodeljen u rezervi, da čeka na iznimne slučajeve, i puk „razbojnika“, svojina barona
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vidik se gubio kada smo krenuli uzbrdo. Ali konji su malaksali i ne mogu dalje. Po nečijem naređenju priđe nam četa pešadije, te se i ljudi upregoše.
Da li od dosade ili gladi?... Komora nas nije stigla. Ali ipak, niko se ne žali. Stižu i prednji delovi glavnine pešadije. — Kuda, druže?... Gde si zapeo? — zapita u šali komandir jednoga pešaka. — U Bosnu, gospodine kapetane.
Polegali su oko topova i spavaju. I niko se ne pomeri kada naiđe odnekuda jedna četa pešadije i kad pešaci počeše da se sapliću o njihove glave... Na istoku zarumene i mesec se pomoli.
Bio je slomljen. Ali se pribra i poče tihim glasom: — Čuli ste i videli ste... Neprijatelj je zarobio puk i po pešadije i onu našu bateriju. Sada, on poseda obalu. Naredite da se odmah iskopaju zakloni za ljude n budno osmatrajte most.
Kolona maršuje teškim korakom kroz pustu i mračnu noć. I opet pored nas dugačka povorka pešadije. Mali pešaci, natovareni ubojnom spremom, gamižu mrzovoljno i ravnodušno.
— Podigao je tada značajno prst i pogledao važno sve redom. — Jer, zamislite da je na onoj obali bio, recimo, puk pešadije neprijateljske... Lele... Kačamak bi se napravio od nas.
Neprijatelj svakoga časa može naići na ceo artiljerijski puk. Odnekuda se pojavi jedan bataljon pešadije. Komandant njegov veli da ne zna gde mu je komanda puka.
Tražimo dvogledom objavnice naše pešadije, ali ne možemo da ih vidimo. Negde su prikrivene. Ona patrola nastupa. Eno ih blizu krivine...
Ljudi se značajno pogledaju i sumnjičavo vrte glavom. Borba je uzimala maha. Nastup neprijateljske pešadije slomljen je. Leže sada oni rastureni u ravnici, jer ne mogu ni napred ni nazad.
Bolničari su već stigli i uz pomoć jednoga voda pešadije prikupljaju ranjenike. Dugačka kolona seljačkih kola škripala je lagano nizbrdo, odnoseći ranjenike...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Napred muzika, zatim jedan poluvod pešadije, pa mrtvac, čiji je sanduk pokriven crno‑žutom zastavom Habsburga, a za sandukom na lafetu, ja, kao predstavnik
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na sto koraka od njega pojavi se onaj napred istaknuti, tanki streljački stroj neprijateljske pešadije. On pomisli: „Naređeno mi je da se povučem... Sve do kraja, bio sam na svome mestu i vršio sam svoju dužnost. Ali...
Moja ruka drhti, jer sam uzbuđen i srećan, posmatrajući golim okom, kako neustrašimo nastupa streljački stroj naše pešadije, kako neprijatelj, pokoleban odlučnošću naših ljudi, počinje da se komeša i odstupa, kako pobeđuje pravda i kako je Bog
A zemlja podrhtava i lepo se čuju topovi... To su naši topovi... Bezbrojni, gusti, pravilni lanci naše pešadije napreduju, evo ih spuštaju se, ulaze u samu varoš...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sva je konjica polako kasala, a poneki od Čerkeza utrkivali su se napred. Namera ove konjice i pešadije, što je za njom išla kao potpora, bila je očevidno ta, da obiđu naše levo krilo, da ga obzinu i time prinude celu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mi moramo da slušamo onako kako nam se naredi. Saznao sam da će nam biti stavljena na raspoložene još dva bataljona pešadije. Naš bataljon nalaziće se u prvom borbenom redu.
Luka je dao vermut, Vojin je priložio kavu, ja šećer. Odjednom je na celom frontu kod pešadije zavladalo zatišje, kao da su vojnici prećutno uglavili primirje.
Na frontu naše armije spremni su da stupe u dejstvo: sedamdeset i pet bataljona pešadije, preko dve hiljade šest stotina puškomitraljeza, oko sedam stotina šezdeset mitraljeza, pet stotina osamdeset topova i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Luko, skreni pažnju komandiru četvrte baterije da se na levoj ivici šume vidi kretanje pešadije. — Alo, alo... alo... alo, četvrta! — okrete se nama: — Izgleda prekinuta žica. Telefonista Bonga, nađi brže prekid.
— Alo, alo, četvrta, javite komandiru da se na ivici šume opaža kretanje neprijateljske pešadije. Tu-u-u, tu-u, svira telefon i telefonista ja vlja da je ranjen komandant prvoga diviziona.
— Kuda idemo? — zapita Kralj. — Kod pešadije, vaše Veličanstvo. — Kod one u rovu? — Vaše Veličanstvo, vi se ne smete izlagati suviše.
Ali mora, gospodo, mora! — viče komandant. — Uzmite sve podoficire. Daću vam i četu pešadije, i ko vam se usprotivi, ma to bio i general, ubijte ga. To ja naređu— jem... Sad je pet časova.
Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz. Uto dođoše i vojnici sa baterijskim fenjerima, a i ona četa pešadije, i rasporediše se duž cele klisure... Malo zatim releji javiše da su čelni na izlazu.
Na krivinama otkačinjali smo zadnjake i vojnici ih posle rukama gurali. A, da bismo olakšali konjima, dobili smo i četu pešadije, te je svaki pešak nosio po dve granate...
Gde je ko zastao, tu je i zaspao. Oko podne počeli smo dejstvovati. Posmatrao sam borbu pešadije. To je bilo besomučno klanje. Ne potcenjujem bugarskog vojnika. Ali naši su hrabriji i mnogo inteligentniji...
Pa da... ništa nam drugo nije ni ostalo. Skrpili su nekako dva puka pešadije. Naređeno je da artiljerijska priprema bude iznenadna, brza ali kratka.
A samo tri godine docnije... Na putu ka Golgoti vukla se iznurena vojska srpska. Nepregledna kolona pešadije, artiljerije, komore i izbeglica, gamizala je lagano preko Kosova, noseći sobom tugu i očaj porobljene zemlje svoje.
Čujem u prolazu gde jedan veli: — Pričekaj bre... Sve će nas sada pustiti kući. Uz put naiđoh na jedan puk pešadije. Zastali su da vide kuda će. Vojnici se presamitili preko pušaka i gledaju mrzovoljno preda se.
Sa ovoga mesta nailazimo na bespuće, na kozje staze, kojima može ići samo po jedan čovek. Pred nama odmiče jedan puk pešadije. Ali u podnožju čekaju još dva puka i tako smo „urakljeni“ naoružanom pešadijom.
Na uskom putu sudarismo se gotovo sa njenim prednjacima, koji su jurili za popunu municije. Sustigosmo i jedan bataljon pešadije, koji je takođe pošao u pomoć zagroženom položaju.