Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tako ih je crkva krstila, ali po narodnom krštenju zvahu se: Pirija, Tetka, Naćvar, Blitvar, Duvalo, Srdar, Vrtirep, Žvalonja.
Za kuvarom čestitaše: mlinar Boban, kovač Trtak, konjušar Stipan, pak vozari Beljan i Dundak, a najzad govedar. Fra-Pirija kolendisa, koga više koga manje, prema godinama službovanja.
Fra-Duvalo je protivno tvrdio. Pirija i Naćvar bijahu mišljenja Duvalova, a ostali pristajahu uz Tetku. Svaki se naprezao da se sjeti kakvijeh riječi iz
— Niko se utopija! — misli Pirija. — Ta-a-a-ko! Pa šta-a ćemo mu mi?! — Ali, može biti, da je i šta drugo! — veli Tetka.
Bakonja brzo otide u gvardijanovu ćeliju, koju zateče raspremljenu — krevet namješten, sve obrisano — baš kao da je fra-Pirija izašao u šetnju.
Između ostalog, pitao se da li je zaista došao taj mali Tetkin i da li će se i Pirija potenčiti. Balegan mu je samo na ovo drugo pitanje umio tačno odgovoriti: — Pirija se neće povampiriti, jer odavna
Balegan mu je samo na ovo drugo pitanje umio tačno odgovoriti: — Pirija se neće povampiriti, jer odavna nije puno grišija.
— Brate, kâ da su svi povilenili — pripovida Škeljo. — Ma šta to može biti? — Ja mislim, da im se prikazuje vra-Pirija! — reče Dundak.